Jakšić, Đura - PROZA
Mi gledamo u zemlju... Ah, u zemlji nam je sve!... On u zvezdama gleda budućnost, mi u zemlji prošlost... Gledala sam mladića kako strasno ljubi i miriše još nerazvijenu ružu, a videla sam onoga koji umire gde na grudi što izdišu
Gazde, popovi i druge ćifte raziđoše se, bledi i uprepašteni, a prezrivim osmehom gledala je za njima gomilica golih sinova koju ni elementi ne zaplašiše.
Ali kad ode i vide, a on se, bled kao krpa, vrati natrag. Mala gomilica gledala ga je, porugljivo smešeći se. — Ljudi, što stojite? Pomagajte! Izbavljajte! Ta eto sam dukata uložio u piće! Sto dukata!
pi...še...“ „Opet se nešto strašno moralo dogoditi, opet je krv pala“, pomislila sam u sebi, pa sam čisto uplašeno gledala kroz prozor. Bojala sam se da ne dođu sad Nemci da nam siromašnu kolibu zapale!...
Bio je, istina, crn, s projinim brašnom pomešan, ali ga mi slatko pojedosmo. Gledala sam gospodu kad ručaju: puna im je sovra lepog jestiva, pa jedva žvaću. Ah, gospodine, oni ne znaju šta je to glad!
Kad smo se napili, krenemo se na put. Majka njegova tužno je gledala za nama... Sirota mati!... Kod moje kuće smo proveli dva-tri dana, moj pobratim se nije sećao da treba kući ići.
Ne potraja dugo, a do njega se uhvatila i Stojna. Sirota mati gledala je kako divno igraju momci: sveži, zdravi, svakoga svojom mladošću da zanesu... Ona je gledala i u Stojnu. „Lepa žena!
Sirota mati gledala je kako divno igraju momci: sveži, zdravi, svakoga svojom mladošću da zanesu... Ona je gledala i u Stojnu. „Lepa žena!“ — mišljaše u sebi: — „ali šta će on sa ženom? Zar nema devojaka?
— Tu ima traga, — mrmljaše kmet Radovan... — A i moja Stojna bila je odjutros kod baba-Jane vračare; gledala je u pasulj, pa veli: „Mlad, visok momak, tu je iz sela“... Niko drugi, nego on... — Ko, Nikola, ko?
Stojna je zamišljeno gledala za njim. Posle ode i ona tamo; pa kad je sve onuda pregledala, a ne nađe ništa što bi joj pažnju obratilo na se, zamisli
Obradović, Dositej - BASNE
uđe u dućan drevosečca i nađe tu između ostalih vešti i jednu drvenu glavu vesma majstorski sadelanu, koju je pozadugo gledala i tamo vamo premetala, no ne čujući od nje nikakve reči, turi je govoreći: „O čudne glave bez mozga!
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
ali nešto ne smede. Ni sama ne zna zašto! Pribra torbicu, pa pođe polako kući. Osvrtala se nebrojeno puta i gledala Ognjana. Videla je — kad je uzorao i treću brazdu!... Obuze je neka čudna radost. I plače joj se — i smeje joj se.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Aih! — začu se uzvik. Sve živo pogleda u Stanka s nekim poštovanjem; Jelica je gledala ispod oka, ali tako da Lazaru - koji to smotri - nabreknuše žile na čelu i slepim očima. – Skloni se! — viknu on.
Ona prošaputa: — Za grm, druže!... Bila je uverena da je to Stankova zvezda... I još dugo, dugo je gledala pa onu stranu kuda on ode... Pa se onda s teškim uzdahom vrati natrag i pođe u vajatić.
Stankova majka sa snahama dvoraše ranjenike. Ona više ne beše nemoćna. Gledala je babu Stoju, pa je iz njenih očiju čitala zapovesti. — Ala su im vrele glave! Dajte, nakvasite kakve krpe...
— A da neće ostati sakat? — Neće... Evo, vidiš, kako miče prstima... Jelica je sa strahom i trepetom gledala u ranjenika...
Dučić, Jovan - PESME
To je bilo zbog čovekove žene, koja je stajala na steni pored njih sa jednim krvavim cvetom u ustima, i gledala ljubomornog muža u osveti.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
One behu upravljene na sveca i na nebo. Tamo gore beše nešto što je ona videla; tamo njen Bog kog je ona gledala i koji je nju gledao.
Oko devet i po sahata mi smo svi ležali u postelji, samo mati što je sedela s rukama u krilu i beznačajnim pogledom gledala u sveću. U to doba škripnuše avlijska vrata. Mati brzo pirnu u sveću, pa i sama leže u krevet.
Glavna soba, upravo škola, bila je niska, kao i cijela kuća. Vrata od nje gledala su u školsku avliju, a s lijeve strane bila su još jedna manja, na koja je učitelj ulazio.
Umorno krene očima oko sebe, pa kad ih upre u popa, njemu je kao da ga polijeva nekim životvornim balsamom. — Gledala sam prirodu — reče ona bezazleno.
Nije mi ništa odgovorila. Pogledao sam je ipod oka, nije me gledala. Meni se učini kao da sam joj stavio nekako pitanje na koje nije odgovorila, i kao da mi je vrlo stalo do njenog
— Gospođice, poklonite mi ovaj prst. Ona je neprestano u njega gledala. Na moje pitanje vrćaše glavom u znak da mi ga ne poklanja. — Zar ni ciglo jedan prst nećete da mi poklonite?
Svakim danom gazio sam sve dublje i dublje. Kad sam što govorio za se, uvek sam kazao mi. Ona me je samo gledala, ljubila — živela je srećno. Od to doba, kad god smo išli da hodamo, činili smo to u šumi. Oboje smo mrzeli svet.
”, itd. Ona me je gledala, bleda kao jaka na košulji joj, s razrogačenim očima u kojima je bila neka suha vatra. Kad sam ja svršio, kad sam
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— veli Jula, zbunjena i rumena. — Pitaj ga ti. — Ej, srećo moja, — šanu u sebi gđa Sida, koja je jednako gledala kako Melanija uspešno vodi ofanzivu. — Hoćete l’ da vam baš kažem? — pita Pera. — Ju, slat — ...pardon...
