Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
По плененију Цариграда, кад се сви учени Греци по Италији и по Францији разбегну и те земље зачну просвештавати, за малим је остало било да се јелински језик и наука у истом отечеству и дому
После тога, ко је од Греков хотео свој стари језик знати, принужден је био у Италији, у Сицилији или у Францији тражити га или у малим островом Занту и Кефалонији, који су у Венецијана и до данас.
За такова места мало и ништа; али што му драго, (помислим у себи), нећу ја ни први ни последњи бити који је по Францији и по Инглитери пешице [х]одио.
Ево ме већ, фала богу, у одавно чувеној и задуго пожељеној Инглитери, у граду Доверу! По Францији [х]одећи и пролазећи чињаше ми се на неки начин и земља и људи познати, јер језик њи[х]ов знађах и са сваким могах
Многоцене вешти не купују се за малу цену. Један млад свештеник, римокатолик из Ирландије, који се је у Францији учио, сад иђаше натраг у своје отечество и пут му бијаше на Лондон; с овим пођем у друштво.