Obradović, Dositej - BASNE
Svaki ima toliko razuma da može, ako samo hoće, dobar i pošten biti. Jedan kralj francuski, prolazeći pokraj kujnje, vidi tu momče gdi okreće ražanj i peva. Zapita ga zašto je tako veseo.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Zovnu nas njegovi služitelji u drugu sobu, gde malo tek posedimo, iziđe nam drugi ađutant, i počne govoriti francuski: „Budući daje Lord mnogim kongreskimi deli otjagoščen, zato vaše prošenije nije imao vremena izvideti, no ja znajući
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Pričao ti je vladika da me je premjestio u jedan pansionat, gdje se govori samo francuski. Cijele godine išla sam u školu, a sad me ni o raspustu neće da puste kući.
Cijele godine išla sam u školu, a sad me ni o raspustu neće da puste kući. Vele: moram učiti francuski da stignem druge, itd.” Možete misliti kako nam je bilo! Ali šta ćemo?
Predstaviše me gđici Vedel. To je obrazovana devojka. Svirala je vrlo dobro u klavir i govorila francuski i engleski. Njen je otac profesor na univerzitetu i nije žalio ni truda ni novaca da vaspita svoje dete.
Popesku pogleda mene sležući ramenima. — Cela ne vouѕ concerne raѕ,22 — rekoh mu. Francuski je, osim nas i Tumanova, Ana slabo razumevala. Maks se još glasnije smejaše kupeći usta da mu se ne odlepi flaster.
Oboje smo mrzeli svet. Tamo nas niko nije smetao. Jedno veče hodali smo opet zajedno. Govorili smo francuski. Pored nas prođoše dva pruska narednika.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
A sem toga, sad se još odala i na učenje jezika. Uči francuski, jer je zdravo zavolela taj jezik izobražena sveta. Prilično je izgustirala nemački jezik, koji gđa Persa još jednako
štaviše, milo joj je, ali ipak kaže da ne treba bagatelisati ni nemački jezik kako to počinje Melanija, pa kaže: da je francuski jezik baš tako nobl-jezik, zar ga ne bi govorila i gđa birgermajsterka Eulalija, kao jedna velika gospođa, u čijoj se
Ali Melanija ostaje pri svome, i veli da ni mami ne bi škodilo da malo više zna francuski. Doduše, još ga ni ona (Melanija) ne govori, ali se bar meša s onima koji ga znaju, a sad je uči jedan
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
ja sam bila tri godine u leru, pa sam mnogo od srpskog zaboravila, jer smo sve nemecki govorili, a razumem nešto i francuski. — Šta, i francuski? — Nešto malo. — Ta vi biste me mogli prodati! — To ne, pre bi’ vas kupila.
— Šta, i francuski? — Nešto malo. — Ta vi biste me mogli prodati! — To ne, pre bi’ vas kupila. — Pa zašto srpske knjige ne čitate?
Frajla Paulina bila je lepuškasta, crnomanjasta; znala je svirati u klavir i francuski — bila je akademikerka. Ona bi rada poći za čoveka vaspitana i od ranga; premda bi je gospođa Makra rado trgovcu dala,
— Molim vas, frajlice, jeste li vi već putešestvija pravili? — Nisam. — Pa dobro, gde ste naučili nemački i francuski, i klavir, jer čika-Gavra kaže da znate i francuski. — Naučila sam u Beču, kad sam bila četiri godine u inštitutu.
— Nisam. — Pa dobro, gde ste naučili nemački i francuski, i klavir, jer čika-Gavra kaže da znate i francuski. — Naučila sam u Beču, kad sam bila četiri godine u inštitutu. — E, pa to ste vi opet daleko putovali.
— Ima još jednog brata, još je mlad, — fini mladić, vrlo izobražen, — govori francuski, pa taj neće danas sutra nikom na teretu biti, izučio je škole.
Afrika
Moj prijatelj govori sa njima bambara, što je jezik sudanski, ali koji, kao Evropljani francuski, govore svi trezveniji crnci u zapadnoj Africi. Vraćamo se na brod da večeramo i da nastavimo put na jug.
Dva mladića koji znaju ponešto francuski hteli bi pošto-poto da posetim baš njihov dom. Sedim na tronošcu u sredini dvorišta koje se lagano puni seljanima,
Dočekuje nas u svečanome dvorištu i odmah nam daruje tanjir belih jaja i belu kokoš. Ne zna francuski; na moje pitanje koje je rase, odgovara uobraženo N–u: „Junačke i ratničke“, i da su od te rase oduvek, i da su na ovoj
Svuda još crnac više voli kori, koji je stvaran i koji je u tradiciji, no francuski novac, koji je čista apstrakcija za njega.
Oni se nasmejaše Mladić koji nam se od maločas pridružio i koji pomalo zna francuski, reče da bi pagajeri pevali, ali da ne znaju, i da ne mogu da se slože o čemu će.
Šaljemo da nam se kupi bela kokoš. Govorimo o Vuijeu; Njamkoro, čuvši da se spominje ovo ime (ne zna ni reči francuski), počinje nešto da govori sa svoga korena.
Kad govore između sebe, francuski, da bi bili fini: „E mon vie, ti manbet vreman! Za ve tangele palsk ti e sovaz, ti ne pa sivilize!