Jula je rado provodila vreme u bašti, zalivala i plevila, a Melanija je gledala samo svoje kaktuse i romane. Melanija je pročitala sijaset srpskih, a još mnogo više nemačkih romana, u fotelji, na
Zato je ujutru sedela dugo na krevetu i gledala rasejano i zamišljeno u papučice svoje. Došao joj Šaca mnogo miliji. Nije ju vređao kao dosada, nego joj tužno cvileći
u ćošku plakala, potokom lila suze i brisala ih keceljicom, a gđa Sida se šetala po sobi, zastajkivala kod prozora, i gledala bez ikakvog interesovanja i izraza kroz prozor na ulicu, i jednako mislila, ali se ipak nikako nije mogla da seti da je
Raspitala se bila tačno do sitnice: šta je i kako je bilo kod gđa-Persinih, pa je gledala da svega i više i bolje bude kod nje, i kola i konja, i peškira i gajdaša, i postavljenih stolova i jela i pića.
od koga stasitiji i lepši, i time je doista pokazala da je dobra mašamoda i da ima ukusa, pa je okrenula glavu levo, i gledala stidljivo u zemlju i igrala lako kao kakva švigarica. — A što mi ne hofirate?
I odjek srodni’ grudi Još prima: Srećan put! Glas joj je malo drhtao, ali je doista lepo pevala. Dok je pevala, gledala je jednako preda se, između strofa se tiho izvinjavala i tužila za onim glasom u mlađim godinama, i kupila sa čaršafa
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Sve dala popi. Ovaj, kad video priličnu sumu još više se zbunio. I nije znao šta da joj kaže. A ona ga gledala unezvereno, radosno, iščekujući od njega odgovor. On skupio novac, zadržao ga kod sebe i rekao joj: — E sad dobro.
Dobro mu je i ovde... Ali Vejka nju nije slušala. Znala je ona unapred da će to od nje čuti. Sad je samo gledala u Taju i služeći ga, drhteći od straha, iščekivala šta će joj on reći.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
— Jesam; al’ jesi l’ video kako je ova na njega gledala kad je pevala? To me najviše muči! — Meni se čini da Ružičić Julku voli. — I meni se čini; samo ona njega da ne voli!
— Ta znam, mora ona mene rado imati, kad me je još devojkom dobro gledala! Mora ona još moja biti! — O tom, čika-Gavro, nemojte račun voditi; ona se s vama samo titra. — Nije baš ni tako!
Da je mlada, ne bi ni gledala na Čekmedžijića, a sad nju Čekmedžijić meri i broji joj bore na obrazu. Razgovaraju se. Čekmedžijić se nešto hladan i
Kad iziđe napolje, dočeka ga Mica. Ona je iz druge sobe kroz ključaonicu gledala i sve čula. — Sve je u redu, Mico, skoro ćemo se sasvim spojiti. — Vidiš ,Marko, da je moja mati pametna.
Ta on tu nije ništa drugo već tuđ žarač. Ćirković je imao staru majku, koja ga je gledala kao zenicu, a pokraje njega i Alku je volela. Starica još u začetku procesa umre.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
stranu, devojka je preko Jurišića posmatrala kroz prozor, ogreѕѕe ca očima sove u dubokim crnim jamama neprestano gledala u dete, kome je bradica drhtala, i čija je majka, prljavom i mokrom džepnom maramicom, brisala svoje obraze i ona
Osećaš li šta si ti meni? Dok si tamo bio i kad god sam pomislila da te mogu izgubiti, ja sam uvek pred sobom gledala strašan bezdan, crn, užasno mračan ponor u koji bi pala, iz koga nikad više ne bi izašla.
“ A ona ga je svojim vlažnim široko otvorenim očima gledala pokorno i radosno i u onoj njenoj zamišljenoj nežnosti pitala: — O, čemu misliš?
i tada mi se tvoje lice, u koje sam gledala tako izbliza, činilo nejasno, tuđe, sasvim drugo od onoga što sam ga u onom snu videla. Pojmiš li me, mili?
Jest, kao da i ti ne postojiš. A kad sam večerima kroz onaj naš venecijanski prozor gledala u prostrana polja što se gube u beskrajnoj daljini i tamo, na horizontu, sastavljaju s nebom, izgledalo mi je: kao da si
Afrika
Mala je radila i, prolazeći pored mene, stalno me gledala. Upitao sam je gde spava; ona mi je rekla: „Nad kujnom!“ Onda sam joj rekao da ću spavati tu kod magacina.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
“ Žena mu je sedela uzdignutih kolena, obgrlivši ih rukama, spustivši glavu na njih, sa osmehom. Gledala ga je svojim krupnim očima, koje su sad bile zelene i svetle, ispavane, ispod dugih trepavica, koje nisu bile riđe,
je Pavle odgovarao, ona ga je posmatrala netremice, ali se videlo da razgovor kao i ne čuje i da su joj misli daleko. Gledala je čoveka, za koga ima, kroz nekoliko dana, da pođe.
Pored plota, zaraslog u krupne suncokrete, ona je stajala ćutke i samo ga je, širom otvorenim, tamnim očima, gledala. Osetio je kako joj ruka drhti, kad je za ruku uze.
Uostalom, ona je malo govorila mužu, samo ga je gledala. Jedna nakaza, taj Garsuli, trebao je dakle da dođe, da ga seti te žene koja mu se sad, u sećanju, činila tako lepa i
Sećao se kako ga je i na samrti gledala, ćutke, sa suzama u očima. Zarivši glavu u vezane ruke, Pavle se bio toliko zaneo tim mislima da nije ni čuo kako se,
Vrisnuvši, najzad, pritrča i ona i poljubi ga, ali ne kako sestre ljube. Gledala ga je kao da je luda i ponavljala: „Nemamo sriće! Nemamo sriće!
Kad bi okrenuo glavu od nje, Pavle bi susreo tamni pogled očiju gospože Evdokije. Ona je sve to gledala i slušala, nepomično.
A kroz taj prah, zamišljen, Isakovič pomisli da vidi i neku belu sen, koja liči na njegovu ženu. Gledala ga je nekim tužnim osmehom, kao da se čudi, kud je otišao i kud ide.
Pavle je sedeo, dugo, namršten, i zanemeo, a gospoža Evdokija gledala je nekud u daljinu, kao da se tamo, na vidiku, nešto, veliko, događa.
Njen tamni pogled, kojim ga je u kolima gledala, bio mu je dosadio. Ta žena je imala čudne trepavice, od kojih su gornje bile duže nego donje, pa se Isakoviču
Kad bi mu se to i desilo, Isakovič je spuštao gospožu Evdokiju, brzo, na zemlju. Ona bi ga, posle toga, gledala, začuđeno.
