Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
da mi još nije ove lule... Gasi to! - gaze je nogama pa zar ne vidiš, bogamu, da i na svice pucaju! Ko otac, pre pola veka, sad sin, dok pada
Samo domaćica, skupivši suknju međ kolena, kleči pred otvorenim šporetom, i, kao svitac koji se pali i gasi, njeno lice na mahove se ozaruje žarom, u koji duva, da ga razgori.
VEČE Sunce se gasi. Švalja pali lampu. Sunce se gasi, bitka je izgubljena, ranjeni junak ispušta mač i šlem. Ranjeni junak ispušta
VEČE Sunce se gasi. Švalja pali lampu. Sunce se gasi, bitka je izgubljena, ranjeni junak ispušta mač i šlem. Ranjeni junak ispušta mač i šlem, a švalja uzima iglu i
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
USTANAK 265 2. KUĆNI PRAG 269 3. BOJ NA MIŠARU 276 4. „NA MIR” 286 5. SVADBA 294 6. OBIČAN DOGAĐAJ 299 7. ŽIŽAK SE GASI 304 8. NATUŠTENO NEBO 310 9. OČAJNA BORBA 317 10. ZBEG 325 11. MALO VEDRINE 335 12. 1813. GODINA 340 13. RAVNjE 344 14.
Niko ne dade odgovora... Stanko duboko uzdahnu, pa uđe u vajat... Eto, to je bio njegov svadbeni dan. 7. ŽIŽAK SE GASI Prolažahu dani za danima... Aleksa i Petra već više ne mogahu ni sami sebe poslužiti... Sa starošću dođe i bolest.
Dučić, Jovan - PESME
Svojih rešenja i ideja, Svojih načela imate i vi — Kad god se nekom ruši streja, I gasi sveća gde ko živi. Sve se kupuje i sve proda.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Čuješ poneku reč glasno izgovorenu, pa onda opet smeh, a perje leti na sve strane, i jasan devojački smeh gasi iznenada sveću, i budi i ljuti babu. — ’Ajde, dosta već jedared! Dokle ćete? Kad počnete, a vi ne znate šta je dosta!..
I malo posle dižu se komšinice i odlaze praćene fenjerom. Ostaje soba s ukućanima samo. A zatim se gasi sveća u kući, prestaje šapat i nastaje tišina.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
rane čovečanstva vidim sa svim kako s praskom prskaju svi oni obruči stare životne moći društvene i kako se brzo gasi sva ona vera u stare pokretačke sile.
Afrika
Njine tamne oči pune su plavog neba koje se gasi. Sretaju se i mladići u belim evropskim čakširama i ružičastim košuljama; retki su oni koji nose frakove ili
Švajcarac diže pušku i čeka; svetlost se odmah potom gasi, što je znak da je zver skrenula svoj pravac kroz noć. Negde beskrajna gora u plamenu, praćena praskanjem drveta i
Pivo ljuto, banane vruće, ananas koji prži jezik. Onda pribegavam čaju, koji jedini gasi žeđ. I već se spremam da legnem kad mi Fontenov crnac, još uvek u plavim naočarima, saopštava da se u selu sprema
Osećanje svojine skoro i ne postoji; ona čežnja za luksuzom i elegancijom, tako naprasita kod crnaca, gasi se kao i srdžba. Crni danas kupuje obuću a sutra je već umoran što mora da misli na nju, i poklanja je.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
Kad si tela da si pali šupu, uzio si šafoljica sos mleka i ugasio vatra; dva forinta trideset krajcara. Sos voda si gasi vatra!... Kad si bio u vinograd sos nadničar, izgubilo si jednu sikiru, trideset krajcara...
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Kad to ču, Kopša skoči, hitro, sa tronošca, kao da se pomamio. Poče da gasi sveće u kandelabru, a vikao je i na Agagijanijana, da gasi sveću.
