Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
да ми још није ове луле... Гаси то! - газе је ногама па зар не видиш, богаму, да и на свице пуцају! Ко отац, пре пола века, сад син, док пада
Само домаћица, скупивши сукњу међ колена, клечи пред отвореним шпоретом, и, као свитац који се пали и гаси, њено лице на махове се озарује жаром, у који дува, да га разгори.
ВЕЧЕ Сунце се гаси. Шваља пали лампу. Сунце се гаси, битка је изгубљена, рањени јунак испушта мач и шлем. Рањени јунак испушта
ВЕЧЕ Сунце се гаси. Шваља пали лампу. Сунце се гаси, битка је изгубљена, рањени јунак испушта мач и шлем. Рањени јунак испушта мач и шлем, а шваља узима иглу и
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
УСТАНАК 265 2. КУЋНИ ПРАГ 269 3. БОЈ НА МИШАРУ 276 4. „НА МИР” 286 5. СВАДБА 294 6. ОБИЧАН ДОГАЂАЈ 299 7. ЖИЖАК СЕ ГАСИ 304 8. НАТУШТЕНО НЕБО 310 9. ОЧАЈНА БОРБА 317 10. ЗБЕГ 325 11. МАЛО ВЕДРИНЕ 335 12. 1813. ГОДИНА 340 13. РАВЊЕ 344 14.
Нико не даде одговора... Станко дубоко уздахну, па уђе у вајат... Ето, то је био његов свадбени дан. 7. ЖИЖАК СЕ ГАСИ Пролажаху дани за данима... Алекса и Петра већ више не могаху ни сами себе послужити... Са старошћу дође и болест.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Својих решења и идеја, Својих начела имате и ви — Кад год се неком руши стреја, И гаси свећа где ко живи. Све се купује и све прода.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Чујеш понеку реч гласно изговорену, па онда опет смех, а перје лети на све стране, и јасан девојачки смех гаси изненада свећу, и буди и љути бабу. — ’Ајде, доста већ једаред! Докле ћете? Кад почнете, а ви не знате шта је доста!..
И мало после дижу се комшинице и одлазе праћене фењером. Остаје соба с укућанима само. А затим се гаси свећа у кући, престаје шапат и настаје тишина.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
ране човечанства видим са свим како с праском прскају сви они обручи старе животне моћи друштвене и како се брзо гаси сва она вера у старе покретачке силе.
Африка
Њине тамне очи пуне су плавог неба које се гаси. Сретају се и младићи у белим европским чакширама и ружичастим кошуљама; ретки су они који носе фракове или
Швајцарац диже пушку и чека; светлост се одмах потом гаси, што је знак да је звер скренула свој правац кроз ноћ. Негде бескрајна гора у пламену, праћена праскањем дрвета и
Пиво љуто, банане вруће, ананас који пржи језик. Онда прибегавам чају, који једини гаси жеђ. И већ се спремам да легнем кад ми Фонтенов црнац, још увек у плавим наочарима, саопштава да се у селу спрема
Осећање својине скоро и не постоји; она чежња за луксузом и елеганцијом, тако напрасита код црнаца, гаси се као и срџба. Црни данас купује обућу а сутра је већ уморан што мора да мисли на њу, и поклања је.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Кад си тела да си пали шупу, узио си шафољица сос млека и угасио ватра; два форинта тридесет крајцара. Сос вода си гаси ватра!... Кад си био у виноград сос надничар, изгубило си једну сикиру, тридесет крајцара...
Црњански, Милош - Сеобе 2
Кад то чу, Копша скочи, хитро, са троношца, као да се помамио. Поче да гаси свеће у канделабру, а викао је и на Агагијанијана, да гаси свећу.
Поче да гаси свеће у канделабру, а викао је и на Агагијанијана, да гаси свећу. Трчкао је по соби, као да је хтео да се претвори у миша. А подвикну Павлу да се губи из његове куће.
Ватра, у великој земљаној пећи, почела би, тек пред зору, да се гаси. Жар би тада покрио слој пепела, као брдашце. Ујутру би долазила слушкиња Жолобова, да ватру потпали.
