Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Сваки има толико разума да може, ако само хоће, добар и поштен бити. Један краљ француски, пролазећи покрај кујње, види ту момче гди окреће ражањ и пева. Запита га зашто је тако весео.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Зовну нас његови служитељи у другу собу, где мало тек поседимо, изиђе нам други ађутант, и почне говорити француски: „Будући даје Лорд многим конгрескими дели отјагошчен, зато ваше прошеније није имао времена извидети, но ја знајући
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Причао ти је владика да ме је премјестио у један пансионат, гдје се говори само француски. Цијеле године ишла сам у школу, а сад ме ни о распусту неће да пусте кући.
Цијеле године ишла сам у школу, а сад ме ни о распусту неће да пусте кући. Веле: морам учити француски да стигнем друге, итд.” Можете мислити како нам је било! Али шта ћемо?
Представише ме гђици Ведел. То је образована девојка. Свирала је врло добро у клавир и говорила француски и енглески. Њен је отац професор на универзитету и није жалио ни труда ни новаца да васпита своје дете.
Попеску погледа мене слежући раменима. — Цела не воуѕ цонцерне раѕ,22 — рекох му. Француски је, осим нас и Туманова, Ана слабо разумевала. Макс се још гласније смејаше купећи уста да му се не одлепи фластер.
Обоје смо мрзели свет. Тамо нас нико није сметао. Једно вече ходали смо опет заједно. Говорили смо француски. Поред нас прођоше два пруска наредника.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
А сем тога, сад се још одала и на учење језика. Учи француски, јер је здраво заволела тај језик изображена света. Прилично је изгустирала немачки језик, који гђа Перса још једнако
штавише, мило јој је, али ипак каже да не треба багателисати ни немачки језик како то почиње Меланија, па каже: да је француски језик баш тако нобл-језик, зар га не би говорила и гђа биргермајстерка Еулалија, као једна велика госпођа, у чијој се
Али Меланија остаје при своме, и вели да ни мами не би шкодило да мало више зна француски. Додуше, још га ни она (Меланија) не говори, али се бар меша с онима који га знају, а сад је учи један
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
ја сам била три године у леру, па сам много од српског заборавила, јер смо све немецки говорили, а разумем нешто и француски. — Шта, и француски? — Нешто мало. — Та ви бисте ме могли продати! — То не, пре би’ вас купила.
— Шта, и француски? — Нешто мало. — Та ви бисте ме могли продати! — То не, пре би’ вас купила. — Па зашто српске књиге не читате?
Фрајла Паулина била је лепушкаста, црномањаста; знала је свирати у клавир и француски — била је академикерка. Она би рада поћи за човека васпитана и од ранга; премда би је госпођа Макра радо трговцу дала,
— Молим вас, фрајлице, јесте ли ви већ путешествија правили? — Нисам. — Па добро, где сте научили немачки и француски, и клавир, јер чика-Гавра каже да знате и француски. — Научила сам у Бечу, кад сам била четири године у инштитуту.
— Нисам. — Па добро, где сте научили немачки и француски, и клавир, јер чика-Гавра каже да знате и француски. — Научила сам у Бечу, кад сам била четири године у инштитуту. — Е, па то сте ви опет далеко путовали.
— Има још једног брата, још је млад, — фини младић, врло изображен, — говори француски, па тај неће данас сутра ником на терету бити, изучио је школе.
Африка
Мој пријатељ говори са њима бамбара, што је језик судански, али који, као Европљани француски, говоре сви трезвенији црнци у западној Африци. Враћамо се на брод да вечерамо и да наставимо пут на југ.
Два младића који знају понешто француски хтели би пошто-пото да посетим баш њихов дом. Седим на троношцу у средини дворишта које се лагано пуни сељанима,
Дочекује нас у свечаноме дворишту и одмах нам дарује тањир белих јаја и белу кокош. Не зна француски; на моје питање које је расе, одговара уображено Н–у: „Јуначке и ратничке“, и да су од те расе одувек, и да су на овој
Свуда још црнац више воли кори, који је стваран и који је у традицији, но француски новац, који је чиста апстракција за њега.
Они се насмејаше Младић који нам се од малочас придружио и који помало зна француски, рече да би пагајери певали, али да не знају, и да не могу да се сложе о чему ће.
Шаљемо да нам се купи бела кокош. Говоримо о Вуијеу; Њамкоро, чувши да се спомиње ово име (не зна ни речи француски), почиње нешто да говори са свога корена.
Кад говоре између себе, француски, да би били фини: „Е мон вие, ти манбет времан! За ве тангеле палск ти е соваз, ти не па сивилизе!