Isakovič je sav crven u licu slušao tu buču materinu. Božička ga je, međutim, za sve vreme tog ukora, gledala, milokrvno.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Engleska je u mladoj kraljevini gledala samo prepreku ruskom prodiranju ka Carigradu, koje je za nju bilo večito strašilo.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
AGNIJA: Ja sam išla, boga mi, i kod gospa-Naste, gledala mi u šolju. SPASOJE: U kakvu šolju, pobogu, ženo?!... AGNIJA: U šolju od kafe!
SPASOJE: U kakvu šolju, pobogu, ženo?!... AGNIJA: U šolju od kafe! Slušaj ti što ti ja kažem: ta gospa-Nasta gledala je i samim ministrima, i kazala im, kažu, tačno kad će da postanu bivši. Kažem joj: velika nevolja, velika briga.
AGNIJA: Znaš šta? Mogla bih joj ponuditi da pođe sa mnom i da sama izabere srebrni servis. Gledala sam u dve-tri radnje servis za dvadeset četiri osobe; to bih želela da joj dam kao svadbeni poklon, al' bolje bi bilo da
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- Znam. Tata će te ubiti kad dođe! - Skupila je usta, a oči su joj postale malo crvene pri krajevima, dok me je gledala kao da me gleda poslednji put. - Neće. Izmislićemo nešto, Vesna. Ti i ja, znaš? - dodao sam.
Obećah joj da neću više zavitlati nijednu knjigu, ali je izraz neverice sporo iščezavao s njenog lica. Stajala je i gledala me, a iz dlana kojim je pritiskala moju nadlanicu strujao je sveži i meki miris kao iz bilja nalivenog suncem.
Žena, koju ste nekada mogli da vidite kako hoda pored Tise u raznobojnim čarapama, gledala je sada iz okvira nekog medaljona.
Ona se nije interesovala za kosinuse i te stvari tek otkad je Hadži-Nikolov zamenio Majtenjija, niti vas je gledala kao da gleda nekog iza vas, iako je imala najlepšu malu tetkicu u gimnaziji i oči tamnomodre i baršunaste, nalik na
- Ti, propalico, ti, propalico! - vikao je. Mama je stajala i gledala me, a onda rekla da se izvinim, jer sam mlađi, i vratim u kuću.
- Znala sam da Vesnina mama nije istovremeno i tvoja mama, ali nisam pretpostavljala da imaš i očuha! - stajala je i gledala me i u tome kako me je gledala pokroviteljski i s visine bilo je dosta smešnog.
- stajala je i gledala me i u tome kako me je gledala pokroviteljski i s visine bilo je dosta smešnog. - Rekoh joj da sam imao očuha, ali da ga više nemam.
Rašida je ćutala. Držala me je za ruku, gledala prema drveću kojim je bila zaklonjena njena kuća i ćutala. U mlakom, zlatnom vazduhu, mirisnom kao med, njena su usta
Usta su mi bila sasvim suva. Ona me je gledala pravo u lice, onda se istrgla i viknula: - Ti si gad, ti si jedan šašavi gad! Ja neću to što ti hoćeš!
Zatim se zavesa pokrenula i Baronica je odškrinula prozor. - Šta hoćete? - gledala me je kao da me ne prepoznaje. Rekoh joj kako smo se dogovorili da mi pokaže ribnjak, a ona se prvo namršti, pa šapnu:
U svakom tanjiru bilo je po nekoliko pilećih kostiju, davno oglodanih, i dva zelena lista. Baronica je smešeći se gledala u nas. - Čaponji vas je prijavio. Sedite!
Pa ti si lud! Šta bi ti mogao reći nekom kao Melanija? - Rašida me je gledala širom otvorenih očiju češkajući Gretu po oklopu, pa rekla da sam izgubljen za ovaj svet.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
— Čuo sam. Tvoja Soka je bila u varoši najlepša devojka, momci su se za nju grabili, ali mati, namrštena udovica, gledala je kao zenicu u glavi, pa si ti došao kao udovac, pa si je uzeo. — Pa to je sve, drugo ništ’ ne znaš?
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
ga ustima mokrim od plača, što više nisu mogla da se zatvore na poljubac, već su bila otvorena i opuštena, od drhtanja, gledala ga je očima izvrnutim, u kojima se videla samo beonjača, bez njenih modrih dužica i velikih zenica.
Grudi svoje prinosila mu je tako blizu kao što se u ljubavi prinose obrazi. Najviše pak nadala se od svojih očiju. Gledala ga je tužno. Aranđel Isakovič, kao dobar trgovac, video je o čemu se radi.
Lake njegove ruke skidala je sa sebe mirno, ne primetivši požudu. Gledala ga je modrim očima, hladnim i divnim i tada, u kojima nije bilo ni trunke žara.
Tako je i svoju senku, kod prozora, gledala, u mulju, koji je dan i noć proticao. Osećala je da je sama. Nikakve izvesnosti, da će joj se muž vratiti.
Gospoža Dafina osetila je i pre, nekoliko puta, koliko je žena bedan stvor, igračka, stvar u kući i gledala svoj život sasvim prazan, ali joj se nikad nije činilo sve ono što Bog sa ljudima radi, tako strašno, kao u kući njenog
U dimu turskog duvana, gospoža Dafina gledala je svetlost prozora, kao što se u mračnoj noći zagleda u svetao Mesec. Ležeći umorna, od misli, gospoža Dafina ču,
Stajala je često kod prozora, u njegovom prisustvu, iznad bedemova, i razlivenih voda, i gledala u nebesa večernja, kao anđeo.
Ni let krupnih muva po zakrečenoj tavanici, praćen tihim zujanjem, pojačanim pri kraju, kad se svršava, koji je gledala i slušala u bolesti, čim bi se probudila.