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Verovatno je da je u tom pogledu bio od uticaja na njega naziv „Ilirija“, koji su Napoleon i francuski administratori bili dali oblastima osvojenim od Austrije 1809.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
„Sonja, danas sam te čekao! Zašto nisi došla?” - stajalo je na poslednjoj strani udžbenika za francuski, da bi nešto kasnije prešlo u nestrpljivo: „Čekaću te danas u šest, znaš gde, dođi.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Nije to šala: biti šljahtec pa ne znati sa Poljacima govoriti ni latinski, ni poljski, ni francuski. — Ded, Čamčo, i ti Krečaru, sad mi da se kucnemo za srećnog puta, pa ti, Čamčo, otpoj mi ono „Izvedi iz temnice dušu
mesa u kojoj je obično razmućeno jaje bukagije — okovi na nogama Buniparta — Napoleon Bonaparta (1769—1821), veliki francuski vojskovođa, državnik i car buruntija — zapovest, nalog buholter (nem.
menuet) — stari francuski ples mindros — odgovornost, potsmeh, šega monumentalan (lat. monumentalіs) — veličanstven muzikališe dihtung (nem.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Pošto nisu uspeli da osvoje na juriš grad, oni ga zaobiđoše i dođoše pod Štrasburg, baš kad je tamo došao i francuski kralj.
Isakovič je, pod Štrasburgom, bio još pospaniji. Francuski husari jahali su do njegovih šatora, pucajući mu pod nos, iz svojih dugih pištolja, a njegovi ljudi poklaše svega nekoliko
Tad, iznenada, iz daljine ciknu francuska truba. Francuski kralj, onako usput, hteo je da poseti, na nekoliko časaka, napadnuti Štrasburg i da vidi svoju vojsku.
Uz iznenadno ciktanje truba, to jutro, francuski pukovi počeše da izlaze iz varoši, sa konjicom, na ledinu pred opkopima, i da se, skoro na puškomet austrijskom logoru,
Kroz dva dana francuski husari prekidoše primirje i slavonski pukovi odoše pod Cabern, gde je Berenklau izmislio, za Trenka i konjicu
Zatim, primeti da i oko njega padaju. Plotuni francuski treštali su mu u lice. Pri odstupanju, sva ona gomila francuskih vojnika pokuša da se dohvati izlaza, na drugom kraju
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
U stvari, umirao sam od straha, a govorio sam da stvar još nije zrela, da ne znam dovoljno dobro francuski, da moja umetnost mora da proistekne i da se rascveta — da, baš tako sam kazao — iz ovog tla, iz ovog podneblja, i
Bački zečevi su posle bili puštani u francuska polja, da žive na francuski način. Istrebismo tako sve zečeve u ravnici. Sve do poslednjeg, jer su nam tako naredili, a taj poslednji je sumanuto
Puni džepovi šušketavih novčanica štitili su ga od surovosti sveta. Na kraju, imao je i francuski pasoš, koji nije pokazivao. Dvojno državljanstvo, za svaki slučaj. Bio je oprezan. Odvezao se taksijem do grada.
Matavulj, Simo - USKOK
Treći dan stigosmo blizu grada Korčule, pod njeki manastir, gdje je bio francuski šanac. Tu, nakon ure i po žestoka boja, provalismo u šanac, a Francuzi pobjegoše u grad.
— Njemački već znam da govorite savršeno, a umijete li i talijanski? — Razumijem pomalo, ali znam francuski prilično. — To je dobro. To će dobro doći vladici!... A vi se malo čudite što vidite ovdje sliku Napoleonovu!
dana imao je i krupnijeg posla, dva dugačka napisa u dva jezika, njemački za ministarstvo spoljnijeh poslova u Beču i francuski za Rusiju.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
zec plesti ume, ovaj zec žeti ume, ovaj zec šiti, piti i francuski govoriti — sve razume! Plavi zec, čudni zec, jedini na svetu!
slike šara i francuski razgovara. Plavi zec, čudni zec, jedini na svetu!
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
bečkim Grcima, on nađe učenike kojima poče davati časove iz talijanskog jezika, i sam počne učiti nemački, latinski i francuski, pored toga logiku i metafiziku. Plodno i zadovoljno proveo je u Beču doba od 1771.
Manje od Engleza i Nemaca uticali su na Dositeja Obradovića Francuzi. Francuski je naučio još u Beču, i njime se prilično koristio.
1813, francuski pisac Šarl Nodje, koji je sa službom bio u Ljubljani, predlagao je generalu grofu Bertranu, guverneru Ilirije, da se
1846. izišlo je u Beogradu novo izdanje, a 1848. i treće izdanje, sa kojim uporedo ide i francuski prevod A. Vinjerona. Do pojave Medakovićeve istorije, 1851, Davidovićeva istorija bila je glavno delo u kome su se Srbi
U svojim religioznim idejama on nimalo nije dogmatičan. On uči francuski u Volterovim spisima, u svojim spisima iskazuje često skeptičke, panteističke i deističke, nimalo ortodoksne ideje,
Putovanja po Rusiji, Austriji, Italiji sve više su širila njegov duhovni vidik. On uči ruski, francuski i talijanski, čita Dantea, Petrarku, Miltona, Bajrona, Deržavina, Lamartina, Puškina, »ščastljivog pjevca velikog
talijanski opat Alberto Fortis, svojim delom Vіaggіo іn Dalmazіa, odmah prevedenim na nemački i francuski, skrenuo je pažnju na dalmatinske »Morlake« i njihovu poeziju; Herder je neke srpske pesme uneo u svoju zbirku; Gete ih
1827. francuski romantičarski časopis Le Globe pisao je da je srpski jezik »jedan od najlepših jezika na svetu« i da će srpske gusle
Samo jedna pesma, pesma o Hasanaginici, prevedena je na strane jezike trideset puta, od čega trinaest puta samo na francuski. Oko 1830. godine srpska narodna poezija uživa evropski glas.