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Вероватно је да је у том погледу био од утицаја на њега назив „Илирија“, који су Наполеон и француски администратори били дали областима освојеним од Аустрије 1809.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
„Соња, данас сам те чекао! Зашто ниси дошла?” - стајало је на последњој страни уџбеника за француски, да би нешто касније прешло у нестрпљиво: „Чекаћу те данас у шест, знаш где, дођи.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Није то шала: бити шљахтец па не знати са Пољацима говорити ни латински, ни пољски, ни француски. — Дед, Чамчо, и ти Кречару, сад ми да се куцнемо за срећног пута, па ти, Чамчо, отпој ми оно „Изведи из темнице душу
меса у којој је обично размућено јаје букагије — окови на ногама Бунипарта — Наполеон Бонапарта (1769—1821), велики француски војсковођа, државник и цар бурунтија — заповест, налог бухолтер (нем.
менует) — стари француски плес миндрос — одговорност, потсмех, шега монументалан (лат. монументаліс) — величанствен музикалише дихтунг (нем.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Пошто нису успели да освоје на јуриш град, они га заобиђоше и дођоше под Штрасбург, баш кад је тамо дошао и француски краљ.
Исакович је, под Штрасбургом, био још поспанији. Француски хусари јахали су до његових шатора, пуцајући му под нос, из својих дугих пиштоља, а његови људи поклаше свега неколико
Тад, изненада, из даљине цикну француска труба. Француски краљ, онако успут, хтео је да посети, на неколико часака, нападнути Штрасбург и да види своју војску.
Уз изненадно циктање труба, то јутро, француски пукови почеше да излазе из вароши, са коњицом, на ледину пред опкопима, и да се, скоро на пушкомет аустријском логору,
Кроз два дана француски хусари прекидоше примирје и славонски пукови одоше под Цаберн, где је Беренклау измислио, за Тренка и коњицу
Затим, примети да и око њега падају. Плотуни француски трештали су му у лице. При одступању, сва она гомила француских војника покуша да се дохвати излаза, на другом крају
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
У ствари, умирао сам од страха, а говорио сам да ствар још није зрела, да не знам довољно добро француски, да моја уметност мора да проистекне и да се расцвета — да, баш тако сам казао — из овог тла, из овог поднебља, и
Бачки зечеви су после били пуштани у француска поља, да живе на француски начин. Истребисмо тако све зечеве у равници. Све до последњег, јер су нам тако наредили, а тај последњи је сумануто
Пуни џепови шушкетавих новчаница штитили су га од суровости света. На крају, имао је и француски пасош, који није показивао. Двојно држављанство, за сваки случај. Био је опрезан. Одвезао се таксијем до града.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Трећи дан стигосмо близу града Корчуле, под њеки манастир, гдје је био француски шанац. Ту, након уре и по жестока боја, провалисмо у шанац, а Французи побјегоше у град.
— Њемачки већ знам да говорите савршено, а умијете ли и талијански? — Разумијем помало, али знам француски прилично. — То је добро. То ће добро доћи владици!... А ви се мало чудите што видите овдје слику Наполеонову!
дана имао је и крупнијег посла, два дугачка написа у два језика, њемачки за министарство спољнијех послова у Бечу и француски за Русију.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
зец плести уме, овај зец жети уме, овај зец шити, пити и француски говорити — све разуме! Плави зец, чудни зец, једини на свету!
слике шара и француски разговара. Плави зец, чудни зец, једини на свету!
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
бечким Грцима, он нађе ученике којима поче давати часове из талијанског језика, и сам почне учити немачки, латински и француски, поред тога логику и метафизику. Плодно и задовољно провео је у Бечу доба од 1771.
Мање од Енглеза и Немаца утицали су на Доситеја Обрадовића Французи. Француски је научио још у Бечу, и њиме се прилично користио.
1813, француски писац Шарл Нодје, који је са службом био у Љубљани, предлагао је генералу грофу Бертрану, гувернеру Илирије, да се
1846. изишло је у Београду ново издање, а 1848. и треће издање, са којим упоредо иде и француски превод А. Вињерона. До појаве Медаковићеве историје, 1851, Давидовићева историја била је главно дело у коме су се Срби
У својим религиозним идејама он нимало није догматичан. Он учи француски у Волтеровим списима, у својим списима исказује често скептичке, пантеистичке и деистичке, нимало ортодоксне идеје,
Путовања по Русији, Аустрији, Италији све више су ширила његов духовни видик. Он учи руски, француски и талијански, чита Дантеа, Петрарку, Милтона, Бајрона, Державина, Ламартина, Пушкина, »шчастљивог пјевца великог
талијански опат Алберто Фортис, својим делом Віаггіо ін Далмазіа, одмах преведеним на немачки и француски, скренуо је пажњу на далматинске »Морлаке« и њихову поезију; Хердер је неке српске песме унео у своју збирку; Гете их
1827. француски романтичарски часопис Ле Глобе писао је да је српски језик »један од најлепших језика на свету« и да ће српске гусле
Само једна песма, песма о Хасанагиници, преведена је на стране језике тридесет пута, од чега тринаест пута само на француски. Око 1830. године српска народна поезија ужива европски глас.