Groznim i strogim pogledom gledala je u vrata. Aranđel Isakovič rastera babe, da ih samrtnica ne vidi. Nije znao da ona više i ne gleda, da nije ni njega
Gospoža Dafina, međutim, ne videći i ne čujući više sve to, sa bisernim nizom kapljica samrtnog znoja na čelu, gledala je, u nadzemaljskom sjaju, u vejavici pahulja snega i kovitlanju plamenova, u mešavini slavonskih šuma i nebesnih
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Tako je posle bacao redom sve životinje, i ni jedna mati ne potrča za svojim detetom. Sve je ovo gledala trudna žena, pa videvši kako Bog nemilostivo baca tuđu decu, ona se toliko preplaši, da se ne mogaše poroditi sve dok
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
I ponovo se dogodi ista stvar: i na matineu u deset, i u dva, četiri, šest i osam... Stalno me je gledala. Bio je to prilično jadan i pohaban bioskop, u kome se osećao zadah obližnjeg toaleta.
da je strašno lepo od nje što mi je kupila kartu za Pariz, ali da ja, na žalost, nemam uopšte pasoš, a ona me je samo gledala sa dva svica kroz polutamu sobe. Bedno se izvukoh na prstima istim putem kojim sam i došao.
I dok smo se tako premeštali s noge na nogu kao krivci, ne znajući o čemu da razgovaramo, ona nas je već gledala iz neke daljine, kao da više nije sa nama, svojim starim drugarima, a onda se popela u vagon, ali prozor nije nikako
dok smo na raskrsnici čekali da nas propusti saobraćajac, ugledah i svoju prvu ljubav i htedoh nešto da joj doviknem; gledala je u mom pravcu, ali nije mogla da me vidi, jer su mi brisači brisali lice.
Još trojica, dvojica, još samo jedan — i on se nađe oči u oči sa devojkom u crnom trikou. Gledala ga je sa blagom nevericom koju smeni zaleđeni smešak.
a nikako nije htela da umre. Pošto nije mogla da pali sama cigarete, stavljali bi joj u usta već zapaljene. Pušila je i gledala nas nekako već s one strane. Želela je da što više popuši pre nego što ode.
Otac će kazati: »Što nijesi javijo?« a majka će kazati da je baš gledala kroz prozor, kad stiže neki auto: »Čiji li je, oće li biti tvoj, neće; a, bogami, nijesmo se nadali!
Stomak ti je jurnuo prema grlu dok si gledala njegov beli kažiprst sa zlatnim prstenom oko crnog kamena — mrziš li išta više od tog crnog kamena u zlatu?
Jedan član komisije je kunjao, drugi je nešto zapisivao, treći zurio u prazno; ostala dvojica su je gledala sa očiglednom dosadom. Već treći dan kako ispred njihovog zastrtog stola defiluju talenti i obožavaoci.
Devojka bi ga ćutke gledala, dok je izvikivao: »Sredina, pođimo napred!« brojeći vešto novac svojim dugim prstima. U onim retkim časovima kada se
Okrsne se i ima šta da vidi: gledala ga je zapanjeno njegova rođena kći — studentkinja, da bi trenutak kasnije zbunjeno iščezla u reci prolaznika.
Pogledala si ruke i utvrdila da više nema nade za njih. Skuvala si kafu i uključila televizor. Neka nedeljna utakmica. Gledala si u zeleni ekran preko koga su tamo-amo trčali zgodni mladići. Onda si pogledala kroz prozor na ulicu. Pustoš.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
izbezumljenja pogled joj se slučajno zaustavlja na licu jedne devojčice u prvom redu: prepoznaje svoju najbolju drugaricu. Gledala me je svojim ljupkim , divnim osmehom, koji sam toliko volela. Strah ju je napustio, violina se oglasila.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
MILČIKA: Naši mladići nikad ne umu tako kur da prave. NANČIKA. Oni su malo drvenasti. MILČIKA: Gledala sam kako vam je čisto milo bilo gdi s vama onako učtivo govori.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Masa naroda je na to sa zebnjom gledala i u nekim dijecezama dolazilo je do otvorenih pobuna. Obradović je uveravao narod da te reforme kao umesne i korisne
proglasio za »srp Nečastivoga«. Srpska jerarhija je sa krajnjim nepoverenjem gledala na Karadžića zbog njegovih veza sa Kopitarem, »slovenskim Mefistofelom«, po Šafarikovim rečima, kojeg su u Pragu
U njegovim pripovetkama gledala se dragocena građa za filologe, i leksikologe i sjajna primena Karadžićevih nazora o književnom jeziku.
Milićević, Vuk - Bespuće
Jednom rukom držala je za bravu i gledala ga svojim velikim očima. Gavre Đaković, podiže oči i začudi se. — Ne, — reče on, nemam zašto da se ljutim.
Pa onda se prisjeti i upozna ga sa svojom kćeri koja je stajala malo po strani i gledala kroz otvorena vrata, bacajući kadgod na njih dvojicu po koji pogled. Oni se osmjehnuše i rukovaše.
Irena je bila porumenila i gledala u stranu, zbunjena izazivanjem uspomena one neprijatne noći. Nju je spazio u bašti pored Une, jednog blagog jesenskog
“ a Irena je gledala s djetinjim očima koje ne razumijevaju, pripijala se uz njezino krilo, i naslanjala glavu na njezine grudi, znajući da ovi
Sremac, Stevan - PROZA
— O, ja vidila; gospodina Jova kradila i danas, i juče, i uvek kradila. Pravi komedije, a ja ne gledala, a on kradila — priča Švaba smejući se od srca.
Radičević, Branko - PESME
21. Sa suznim gledom gledala je veče, Ka meni zatim, a u moje oko, I vidi da i meni suza teče; Ka nebu posle gledaše visoko, Nijedno od nas
se milota Kao i pre po zracima vila, Snežna lica i sad je belota Kao i pre na me smehe lila, Smehe lila, na mene gledala, U srce mi blaženstvo sipala. 54.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Sa dna kofera, iznenada izronila iz tamnog zaborava, mirno ga je gledala s jeftine slike ekscarica Zita, ni kriva ni dužna. — E, šta će sad ovo biti?
Ej, vi tamo, dajte brzo jedan zavoj. Ošamućena starica začuđeno je gledala u svoj okrvavljeni rukav i tek poslije nekoliko trenutaka dođe do riječi. — Jes ti vidio alčaka, pa baš po materi.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
I kako je tražila moju sliku, gledala dugo, dugo i plakala! U tom poče ona da se previja i grči. Usta joj se izgubiše u grlu, vrat uvuče...
