Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Po pleneniju Carigrada, kad se svi učeni Greci po Italiji i po Franciji razbegnu i te zemlje začnu prosveštavati, za malim je ostalo bilo da se jelinski jezik i nauka u istom otečestvu i domu
Posle toga, ko je od Grekov hoteo svoj stari jezik znati, prinužden je bio u Italiji, u Siciliji ili u Franciji tražiti ga ili u malim ostrovom Zantu i Kefaloniji, koji su u Venecijana i do danas.
Za takova mesta malo i ništa; ali što mu drago, (pomislim u sebi), neću ja ni prvi ni poslednji biti koji je po Franciji i po Ingliteri pešice [h]odio.
Evo me već, fala bogu, u odavno čuvenoj i zadugo poželjenoj Ingliteri, u gradu Doveru! Po Franciji [h]odeći i prolazeći činjaše mi se na neki način i zemlja i ljudi poznati, jer jezik nji[h]ov znađah i sa svakim mogah
Mnogocene vešti ne kupuju se za malu cenu. Jedan mlad sveštenik, rimokatolik iz Irlandije, koji se je u Franciji učio, sad iđaše natrag u svoje otečestvo i put mu bijaše na London; s ovim pođem u društvo.