Познати испитивач Балканскога полуострва француски географ Ами Буе добивао је непосредно од Караџића податке и упутства. На немачком језику остало је неколико
Поједини његови комади су превођени на немачки, француски, талијански, мађарски, словеначки, бугарски. КОСТА РУВАРАЦ У романтичарско доба, у доба полета, синтеза и
Др Владан Ђорђевић, имајући за узор стари француски часопис Ревуе дес деуx мондеѕ, новчано потпомогнут од кнеза Милана Обреновића, покренуо је 1875. Отаџбину.
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
весма полезна, не мислим у том себе хвалити, но оне људе од који(х) сам што добро научио, из којих премудри(х) књига француски(х) немецки(х) и талијански(х), најлепше мисли као цвеће избирати намеравам и наш општи језик издати.
молдавски(х) за воспитаније и науку њи(х)ове деце: не има сад младић у Јашу који не зна, осим свога језика, јелински и француски, многи — латински и талијански.
нећу изоставити прилику за описати на шире овога слванога мужа; овде само толико назначујем да он епископом будући, француски језик изучио, преизрадну библиотеку с многим прошком саставио, различне књиге на свој језик превести дао и сад
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Али ја вас уверавам да такови места нема на свету. ДОКТОР: Знате ли ви како се те речи пишу француски? ПУТНИК: Ако ви тако узимате, то је друго, но можете бити уверени да вас неће разумети ниједан Француз.
ПУТНИК: Ако ви тако узимате, то је друго, но можете бити уверени да вас неће разумети ниједан Француз. ДОКТОР: Француски језик граничи на оне житеље који португалски (кћи латинског језика с многим арапским речма помешана) говоре.
Зар је то мало, да цео Париз за мене зна и да моја књига буде сачињена и на француски? Чест и поштење свакоме, био откуд му драго, поштеном и чесног срца човеку, а нечесном и неваљалом, боже дај бољу
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
линији Марсељ-Тулон, на разарачу „Термидор“ капетана Мориса Бланшара, каји је био частан човек, а не као ови данашњи француски шалабајзери што се мувају у врећама за спавање по белом свету и разносе вашке!
Бескрајна досада и све што уз то фура ... —Француски? —Знаш шта? Кад моја професорка француског дочепа неког сиротог писца за гушу, па почне с анализама слагања времена и
на терасу која гледа право на стари Париз, доле испод мене су Јелисејска поља, и уопште, све осветљено, све као фол француски, а сузе ми лију низ образе тако да се цело биоскопско платно малчице замагљује.
Он је, иначе, једини човек који говори француски ијекавским изговором — за кућу каже ла мјезон, а за госпођицу — мадамоазјел!
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
МАРКО: Зато ти српски тако говориш. ЈЕЛИЦА: О, молим вас, татице, у Бечу се ретко чује српски; све немецки и француски. То су вам језици! Кад говоре, мислите мед им тече из усти. Ја једнако жалим што ме нисте дали да и француски учим.
То су вам језици! Кад говоре, мислите мед им тече из усти. Ја једнако жалим што ме нисте дали да и француски учим. МАРКО: А с ким би овде говорила? ЈЕЛИЦА: О, молим вас, татице, имала би ја доста хасне од тога.
и хелдове нашла, како су се заљубили, како су страдали, како су се убијали, — ах, и шта не би читала, кад би знала француски! МАРКО: Шта би се помогла тиме?
О, то је виспрена глава! ЈЕЛИЦА: Читате л и ви радо књиге? АЛЕКСА: Сад се само са славенским забављам. Немецки и француски сам у мом детињству читао. ЈЕЛИЦА: Дакле, ви и француски знате? О тај сам језик ја желила учити. Мора да је врло леп.
АЛЕКСА: Сад се само са славенским забављам. Немецки и француски сам у мом детињству читао. ЈЕЛИЦА: Дакле, ви и француски знате? О тај сам језик ја желила учити. Мора да је врло леп. АЛЕКСА: То само онај може чувствовати који га разуме.
АЛЕКСА: О, из драге воље. ЈЕЛИЦА (отиде у другу собу). АЛЕКСА: Не да ми враг мира! него оћу и француски да знам. Сад не би ништа друго требало него да ме увати, пак да ми дâ пут. — Али кураж, Алекса, алат чини занат!
ЈЕЛИЦА: То је тешко. АЛЕКСА: Зато се француски језик и зове изображени дијалект. ЈЕЛИЦА: Рихтиг! Еіне гебілдете Ѕпрацхе... О, како би ја радо тај језик учила!
Но, наравно, на шпанском и француском језику. ЈЕЛИЦА: Ах, француски језик, никад га нећу научити! 7. МАРКО, ПРЕЂАШЊИ МАРКО: Но, јесте ли претресли све ваше румане?
А француски говори као да се у Паризу родио. МАРКО: Бре, мани се Париза, већ како ти зна ово место, канда је одрастао код нас.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
за сваку је строго одређено шта ћеш у њој до краја да пишеш: овдје бројке, по лејама уским, тамо српски, овамо француски.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
А да видите да је ко писао на француски рачун, или да је исмевао Пољаке! Иначе, они на све пазе. Пре неки дан, играла је трупа Комедије француске у Норвешкој.