Само свест, код простог света – код оних који нису били у Росију отишли – није се гасила, као што се не гаси ватра у кући, док у њој има живих.
Теодосије - ЖИТИЈА
Пиће његово — из горе слатка текућа вода, која и жеђ гаси и не заробљава дугим спавањем. Ако ли би ко богољубив, знајући за њега, тек нешто Мало хлеба донео, примао је с
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
У породици нероткињу гледају попреко, са осудом јер није испунила очекивања и зато што се због ње гаси крсна свећа, а она је и чест извор сукоба и свађа.
³⁵ Када дете не може да заспи, њему се још и угљевље гаси, а и баје: „Дува ветар преко високих гора, широких поља, великих вода, класастих јечмова, винограда; дува ветар преко
(ЛМС, књ. 104, бр. 4) — Кћер је туђа вечера. (В. В., НСП) — Мушка глава оџак гласи, ђевојачко име оџак гаси. (М. М., ЉБП, гл. 2) — Богат је ко има синове, а не ко има волове. (Шаулић, А., ЗНЖОЈС, 1971, с.
а рођење кћери највећа брука и зло за родитеље, казују нам и пословице: „Мушка глава оџак гласи, дјевојачко име оџак гаси“; „Кога Бог хоће да прокуне даје му женску децу“; „Ако ће мушко дете ко ора бити, опет више вреди наг највећа
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
На којој реци коњи царски угасе жеђ, нека на њој још годину дана нико жеђ не гаси, нека себар до новог кукурека, до нових роса и слана, нека себар чека још годину дана док потеку реком нови таласи.
себарске жене, за урамљену у нетачна сећања ноћ љубави и ноћ порођаја, за оно од чега им крај огњишта свекрва угљевље гаси, и одбраја.
Ко су они, ко су они? То су јеретици и бабуни. Иду царским друмом људи распорених ноздрва, поглед им се гаси Ко су они, ко су они? То су од господара одбегли меропаси.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
– »Мис бербе« или нешто тако, мисли док јој сузе капљу равно у пепељару, равно на жар цигарете која се пиштећи гаси. ЛАЊСКИ СНЕГОВИ Изронили су из облака смога који је притискао град у котлини. Очи им засузише од изненадне белине.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
због њега: Замислите онда: бура иде, ветрова фијук и таласи, и један талас принцезу скиде и поче млади живот да гаси. Тај „млади живот који се гаси” само је у пародијском духу могао да поврати нешто од своје љупке потресности.
Тај „млади живот који се гаси” само је у пародијском духу могао да поврати нешто од своје љупке потресности. Подсмехујући се отрцаном изразу,
забавном жанру, али то нимало не умањује њено изузетно место у историји нашег духовног искуства. То је књига која гаси једну од наших најјачих и најстаријих жеђи, па није чудо што јој се враћамо у разним добима живота, и што, кад год је
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
МАТИЈА БАН У првој половини XИX века дубровачка књижевност, као целина, гаси се, и дубровачки писци прилазе или српској или хрватској књижевности.
почињу одбијати од Данице, која је садржином све слабија, наилази на све мањи одзив, последњих година сасвим пада, и гаси се 1871. године. Насупрот Даници омладинци су кренули Јавор, који је 1862—1863.
Само, та »радост живота« из прве младости се гаси. Он није егоист који живи за себе и у свом сну лепоте, у природи не гледа само игре светлости и боја но и човека који
Милићевић, Вук - Беспуће
не наличећи ни најмање на онога трбушка, са лицем за шалу и за смијех, са дебелом цигаром у зубима која му се вазда гаси, са изгледом човјека који не зна да се наљути.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Можда се сетио, па усто да нареди да се донесе вечера? А? (Светлост у логору се потпуно гаси; истовремено, пали се у Хасанагиној соби, у коју улазе, разговарајући, Јусуф и Хасанага.
