Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Oseća lepo ča-Nića kako leži na tvrdoj dasci, pa mu samo pomalo čudno kako to tako gazdačka kuća a tako tvrd krevetac. Ali se ipak dobro oseća.
’Oću, snago moja, a da kome ću ako tebi neću debelo maziti, ta da što smo se uzeli?! Gazdačka je ovo kuća, rode, ti samo izvolevaj!
A uhvatila se baš između dva ugledna i lepo obučena gazdačka momka, koje su u selu »pajtašima« zvali, a ne znaš koji je od koga stasitiji i lepši, i time je doista pokazala da je
— E, da, a zašto ti nije davala? — Ta... k’o bajagi, mi gazdačka kuća, a ja mlezimac, a ona siromaška devojka!... Pa mi moji govorili: nije, kažu, spram nas! — P’onda?