не само зна, него и воли, пролазност и прошлост; латинске речи, стара имена светаца и светитељки изговарана су весело француски. И код нас, наши учени људи, давно су исмејали лажан идеал Маратона и Термопила.
И да су, треба рећи, од ренесансе амо, једино Француска и њени ђаци знали да сликају. Оживели су француски петнаести век, и не само авињонску школу. Жан Фуке је проглашен великаном а Човек са чашом проблемом. Имају право.
Најлепше је француски, међу нама, тада, говорио Сибе. Он је био сав сретан кад је успео да упозна француске књижевнике по литерарним
лета године 1921, док покушава да полаже испите на Сорбони (професор јој даје превод једног описа, на француски, са српског, ткачке радионице), она која ми је данас жена каже ми: Ако збиља мислим да живим песничким животом, да
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
па до краја, написан стилом Виктора Хига, јер и Срета је волео да се кратко изражава; кратке реченице, онако по француски. Понешто тек почне, па црту или удивку; нешто тек наговести, а нешто не знаш, вала, шта је хтео да каже па да те убију.
Све онако асли француски. А почиње се допис овако: »Знам да ће вас интересовати да чујете што одавде, с овога краја. И право је.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
»Понекад, пише професор Луј Рул, велики француски ихтиолог, такав кордон има дужину од неколико километара, а ширину од једног метра; он је непрекидан и састављен од
А тај лов је најбогатији у пролеће, при тамним и бурним ноћима. Француски рибари, н. пр. на ушћу Шаранте или Жиронде у Атлантски Океан хватају их при таквим ноћима по пуне чамце и продају их
Једна већа и познатија таква експедиција била је она од 1766 године, са којом су француски испитивачи Бугенвил, Сонра и Комерсон, за време од три узастопне године, испитивали дубине океана и појединих мора.
Године 1785. пошао је на истраживачко путовање француски морепловац Лаперуз и повео собом два у то време чувена природњака.
Међу њима је било и неколико француских поларних експедиција у северну и јужну поларну област. Тако је, на пример, француски поларни испитивач доктор Шарко, најпре 1903—1905. године са бродом »Ле Фганçаиѕ« а затим године 1909—1910.
Године 1671. француски астроном Рише дошао је био у ту област ради геодетских премеравања, чуо је за ту необичност и потражио прилику да је
« На то саопштење, као и на оно које је, нешто доцније, после свога дугог путовања учинио истој Академији француски научник Ла-Кондамин, није нико обраћао пажњу. Године 1750.
Друго једно објашњење јегуљине оријентације на њеном прекоокеанском путовању дао је француски биолог Луј Рул. По томе, и сувише простом објашњењу, ту нема ничега ни атавистичког, ни мистериозног: оријентација је
Иначе често наилазе енглески, италијански и француски теретни бродови, са кабинама за омањи број путника. На њих с времена на време навраћају и теретни бродови
Године 1934, месеца септембра и октобра, француски оцеанографски брод »Претседник Теодор Тисие« прешао је два пута ту океанску област и прибавио важне податке о томе
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
У тој трзавици затече га знаменити догађај кад француски змај утече са Елбе. Сва се Јевропа снеби најприје, па здружена крену да сатаре аждаху.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
МАНОЈЛО: Поделићемо следовање вечерас! ТАНАСКО: Опет онај пексимит француски? Дизвинете, од тога сам добио затвор! Да барем има печен компир и тани! А што да не куцнемо овој овде кафеџинки?
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Учини ми предложеније да пођем у Модру к његовим двома синовцем, Томи и Павлу, предавати им француски и [и]талијански за годину, обештавајући ми за то да ће ме на годину, или најдаље на две затим, с њима заједно о својем
се сметњи на[x]одим, не смејући у Цариград на кугу насртати, и да би[х] радо, док она тамо престане, [и]талијански и француски лекције, кад би[х] имао коме, предавао, само да могу свој трошак добивати.
Дакле, ко [x]оће то да зна, а далеко му се чини поћи и видити, а он, ако не зна француски, нека научи, пак нека купи књигу зовому Описаније Париза и Версаља са свима знаменитима вештма у њима и наоколо.
Плаше ме да је изговарање инглеског језика весма мучно, а њега разуменије за једнога, ко зна немецки и француски, притом и латински, да је весма ласно.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
У томе циљу научила је латински и енглески, преводила дела енглеских хемичара на француски језик, нацртала му све слике потребне за његова дела, стоји у научној преписци са Франклином, којега је портретисала,
„Времена у којима живимо дозвољавају такву претпоставку“. „Е, па видите: наш француски метар је таква природна јединица.