Poče da gasi sveće u kandelabru, a vikao je i na Agagijanijana, da gasi sveću. Trčkao je po sobi, kao da je hteo da se pretvori u miša. A podviknu Pavlu da se gubi iz njegove kuće.
Vatra, u velikoj zemljanoj peći, počela bi, tek pred zoru, da se gasi. Žar bi tada pokrio sloj pepela, kao brdašce. Ujutru bi dolazila sluškinja Žolobova, da vatru potpali.
Samo svest, kod prostog sveta – kod onih koji nisu bili u Rosiju otišli – nije se gasila, kao što se ne gasi vatra u kući, dok u njoj ima živih.
Teodosije - ŽITIJA
Piće njegovo — iz gore slatka tekuća voda, koja i žeđ gasi i ne zarobljava dugim spavanjem. Ako li bi ko bogoljubiv, znajući za njega, tek nešto Malo hleba doneo, primao je s
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
U porodici nerotkinju gledaju popreko, sa osudom jer nije ispunila očekivanja i zato što se zbog nje gasi krsna sveća, a ona je i čest izvor sukoba i svađa.
³⁵ Kada dete ne može da zaspi, njemu se još i ugljevlje gasi, a i baje: „Duva vetar preko visokih gora, širokih polja, velikih voda, klasastih ječmova, vinograda; duva vetar preko
(LMS, knj. 104, br. 4) — Kćer je tuđa večera. (V. V., NSP) — Muška glava odžak glasi, đevojačko ime odžak gasi. (M. M., LjBP, gl. 2) — Bogat je ko ima sinove, a ne ko ima volove. (Šaulić, A., ZNŽOJS, 1971, s.
a rođenje kćeri najveća bruka i zlo za roditelje, kazuju nam i poslovice: „Muška glava odžak glasi, djevojačko ime odžak gasi“; „Koga Bog hoće da prokune daje mu žensku decu“; „Ako će muško dete ko ora biti, opet više vredi nag najveća
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
Na kojoj reci konji carski ugase žeđ, neka na njoj još godinu dana niko žeđ ne gasi, neka sebar do novog kukureka, do novih rosa i slana, neka sebar čeka još godinu dana dok poteku rekom novi talasi.
sebarske žene, za uramljenu u netačna sećanja noć ljubavi i noć porođaja, za ono od čega im kraj ognjišta svekrva ugljevlje gasi, i odbraja.
Ko su oni, ko su oni? To su jeretici i babuni. Idu carskim drumom ljudi rasporenih nozdrva, pogled im se gasi Ko su oni, ko su oni? To su od gospodara odbegli meropasi.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
– »Mis berbe« ili nešto tako, misli dok joj suze kaplju ravno u pepeljaru, ravno na žar cigarete koja se pišteći gasi. LANjSKI SNEGOVI Izronili su iz oblaka smoga koji je pritiskao grad u kotlini. Oči im zasuziše od iznenadne beline.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
zbog njega: Zamislite onda: bura ide, vetrova fijuk i talasi, i jedan talas princezu skide i poče mladi život da gasi. Taj „mladi život koji se gasi” samo je u parodijskom duhu mogao da povrati nešto od svoje ljupke potresnosti.
Taj „mladi život koji se gasi” samo je u parodijskom duhu mogao da povrati nešto od svoje ljupke potresnosti. Podsmehujući se otrcanom izrazu,
zabavnom žanru, ali to nimalo ne umanjuje njeno izuzetno mesto u istoriji našeg duhovnog iskustva. To je knjiga koja gasi jednu od naših najjačih i najstarijih žeđi, pa nije čudo što joj se vraćamo u raznim dobima života, i što, kad god je
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
MATIJA BAN U prvoj polovini XIX veka dubrovačka književnost, kao celina, gasi se, i dubrovački pisci prilaze ili srpskoj ili hrvatskoj književnosti.
počinju odbijati od Danice, koja je sadržinom sve slabija, nailazi na sve manji odziv, poslednjih godina sasvim pada, i gasi se 1871. godine. Nasuprot Danici omladinci su krenuli Javor, koji je 1862—1863.