Ona beše sela, zgurila se, naslonila bradu na skupljena kolena i gledala je sanjivim pogledom u toplu, tamnu noć. Po polju, svuda oko nje, viđahu se ljudi, kako po izbrazdanim zasađenim njivama
— Šta ti je ono krivo te ga razbi? — Pa šta ću, kad sam ti toliko gadan, te plačeš od mene! — odgovaram nabureno. Gledala me. Kako se bila sagla da digne testiju, tako i ostala. Na trepavicama suze, usta bolno, plačljivo razvučena.
Na bedemima od šančeva stajala je po koja gomila gospode i gospođica i gledala na „drum“, po kome su promicali tovari u varoš, i Cigane, Ciganke, prosjake, koji su se razilazili po već obranim
I Nuška je gledala celi dan. Pokupila kamenje i trupove što je našla po bašti, naslonila ih uza zid do višnje, i popela se na njih, te
Pokupila kamenje i trupove što je našla po bašti, naslonila ih uza zid do višnje, i popela se na njih, te gledala oro. Bio je silan svet u igri. Čak sam i ja igrao. Hvatao se do najboljih momaka.
I otud je gledala ovamo u oro, ali tako gledala kao da ni u koga ne gleda. To je jedilo momke. Naročito Mladena, crvena, visoka momka iz
I otud je gledala ovamo u oro, ali tako gledala kao da ni u koga ne gleda. To je jedilo momke. Naročito Mladena, crvena, visoka momka iz njene mahale, koji je čak
Ona nije plakala, već me je preplašeno gledala kao strepeći da se ne pokajem i ne vratim. — Hoćeš kod njega? — pitaše me. — Leži on. Bolan je. Mnogo nam je bolan.
Ionako visok, širok, izgledao je još ozbiljniji. Samo je gledao svoj posao. I majka mu je radila. Ona je gledala kuću. Od njega, oca mu, nije više ništa tražila.
Čak joj nije bilo krivo što je i prema njoj bio ozbiljan, hladan; još manje da je u toj njegovoj hladnoći gledala kako je on prestao da je voli, jer on je o svojoj ljubavi prema njoj dao dokaza.
Mita isprva nije hteo. Boraše se sobom. Kao da je osećao da će, ako uzme, uvrediti Mariku, koja je jednako u njega gledala.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Kako opazi njega i maramu, a ona uzdahne, potom točeći vodu jednako je u nj gledala, i pošto natoči vodu nikako nije mogla da se odande otrgne nego je sve u nj gledala.
potom točeći vodu jednako je u nj gledala, i pošto natoči vodu nikako nije mogla da se odande otrgne nego je sve u nj gledala. Stojša to opazi pa je zapita: — Što je, snaho, što me tako glediš?
Kako ugleda Stojšu i maramu, a ona uzdahne, potom točeći vodu jednako je u nj gledala, i pošto natoči vodu nikako nije mogla da se otkine odande nego je sve u nj gledala.
potom točeći vodu jednako je u nj gledala, i pošto natoči vodu nikako nije mogla da se otkine odande nego je sve u nj gledala. Stojša to opazi pak je zapita: — Što je, snaho, što me tako glediš?
Dok su se oni tako vijali ovamo onamo, careva kći bila izišla pred dvor pa ih gledala, a golub ujedanput strelimke devojci na ruku, pa joj se pretvori prsten na ruci.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
MAKSIM: Da, gledaj da mi time zamažeš oči. SOFIJA: Ne, zaista, vrlo jevtino. MAKSIM: Bolje da si gledala kako ti stoje sudovi u kujni. SOFIJA: Ti se za kujnu ne brini, ako ne bude sve u redu, moja sramota.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
SRETA: More ženo, šta je tebi danas? SULTANA: Na bal, ja, koja sam nekada na barone preko ramena gledala, sad s čizmašima da igram? Volim pređe crknuti, nego da se taj pokor učini. Oh, Bože, šta se čini od mene!
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
keja, ono nebo, one klošarijane, oću da kažem, i sve ostalo što uz to fura, nekako će mi nedostajati dok ih budem gledala kako prolaze pokraj pekara, buregdžinica, piljarnica i kioska u kojima se kuvaju viršle u svom sopstvenom sosu.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Dva mlada čoveka oslonjena nedaleko na ogradu mola gledala su ih takođe. Pljuvali su s vremena na vreme. Ribe su se okupljale pa zatim produžavale put. — Mnogo ribe ove godine?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Otac je razgovarao, a majka me netremice gledala i s vremena na vreme tiho i s drhtajima uzdisala. Uviđao sam koliko je teško njihovo duševno stanje, pa mi se činilo:
Vojnici su pokušavali da dignu konja. Ali glava njegova tresnu o zemlju kao bačena klada i životinja je tužno gledala staklastim očima, dok su joj nozdrve bile raširene, a slabine se teško nadimale.
— U dva časa stigle smo. Glava me je zanosila. Bila sam kao u bunilu i gledala kao kroz maglu. Nesvesno sam ponavljala: kafana... rečica... cerić. Bože, da li ću ga naći! Stadosmo baš pred kafanom.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Kako li će ona... Ah, šta ja sve oko nje, kad ona i ne misli na mene; to sam baš dobro video... Kako me je gledala... kao da sam... kako ću reći... ćorav ili sakat. More, znam ja: da ja nisam samo privremeni, da vi’š kako bi obletala.
zapita ona jedno đače, koje joj pade u oči kao nestašno. Sva deca iz toga kruga, u koji je ona gledala, stadoše bojažljivo pogledati čas na nju čas jedno na drugo, čudeći se kome se to ona obrnula. — Ti, mali, ti... ti !
Toliko puta je sa zavišću gledala kad varoške učiteljice idu sa decom u crkvu, pa je tada u sebi pomišljala, da će i ona dočekati taj srećni dan, kad će
Pobegne u školu i stane hodati, kršeći ruke i uzdišući teško. »O, šta sam radila!... Pa ja ga nisam pre ni gledala, a on je užasan, strašan, odvratan !... Kako sam mogla... šta mi bi!... Na ceo vek, do smrti...
— Kakvoj njivi ?!... uzviknu on začuđeno, ali mu glas drhtaše od ljutine. — Šta si tamo radila? — Pod kruškom onde... Gledala šta moj muž radi sa...
— Onakav čovek!... onaka duša!... Ali ti si gledala na lepotu... Šta ću ti ja!... — O, teško meni !... Jeste, jeste... Bio mi je tako odvratan, tako dosadan...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
— Ni sam suncu kose plela, Nit’ mjesecu dvore mela, Van stajala, te gledala, Đe se munja s gromom igra; Munja groma nadigrala Dvjema trima jabukama I četirma narančama. 7.