Poznati ispitivač Balkanskoga poluostrva francuski geograf Ami Bue dobivao je neposredno od Karadžića podatke i uputstva. Na nemačkom jeziku ostalo je nekoliko
Pojedini njegovi komadi su prevođeni na nemački, francuski, talijanski, mađarski, slovenački, bugarski. KOSTA RUVARAC U romantičarsko doba, u doba poleta, sinteza i
Dr Vladan Đorđević, imajući za uzor stari francuski časopis Revue des deux mondeѕ, novčano potpomognut od kneza Milana Obrenovića, pokrenuo je 1875. Otadžbinu.
Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU
vesma polezna, ne mislim u tom sebe hvaliti, no one ljude od koji(h) sam što dobro naučio, iz kojih premudri(h) knjiga francuski(h) nemecki(h) i talijanski(h), najlepše misli kao cveće izbirati nameravam i naš opšti jezik izdati.
moldavski(h) za vospitanije i nauku nji(h)ove dece: ne ima sad mladić u Jašu koji ne zna, osim svoga jezika, jelinski i francuski, mnogi — latinski i talijanski.
neću izostaviti priliku za opisati na šire ovoga slvanoga muža; ovde samo toliko naznačujem da on episkopom budući, francuski jezik izučio, preizradnu biblioteku s mnogim proškom sastavio, različne knjige na svoj jezik prevesti dao i sad
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Ali ja vas uveravam da takovi mesta nema na svetu. DOKTOR: Znate li vi kako se te reči pišu francuski? PUTNIK: Ako vi tako uzimate, to je drugo, no možete biti uvereni da vas neće razumeti nijedan Francuz.
PUTNIK: Ako vi tako uzimate, to je drugo, no možete biti uvereni da vas neće razumeti nijedan Francuz. DOKTOR: Francuski jezik graniči na one žitelje koji portugalski (kći latinskog jezika s mnogim arapskim rečma pomešana) govore.
Zar je to malo, da ceo Pariz za mene zna i da moja knjiga bude sačinjena i na francuski? Čest i poštenje svakome, bio otkud mu drago, poštenom i česnog srca čoveku, a nečesnom i nevaljalom, bože daj bolju
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
liniji Marselj-Tulon, na razaraču „Termidor“ kapetana Morisa Blanšara, kaji je bio častan čovek, a ne kao ovi današnji francuski šalabajzeri što se muvaju u vrećama za spavanje po belom svetu i raznose vaške!
Beskrajna dosada i sve što uz to fura ... —Francuski? —Znaš šta? Kad moja profesorka francuskog dočepa nekog sirotog pisca za gušu, pa počne s analizama slaganja vremena i
na terasu koja gleda pravo na stari Pariz, dole ispod mene su Jelisejska polja, i uopšte, sve osvetljeno, sve kao fol francuski, a suze mi liju niz obraze tako da se celo bioskopsko platno malčice zamagljuje.
On je, inače, jedini čovek koji govori francuski ijekavskim izgovorom — za kuću kaže la mjezon, a za gospođicu — madamoazjel!
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
MARKO: Zato ti srpski tako govoriš. JELICA: O, molim vas, tatice, u Beču se retko čuje srpski; sve nemecki i francuski. To su vam jezici! Kad govore, mislite med im teče iz usti. Ja jednako žalim što me niste dali da i francuski učim.
To su vam jezici! Kad govore, mislite med im teče iz usti. Ja jednako žalim što me niste dali da i francuski učim. MARKO: A s kim bi ovde govorila? JELICA: O, molim vas, tatice, imala bi ja dosta hasne od toga.
i heldove našla, kako su se zaljubili, kako su stradali, kako su se ubijali, — ah, i šta ne bi čitala, kad bi znala francuski! MARKO: Šta bi se pomogla time?
O, to je visprena glava! JELICA: Čitate l i vi rado knjige? ALEKSA: Sad se samo sa slavenskim zabavljam. Nemecki i francuski sam u mom detinjstvu čitao. JELICA: Dakle, vi i francuski znate? O taj sam jezik ja želila učiti. Mora da je vrlo lep.
ALEKSA: Sad se samo sa slavenskim zabavljam. Nemecki i francuski sam u mom detinjstvu čitao. JELICA: Dakle, vi i francuski znate? O taj sam jezik ja želila učiti. Mora da je vrlo lep. ALEKSA: To samo onaj može čuvstvovati koji ga razume.
ALEKSA: O, iz drage volje. JELICA (otide u drugu sobu). ALEKSA: Ne da mi vrag mira! nego oću i francuski da znam. Sad ne bi ništa drugo trebalo nego da me uvati, pak da mi dâ put. — Ali kuraž, Aleksa, alat čini zanat!
JELICA: To je teško. ALEKSA: Zato se francuski jezik i zove izobraženi dijalekt. JELICA: Rihtig! Eіne gebіldete Ѕprache... O, kako bi ja rado taj jezik učila!
No, naravno, na španskom i francuskom jeziku. JELICA: Ah, francuski jezik, nikad ga neću naučiti! 7. MARKO, PREĐAŠNjI MARKO: No, jeste li pretresli sve vaše rumane?