Јес чула? И да знаш да са свадбом не мислим да отежем! Кадија је дуго чекао! Разумеш? (Бег излази. Светлост се гаси, али тако да непомичне силуете Хасанагинице и мајке Пинторовића остану видљиве.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
ко у руци Одсутно те носи Са несрећом нашом Склопио је завет, Па заборавио И завет и себе — Ал светиљку ипак Не гаси у ходу.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
ЧУДО У ГЛАВАЧИЋИМА То што врана с коца гаче, То се неко чудо гласи. Бео рубац са крстаче лепршањем свећу гаси. С Главачића ено клеца, и с точкова пламен баца, божја чеза са три свеца и тисућу три мртваца.
Хоћеш ли ми уранити пре него ми сенка приђе, Љубовиђо Љубовиђе? Не гаси се, ланен-цвете, јер је лампа према крају.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
ЈОЦА 287 СТРАДАЊЕ МЛАДОГ ПИСЦА 292 КАКВА ЈЕ ЈЕСЕН 296 КОСМИЧКИ САН 301 НАЈБОЉИ ДЕЧАК 305 СВИ ПОД КРЕВЕТ, ГАСИ ЛАМПЕ (БОЈ СЕ БИЈЕ ПРЕКО ШТАМПЕ) 310 ПРИЧА О ПАЛОМ ДЕЧАКУ 314 ТРИ ПИСМА 317 МАЛА МОЈА ИЗ БОСАНСКЕ КРУПЕ 323 МАЛА МОЈА
У тихом гнезду, под стрехом самом, врабац се врапцу под крило крије.“ Ватра се гаси. Мачка и Жућу завија поноћ најцрњом свилом. Понекад само канда затрепти Огњена вила пламеним крилом.
Свакога трена мјесец се гаси, облачак чим га дирне, а тата свијетли непрекидно у ноћне сате мирне. Понекад само заигра свјетло као на води
Кад се на свету збратиме млади, срећан се живот најбоље гради. СВИ ПОД КРЕВЕТ, ГАСИ ЛАМПЕ (БОЈ СЕ БИЈЕ ПРЕКО ШТАМПЕ) УВОД Оглас по оглас ево се ређа у славном листу „Мачкова пређа“.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
виси као игле што држе слике с друге стране зида, ове ноћи кад биље обраста сребром и плави се фитиљ мора у зебњи гаси, тебе о саму призивамо ноћи!
Светлост се гаси на рукама госпи и дланови на горке миришу траве; благослов пада у празно. На бедеме су сви отишли да виде како
Мој жижак се гаси над отвореним списима једног руског светитеља. Груби кораци одјекују ходником, удар корака има звук између копита и
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
(Светлост на позорници се гаси, а у гледалишту се пали. Спушта се главна завеса.) ДРУГИ ДЕО В СЛИКА ЗАБРАНА ПРЕДСТАВЕ (Двориште,
Обесио се оном жилом, којом је тукао! А у руци му нашли видову траву! Не чују... (Светлост се полако гаси) Завеса Крај Јелова Гора, 6. априла 1985.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Надамном мирише у облацима сивим шума твоја фрушка, од тамјана кадионица сребрних. И док звезде гаси ветар липа ја се смрти дивим. Она ми се чини једина чиста и поносна судбина мушка. А икона се блиста.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— Гумари бре, што спијеш?! — викну ћирЂорђе на Ташулу који се трже. — Ајде почисти механу, па гаси лампа и фонос, да не гори џабе гас! Чује се само »Лаку ноћ и прошћавајте«!
Другог, другог кога! Знаш ли ти тако некога коме није идеал милитаризам? — Ама, што ми се ово нешто ноћас гаси овај дуван! — Ама, немој ти мени сад те твоје ужичке шеретлуке да продајеш, него чу ли шта те питам?
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Зрак сунца, и с њим овај век, У барици се плиткој пали, Трипут пали, три пута гаси: То вода жмирка у сутону. Шума кад хукне, њени уздаси Сами у себе ко да утону.
И вир се јежи, јер га голица Додир његових витих ножица. А у ветру се, ко пламен свеће, Гаси дан, и шири вече. КУПУШЊАЦИ КРАЈ РЕКЕ Кад јесен, у брдима, Развије барјак од дима, Па по васцели дан
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Земља је пуна тајанствене страве; Ко воштаница која догорева У хладној соби, мртвацу крај главе. Месец се гаси... Свуда небо сиње, И с голих грана каткад падне иње...