„Али француски народ мислио је другачије но његове судије. Јер када су одмах иза прочитане осуде, осуђени изведени на губилиште и пред
„Када је један француски хирург“, поче Кивије да ми прича, „код дворца Шомона нашао прве кости ове животиње, био је убеђен да је то костур
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Електризован узбуђењем гомиле ја сам подрхтавао, чекао само други батаљон, чекао Николу. Наједанпут, један омален француски официр, што је преда мном стајао у друштву дама и пропињао се целим телом да боље види, показа руком у правцу чете што
„’Ајде, рекох, не зна се шта је горе, да пробам опет.“ Рачунам прошао сам све, видео света, говорим француски, пун сам искуства, Филаделфија једном речи, па носићемо се. И тако се ожених.
воуѕ (ви) он је том приликом био издао следеће наређење једном грчком учитељу који није знао српски, и који је говорио француски; он му је рекао: „Демаин парастос; после парастоса да дођете к мени на закуску воуѕ, поп и три угледна грађанина“.
У току идућега дана, неколико између наших официра који су знали француски, добише наређење да се јаве на службу Французима.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Комплет. Гарнитура. Њемачки ће се то вјероватно звати Клавиер мит беилиегендем Клавиермеистер. Француски, ваљда, Пиано гарни. А талијански цоммис зализане фризуре код наруџбине ће упитати само: сон о сенза, сигноре?...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Насрадину не би драго, јер ко ће погодити туђе мисли? Правдаше се да не зна француски, но царски људи навале на њ, макар ишаретом да говори с Французом, и тако га сколесају.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Када сам боравио у Паризу 1883. године, један угледни француски фабрикант ме је позвао у лов, и ја сам прихватио његов позив.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
законитошћу, основним законима трансформације топлоте, такозваном другом закону термодинамике који је открио велики француски инжењер Сади Карно.
Чинило ми се да је то једно мало, мирно месташце и да ћу тамо, осим што ћу променити околину, имати прилике и да учим француски.
Био сам једини странац у месту и када се разгласило да сам Американац који је дошао у Порник да учи француски освојио сам читаво село. Узео сам сеоског учитеља да ми даје часове француског језика.
тврдњу, већ насупрот, често сам шетао сеоским улицама са тим добрим ”маитре д'ецоле” и врло пажљиво слушао његов француски изговор као да је он био највећи бисер мудрости.
Свако вече проводио сам бар један час у разговору са мојим ”маитре д'ецоле”. На овај начин брзо сам учио француски језик и пре него је и први месец прошао, могао сам прилично добро да се споразумевам.
Убеђивали су ме да је мој француски изговор савршен. Али, умањујући ову претерану оцену за половину, није било сумње да сам добро овладао овим језиком
Следећег дана, када сам посетио Велику Сорбону и Француски колеџ у ЛаТинском кварту, налетео сам на право благо уједној антикварници; био је то велики трактат Лагранжа –
године. Лагранж, француски Њутн! Није било студента динамике који није чуо за ово велико име и за његов велики трактат. Захваљујући двомесечном
Било је то доба које је Европа називала ”амерички материјализам” у науци. Токвил, чувени француски путник и будни посматрач, рекао је о нама у својој књизи коју је публиковао пре више од седамдесет година: ”Мора се
Тек што је француски физичар Перен показао да су катодни зраци негативан електрицитет који се креће од негативне електроде у вакумској цеви
Али у оно време, тако велике брзине кретања електрона у вакумским цевима још нису биле остварене. Француски физичар Бекерел открио је, убрзо после појаве Рентгеновог открића, да извесне материје које садрже уранијум, емитују
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
се да не само да је он био управо модерним градом заокупљен него и да је моделовао као и неки њему савремени немачки и француски песници из авангардних покрета.
наш симбиоза се, на пример, не може ваљано разумети ни предавати без увида у француски симболизам, као ни Црњански без увида у немачки експресионизам и сл. Пионирски посао је у том погледу обавио проф.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
РЕЧНИК (Скраћења: грч.—грчки, јевр.—јеврејски, лат.—латински, нем. —немачки, тур.—турски, фр.—француски, цркв.-слов.—црквенословенски.) Абуказем, тако се потписује познати српски књижевник др. Илија Огњановић.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
(Дува у прсте.) Не знам, не знам како ћу те воспитати: француски не знаш, не знаш правити компламенте, а колика си; сад те морам од азбуке репарирати. ЕВИЦА: О, мајко, сад је доцкан.
Шармант, ала бонер!... ФЕМА: Ово су из Париза, бечке ништа не ваљаду, а мој је пасион, знате, да ми је све француски. САРА: Хипш! хипш! Ово нема јошт ниједна код нас, шармант! Нек се зна која је госпоја од Мирич.
Остала би код вас до подне, но извините ме, моја Финеска... то вам је мопс, ни француски краљ нема таковог... Службеница, службеница... препоручујем се. ФЕМА: Службеница. (САРА отиде.) ФЕМА: То је жена!
