Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Ја назирем жишка трепку тајну у недоба, кад фарови раде: пејзаж песме Брига материна. Сентандреја, Іріѕ флорентина. Пуклост брескве с вечерњег налоња проспе целов кућом по некући. (Чија рука под орахом коња у зрак преже?
Сентандреја, Іріѕ флорентина. Градитељство: мрамор и пластика! (Куд се губим - плутам ли непутом?) Неизбежно гласне се класика свадбом смеха у
Крст с јабуке - железна јасика! пусти крила чашком изасутом, мелодијом звучног карантина. Сентандреја, Іріѕ флорентина Тече к небу витка балустрада. Врх апсиде (чувај се аспиде да не буде песма накарада!
Сентандреја, Іріѕ флорентина. Пламте равни порфирним покровцем. Девојачки замирише роба. Среда петку намигује новцем. Краков, Пожун: трговина
Што звецкало радосним прапорцем, замукло је у шоботу гроба. Лепу пропаст у стих сморен прима Сентандреја, Іріѕ флорентина.
(Крепко пахне тамјан из приклона.) да се речи чамом не учаме, перунико, грани с балдахина! Сентандреја, Іріѕ флорентина. Као писмо прашно, непослато, жути време по клонулој цвасти, делујући пусто, распродато...
(ни ћутање није неко злато) испод мота кад блесну пиластри, уз брегове светлост недељина: Сентандреја, Іріѕ флорентина.