Ах, збогом, Госпо, и праштајте мени, Старе ми очи пуне суза сада, Док дан се гаси на пролазној сцени И завеса, ко ноћ, лагано пада...
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Над свом овом грдном мјешавином опет умна сила торжествује; не пушта се да је зло поб'једи, искру гаси, а змију у главу. Муж је бранич жене и ђетета, народ бранич цркве и племена; чест је слава, светиња народња!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
А она тамо у кујни, као обично, пре но што леже, поче да затрпава, гаси и полива водом ватру у огњишту, те да не би ноћу ко зна каква искра прснула, и Бог зна шта се учинило, можда читава
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Музика јеца тоном чисте туге. Гаси се сунце и зраци му блéде; Спушта се тама; умиру све дýге У калу света, у хаљини беде. Мрак! мрак се хвата дубок.
опуштених крила, Још док бледи месец мрку поноћ краси, Пада и гине где је нада била, Крај лампе што се полагано гаси...
Тад сумња, к’о влага, продире у веру, А пламен се вечне страсти тихо гаси; Бледе наше душе, седе наше власи; Трагови се драгих успомена перу, А одјека стари не налазе гласи.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
“ — Нећу! — Причекај се, једна ватро, Ја ћу на те воду довест’, Нека тебе вода гаси. И доведе једну воду: „Гаси, водо, ову ватру!“ — Нећу!
“ — Нећу! — Причекај се, једна ватро, Ја ћу на те воду довест’, Нека тебе вода гаси. И доведе једну воду: „Гаси, водо, ову ватру!“ — Нећу!
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
ЈОВЧА (сруши се преко прага собњег, потмуло јечећи). Пауза. Доле у кујни и на прозорима гаси се светлост. Позорницу осветљује само млаз светлости озго из собе, испреламан решеткама на доксату.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
А кад се тако кратко и на вересију живело, онда држ' на клепање сечива! Чим ти киша огњиште гаси, онда се вече не памти, нити мисли на јутро будуће... И зато смо ти ми, стари, велики себичњаци и оштрозубе изелице.
Али ћерка није што и отац. — После толико година дошао си кући то да ми кажеш? Аћимов син — Тошићев зет! Ђорђе, гаси свећу да се не гледамо више! Хајдучко позориште... Рат с Турцима пренет у рат за власт, у политику.
Он не може. Истог јутра отпутовао је кући. Гађење на уста као посекотина, на мокри трбух и велика колена гаси сећања, а крцкање кревета траје у ушима.
Не може напред, стоји. Меко крцкају колена. Тишина наваљује путем, из дрвећа, с неба, и гаси нарицање. Помор. Не мисли. То чује.
Спава, баш је брига, грехове ће његовим парама да откупи. Овај, неко наопако дете. Као даје туђа крв у њему. Гаси лампу. Идуће ноћи, опет с лампом над заспалим дететом, краде доказе својој сумњи. Ноге, колике су му ,ноге, бога му!
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
У потпуној тами светлело је само око светионика. Али, изненада оно поче да жмирка, па да се гаси. Убрзо сасвим утрну. С великим, белим бродом таласи су се играли као с чамцем од хартије.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
премираху болно и тихо њихови гласи, Као молитва чиста, к'о уздах невине душе, Ил' к'о последњи јаук с животом што се гаси.
тако путем у веселу ходу, Стигли смо, усхићени, до једног бунара; И наднесмо се над мирну и тиху воду Извора што гаси жеђ уморна овчара.
Попа, Васко - КОРА
времена немам Путујем (1943—1945) ПРЕДЕЛИ У ПЕПЕЉАРИ Мајушно сунце Са жутом косом од дувана Гаси се у пепељари Крв јевтиног ружа доји Мртве трупце чикова Обезглављена дрвца чезну За крунама од сумпора Зеленци од
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
и мршави као аветиње, а поцепани као просјаци, те седе онамо према малој свећици, што се сваки час на оној киши гаси, и онде турили некакве кутије од конзерви и гласају.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Нема. — Па... готово и боље! — Отпре си волео. — Тхе... тек онако... не знам ни ја. Гаси свећу! — рече он и стаде да се намешта на постељи. Станка угаси свећу, али не леже.
