Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Ja nazirem žiška trepku tajnu u nedoba, kad farovi rade: pejzaž pesme Briga materina. Sentandreja, Іrіѕ florentina. Puklost breskve s večernjeg nalonja prospe celov kućom po nekući. (Čija ruka pod orahom konja u zrak preže?
Sentandreja, Іrіѕ florentina. Graditeljstvo: mramor i plastika! (Kud se gubim - plutam li neputom?) Neizbežno glasne se klasika svadbom smeha u
Krst s jabuke - železna jasika! pusti krila čaškom izasutom, melodijom zvučnog karantina. Sentandreja, Іrіѕ florentina Teče k nebu vitka balustrada. Vrh apside (čuvaj se aspide da ne bude pesma nakarada!
Sentandreja, Іrіѕ florentina. Plamte ravni porfirnim pokrovcem. Devojački zamiriše roba. Sreda petku namiguje novcem. Krakov, Požun: trgovina
Što zveckalo radosnim praporcem, zamuklo je u šobotu groba. Lepu propast u stih smoren prima Sentandreja, Іrіѕ florentina.
(Krepko pahne tamjan iz priklona.) da se reči čamom ne učame, peruniko, grani s baldahina! Sentandreja, Іrіѕ florentina. Kao pismo prašno, neposlato, žuti vreme po klonuloj cvasti, delujući pusto, rasprodato...
(ni ćutanje nije neko zlato) ispod mota kad blesnu pilastri, uz bregove svetlost nedeljina: Sentandreja, Іrіѕ florentina.