A francuski govori kao da se u Parizu rodio. MARKO: Bre, mani se Pariza, već kako ti zna ovo mesto, kanda je odrastao kod nas.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
za svaku je strogo određeno šta ćeš u njoj do kraja da pišeš: ovdje brojke, po lejama uskim, tamo srpski, ovamo francuski.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
A da vidite da je ko pisao na francuski račun, ili da je ismevao Poljake! Inače, oni na sve paze. Pre neki dan, igrala je trupa Komedije francuske u Norveškoj.
ne samo zna, nego i voli, prolaznost i prošlost; latinske reči, stara imena svetaca i svetiteljki izgovarana su veselo francuski. I kod nas, naši učeni ljudi, davno su ismejali lažan ideal Maratona i Termopila.
I da su, treba reći, od renesanse amo, jedino Francuska i njeni đaci znali da slikaju. Oživeli su francuski petnaesti vek, i ne samo avinjonsku školu. Žan Fuke je proglašen velikanom a Čovek sa čašom problemom. Imaju pravo.
Najlepše je francuski, među nama, tada, govorio Sibe. On je bio sav sretan kad je uspeo da upozna francuske književnike po literarnim
leta godine 1921, dok pokušava da polaže ispite na Sorboni (profesor joj daje prevod jednog opisa, na francuski, sa srpskog, tkačke radionice), ona koja mi je danas žena kaže mi: Ako zbilja mislim da živim pesničkim životom, da
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
pa do kraja, napisan stilom Viktora Higa, jer i Sreta je voleo da se kratko izražava; kratke rečenice, onako po francuski. Ponešto tek počne, pa crtu ili udivku; nešto tek nagovesti, a nešto ne znaš, vala, šta je hteo da kaže pa da te ubiju.
Sve onako asli francuski. A počinje se dopis ovako: »Znam da će vas interesovati da čujete što odavde, s ovoga kraja. I pravo je.
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
»Ponekad, piše profesor Luj Rul, veliki francuski ihtiolog, takav kordon ima dužinu od nekoliko kilometara, a širinu od jednog metra; on je neprekidan i sastavljen od
A taj lov je najbogatiji u proleće, pri tamnim i burnim noćima. Francuski ribari, n. pr. na ušću Šarante ili Žironde u Atlantski Okean hvataju ih pri takvim noćima po pune čamce i prodaju ih
Jedna veća i poznatija takva ekspedicija bila je ona od 1766 godine, sa kojom su francuski ispitivači Bugenvil, Sonra i Komerson, za vreme od tri uzastopne godine, ispitivali dubine okeana i pojedinih mora.
Godine 1785. pošao je na istraživačko putovanje francuski moreplovac Laperuz i poveo sobom dva u to vreme čuvena prirodnjaka.
Među njima je bilo i nekoliko francuskih polarnih ekspedicija u severnu i južnu polarnu oblast. Tako je, na primer, francuski polarni ispitivač doktor Šarko, najpre 1903—1905. godine sa brodom »Le Fgançaiѕ« a zatim godine 1909—1910.
Godine 1671. francuski astronom Riše došao je bio u tu oblast radi geodetskih premeravanja, čuo je za tu neobičnost i potražio priliku da je
« Na to saopštenje, kao i na ono koje je, nešto docnije, posle svoga dugog putovanja učinio istoj Akademiji francuski naučnik La-Kondamin, nije niko obraćao pažnju. Godine 1750.
Drugo jedno objašnjenje jeguljine orijentacije na njenom prekookeanskom putovanju dao je francuski biolog Luj Rul. Po tome, i suviše prostom objašnjenju, tu nema ničega ni atavističkog, ni misterioznog: orijentacija je
Inače često nailaze engleski, italijanski i francuski teretni brodovi, sa kabinama za omanji broj putnika. Na njih s vremena na vreme navraćaju i teretni brodovi
Godine 1934, meseca septembra i oktobra, francuski oceanografski brod »Pretsednik Teodor Tisie« prešao je dva puta tu okeansku oblast i pribavio važne podatke o tome
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
U toj trzavici zateče ga znameniti događaj kad francuski zmaj uteče sa Elbe. Sva se Jevropa snebi najprije, pa združena krenu da satare aždahu.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
MANOJLO: Podelićemo sledovanje večeras! TANASKO: Opet onaj peksimit francuski? Dizvinete, od toga sam dobio zatvor! Da barem ima pečen kompir i tani! A što da ne kucnemo ovoj ovde kafedžinki?
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Učini mi predloženije da pođem u Modru k njegovim dvoma sinovcem, Tomi i Pavlu, predavati im francuski i [i]talijanski za godinu, obeštavajući mi za to da će me na godinu, ili najdalje na dve zatim, s njima zajedno o svojem
se smetnji na[x]odim, ne smejući u Carigrad na kugu nasrtati, i da bi[h] rado, dok ona tamo prestane, [i]talijanski i francuski lekcije, kad bi[h] imao kome, predavao, samo da mogu svoj trošak dobivati.
Dakle, ko [x]oće to da zna, a daleko mu se čini poći i viditi, a on, ako ne zna francuski, neka nauči, pak neka kupi knjigu zovomu Opisanije Pariza i Versalja sa svima znamenitima veštma u njima i naokolo.
Plaše me da je izgovaranje ingleskog jezika vesma mučno, a njega razumenije za jednoga, ko zna nemecki i francuski, pritom i latinski, da je vesma lasno.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
U tome cilju naučila je latinski i engleski, prevodila dela engleskih hemičara na francuski jezik, nacrtala mu sve slike potrebne za njegova dela, stoji u naučnoj prepisci sa Franklinom, kojega je portretisala,
„Vremena u kojima živimo dozvoljavaju takvu pretpostavku“. „E, pa vidite: naš francuski metar je takva prirodna jedinica.