развлачи се она прва бледа светлост зорина... тама се проредила, па умире, гаси се... Петлови почињу своју песму... Зора!... Одређена четворица заузеше места под прозорима.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Нагло одох к њима. Тамо видех како Залазе сва бића, и пропаст их носи; Видех да се гаси и светлост и пак'о, Неку мутну утвар да маше и коси. У тренутку једном не знам шта се деси...
Али шта му драго — ја пожаре волим. — Ватру који гаси, тај се и опече; — Сад се клањам, госпо; видећу вас, молим? “Кад стидљив дан оде и кад дође вече.” 1904.
За муке, грехе, невољу, мене, Они су знанци одавно стари; У друштву с њима гаси се, вене Понос и полет, младост и чари.
Ћипико, Иво - Приповетке
—Сутра ваља уранити: сваки дан има посла! — Лазо, сутра ћемо разговарати, вели њему и гаси поцрњеле, жмираве лампе. Узилазе уз високе стубе, свако окупљен својим мислима.
Још неко вријеме трепери та свјетлост, па се поступце гаси, и облаци: освајају комад по комад ведрине, као да је прождиру.
Чујеш ли, опаки гријешниче: само његов осјен! Али хоћу да се боље изразим: као што се водом гаси онај наш обични огањ, тако њиме могао би се гасити онај страшни паклени, што је теби праведни бог намијенио!
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
са карактеристичним уломом по средини: (1) „А она тамо у кујни, као обично, пре но што леже, поче да затрпава, гаси и полива водом ватру у огњишту, ↓ те да не би ноћу ко зна каква искра прснула, и богзна шта се учинило, можда читава
О томе се саопштава управо онда када јој се самртни поглед гаси: „Сјај Сунца не виде како се разлива са брда, у врбаке и поплављене шипраге и баруштине, над којима су летеле роде и
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Нема више храма У граду, у селу, Ни зелена грана, Ни тичјег певања — Све је у пепелу. Звезда звезду гаси Дахом бола сиња, Ал’ у неком куту, У самртном ропцу Сунце јоште тиња, Тиња да прижути Тог призора блед.
“ — Ко год гробак своје деце Кандилима само краси А за туђу срца нема — Тај кандила она гаси. А ко жели бити отац, А ко жели бити мати — А Бог не да — тај нека се Сирочади туђе лати!
Можда ћеш заслепит’ па учинит’ — јао! Ох, многи је тако у грехове пао! А његова зверска не гаси се жеђа, — Сад ти већем дере и кожу са леђа.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
БАЛАДА Охридским трубадурима Мудрости, неискусно свићу зоре, На обичне речи више немам право! Моје се срце гаси, очи горе. Певајте, дивни старци, док над главом Распрскавају се звезде као метафоре!
чујем и видим њену истину њен шљунак тврд међу зубима благ у срцу где ми силази по светлост осетљива звезда. Гаси само злонамерне ватре, сунцу ни у чему није супротна. Какав страшан склад између риба и рибара које подједнако воли.
