Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Са нама маршују и пешаци, доброћудни и послушни. Онако натоварени, гегају, грешници, погнуте главе, бришући рукавом знојаво лице. А колико вечерас још... Овај нам је друм познат.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Кад је тако суђено, боље што пре, јер мање и жалости!” — тешио је опет онај говорник. Многи храмљу и гегају, неки завили мараме преко главе и хладне облоге метули на чворуге, неки носе руку о марами: сви се подрпали и
Па и шта би, кад се натраг не може. Зар толике жртве, па сад напустити пут?! Сумрачило се. Гегају тако на штакама, док тек погледаше, а вође нема пред њима. Још по један корак, па сви опет у јаругу. — А јаој, нога!..
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
до клупе, од хладовине до хладовине, слуша како хрчу мајстори на тезгама, у поливеним дућанима, и гледа како се тешко гегају и шичу гуске по врућој калдрми, а у хладу боса и голуждрава деца играју пиљака и чаврљају као и врапци под стрејама.