Samo, ta »radost života« iz prve mladosti se gasi. On nije egoist koji živi za sebe i u svom snu lepote, u prirodi ne gleda samo igre svetlosti i boja no i čoveka koji
Milićević, Vuk - Bespuće
ne naličeći ni najmanje na onoga trbuška, sa licem za šalu i za smijeh, sa debelom cigarom u zubima koja mu se vazda gasi, sa izgledom čovjeka koji ne zna da se naljuti.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Možda se setio, pa usto da naredi da se donese večera? A? (Svetlost u logoru se potpuno gasi; istovremeno, pali se u Hasanaginoj sobi, u koju ulaze, razgovarajući, Jusuf i Hasanaga.
Jes čula? I da znaš da sa svadbom ne mislim da otežem! Kadija je dugo čekao! Razumeš? (Beg izlazi. Svetlost se gasi, ali tako da nepomične siluete Hasanaginice i majke Pintorovića ostanu vidljive.
Lalić, Ivan V. - PISMO
ko u ruci Odsutno te nosi Sa nesrećom našom Sklopio je zavet, Pa zaboravio I zavet i sebe — Al svetiljku ipak Ne gasi u hodu.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
ČUDO U GLAVAČIĆIMA To što vrana s koca gače, To se neko čudo glasi. Beo rubac sa krstače lepršanjem sveću gasi. S Glavačića eno kleca, i s točkova plamen baca, božja čeza sa tri sveca i tisuću tri mrtvaca.
Hoćeš li mi uraniti pre nego mi senka priđe, Ljuboviđo Ljuboviđe? Ne gasi se, lanen-cvete, jer je lampa prema kraju.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
JOCA 287 STRADANjE MLADOG PISCA 292 KAKVA JE JESEN 296 KOSMIČKI SAN 301 NAJBOLjI DEČAK 305 SVI POD KREVET, GASI LAMPE (BOJ SE BIJE PREKO ŠTAMPE) 310 PRIČA O PALOM DEČAKU 314 TRI PISMA 317 MALA MOJA IZ BOSANSKE KRUPE 323 MALA MOJA
U tihom gnezdu, pod strehom samom, vrabac se vrapcu pod krilo krije.“ Vatra se gasi. Mačka i Žuću zavija ponoć najcrnjom svilom. Ponekad samo kanda zatrepti Ognjena vila plamenim krilom.
Svakoga trena mjesec se gasi, oblačak čim ga dirne, a tata svijetli neprekidno u noćne sate mirne. Ponekad samo zaigra svjetlo kao na vodi
Kad se na svetu zbratime mladi, srećan se život najbolje gradi. SVI POD KREVET, GASI LAMPE (BOJ SE BIJE PREKO ŠTAMPE) UVOD Oglas po oglas evo se ređa u slavnom listu „Mačkova pređa“.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
visi kao igle što drže slike s druge strane zida, ove noći kad bilje obrasta srebrom i plavi se fitilj mora u zebnji gasi, tebe o samu prizivamo noći!
Svetlost se gasi na rukama gospi i dlanovi na gorke mirišu trave; blagoslov pada u prazno. Na bedeme su svi otišli da vide kako
Moj žižak se gasi nad otvorenim spisima jednog ruskog svetitelja. Grubi koraci odjekuju hodnikom, udar koraka ima zvuk između kopita i
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
(Svetlost na pozornici se gasi, a u gledalištu se pali. Spušta se glavna zavesa.) DRUGI DEO V SLIKA ZABRANA PREDSTAVE (Dvorište,
Obesio se onom žilom, kojom je tukao! A u ruci mu našli vidovu travu! Ne čuju... (Svetlost se polako gasi) Zavesa Kraj Jelova Gora, 6. aprila 1985.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Nadamnom miriše u oblacima sivim šuma tvoja fruška, od tamjana kadionica srebrnih. I dok zvezde gasi vetar lipa ja se smrti divim. Ona mi se čini jedina čista i ponosna sudbina muška. A ikona se blista.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
— Gumari bre, što spiješ?! — viknu ćirĐorđe na Tašulu koji se trže. — Ajde počisti mehanu, pa gasi lampa i fonos, da ne gori džabe gas! Čuje se samo »Laku noć i prošćavajte«!