— 33. Pala magla u primorje, Al’ se vidi krajem mora Mlado momče jezdi konja, Koje nema ljube doma; To gledala mlada moma S b’jela dvora nje prozora, Sama sobom govorila: “Daleko je dvor od polja Rad’ prostrana slana mora!
“ 156. Oj devojko, pitoma ružice! Kad si rasla, na što si gledala? Il’ si rasla na bor gledajući, Il’ na jelu tanku ponositu, Il’ na moga brata najmlađega?
“ 181. Bogdan ljubi devojku, Jelo le, Jelo, dobra devojko! Oj Jelo! Gledala ga zvezdica, Pa kazala mesecu, Mesec kaza oblaku, Oblak kaza kišici, A kišica travici, A travica ovcama, Belo
215. Udaralo u tamburu đače: Tambura mu od suvoga zlata, Žice su mu kose devojčake, A terzijan pero sokolovo. Gledala ga s čardaka devojka, Gledala ga, pa je besedila: “Bože mili! da čudna junaka! Da li mi ga Bog u sreći dade!
Gledala ga s čardaka devojka, Gledala ga, pa je besedila: “Bože mili! da čudna junaka! Da li mi ga Bog u sreći dade!
“ 232. Vozila se po moru galija, U galiji okovan delija, Gledala ga sa brega devojka. “Što me gledaš, sa brega, devojko, Oženjen sam, uzeti te neću, Okovan sam, grliti ne mogu!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Pijem u slavu jeseni koja je gledala, kroz prozore, pogurenog druga mog, generalštabnog kaplara, šustera Proku Naturalova, koga su streljali, 916, novembra
pred jednu Mariju, nad jednim vratima, čiji se kamen rascvetao, kao stostruko vodeno bilje, koje su dva anđela strasno gledala i kadila tamjanom. Nad rečicom je padalo žuto lišće, i stara crkvena okna požuteše, na tihom sunčanju, kao ćilibar.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Ali ona nikoga nije gledala, | nego jednako vodila i predstavljala kuću kao pravo muško. Kada bi izlazila i odlazila na čivluke, da nadgleda imanja,
I dalje se cela rodbina tu skupljala, dolazila. Ona, mati joj, gledala je da prilikom svakog praznika, slave, imen-dana bude uvek sve lepše i raskošnije.
Mogla je, kad god hoće, da izlazi na kapiju i tamo stoji. Svakoga muškarca, mladića, gledala bi pravo u oči. Čak sama ulicom, i po komšiluku, kad god je htela, išla je. Ni noću ne bi strepila.
Svakoga, koji bi joj se približavao, izdržljivo bi gledala i pratila, tako da bi ovaj gubio, kao sagibao svoj pogled, glavu i sa poštovanjem prolazio pored nje javljajući joj se.
i gore, na prozorima gornjeg sprata, što su gledali na ulicu i varoš, ne skrivena nego sasvim presomićena i oslonjena gledala i sa ravnodušnošću sve posmatrala.
Ravnodušno, s podsmehom gledala bi kako se razilazi svet, osobito ženske, kada počnu iz crkve da izlaze gde su bile ne toliko radi službe božje koliko
Sofka bi uvek, kad god bi nju videla, sažaljevajući je gledala, kako o svemu tome ona ništa ne zna i kako sva srećna, uživajući u tim svojim novim haljinama, jednako se oko sebe
Tako isto koliko bi puta gledala i one kćeri Taška samardžije, više njihne kuće, u istoj ulici. Ima ih četiri. Sve jedna drugu sustigle.
Sofka je gledala kako je od njih, radosnih, što su tako lepe, što tako začuđavaju, uvek bila po neka na kapiji, kako uvek otuda ovamo na
Pored ona dva prozora, sa belim kratkim zavesama, koja su gledala na crkvu i varoš, kao i ova druga dva suprotna, koja su gledala dole, na polje, bašte i drum, još svežijom i
ona dva prozora, sa belim kratkim zavesama, koja su gledala na crkvu i varoš, kao i ova druga dva suprotna, koja su gledala dole, na polje, bašte i drum, još svežijom i prostranijom činila je sobu i ona množina po belo okrečenim zidovima
Svaka bi posle, izišavši od matere, a kao ubijena, najviše nju, Sofku, gledala, kao da ih je nje najviše žao, što će im ona otići, što nju neće moći više gledati i što će ona, ma da nije ni za šta
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Stana je podjarila oganj, pa se vrnu ka krevetu i sjede na kovčeg. Dugo i dugo, prekrštenijeh ruku, gledala je lijepa djevojka u blijedo lice Jankovo. Oganj goraše nejednako. Čas bi planuo te rasvijetlio čudan prizor.
Dok su se oni tamo bavili, Stana je gledala sliku. Najprije gledaše radoznalo, sa izbuljenijem očima, pa što dalje gledaše čelo joj se poče mrštiti, i, najzad sa
„Stana, bogami!... ovo si ti!“ reče Joka začuđena. I Milica se čuđaše, kako joj slika nalikuje. Cura je za dugo gledala svoju sliku. Naslikao je bješe da sjedi; jednom rukom pokrila pas, a drugu spuštila niza se.
„Ja, što je do mene, ja... Ama, djevojka, šta će reći djevojka? Kakva je to ženidba...“ „Vira zna tebe. Gledala te kad bijaste djeca, a čujala je mnogo o tebi; ja sam joj kazivao mnogo o mome Adolfu.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
i da vazda sjede pod kose sijede, u bogatu selu a trpezi u čelu; gospoda ih poštovala i pribirala, krajina im u oči gledala, bešjedu im slušala i među braćom bila im poslušna a od gospoda Boga uslišana!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Kako opazi njega i maramu, a ona uzdahne, po tom točeći vodu jednako je unj gledala, i pošto natoči vodu nikako nije mogla da se odande otrgne nego je sve unj gledala.
po tom točeći vodu jednako je unj gledala, i pošto natoči vodu nikako nije mogla da se odande otrgne nego je sve unj gledala. Stojša to opazi pa je zapita: „Što je, snaho, što me tako glediš? Ili davno nisi videla čoveka ili se u što upoznaješ?
postoji, al eto ti jedne gospe po vodu; kako ugleda Stojšu i maramu, a ona uzdahne, po tom točeći vodu jednako je unj gledala, i pošto natoči vodu, nikako nije mogla da se otkine odande nego je sve unj gledala.
po tom točeći vodu jednako je unj gledala, i pošto natoči vodu, nikako nije mogla da se otkine odande nego je sve unj gledala. Stojša to opazi pa je zapita: „Što je, snaho, što me tako glediš? Ili davno nisi videla čoveka ili se u što upoznaješ?