„Ali francuski narod mislio je drugačije no njegove sudije. Jer kada su odmah iza pročitane osude, osuđeni izvedeni na gubilište i pred
„Kada je jedan francuski hirurg“, poče Kivije da mi priča, „kod dvorca Šomona našao prve kosti ove životinje, bio je ubeđen da je to kostur
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Elektrizovan uzbuđenjem gomile ja sam podrhtavao, čekao samo drugi bataljon, čekao Nikolu. Najedanput, jedan omalen francuski oficir, što je preda mnom stajao u društvu dama i propinjao se celim telom da bolje vidi, pokaza rukom u pravcu čete što
„’Ajde, rekoh, ne zna se šta je gore, da probam opet.“ Računam prošao sam sve, video sveta, govorim francuski, pun sam iskustva, Filadelfija jednom reči, pa nosićemo se. I tako se oženih.
vouѕ (vi) on je tom prilikom bio izdao sledeće naređenje jednom grčkom učitelju koji nije znao srpski, i koji je govorio francuski; on mu je rekao: „Demain parastos; posle parastosa da dođete k meni na zakusku vouѕ, pop i tri ugledna građanina“.
U toku idućega dana, nekoliko između naših oficira koji su znali francuski, dobiše naređenje da se jave na službu Francuzima.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Komplet. Garnitura. Njemački će se to vjerovatno zvati Klavier mit beiliegendem Klaviermeister. Francuski, valjda, Piano garni. A talijanski commis zalizane frizure kod narudžbine će upitati samo: son o senza, signore?...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Nasradinu ne bi drago, jer ko će pogoditi tuđe misli? Pravdaše se da ne zna francuski, no carski ljudi navale na nj, makar išaretom da govori s Francuzom, i tako ga skolesaju.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Kada sam boravio u Parizu 1883. godine, jedan ugledni francuski fabrikant me je pozvao u lov, i ja sam prihvatio njegov poziv.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
zakonitošću, osnovnim zakonima transformacije toplote, takozvanom drugom zakonu termodinamike koji je otkrio veliki francuski inženjer Sadi Karno.
Činilo mi se da je to jedno malo, mirno mestašce i da ću tamo, osim što ću promeniti okolinu, imati prilike i da učim francuski.
Bio sam jedini stranac u mestu i kada se razglasilo da sam Amerikanac koji je došao u Pornik da uči francuski osvojio sam čitavo selo. Uzeo sam seoskog učitelja da mi daje časove francuskog jezika.
tvrdnju, već nasuprot, često sam šetao seoskim ulicama sa tim dobrim ”maitre d'ecole” i vrlo pažljivo slušao njegov francuski izgovor kao da je on bio najveći biser mudrosti.
Svako veče provodio sam bar jedan čas u razgovoru sa mojim ”maitre d'ecole”. Na ovaj način brzo sam učio francuski jezik i pre nego je i prvi mesec prošao, mogao sam prilično dobro da se sporazumevam.
Ubeđivali su me da je moj francuski izgovor savršen. Ali, umanjujući ovu preteranu ocenu za polovinu, nije bilo sumnje da sam dobro ovladao ovim jezikom
Sledećeg dana, kada sam posetio Veliku Sorbonu i Francuski koledž u LaTinskom kvartu, naleteo sam na pravo blago ujednoj antikvarnici; bio je to veliki traktat Lagranža –
godine. Lagranž, francuski Njutn! Nije bilo studenta dinamike koji nije čuo za ovo veliko ime i za njegov veliki traktat. Zahvaljujući dvomesečnom
Bilo je to doba koje je Evropa nazivala ”američki materijalizam” u nauci. Tokvil, čuveni francuski putnik i budni posmatrač, rekao je o nama u svojoj knjizi koju je publikovao pre više od sedamdeset godina: ”Mora se
Tek što je francuski fizičar Peren pokazao da su katodni zraci negativan elektricitet koji se kreće od negativne elektrode u vakumskoj cevi
Ali u ono vreme, tako velike brzine kretanja elektrona u vakumskim cevima još nisu bile ostvarene. Francuski fizičar Bekerel otkrio je, ubrzo posle pojave Rentgenovog otkrića, da izvesne materije koje sadrže uranijum, emituju
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
se da ne samo da je on bio upravo modernim gradom zaokupljen nego i da je modelovao kao i neki njemu savremeni nemački i francuski pesnici iz avangardnih pokreta.
naš simbioza se, na primer, ne može valjano razumeti ni predavati bez uvida u francuski simbolizam, kao ni Crnjanski bez uvida u nemački ekspresionizam i sl. Pionirski posao je u tom pogledu obavio prof.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
REČNIK (Skraćenja: grč.—grčki, jevr.—jevrejski, lat.—latinski, nem. —nemački, tur.—turski, fr.—francuski, crkv.-slov.—crkvenoslovenski.) Abukazem, tako se potpisuje poznati srpski književnik dr. Ilija Ognjanović.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
(Duva u prste.) Ne znam, ne znam kako ću te vospitati: francuski ne znaš, ne znaš praviti komplamente, a kolika si; sad te moram od azbuke reparirati. EVICA: O, majko, sad je dockan.
Šarmant, ala boner!... FEMA: Ovo su iz Pariza, bečke ništa ne valjadu, a moj je pasion, znate, da mi je sve francuski. SARA: Hipš! hipš! Ovo nema jošt nijedna kod nas, šarmant! Nek se zna koja je gospoja od Mirič.
Ostala bi kod vas do podne, no izvinite me, moja Fineska... to vam je mops, ni francuski kralj nema takovog... Službenica, službenica... preporučujem se. FEMA: Službenica. (SARA otide.) FEMA: To je žena!