Drugog, drugog koga! Znaš li ti tako nekoga kome nije ideal militarizam? — Ama, što mi se ovo nešto noćas gasi ovaj duvan! — Ama, nemoj ti meni sad te tvoje užičke šeretluke da prodaješ, nego ču li šta te pitam?
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Zrak sunca, i s njim ovaj vek, U barici se plitkoj pali, Triput pali, tri puta gasi: To voda žmirka u sutonu. Šuma kad hukne, njeni uzdasi Sami u sebe ko da utonu.
I vir se ježi, jer ga golica Dodir njegovih vitih nožica. A u vetru se, ko plamen sveće, Gasi dan, i širi veče. KUPUŠNjACI KRAJ REKE Kad jesen, u brdima, Razvije barjak od dima, Pa po vasceli dan
Rakić, Milan - PESME
Zemlja je puna tajanstvene strave; Ko voštanica koja dogoreva U hladnoj sobi, mrtvacu kraj glave. Mesec se gasi... Svuda nebo sinje, I s golih grana katkad padne inje...
Ah, zbogom, Gospo, i praštajte meni, Stare mi oči pune suza sada, Dok dan se gasi na prolaznoj sceni I zavesa, ko noć, lagano pada...
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Nad svom ovom grdnom mješavinom opet umna sila toržestvuje; ne pušta se da je zlo pob'jedi, iskru gasi, a zmiju u glavu. Muž je branič žene i đeteta, narod branič crkve i plemena; čest je slava, svetinja narodnja!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
A ona tamo u kujni, kao obično, pre no što leže, poče da zatrpava, gasi i poliva vodom vatru u ognjištu, te da ne bi noću ko zna kakva iskra prsnula, i Bog zna šta se učinilo, možda čitava
Pandurović, Sima - PESME
Muzika jeca tonom čiste tuge. Gasi se sunce i zraci mu bléde; Spušta se tama; umiru sve dýge U kalu sveta, u haljini bede. Mrak! mrak se hvata dubok.
opuštenih krila, Još dok bledi mesec mrku ponoć krasi, Pada i gine gde je nada bila, Kraj lampe što se polagano gasi...
Tad sumnja, k’o vlaga, prodire u veru, A plamen se večne strasti tiho gasi; Blede naše duše, sede naše vlasi; Tragovi se dragih uspomena peru, A odjeka stari ne nalaze glasi.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
“ — Neću! — Pričekaj se, jedna vatro, Ja ću na te vodu dovest’, Neka tebe voda gasi. I dovede jednu vodu: „Gasi, vodo, ovu vatru!“ — Neću!
“ — Neću! — Pričekaj se, jedna vatro, Ja ću na te vodu dovest’, Neka tebe voda gasi. I dovede jednu vodu: „Gasi, vodo, ovu vatru!“ — Neću!
Stanković, Borisav - JOVČA
JOVČA (sruši se preko praga sobnjeg, potmulo ječeći). Pauza. Dole u kujni i na prozorima gasi se svetlost. Pozornicu osvetljuje samo mlaz svetlosti ozgo iz sobe, isprelaman rešetkama na doksatu.
Ćosić, Dobrica - KORENI
A kad se tako kratko i na veresiju živelo, onda drž' na klepanje sečiva! Čim ti kiša ognjište gasi, onda se veče ne pamti, niti misli na jutro buduće... I zato smo ti mi, stari, veliki sebičnjaci i oštrozube izelice.