Петровић, Растко - АФРИКА
Њине тамне очи пуне су плавог неба које се гаси. Сретају се и младићи у белим европским чакширама и ружичастим кошуљама; ретки су они који носе фракове или
Швајцарац диже пушку и чека; светлост се одмах потом гаси, што је знак да је звер скренула свој правац кроз ноћ. Негде бескрајна гора у пламену, праћена праскањем дрвета и
Пиво љуто, банане вруће, ананас који пржи језик. Онда прибегавам чају, који једини гаси жеђ. И већ се спремам да легнем кад ми Фонтенов црнац, још увек у плавим наочарима, саопштава да се у селу спрема
Осећање својине скоро и не постоји; она чежња за луксузом и елеганцијом, тако напрасита код црнаца, гаси се као и срџба. Црни данас купује обућу а сутра је већ уморан што мора да мисли на њу, и поклања је.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
ЛВ Село је сунце јарко, А ноћ се спушта тијо, Ох, благо оном, ко се Уз драго своје свио. Гаси се жагор, тишма, Ни птица не полета; — Још мало пак ће за нас Нестати цела света.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
изразио довољно снажно у песми Моме роду: Расути свуда, српски смо народ ми, И горко пиће гаси нам често жеђ Кад нож неправде љуте коље Децу и жену, и старце, или Кад тајна замка веру нам тишти, и Совјест пристеже.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
КАП. ЂУРАШКО (за себе): Као пламичак свеће воштане, Што на све жеље ветра пристане — Тули се, букне, гаси се, плане, Докле и свеће тако нестане... ВУЈО: Слободан?... Слободан, дакако!...
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
отима, али се све више умара, малаксава, снага га оставља, издаје, а онај мали распламћели пркос догорјева у њему, гаси се. — Идеш ли, роде?
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Колутаве очи светле, никад сите, А увела уста гризу тела врућа... ''Доста! Гаси луче, спржи цвећа ките! Свежине ми дајте и свечаност мрака! Смрди крв и уље и свилене рите!
У кланцима сам и реч моја трне И моја вера и понос се гаси; Нада мном лете облачине црне. Срам тешки пада на још младе власи.
Срам тешки пада на још младе власи. Преда мном стоје завејани пути, Звезда за звездом очајно се гаси. Разлоге знадем... Ћути, душо, ћути.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
на Ђурђевдан овце (СЕЗ, 19, 56); бајалица место на коме је болесник »ограјисао« (СЕ3, 16, 276); у воду у којој се гаси угљевље меће бајалица б. и три зрна црна пасуља (СЕЗ, 19, 265); ловцу, пред полазак у лов, трљају руке б. (іб., 348).
Вишња. В. има важну улогу у врачањима и гатањима, нарочито љубавним. Кад се гаси угљевље да би се дознало ко је дете урекао, употребљују се гранчице од в. (ЖСС, 299).
О Ђурђевдану једе се ш. »ради здравља« (СЕЗ, 40, 70). Ш. се употребљује као лек од »напетка« (ГЗМ, 6, 802); гаси жеђ од грознице (ГЗМ, 12, 1900, 152); даје се ко је отрован па бљује крв (ГЗМ, 20, 1908, 347).
Ћипико, Иво - Пауци
Отац гаси божићну свијећу пшеничним крухом и капљама тога приморскога питомога вина, а Рада ум носи у божићно коло гдје уза звеку
— опази Војкан и нуђа варошанина и вином. И наручује даље, и пије преко мјере, управо вино вином гаси. А кад бијаше да плати, показује крчмару петицу, размеће се по столу с њоме, а неће нипошто да плати.
— Раде, опрости! Али не могу без тебе... — дрхти, и клоца зубима, и привија се уза њ... А ватра се гаси и говеда мртво полегла: чује се како преживљу, а с врата јаре вреба мјесечева свјетлост...
осјећа ноћ и, како она јаче пада и савлађује сутонску свјетмост, онако и његрва душа чемернија је, и као да се помало гаси у њему оно што толиком ватром пламтијаше у снажној младости живота му — увијек откада је за се сазнао...
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
и наслада скупа, Кратковечним венцем рогове му краси, И весело јагње на жртвеник ступа, А плам пуца, гори - и живот се гаси... 1883.
Оборен пехар, погажен цвет, Буктиња већ се гаси, И тавна поноћ шири лет И свија густе власи. О, какав умор! Милу сен Залуду срце снива, И заман тражи облик њен Њу
бурних дана ти благи, небески гласи, Смртноме створу дају питому, рајску ћуд, И у том слатком часу пожуда адска се гаси, И смерна, света љубав таласа људску груд. Тако у бледи сутон на мирне и цветне равни Бисерна роса пада.