Službenica, službenica... preporučujem se. FEMA: Službenica. (SARA otide.) FEMA: To je žena! Kako govori francuski, kanda joj se jezik oparizio. Kako ono reče? Aha! Komi fo!... (Viče.) Evicken, Evice! POZORIJE 4.
Uči se po modi govoriti: mamice, mamichen, ili ako ćeš sasvim francuski, mama, a nemoj doveka biti paorka, kao tvoj ujak... Čuješ, Evice, da ti jošt jednu kažem. (Uzme je za ruku.
Da znaš, ja ti više nisam majstorica. Gospođa, frau fon, ili ma... ma... kako, vragu, francuski kažu, ne mogu od ljutine da pogodim. JOVAN: Šta ste me dakle zvali, ma... majs... gospođa, oću da reknem.
ANČA: A, bože sačuvaj, ovde na levoj strani. (Na prsi pokazujući.) FEMA: Riftik, riftik, Ančice, ovaj prokleti francuski jezik zabunio mi je glavu. Sve o njemu mislim, pak u drugom moram da falim. (Pridene sat.
ANČA: Jedan šteher. FEMA: Prokleti francuski jezik, tako mi je zabunio glavu da sad upravo ne znam šta je to šteker. ANČA: Od beli kostiju, što se gledi kroz njega.
ANČA: Lepo. Igraju vista, taroka, šaha, bostona. FEMA: Moram ovaj vraški francuski jezik sasvim ostaviti. Tako mi je glavu zabunio da ne mogu ništa da pogodim. (Tare čelo.) Šta je to, bestraga?
JOVAN: (Pravo sam ja majstor Mitru kazao da je poludila.) FEMA: Johan, moram i tebe da dam učiti francuski. JOVAN: A, to mi fali; naučio sam i srpski, tek nisam francuski. FEMA: Žan, to mora biti; barem deset reči.
) FEMA: Johan, moram i tebe da dam učiti francuski. JOVAN: A, to mi fali; naučio sam i srpski, tek nisam francuski. FEMA: Žan, to mora biti; barem deset reči. JOVAN: Gdi ću ja sad pod starost da naučim, to je teško za mene.
Znaš šta je božur? JOVAN: Kako ne bi znao kad nam je puna bašta božura. FEMA: Sapr bu, to je francuski dobro jutro. Sad kaži: božur, madam. JOVAN: Božur, madam. FEMA: Les tružes. Vidiš kako je lako.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Moj prijatelj govori sa njima bambara, što je jezik sudanski, ali koji, kao Evropljani francuski, govore svi trezveniji crnci u zapadnoj Africi. Vraćamo se na brod da večeramo i da nastavimo put na jug.
Dva mladića koji znaju ponešto francuski hteli bi pošto-poto da posetim baš njihov dom. Sedim na tronošcu u sredini dvorišta koje se lagano puni seljanima,
Dočekuje nas u svečanome dvorištu i odmah nam daruje tanjir belih jaja i belu kokoš. Ne zna francuski; na moje pitanje koje je rase, odgovara uobraženo N–u: „Junačke i ratničke“, i da su od te rase oduvek, i da su na ovoj
Svuda još crnac više voli kori, koji je stvaran i koji je u tradiciji, no francuski novac, koji je čista apstrakcija za njega.
Oni se nasmejaše Mladić koji nam se od maločas pridružio i koji pomalo zna francuski, reče da bi pagajeri pevali, ali da ne znaju, i da ne mogu da se slože o čemu će.
Šaljemo da nam se kupi bela kokoš. Govorimo o Vuijeu; Njamkoro, čuvši da se spominje ovo ime (ne zna ni reči francuski), počinje nešto da govori sa svoga korena.
Kad govore između sebe, francuski, da bi bili fini: „E mon vie, ti manbet vreman! Za ve tangele palsk ti e sovaz, ti ne pa sivilize!
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
pero, pa sad hajd' šifriraj i dešifriraj depeše, prevodi s ruskoga i francuskoga na srpski i sa srpskoga na ruski i francuski, nosi đeneralu Černjajevu raporte i primaj od njega zapovesti.
Černjajev aranžira u šancu čitavu svetkovinu; pilo se, nazdravljalo, pa čak i pevalo. Francuski i talijanski dopisnici nazdrave Černjajevu, srpckoj vojsci I srpskom narodu; Černjajev je nazdravljao Italiji i
francuskog društva, ko je prvi pojmio to neminovno sazrevanje novoga državnog oblika i pohitao da stane uz njega? Francuski republikanci-revolucionari.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Nije kinuo... — Čto eto takoje? — pita Fjodor. Pera „Đevrek“ poče da objašnjava srpskorusko-francuski, ali se nikako nije mogao setiti kako se na kom stranom jeziku kaže „štucati“ i „kijati“.
— A zašto si pustio bradu? — Za priliku... Tako, kako je kad zgoda. — Tanasije izvadi iz džepa francuski bere i natuče ga na glavu.
U grupi oko jednog splava bilo nas je šestorica. Nas dva srpska oficira, jedan naš, jedan francuski i dva italijanska vojnika. Lađa je plovila pored prvog reda buradi, ispod kojih je visila mreža od žica.
Nisam prosto znao šta da razgovaram... Najzad sam progovorio, tek da nešto i ja kažem: — Govorite li francuski? „Da“ — potvrdi ona. — Gde je vaš stan? Rekla mi je ime jedne ulice. Bog sveti zna gde je...