Ali ćerka nije što i otac. — Posle toliko godina došao si kući to da mi kažeš? Aćimov sin — Tošićev zet! Đorđe, gasi sveću da se ne gledamo više! Hajdučko pozorište... Rat s Turcima prenet u rat za vlast, u politiku.
On ne može. Istog jutra otputovao je kući. Gađenje na usta kao posekotina, na mokri trbuh i velika kolena gasi sećanja, a krckanje kreveta traje u ušima.
Ne može napred, stoji. Meko krckaju kolena. Tišina navaljuje putem, iz drveća, s neba, i gasi naricanje. Pomor. Ne misli. To čuje.
Spava, baš je briga, grehove će njegovim parama da otkupi. Ovaj, neko naopako dete. Kao daje tuđa krv u njemu. Gasi lampu. Iduće noći, opet s lampom nad zaspalim detetom, krade dokaze svojoj sumnji. Noge, kolike su mu ,noge, boga mu!
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
U potpunoj tami svetlelo je samo oko svetionika. Ali, iznenada ono poče da žmirka, pa da se gasi. Ubrzo sasvim utrnu. S velikim, belim brodom talasi su se igrali kao s čamcem od hartije.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
premirahu bolno i tiho njihovi glasi, Kao molitva čista, k'o uzdah nevine duše, Il' k'o poslednji jauk s životom što se gasi.
tako putem u veselu hodu, Stigli smo, ushićeni, do jednog bunara; I nadnesmo se nad mirnu i tihu vodu Izvora što gasi žeđ umorna ovčara.
Popa, Vasko - KORA
vremena nemam Putujem (1943—1945) PREDELI U PEPELjARI Majušno sunce Sa žutom kosom od duvana Gasi se u pepeljari Krv jevtinog ruža doji Mrtve trupce čikova Obezglavljena drvca čeznu Za krunama od sumpora Zelenci od
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
i mršavi kao avetinje, a pocepani kao prosjaci, te sede onamo prema maloj svećici, što se svaki čas na onoj kiši gasi, i onde turili nekakve kutije od konzervi i glasaju.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Nema. — Pa... gotovo i bolje! — Otpre si voleo. — The... tek onako... ne znam ni ja. Gasi sveću! — reče on i stade da se namešta na postelji. Stanka ugasi sveću, ali ne leže.
razvlači se ona prva bleda svetlost zorina... tama se proredila, pa umire, gasi se... Petlovi počinju svoju pesmu... Zora!... Određena četvorica zauzeše mesta pod prozorima.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Naglo odoh k njima. Tamo videh kako Zalaze sva bića, i propast ih nosi; Videh da se gasi i svetlost i pak'o, Neku mutnu utvar da maše i kosi. U trenutku jednom ne znam šta se desi...
Ali šta mu drago — ja požare volim. — Vatru koji gasi, taj se i opeče; — Sad se klanjam, gospo; videću vas, molim? “Kad stidljiv dan ode i kad dođe veče.” 1904.
Za muke, grehe, nevolju, mene, Oni su znanci odavno stari; U društvu s njima gasi se, vene Ponos i polet, mladost i čari.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
—Sutra valja uraniti: svaki dan ima posla! — Lazo, sutra ćemo razgovarati, veli njemu i gasi pocrnjele, žmirave lampe. Uzilaze uz visoke stube, svako okupljen svojim mislima.
Još neko vrijeme treperi ta svjetlost, pa se postupce gasi, i oblaci: osvajaju komad po komad vedrine, kao da je proždiru.
Čuješ li, opaki griješniče: samo njegov osjen! Ali hoću da se bolje izrazim: kao što se vodom gasi onaj naš obični oganj, tako njime mogao bi se gasiti onaj strašni pakleni, što je tebi pravedni bog namijenio!