Службеница, службеница... препоручујем се. ФЕМА: Службеница. (САРА отиде.) ФЕМА: То је жена! Како говори француски, канда јој се језик опаризио. Како оно рече? Аха! Коми фо!... (Виче.) Евицкен, Евице! ПОЗОРИЈЕ 4.
Учи се по моди говорити: мамице, мамицхен, или ако ћеш сасвим француски, мама, а немој довека бити паорка, као твој ујак... Чујеш, Евице, да ти јошт једну кажем. (Узме је за руку.
Да знаш, ја ти више нисам мајсторица. Госпођа, фрау фон, или ма... ма... како, врагу, француски кажу, не могу од љутине да погодим. ЈОВАН: Шта сте ме дакле звали, ма... мајс... госпођа, оћу да рекнем.
АНЧА: А, боже сачувај, овде на левој страни. (На прси показујући.) ФЕМА: Рифтик, рифтик, Анчице, овај проклети француски језик забунио ми је главу. Све о њему мислим, пак у другом морам да фалим. (Придене сат.
АНЧА: Један штехер. ФЕМА: Проклети француски језик, тако ми је забунио главу да сад управо не знам шта је то штекер. АНЧА: Од бели костију, што се гледи кроз њега.
АНЧА: Лепо. Играју виста, тарока, шаха, бостона. ФЕМА: Морам овај врашки француски језик сасвим оставити. Тако ми је главу забунио да не могу ништа да погодим. (Таре чело.) Шта је то, бестрага?
ЈОВАН: (Право сам ја мајстор Митру казао да је полудила.) ФЕМА: Јохан, морам и тебе да дам учити француски. ЈОВАН: А, то ми фали; научио сам и српски, тек нисам француски. ФЕМА: Жан, то мора бити; барем десет речи.
) ФЕМА: Јохан, морам и тебе да дам учити француски. ЈОВАН: А, то ми фали; научио сам и српски, тек нисам француски. ФЕМА: Жан, то мора бити; барем десет речи. ЈОВАН: Гди ћу ја сад под старост да научим, то је тешко за мене.
Знаш шта је божур? ЈОВАН: Како не би знао кад нам је пуна башта божура. ФЕМА: Сапр бу, то је француски добро јутро. Сад кажи: божур, мадам. ЈОВАН: Божур, мадам. ФЕМА: Лес тружес. Видиш како је лако.
Петровић, Растко - АФРИКА
Мој пријатељ говори са њима бамбара, што је језик судански, али који, као Европљани француски, говоре сви трезвенији црнци у западној Африци. Враћамо се на брод да вечерамо и да наставимо пут на југ.
Два младића који знају понешто француски хтели би пошто-пото да посетим баш њихов дом. Седим на троношцу у средини дворишта које се лагано пуни сељанима,
Дочекује нас у свечаноме дворишту и одмах нам дарује тањир белих јаја и белу кокош. Не зна француски; на моје питање које је расе, одговара уображено Н–у: „Јуначке и ратничке“, и да су од те расе одувек, и да су на овој
Свуда још црнац више воли кори, који је стваран и који је у традицији, но француски новац, који је чиста апстракција за њега.
Они се насмејаше Младић који нам се од малочас придружио и који помало зна француски, рече да би пагајери певали, али да не знају, и да не могу да се сложе о чему ће.
Шаљемо да нам се купи бела кокош. Говоримо о Вуијеу; Њамкоро, чувши да се спомиње ово име (не зна ни речи француски), почиње нешто да говори са свога корена.
Кад говоре између себе, француски, да би били фини: „Е мон вие, ти манбет времан! За ве тангеле палск ти е соваз, ти не па сивилизе!
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
перо, па сад хајд' шифрирај и дешифрирај депеше, преводи с рускога и францускога на српски и са српскога на руски и француски, носи ђенералу Черњајеву рапорте и примај од њега заповести.
Черњајев аранжира у шанцу читаву светковину; пило се, наздрављало, па чак и певало. Француски и талијански дописници наздраве Черњајеву, српцкој војсци И српском народу; Черњајев је наздрављао Италији и
француског друштва, ко је први појмио то неминовно сазревање новога државног облика и похитао да стане уз њега? Француски републиканци-револуционари.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Није кинуо... — Что ето такоје? — пита Фјодор. Пера „Ђеврек“ поче да објашњава српскоруско-француски, али се никако није могао сетити како се на ком страном језику каже „штуцати“ и „кијати“.
— А зашто си пустио браду? — За прилику... Тако, како је кад згода. — Танасије извади из џепа француски бере и натуче га на главу.
У групи око једног сплава било нас је шесторица. Нас два српска официра, један наш, један француски и два италијанска војника. Лађа је пловила поред првог реда буради, испод којих је висила мрежа од жица.
Нисам просто знао шта да разговарам... Најзад сам проговорио, тек да нешто и ја кажем: — Говорите ли француски? „Да“ — потврди она. — Где је ваш стан? Рекла ми је име једне улице. Бог свети зна где је...