Kako ugleda Stojšu i maramu, a ona uzdahne, po tom točeći vodu jednako je unj gledala, i pošto natoči vodu, nikako nije mogla da se otkine odande nego je sve unj gledala.
po tom točeći vodu jednako je unj gledala, i pošto natoči vodu, nikako nije mogla da se otkine odande nego je sve unj gledala. Stojša to opazi pak je zapita: „Što je, snaho, što me tako glediš?
Dok su se oni tako vijali ovamo onamo, careva kći bila izišla pred dvor pa ih gledala, a golub u jedan put strelimke devojci na ruku, pa joj se pretvori prsten na ruci.
Careva je kći često gledala s pendžera u bašču i govorila u sebi: „Bože moj, kakva je to lepa bašča i kako je urađena, a radi je samo jedan čovek,
Stanković, Borisav - JOVČA
! (Zamahne da je bije, gotov i da ubije): Zašto »bolna«? Dokle će da boluje? (Još bešnje): Šta si ti gledala, čekala? Zašto je nisi lečila?... Zašto si »majka«? Zašto ti je ona kći?...
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Mogao sam je slobodno u sve to vreme gledati, jer ona malo bi kud gledala krome u svoj šav. Ona ne b’jaše ono što se svojstveno zove ingleska lepota; ali, s druge strane, kad bi koji Apeles
Ćosić, Dobrica - KORENI
Tada ću da ti kažem šta treba da radiš.“ Poslušao je, tako je rekla i tako ga gledala da je morao. Više nikada nije smeo da svrati na konak u tu mehanu. Šta li je imala da mu kaže?
se vucara sa slugama, da gazduje, živi kao kneginja, jer je i ona radi dukata pošla za njega: kad su se prvi put sreli, gledala ga je odozgo i žmiravo, stajali su uz manastirski zid po kome su mileli gušteri, a šuma je krkljala od vike i svirke...
Da se smeju kao trešnja puna dece. Od njih je kuća veća od neba.“ Dugo je glasno mislio, a ona je, zbunjena, ćutala i gledala u furunu zažarenu pri dnu.
sa daljine od petnaest godina, bez ljutnje se zagleda u ženu koja je tada imala isto ovako surovo lice i nemilosrdne oči. Gledala ga je iskosa, kao da se čudi i ljuti, ovako kao sada.
grleći noć i topoljake u koje ulaze, podizala ih uvis, k nebu i Bogu, pre da mu ih pokaže no da ga Moli za njih. Gledala je iskosa, zamišljeno.
I kako su sve te njene žele i misli čudne i drukčije nego one od pre nekoliko dana? Gledala je u svoje snažne, pune noge, rumenkaste od vrele vode.
Uplašeno se okretala i gledala svece po zidovima, osvetljene kandilima i svećama u čiracima. Onda joj je kaluđer prišao, uzeo je za ruku i priveo
Posle bi dugo gledala dukat na širokom i kratkom dlanu, i dok bi joj Đorđeva ruka nebranjeno lutala po telu, ona je pilila u lik na dukatu i
Po vazdugi dan sedela je ona pod starim dudom, jedva je imao nekoliko živih grana, i gledala muža, licem njoj okrenutog. A on kroz raskrvavljene zube protnuo jezik i ruga joj se. Nije ni jela ni vodu pila.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Prema nemu su rasle rumene grane korala, a kraj najveće od njih stajala je Zlatna kraba i gledala ga. LOKVIN CVET Posvađa se reka s brdom, promeni tok, ali joj jedan rukavac ostade zarobljen u dolini.
Sve joj je bilo novo, ali ničemu se nije čudila. Mnogo je staza, mnogo zvezda, mnogo ljudi, pa šta? Gledala ih je kako se vrte kao lišće gonjeno vetrom i pomislila: »U pravu je jaje: to je zato što imaju srce!
Uzalud tvrdila da voli drugog. Priređena bi najraskošnija svadba. Svi su zadivljeno gledali u nevestu. Samo je nevesta gledala kroz prozor kao da nekog čeka. — Sad naš princ ima princezu!
»Kako li je ovamo stigla? Sirotica!« Iz kocke leda netremice ga je gledala crvena žaba. Za trenutak mu se učini da joj u oku vidi suzu, uze ledenu kocku u ruku i svojim dahom poče skidati
Od teških borovih oblica krvarili su mu dlanovi. — Je li to princ ili priviđenje? — Zlatokosa ga je gledala ne verujući sopstvenim očima. — Da ti pomogneš? — priđe mu bliže. — Kako hoćeš!
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Ljubica ga je gledala, mirna: tako, dakle, otpočinje ono što se ne može izbeći. Naredila je da se, što brže, pripremaju za povratak jer će,
Ljubica je koračala preko ćilima od crvenih i crnih šara, crvenog i crnog znamenja. Nije gledala ni u koga, ali je osećala, posle mnogo nedelja, Miloševo prisustvo a pramenje dima, što je raznosilo miris njegovog
Iz lađe u kojoj je i ona polazila, preko vode, u izgnanstvo, Ljubica je gledala, među novim kućama na Savskoj padini, svoj Konak. Opet je promicao jedan beogradski oktobar, pun prosenjene toplote.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Zaštićena ostrvom Ortigijom, opasana jakim gradskim bedemima, gledala je ponosno na plavo Jonsko More i na snežnu Etnu, kovačnicu Hefestovu, iz koje je sukljao dim i čuo se čekić kovačev.
U velikoj sobi gornjeg sprata, koja je gledala na jug, čitao je do duboko u noć knjige što ih je doneo iz Kembridža, dobro promozgao sve što je pročitao i razmišljao
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Studentkinja škrgutala je zubima i krvožedno gledala u ženu, koja se posle ovih reči popuštanja bila povukla iza širokih leđa svoga muža, pa joj je dobacivala razne uvrede
Samo što je ona uvek gledala dole u ambis, a ja sam gledao gore, kao da će se nebeski svod sručiti na mene. Gospodin sa masnim brkovima, i sa
onamo, snegovi, zlato, zraci, onaj sjaj, vidiš li, Bože, vidiš li? ... Onda je zaćutala, zanemela, za gledala se pravo u njegove oči i htela, očekivala njegove brze isto tako uzbuđene odgovore.