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
sa karakterističnim ulomom po sredini: (1) „A ona tamo u kujni, kao obično, pre no što leže, poče da zatrpava, gasi i poliva vodom vatru u ognjištu, ↓ te da ne bi noću ko zna kakva iskra prsnula, i bogzna šta se učinilo, možda čitava
O tome se saopštava upravo onda kada joj se samrtni pogled gasi: „Sjaj Sunca ne vide kako se razliva sa brda, u vrbake i poplavljene šiprage i baruštine, nad kojima su letele rode i
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Nema više hrama U gradu, u selu, Ni zelena grana, Ni tičjeg pevanja — Sve je u pepelu. Zvezda zvezdu gasi Dahom bola sinja, Al’ u nekom kutu, U samrtnom ropcu Sunce jošte tinja, Tinja da prižuti Tog prizora bled.
“ — Ko god grobak svoje dece Kandilima samo krasi A za tuđu srca nema — Taj kandila ona gasi. A ko želi biti otac, A ko želi biti mati — A Bog ne da — taj neka se Siročadi tuđe lati!
Možda ćeš zaslepit’ pa učinit’ — jao! Oh, mnogi je tako u grehove pao! A njegova zverska ne gasi se žeđa, — Sad ti većem dere i kožu sa leđa.
Miljković, Branko - PESME
BALADA Ohridskim trubadurima Mudrosti, neiskusno sviću zore, Na obične reči više nemam pravo! Moje se srce gasi, oči gore. Pevajte, divni starci, dok nad glavom Rasprskavaju se zvezde kao metafore!
čujem i vidim njenu istinu njen šljunak tvrd među zubima blag u srcu gde mi silazi po svetlost osetljiva zvezda. Gasi samo zlonamerne vatre, suncu ni u čemu nije suprotna. Kakav strašan sklad između riba i ribara koje podjednako voli.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Njine tamne oči pune su plavog neba koje se gasi. Sretaju se i mladići u belim evropskim čakširama i ružičastim košuljama; retki su oni koji nose frakove ili
Švajcarac diže pušku i čeka; svetlost se odmah potom gasi, što je znak da je zver skrenula svoj pravac kroz noć. Negde beskrajna gora u plamenu, praćena praskanjem drveta i
Pivo ljuto, banane vruće, ananas koji prži jezik. Onda pribegavam čaju, koji jedini gasi žeđ. I već se spremam da legnem kad mi Fontenov crnac, još uvek u plavim naočarima, saopštava da se u selu sprema
Osećanje svojine skoro i ne postoji; ona čežnja za luksuzom i elegancijom, tako naprasita kod crnaca, gasi se kao i srdžba. Crni danas kupuje obuću a sutra je već umoran što mora da misli na nju, i poklanja je.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
LV Selo je sunce jarko, A noć se spušta tijo, Oh, blago onom, ko se Uz drago svoje svio. Gasi se žagor, tišma, Ni ptica ne poleta; — Još malo pak će za nas Nestati cela sveta.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
izrazio dovoljno snažno u pesmi Mome rodu: Rasuti svuda, srpski smo narod mi, I gorko piće gasi nam često žeđ Kad nož nepravde ljute kolje Decu i ženu, i starce, ili Kad tajna zamka veru nam tišti, i Sovjest pristeže.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
KAP. ĐURAŠKO (za sebe): Kao plamičak sveće voštane, Što na sve želje vetra pristane — Tuli se, bukne, gasi se, plane, Dokle i sveće tako nestane... VUJO: Slobodan?... Slobodan, dakako!...
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
otima, ali se sve više umara, malaksava, snaga ga ostavlja, izdaje, a onaj mali rasplamćeli prkos dogorjeva u njemu, gasi se. — Ideš li, rode?
Bojić, Milutin - PESME
Kolutave oči svetle, nikad site, A uvela usta grizu tela vruća... ''Dosta! Gasi luče, sprži cveća kite! Svežine mi dajte i svečanost mraka! Smrdi krv i ulje i svilene rite!
