Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Оне су у вези са врачањима, гатањима, бајањима и др., нарочито са молитвама, у првом реду од разних болести, човекових и сточних, од несрећних случајева
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Нарочито се од њега плаше вештице и сви који стоје у вези са врачањима и гатањима (упор. Вук, Посл., 974: »Да не једе бијелога лука, био би врач«, са објашњењем. »Који не једе б. л.
Б. л. употребљује се и у гатањима. У околини Ђевђелије, мајка која има више деце па хоће да дозна које је најсрећније, уочи Ђурђевдана намени у башти по
ВИШЊА Wеіцхѕелкірѕцхе (цераѕум апроніанум). Вишња. В. има важну улогу у врачањима и гатањима, нарочито љубавним. Кад се гаси угљевље да би се дознало ко је дете урекао, употребљују се гранчице од в. (ЖСС, 299).
Јечам се просипа под врбу, кад се за њу »венчава« грозница (ЖСС, 279). Ј. се употребљује и у љубавним врачањима и гатањима.
направи бич, што год тим бичем потера на вашар, добро ће продати (Беговић, 223). И иначе у врачањима и гатањима има к. значаја. Жена која је косата треба да остриже у младу недељу пре сунца дете у к.
Кад се за врбу »венчава« грозница, даје јој се зоб (ЖСС, 279). З. има своју улогу и у љубавним гатањима. Девојка која жели да дозна за кога ће се удати, распе увече по дрвљанику шаку з.
(СЕЗ, 40, 43; 72; 74). П. се употребљује и у врачањима и гатањима. Кад се хоће да види да ли је место које је предвиђено за зидање куће срећно, остави се увече на њему неколико зрна п.
Марзелл у Хандw. ДА, В 1298). С. се употребљује при љубавним врачањима и гатањима, нарочито о Ђорђевдану: пре Ђурђевдана он се не бере и не мирише, а тога дана свако ко је млад убере по један стручак,
[у коју има да уђе душа покојникова) (СЕЗ, 19, 249). Т. има извесну улогу и у врачањима и гатањима. Девојка која жели да се уда простре уочи Ђурђевдана под какву младу т.
Вишња, која има важну улогу у љубавним врачањима и гатањима, у народним љубавним песмама постала је »симболом нежне и срећне љубави« (Софрић, 69 ид).
На везу са култом предака указује и то што се код нашег народа п. највише употребљава у гатањима и врачањима о Бадњем дану и Божићу.