A putovao je još pre rata po Francuskoj, te, pored nemačkog, govori odlično i francuski. Sada, na solunskom frontu, ranjen je kao pešadijski potporučnik u grudi i nalazio se u Grenoblu na oporavljanju.
Kad smo prišli stolu, one su progovorile među sobom na nekom čudnom jeziku. Pomislio sam da je francuski argo. Ali Poleta mi objasni da su govorile flamanski. Tada sam saznao da su one Flamankinje.
Dobro... to je prirodno... — Ali kad vam kažem, to nije istina... U pitanju je samo jedan mali francuski kadet... — Kako se zvao? Ona se kolebala jedan trenutak, pa će reći: — Gaston... On je mene voleo, a ne ja njega.
“ — Tako je, tako. A kada se vratimo u zemlju, mi ćemo biti iznureni, a oni su „francuski đaci“, sveži, odmorni, uobraženi, iako nose u džepovima „ratne diplome“ — dopunjuje Vojin. — Naravno.
Komandant se okrete i pritisnu dugme zvonceta. Ušao je jedan francuski oficir, verovatno ađutant. — Kada polazi prvi voz preko Valansa za Marselj? — Sutra izjutra u sedam časova.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Da spomenemo samo neke među najranijim, na engleski (Džon Bauring), na francuski (E. Bojar), na švedski (Finac Johan Runeberg), na ruski (Puškin). Pesme se inače prevode na sve slovenske jezike.
U samoj pak Kraljevini Srbiji i u njenoj prestonici Beogradu naglo jača francuski uticaj. Bio je to srećan sticaj okolnosti, jer su tada nove književne ideje dolazile iz Pariza.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Na stanici srdačan doček, u varoši gostoprimstvo kod Grka i u našem poslanstvu. Sa Grcima razgovaram francuski ili nemački, sa našima Srpski.
Studirao je u Atini, govori tečno grčki, vlada francuski, poznaje Carigrad i sve njegove ulice, a i podzemne hodnike. Slagaćemo se, nadam se, vrlo dobro, a već sada smo
slutnje obuzeše srca svih učesnika kongresa, ali se brzo pretvoriše u radost i veselje, kada se na vratima sale ukazaše francuski vojnici.
Ali Flamarion ne htede položiti oružje. Njegov časopis pohvali, doduše, i to na francuski način, preko svake mere, moje delo, ali on sam izjavi, na drugom mestu, da su fizičari - a pod ovim imenom mislio je,
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Nego, reci mi, bogati, kakav svet živi u toj zemlji u koju se spremaš? Govori li se tamo švapski? — Govori se francuski. — Ne govori se švapski! E, onda ćeš još pre tamo da ideš! Baš volim da ne govoriš švapski celoga veka.
— To je otadžbina moga oca, pa i moja, naš jezik i naši običaji... Sećate se kako ste se radovali što ću govoriti francuski? Hvala vam velika što sam naučio francuski, ali ću ipak govoriti nemački. — Imaš pravo, potpuno.
Sećate se kako ste se radovali što ću govoriti francuski? Hvala vam velika što sam naučio francuski, ali ću ipak govoriti nemački. — Imaš pravo, potpuno. Svaki čestit čovek ne da svoj jezik i svoje običaje.
Gospodin Joksim se kao malo začudi pitanju: — Pa naučiće Pavle francuski, gospođo; vrlo prosto. — U gospođi apotekarici nešto prevri: — Ali francuski nije nemački, gospodine!
— U gospođi apotekarici nešto prevri: — Ali francuski nije nemački, gospodine! — Gospodin Joksim poteže da se smeje od sveg srca. — Gospođo, to je neoboriva istina.
— Gospodin Joksim poteže da se smeje od sveg srca. — Gospođo, to je neoboriva istina. Ali će Pavle naučiti francuski kao što je davno i dobro naučio nemački... Sem toga, Pavle z n a francuski baš prilično, ako ćete verovati meni.
Ali će Pavle naučiti francuski kao što je davno i dobro naučio nemački... Sem toga, Pavle z n a francuski baš prilično, ako ćete verovati meni. — Sve se fizionomije u apoteci odjedared promeniše i nanišaniše gospodin Joksima.
Tamo se tako reći isključivo govori francuski; ali kako oni stanuju van grada, i skoro se ni s kim ne druže, to se ne zna, ili zaboravlja — Gospođi apotekarici
Pavle se smeši. — Mora biti da ja onda ipak vitlam, jer evo ja štampam. — Francuski tekst opet! Pa tu ću ti ja, brate, samo svaku treću razumeti; nisam još dosta ušao u francuski jezik...
— Francuski tekst opet! Pa tu ću ti ja, brate, samo svaku treću razumeti; nisam još dosta ušao u francuski jezik... Ama, da li si ti to sasvim prešao na francusko pisanje? — Nisam.
— Nisam. Evo ti dve pesme na našem jeziku; možda si ih i primetio u časopisu?... A tamo, jedan moderni francuski list pozvao me u saradnju. — Pozvao, pozvao! — Pavle pocrveneo.
Dopusti da te zapitam: kome pišeš i govoriš, kad francuski pišeš! — Pavle pocrvene jako. A Branko, kada je to opazio, pocrveneo još jače.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
STRANI JEZICI Nekako u to doba je uveden francuski jezik kao nastavni predmet u naše srednje škole, te je bila velika oskudica u nastavnicima koji bi ga predavali.
