Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
One su u vezi sa vračanjima, gatanjima, bajanjima i dr., naročito sa molitvama, u prvom redu od raznih bolesti, čovekovih i stočnih, od nesrećnih slučajeva
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Naročito se od njega plaše veštice i svi koji stoje u vezi sa vračanjima i gatanjima (upor. Vuk, Posl., 974: »Da ne jede bijeloga luka, bio bi vrač«, sa objašnjenjem. »Koji ne jede b. l.
B. l. upotrebljuje se i u gatanjima. U okolini Đevđelije, majka koja ima više dece pa hoće da dozna koje je najsrećnije, uoči Đurđevdana nameni u bašti po
VIŠNjA Weіchѕelkіrѕche (ceraѕum apronіanum). Višnja. V. ima važnu ulogu u vračanjima i gatanjima, naročito ljubavnim. Kad se gasi ugljevlje da bi se doznalo ko je dete urekao, upotrebljuju se grančice od v. (ŽSS, 299).
Ječam se prosipa pod vrbu, kad se za nju »venčava« groznica (ŽSS, 279). J. se upotrebljuje i u ljubavnim vračanjima i gatanjima.
napravi bič, što god tim bičem potera na vašar, dobro će prodati (Begović, 223). I inače u vračanjima i gatanjima ima k. značaja. Žena koja je kosata treba da ostriže u mladu nedelju pre sunca dete u k.
Kad se za vrbu »venčava« groznica, daje joj se zob (ŽSS, 279). Z. ima svoju ulogu i u ljubavnim gatanjima. Devojka koja želi da dozna za koga će se udati, raspe uveče po drvljaniku šaku z.
(SEZ, 40, 43; 72; 74). P. se upotrebljuje i u vračanjima i gatanjima. Kad se hoće da vidi da li je mesto koje je predviđeno za zidanje kuće srećno, ostavi se uveče na njemu nekoliko zrna p.
Marzell u Handw. DA, V 1298). S. se upotrebljuje pri ljubavnim vračanjima i gatanjima, naročito o Đorđevdanu: pre Đurđevdana on se ne bere i ne miriše, a toga dana svako ko je mlad ubere po jedan stručak,
[u koju ima da uđe duša pokojnikova) (SEZ, 19, 249). T. ima izvesnu ulogu i u vračanjima i gatanjima. Devojka koja želi da se uda prostre uoči Đurđevdana pod kakvu mladu t.
Višnja, koja ima važnu ulogu u ljubavnim vračanjima i gatanjima, u narodnim ljubavnim pesmama postala je »simbolom nežne i srećne ljubavi« (Sofrić, 69 id).
Na vezu sa kultom predaka ukazuje i to što se kod našeg naroda p. najviše upotrebljava u gatanjima i vračanjima o Badnjem danu i Božiću.