Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Sa nama maršuju i pešaci, dobroćudni i poslušni. Onako natovareni, gegaju, grešnici, pognute glave, brišući rukavom znojavo lice. A koliko večeras još... Ovaj nam je drum poznat.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Kad je tako suđeno, bolje što pre, jer manje i žalosti!” — tešio je opet onaj govornik. Mnogi hramlju i gegaju, neki zavili marame preko glave i hladne obloge metuli na čvoruge, neki nose ruku o marami: svi se podrpali i
Pa i šta bi, kad se natrag ne može. Zar tolike žrtve, pa sad napustiti put?! Sumračilo se. Gegaju tako na štakama, dok tek pogledaše, a vođe nema pred njima. Još po jedan korak, pa svi opet u jarugu. — A jaoj, noga!..
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
do klupe, od hladovine do hladovine, sluša kako hrču majstori na tezgama, u polivenim dućanima, i gleda kako se teško gegaju i šiču guske po vrućoj kaldrmi, a u hladu bosa i goluždrava deca igraju piljaka i čavrljaju kao i vrapci pod strejama.