Тромо и мирно теку часи, Младост се губи, гине све, Суморна јесен живот гаси, И живот, младост, све то мре. Са сурих гора магла стиже, Мрачан, јесењи дан је то, Јато се врана с криком диже У
Сунце се у магли гаси. А ветар звижди и тоне, И мразним крилима својим лелуја седу влас, И тихо дотиче струне, и струне суморно звоне, Кô
дише. Мила поља и долине цветне, Божје сунце нек вас вечно краси, И да, штедро, никад се не гаси Над пољима Арабије сретне! ИИ НА ОАЗИ Жарко је приспело подне.
Гле, вечна тама покрива њихове груди, И светла ока гаси се и трне зрак. Ликује Карло. И гробни мир и поноћ, Увија плаштом поражен смрћу свет Тишина мртва.
3астани, сунце сјајно, Буктињу још не гаси, Да гледам чело бајно, Да гледам густе власи. О Фебе, бледи Фебе, Ти светли у самоћи...
премираху болно и тихо њихови гласи, Као молитва чиста, кô уздах невине душе, Ил' као последњи јаук, с животом који се гаси.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Бенгалско осветљење трепери, дрхће, издише, оживљује и поново се гаси. Векови пролазе. На Земљи овлађује тама. Кошуља навучена на њено тело претворила се у камени оклоп, који је чврсто
Земљина кора пуца, румена светлост засија, но брзо се гаси. Промиче киша, ако је тако смемо назвати, јер је њена температура виша од 200 гради; она се скупља у баре и језерца у
У том далеком будућем добу када ће живот на Земљи почети да се гаси, он ће постајати све бујнији на Венери. Зато сам и могао да моје прво дело завршим овим утешним речима: „Живот на
Видећете зашто га тако зовем. Око нас преовлађује мрак, сунчана светлост бледи и гаси се. Са свију, баш са свију страна, обавило се око нас звездано небо као каква огромна лопта.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Преселио се код родитеља, води кућу, гледа мајку, сваке вечери се довија да оца у сан превари. Кандило се целу ноћ не гаси, три човека у тој малој ниској кућици наизменце жмуре и једно друго варају да су заспали.
Нечим ме је привлачио, што не може да се каже. — И не може и не треба. Остави то, Јулице. — Нано, кандило на гробу се гаси и гаси. — Шта ћу му ја. А можда не палите како треба.
— И не може и не треба. Остави то, Јулице. — Нано, кандило на гробу се гаси и гаси. — Шта ћу му ја. А можда не палите како треба.
Оно лебди отсечено, далеко, туђе. Побегло је од чудног испарења, густог, и много мокрог, које дави и гаси, хоће и звезде да погаси. Побегло је можда и од чудног света који се сав претворио у кукуруз.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Најзад, покојна мајка, стрепећи пред опасношћу пред којом сам био, позва неку тетка-Насту, жену Стеве сапунџије, да ми гаси угљевље.
Она се пали чим се укреше, као палидрвце, и гаси се сама, као догорео алкохол у шпиритусној лампици. Прва љубав личи на онај свраб код младог овна, који набада први
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Машина чини још један обртај и нечујно стаје... Умиру тако људи без јаука. Нечујно и тихо гаси се њихов живот, као жижак у кандилу. Око подне стигосмо пред једну набујалу реку. Рекоше да се зове Шкумба.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Ноћ трне. Фењер се гаси. Грнета, зурле јаче пиште, секу игру и песму. ТОМА (изван себе баца фес, скида колију, и лактовима изваљујући се на
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
И кроза њ једно сјајно и будно Гледа их око... Прве звијезде у сутон роне; Сав пожар неба тихо се гаси, И гласи Вечерњих звона звоне И мирно теку Кроз вечер меку.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
ове тежње (и за саму ову тежњу), неопходни су и одређени социјални услови, без којих она не може да се појави или се гаси.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Јованче само што окрену главу и укочено се загледа у Мачка као да нијемо пита: — Шта је сад оно? — Гаси! — прошишта му Мачак у само уво. Прекидач кврцну. Тама потрпа дјечаке.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И то се достапут згађа да правица и к добру супроћ стане. И вода је слаба, ал' ватру силовиту гаси. Што не знаш, научи се!