Školska je uprava odredila jednoga grešnika iz nastavničkog veća, kome je stavila u dužnost da, sa nama zajedno, uči francuski, a nama je to dobro došlo, jer nam na taj način taj predmet nije zadavao nikakve teškoće.
metoda za učenje francuskog jezika“, koja je kao jedini udžbenik tada postojala i iz koje smo i mi i profesor učili francuski, i tada bi izmeđ' nas otpočeo ovakav dijalog od reči do reči, po Olendorfovoj metodi: Pitanje: Brat vaše žene, ima li
Pitanje: Vaš stariji brat, govori li on francuski? Odgovor: Moj stariji brat ne govori francuski, ali on ima jedan perorez. Pitanje: Jede li vaša sestra rado sira?
Pitanje: Vaš stariji brat, govori li on francuski? Odgovor: Moj stariji brat ne govori francuski, ali on ima jedan perorez. Pitanje: Jede li vaša sestra rado sira? Odgovor: Da, moja sestra jede rado sira.
podesna i dobra za učenje francuskog jezika, a ja se sećam jednoga našeg mladog diplomate koji je po Olendorfu naučio francuski i koji je, prilikom jedne diplomatske posete, vodio ovakav razgovor: — Vaša država, nije li ona voljna biti u dobrim
neki Nenad Protić, nazvao je osnovaoca francuske dinastije Ljudevitom Katetom i uporno je ostajao pri tome da su svi francuski Lujevi—Kateti.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— upade Živadin. — Što nisu i oni pošli? — A gde bi oni?... A gde ćemo mi?... Vi, aktivci, mislite kao onaj Luj francuski... ne znam koji beše po redu: „Ja sam država!“... Gde je kapetan Velja, tu je država... A teritorija, a narod?
Mališani potrčaše i počeše uskakati na brod. Ali vođa tendera, neki francuski podoficir, reče mi da oni ne vrše tu lokalnu službu.
Od nas niko nije govorio engleski, a Englezi su natucali nešto malo francuski. Poručnik Protić se smeška i veli: — Oni se izražavaju francuski kao čovek koji je ranjen u glavu, pa se posle toliko
Poručnik Protić se smeška i veli: — Oni se izražavaju francuski kao čovek koji je ranjen u glavu, pa se posle toliko vremena priseća i postavlja nakaradne pojmove.
Potporučnik Dragiša dodaje: — Francuski jezik je melodičan. Ako bismo hteli da nekako i materijalno izložimo, francuski je kao lepo ukrašena torta.
Potporučnik Dragiša dodaje: — Francuski jezik je melodičan. Ako bismo hteli da nekako i materijalno izložimo, francuski je kao lepo ukrašena torta.
Ali kad Englez počne da govori francuski, e to je kao kad bi neko stao zabadati prste u onu tortu. — Jaoj, makar i to. Pogledaj, molim te, onu plavušu!
Vidiš, ženska želi da sam zdrav. — Onda poče on da natuca francuski: — Je ѕuіѕ en bonne ѕanté et... et... „feѕt“. — O jes, o jes...
Potporučnik Toplica zacenuo se od smeha na Živadinovo znanje francuskog jezika. — Ala se „ritaš“ francuski! — dobacuje mu Toplica. — Excuѕez — poče Dragiša. — Comment vouѕ appelez vouѕ?
Uvideli su odmah razliku između novog i onog starog topa. Francuski oficir, koji je trebalo da bude kao neki instruktor našim vojnicima, ne može da se načudi kako to oni brzo razumeju,
Prišao je potpukovniku Petru i zamolio ga da na jednom topu rade francuski, a na drugom naši vojnici. On će komandovati na francuskom a jedan od naših oficira prevodiće njegovu komandu na
Izmenjeno je još nekoliko komandi. Naši ni za sekund nisu izostali iza Francuza. — To je interesantno! — veli francuski oficir. — Nisam znao da vaš narod ima toliko smisla za tako preciznu tehniku.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
sam Gete i bila je objavljena u Herderovim Narodnim pesmama 1778 (uz još neke pesme iz Kačića); ove godine izišao je i francuski prevod Fortisove knjige, a 1799.
Posle Vuka naše pesme su prevođene na mnoge strane jezike, a naročito na nemački, francuski i engleski. Velikom ugledu koji su naše pesme stekle među Nemcima, pa i inače, mnogo su doprineli Kopitar, Jakov Grim
Posle nje prevodili su naše pesme na nemački E. Veseli, P. Gece, V. Gerhard i dr. Prvi prevodioci naše poezije na francuski su poznati književnici Šarl Nodje i Prosper Merime: i jedan i drugi preveli su Hasanaginicu (prvi u zbirci Smara, 1821,
Posle E. Vojar prevodili su naše pesme na francuski S. Rober, A. d’Avril, O. Dozon i dr. Za svoj veliki glas u francuskoj naša narodna poezija mnogo duguje Klodu Forielu,
muž Vračar — u doba I ustanka polje više Beograda, danas deo Beograda vrengija (kula) — kuća načinjena po evropski (na francuski način) vrenđija — v.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Čudi se Tašana otkud sve to zna i gde je naučila Zona sve to?! Govori francuski, nemački, grčki zna. Ide po gospodskim kućama, kurdisuje klavire, svira iz neke velike knjige i pečali pare, i uči
Ide po gospodskim kućama, kurdisuje klavire, svira iz neke velike knjige i pečali pare, i uči gospodsku decu da govore francuski i odasvud donosi silne pare i meće ih na gomilu. Ujutru ode, a uveče dođe.
ga Zona, ošišala se, a na tršavoj glavi joj muški šešir neki (pa došla ista poznata madmazelj d’Angulem, što uči decu francuski). Krsti se Tašana, briše suze i pita je: „Što se napraji, dete, rezil? Što iskube, mori, kurjuci?