U klancima sam i reč moja trne I moja vera i ponos se gasi; Nada mnom lete oblačine crne. Sram teški pada na još mlade vlasi.
Sram teški pada na još mlade vlasi. Preda mnom stoje zavejani puti, Zvezda za zvezdom očajno se gasi. Razloge znadem... Ćuti, dušo, ćuti.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
na Đurđevdan ovce (SEZ, 19, 56); bajalica mesto na kome je bolesnik »ograjisao« (SE3, 16, 276); u vodu u kojoj se gasi ugljevlje meće bajalica b. i tri zrna crna pasulja (SEZ, 19, 265); lovcu, pred polazak u lov, trljaju ruke b. (іb., 348).
Višnja. V. ima važnu ulogu u vračanjima i gatanjima, naročito ljubavnim. Kad se gasi ugljevlje da bi se doznalo ko je dete urekao, upotrebljuju se grančice od v. (ŽSS, 299).
O Đurđevdanu jede se š. »radi zdravlja« (SEZ, 40, 70). Š. se upotrebljuje kao lek od »napetka« (GZM, 6, 802); gasi žeđ od groznice (GZM, 12, 1900, 152); daje se ko je otrovan pa bljuje krv (GZM, 20, 1908, 347).
Ćipiko, Ivo - Pauci
Otac gasi božićnu svijeću pšeničnim kruhom i kapljama toga primorskoga pitomoga vina, a Rada um nosi u božićno kolo gdje uza zveku
— opazi Vojkan i nuđa varošanina i vinom. I naručuje dalje, i pije preko mjere, upravo vino vinom gasi. A kad bijaše da plati, pokazuje krčmaru peticu, razmeće se po stolu s njome, a neće nipošto da plati.
— Rade, oprosti! Ali ne mogu bez tebe... — drhti, i kloca zubima, i privija se uza nj... A vatra se gasi i goveda mrtvo polegla: čuje se kako preživlju, a s vrata jare vreba mjesečeva svjetlost...
osjeća noć i, kako ona jače pada i savlađuje sutonsku svjetmost, onako i njegrva duša čemernija je, i kao da se pomalo gasi u njemu ono što tolikom vatrom plamtijaše u snažnoj mladosti života mu — uvijek otkada je za se saznao...
Ilić, Vojislav J. - PESME
i naslada skupa, Kratkovečnim vencem rogove mu krasi, I veselo jagnje na žrtvenik stupa, A plam puca, gori - i život se gasi... 1883.
Oboren pehar, pogažen cvet, Buktinja već se gasi, I tavna ponoć širi let I svija guste vlasi. O, kakav umor! Milu sen Zaludu srce sniva, I zaman traži oblik njen Nju
burnih dana ti blagi, nebeski glasi, Smrtnome stvoru daju pitomu, rajsku ćud, I u tom slatkom času požuda adska se gasi, I smerna, sveta ljubav talasa ljudsku grud. Tako u bledi suton na mirne i cvetne ravni Biserna rosa pada.
Tromo i mirno teku časi, Mladost se gubi, gine sve, Sumorna jesen život gasi, I život, mladost, sve to mre. Sa surih gora magla stiže, Mračan, jesenji dan je to, Jato se vrana s krikom diže U
Sunce se u magli gasi. A vetar zviždi i tone, I mraznim krilima svojim leluja sedu vlas, I tiho dotiče strune, i strune sumorno zvone, Kô
diše. Mila polja i doline cvetne, Božje sunce nek vas večno krasi, I da, štedro, nikad se ne gasi Nad poljima Arabije sretne! II NA OAZI Žarko je prispelo podne.
Gle, večna tama pokriva njihove grudi, I svetla oka gasi se i trne zrak. Likuje Karlo. I grobni mir i ponoć, Uvija plaštom poražen smrću svet Tišina mrtva.