А путовао је још пре рата по Француској, те, поред немачког, говори одлично и француски. Сада, на солунском фронту, рањен је као пешадијски потпоручник у груди и налазио се у Греноблу на опорављању.
Кад смо пришли столу, оне су проговориле међу собом на неком чудном језику. Помислио сам да је француски арго. Али Полета ми објасни да су говориле фламански. Тада сам сазнао да су оне Фламанкиње.
Добро... то је природно... — Али кад вам кажем, то није истина... У питању је само један мали француски кадет... — Како се звао? Она се колебала један тренутак, па ће рећи: — Гастон... Он је мене волео, а не ја њега.
“ — Тако је, тако. А када се вратимо у земљу, ми ћемо бити изнурени, а они су „француски ђаци“, свежи, одморни, уображени, иако носе у џеповима „ратне дипломе“ — допуњује Војин. — Наравно.
Командант се окрете и притисну дугме звонцета. Ушао је један француски официр, вероватно ађутант. — Када полази први воз преко Валанса за Марсељ? — Сутра изјутра у седам часова.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Да споменемо само неке међу најранијим, на енглески (Џон Бауринг), на француски (Е. Бојар), на шведски (Финац Јохан Рунеберг), на руски (Пушкин). Песме се иначе преводе на све словенске језике.
У самој пак Краљевини Србији и у њеној престоници Београду нагло јача француски утицај. Био је то срећан стицај околности, јер су тада нове књижевне идеје долазиле из Париза.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
На станици срдачан дочек, у вароши гостопримство код Грка и у нашем посланству. Са Грцима разговарам француски или немачки, са нашима Српски.
Студирао је у Атини, говори течно грчки, влада француски, познаје Цариград и све његове улице, а и подземне ходнике. Слагаћемо се, надам се, врло добро, а већ сада смо
слутње обузеше срца свих учесника конгреса, али се брзо претворише у радост и весеље, када се на вратима сале указаше француски војници.
Али Фламарион не хтеде положити оружје. Његов часопис похвали, додуше, и то на француски начин, преко сваке мере, моје дело, али он сам изјави, на другом месту, да су физичари - а под овим именом мислио је,
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Него, реци ми, богати, какав свет живи у тој земљи у коју се спремаш? Говори ли се тамо швапски? — Говори се француски. — Не говори се швапски! Е, онда ћеш још пре тамо да идеш! Баш волим да не говориш швапски целога века.
— То је отаџбина мога оца, па и моја, наш језик и наши обичаји... Сећате се како сте се радовали што ћу говорити француски? Хвала вам велика што сам научио француски, али ћу ипак говорити немачки. — Имаш право, потпуно.
Сећате се како сте се радовали што ћу говорити француски? Хвала вам велика што сам научио француски, али ћу ипак говорити немачки. — Имаш право, потпуно. Сваки честит човек не да свој језик и своје обичаје.
Господин Јоксим се као мало зачуди питању: — Па научиће Павле француски, госпођо; врло просто. — У госпођи апотекарици нешто преври: — Али француски није немачки, господине!
— У госпођи апотекарици нешто преври: — Али француски није немачки, господине! — Господин Јоксим потеже да се смеје од свег срца. — Госпођо, то је необорива истина.
— Господин Јоксим потеже да се смеје од свег срца. — Госпођо, то је необорива истина. Али ће Павле научити француски као што је давно и добро научио немачки... Сем тога, Павле з н а француски баш прилично, ако ћете веровати мени.
Али ће Павле научити француски као што је давно и добро научио немачки... Сем тога, Павле з н а француски баш прилично, ако ћете веровати мени. — Све се физиономије у апотеци одједаред променише и нанишанише господин Јоксима.
Тамо се тако рећи искључиво говори француски; али како они станују ван града, и скоро се ни с ким не друже, то се не зна, или заборавља — Госпођи апотекарици
Павле се смеши. — Мора бити да ја онда ипак витлам, јер ево ја штампам. — Француски текст опет! Па ту ћу ти ја, брате, само сваку трећу разумети; нисам још доста ушао у француски језик...
— Француски текст опет! Па ту ћу ти ја, брате, само сваку трећу разумети; нисам још доста ушао у француски језик... Ама, да ли си ти то сасвим прешао на француско писање? — Нисам.
— Нисам. Ево ти две песме на нашем језику; можда си их и приметио у часопису?... А тамо, један модерни француски лист позвао ме у сарадњу. — Позвао, позвао! — Павле поцрвенео.
Допусти да те запитам: коме пишеш и говориш, кад француски пишеш! — Павле поцрвене јако. А Бранко, када је то опазио, поцрвенео још јаче.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
СТРАНИ ЈЕЗИЦИ Некако у то доба је уведен француски језик као наставни предмет у наше средње школе, те је била велика оскудица у наставницима који би га предавали.
Школска је управа одредила једнога грешника из наставничког већа, коме је ставила у дужност да, са нама заједно, учи француски, а нама је то добро дошло, јер нам на тај начин тај предмет није задавао никакве тешкоће.