3astani, sunce sjajno, Buktinju još ne gasi, Da gledam čelo bajno, Da gledam guste vlasi. O Febe, bledi Febe, Ti svetli u samoći...
premirahu bolno i tiho njihovi glasi, Kao molitva čista, kô uzdah nevine duše, Il' kao poslednji jauk, s životom koji se gasi.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Bengalsko osvetljenje treperi, drhće, izdiše, oživljuje i ponovo se gasi. Vekovi prolaze. Na Zemlji ovlađuje tama. Košulja navučena na njeno telo pretvorila se u kameni oklop, koji je čvrsto
Zemljina kora puca, rumena svetlost zasija, no brzo se gasi. Promiče kiša, ako je tako smemo nazvati, jer je njena temperatura viša od 200 gradi; ona se skuplja u bare i jezerca u
U tom dalekom budućem dobu kada će život na Zemlji početi da se gasi, on će postajati sve bujniji na Veneri. Zato sam i mogao da moje prvo delo završim ovim utešnim rečima: „Život na
Videćete zašto ga tako zovem. Oko nas preovlađuje mrak, sunčana svetlost bledi i gasi se. Sa sviju, baš sa sviju strana, obavilo se oko nas zvezdano nebo kao kakva ogromna lopta.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Preselio se kod roditelja, vodi kuću, gleda majku, svake večeri se dovija da oca u san prevari. Kandilo se celu noć ne gasi, tri čoveka u toj maloj niskoj kućici naizmence žmure i jedno drugo varaju da su zaspali.
Nečim me je privlačio, što ne može da se kaže. — I ne može i ne treba. Ostavi to, Julice. — Nano, kandilo na grobu se gasi i gasi. — Šta ću mu ja. A možda ne palite kako treba.
— I ne može i ne treba. Ostavi to, Julice. — Nano, kandilo na grobu se gasi i gasi. — Šta ću mu ja. A možda ne palite kako treba.
Ono lebdi otsečeno, daleko, tuđe. Pobeglo je od čudnog isparenja, gustog, i mnogo mokrog, koje davi i gasi, hoće i zvezde da pogasi. Pobeglo je možda i od čudnog sveta koji se sav pretvorio u kukuruz.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Najzad, pokojna majka, strepeći pred opasnošću pred kojom sam bio, pozva neku tetka-Nastu, ženu Steve sapundžije, da mi gasi ugljevlje.
Ona se pali čim se ukreše, kao palidrvce, i gasi se sama, kao dogoreo alkohol u špiritusnoj lampici. Prva ljubav liči na onaj svrab kod mladog ovna, koji nabada prvi
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Mašina čini još jedan obrtaj i nečujno staje... Umiru tako ljudi bez jauka. Nečujno i tiho gasi se njihov život, kao žižak u kandilu. Oko podne stigosmo pred jednu nabujalu reku. Rekoše da se zove Škumba.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Noć trne. Fenjer se gasi. Grneta, zurle jače pište, seku igru i pesmu. TOMA (izvan sebe baca fes, skida koliju, i laktovima izvaljujući se na
Šantić, Aleksa - PESME
I kroza nj jedno sjajno i budno Gleda ih oko... Prve zvijezde u suton rone; Sav požar neba tiho se gasi, I glasi Večernjih zvona zvone I mirno teku Kroz večer meku.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
ove težnje (i za samu ovu težnju), neophodni su i određeni socijalni uslovi, bez kojih ona ne može da se pojavi ili se gasi.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Jovanče samo što okrenu glavu i ukočeno se zagleda u Mačka kao da nijemo pita: — Šta je sad ono? — Gasi! — prošišta mu Mačak u samo uvo. Prekidač kvrcnu. Tama potrpa dječake.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
I to se dostaput zgađa da pravica i k dobru suproć stane. I voda je slaba, al' vatru silovitu gasi. Što ne znaš, nauči se!