метода за учење француског језика“, која је као једини уџбеник тада постојала и из које смо и ми и професор учили француски, и тада би измеђ' нас отпочео овакав дијалог од речи до речи, по Олендорфовој методи: Питање: Брат ваше жене, има ли
Питање: Ваш старији брат, говори ли он француски? Одговор: Мој старији брат не говори француски, али он има један перорез. Питање: Једе ли ваша сестра радо сира?
Питање: Ваш старији брат, говори ли он француски? Одговор: Мој старији брат не говори француски, али он има један перорез. Питање: Једе ли ваша сестра радо сира? Одговор: Да, моја сестра једе радо сира.
подесна и добра за учење француског језика, а ја се сећам једнога нашег младог дипломате који је по Олендорфу научио француски и који је, приликом једне дипломатске посете, водио овакав разговор: — Ваша држава, није ли она вољна бити у добрим
неки Ненад Протић, назвао је основаоца француске династије Људевитом Катетом и упорно је остајао при томе да су сви француски Лујеви—Катети.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— упаде Живадин. — Што нису и они пошли? — А где би они?... А где ћемо ми?... Ви, активци, мислите као онај Луј француски... не знам који беше по реду: „Ја сам држава!“... Где је капетан Веља, ту је држава... А територија, а народ?
Малишани потрчаше и почеше ускакати на брод. Али вођа тендера, неки француски подофицир, рече ми да они не врше ту локалну службу.
Од нас нико није говорио енглески, а Енглези су натуцали нешто мало француски. Поручник Протић се смешка и вели: — Они се изражавају француски као човек који је рањен у главу, па се после толико
Поручник Протић се смешка и вели: — Они се изражавају француски као човек који је рањен у главу, па се после толико времена присећа и поставља накарадне појмове.
Потпоручник Драгиша додаје: — Француски језик је мелодичан. Ако бисмо хтели да некако и материјално изложимо, француски је као лепо украшена торта.
Потпоручник Драгиша додаје: — Француски језик је мелодичан. Ако бисмо хтели да некако и материјално изложимо, француски је као лепо украшена торта.
Али кад Енглез почне да говори француски, е то је као кад би неко стао забадати прсте у ону торту. — Јаој, макар и то. Погледај, молим те, ону плавушу!
Видиш, женска жели да сам здрав. — Онда поче он да натуца француски: — Је ѕуіѕ ен бонне ѕантé ет... ет... „феѕт“. — О јес, о јес...
Потпоручник Топлица заценуо се од смеха на Живадиново знање француског језика. — Ала се „риташ“ француски! — добацује му Топлица. — Еxцуѕез — поче Драгиша. — Цоммент воуѕ аппелез воуѕ?
Увидели су одмах разлику између новог и оног старог топа. Француски официр, који је требало да буде као неки инструктор нашим војницима, не може да се начуди како то они брзо разумеју,
Пришао је потпуковнику Петру и замолио га да на једном топу раде француски, а на другом наши војници. Он ће командовати на француском а један од наших официра преводиће његову команду на
Измењено је још неколико команди. Наши ни за секунд нису изостали иза Француза. — То је интересантно! — вели француски официр. — Нисам знао да ваш народ има толико смисла за тако прецизну технику.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
сам Гете и била је објављена у Хердеровим Народним песмама 1778 (уз још неке песме из Качића); ове године изишао је и француски превод Фортисове књиге, а 1799.
После Вука наше песме су превођене на многе стране језике, а нарочито на немачки, француски и енглески. Великом угледу који су наше песме стекле међу Немцима, па и иначе, много су допринели Копитар, Јаков Грим
После ње преводили су наше песме на немачки Е. Весели, П. Геце, В. Герхард и др. Први преводиоци наше поезије на француски су познати књижевници Шарл Нодје и Проспер Мериме: и један и други превели су Хасанагиницу (први у збирци Смара, 1821,
После Е. Војар преводили су наше песме на француски С. Робер, А. д’Аврил, О. Дозон и др. За свој велики глас у француској наша народна поезија много дугује Клоду Фориелу,
муж Врачар — у доба И устанка поље више Београда, данас део Београда вренгија (кула) — кућа начињена по европски (на француски начин) вренђија — в.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Чуди се Ташана откуд све то зна и где је научила Зона све то?! Говори француски, немачки, грчки зна. Иде по господским кућама, курдисује клавире, свира из неке велике књиге и печали паре, и учи
Иде по господским кућама, курдисује клавире, свира из неке велике књиге и печали паре, и учи господску децу да говоре француски и одасвуд доноси силне паре и меће их на гомилу. Ујутру оде, а увече дође.
га Зона, ошишала се, а на тршавој глави јој мушки шешир неки (па дошла иста позната мадмазељ д’Ангулем, што учи децу француски). Крсти се Ташана, брише сузе и пита је: „Што се напраји, дете, резил? Што искубе, мори, курјуци?