A žena je ćutala, katkad samo podizala oči i gledala ga, kao da je htela da kaže: jaoj, ne muči me dalje, dosta, oh dosta, nije mi ni do čega.
1 Onoga večera, uoči velikog praznika, kad je mala gospođa Leđenski sama i uzbuđena izlazila iz kina gde je gledala „Vaskrsenje“, Beograd je blještao u osvetljenju preko običaja, i onaj svet koji se tiskao, pun svežeg i zvonkog smeha,
do užasa tužnu, očajnu glavu na sivom i zamagljenom oknu onog istog prozora kroz koji je, deset žalosnih jeseni, mrtvo gledala u blatne kolovoze ia širokoj i pustoj ulici palanke, i gdekad pokisle konje koji su se pušili i mokre dizgine i ruke
po grupama, satima skrštenih nogu, na mekim svilenim šiljtetima jedne velike i vidne, pune visokih prozora sobe koja je gledala u park pun čempresa, i u kojoj se nalazila bogata francuska biblioteka koja nas nije interesovala, baš nimalo, ni
Ja se brzo pribrah, a mala Svetlana, još sanjiva, gledala je zbunjeno čao u mene čas u starog kočijaša, koji se dobroćudno starao da nam pomogne izaći, pošto smo se tu imali
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Od napora joj se orosilo čelo i ulijepilo meko paperje na ivici kose. Onda se nešto zaigrala, i čas kasnije već je gledala u čudu majčinu žalost: „Što plačeš? Ta nije umro Bog!” — Nisu je shvaćali. Pa jasno! Sasvim jasno!
* Moja dobra bolničarka gledala me vedrim očima. – Je l'te da su zanimljive ove knjige? – Jesu, sestrice, jesu... Pobuđuju na razmišljanje.
I od toga mi je bilo nelagodnije nego kad me je gledala oči u oči. Legao sam, uduhnuo svijeću, i u sebi ponovio: „Danas učitelj Zmajčić ostao bez kruva i krova.
Čekao sam jednu njenu riječ. Ona je već davno prekinula vježbanje i šutke gledala kroz prozor. A što sam zapravo čekao? Valjda neko izvinjenje? — Pa ipak, možda se isplati biti diletant!
Bolničarka, koja je stajala iza mojih leđa i gledala zajedno sa mnom, naglo se odbila od prozora i pojurila napolje. Pohodio me opet stari seljak s kataraktom i s rascvalim
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Stanka ga je znala po razgovorima drugih devojaka i gledala je na njega kao na Đuricu Dražovića, čiji je otac umro pod nadzorom, a nikad joj i ne pade na pamet da pogleda na njega
Domaćica Vujova, videvši ga ovakova, ne iznenadi se, jer je, za duga veka, dosta ovakvih prizora gledala. Ona samo mahnu glavom u stranu i još više nabra svoje zbrčkane krajeve oko usta, a sitne joj zelenkaste oči planuše
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Dok su se oni tako vijali ovamo-onamo, careva kći bila izišla pred dvor pa ih gledala, a golub ujedanput strelimke devojci na ruku, pa joj se pretvori u prsten na ruci.
Bijah mlad, te jednom dođoh u Stambol, pa me begenisa carska šći, te me car s njome vjenča. Ona me je dobro gledala i ponizna prema meni bila.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Tamo gde ti je s iluzija budućnost, sreća sjala, Gde si zanosno gledala snove što ih nada plela, Gde ničeg ne nađe sem bol i sećanje da si pala, Tamo si ponova došla, jer si tu i mreti htela.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Moja majka je sedela sama ispred kuće na klupi ispod drveta i gledala u pravcu odakle je očekivala da dođemo. Kada nas je ugledala, brzo je prinela maramicu očima a moja sestra reče:
Moja majka je sedela sama ispred kuće na klupi ispod drveta i gledala u pravcu odakle je očekivala da dođemo. Kada nas je ugledala, brzo je prinela maramicu očima a moja sestra reče:
Druga vodonoša bila je bosa, nemarno odevena devojka, koja nije gledala kuda će stati nogom, a iza nje je ostajao trag prosute vode iz bakarnih kofa.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
I toliko puta njih dvoje došlo bi joj na pamet kad bi gledala u tračak svjetlosti što je izbivao iz one mračne rupe u dnu dvorišta.
Posle toga dana, od želje je gledala Spasoja, kao da joj on u sebi nosi spomen na krše ispod Lovćena. Na njegovu želju pokaza mu i slova — ona ih je naučila
se, a smežuralo mu se ispod očiju i od pretilosti visi mu podvoljak; on je kao i ostala gospoda što ih je u životu gledala. Pa kada se Spasoje k njima povrati, djevojka se instinktivno diže, kao starijemu i boljemu od sebe.
grada i krčmara u njegovim tijesnim ulicama, iz kojih se čula divlja pjesma pijanica, a u koje je ona s nekim strahom gledala kad bi pošla po vodu na vrelo.
— i nikako da u Spasoju vidi zamišljenu mladićku priliku: čini joj se da nije on bio s njom onoga jutra na brodu kada je gledala vojničke tvrđave i topove, čija mrka grla, čini joj se, i sada proti njoj zijevaju. — Što ste neveseli?
Pletući bječve, dugo bi pjevala na sav glas, osmjehivala se čobančetu i gledala u zanjihalu se pučinu, a vjetar joj razmiče kosu i nosi djetinji glas u pusti prostor.
do mora sedjela na tome ispranome pijesku, prezajući da joj val, jureći, ne zahvati noge ispružene prama moru; dugo bi gledala kakose valovi natiskuju, i, pjenušajući se, udaraju o hridi, i u pusti prostor, uz kriku galebova, puštaju tugaljive
Pa onda bi pomogla umornom društvu potezati mreže, gledala bi u njihove teške ruke, u topli znoj, i osjetila bi ono njihova, muškoga, što u životu nose.
I sama se čudi kako se to s njom moglo dogoditi. Dok je oluja bješnjela i dok je gledala u napadnuti čamac, trgala je briga i bol za svojim čovjekom; poslije, u noći, morijaše je sumnja što se s njim dogodilo,
Ali sin se u najljepši čas, kad ga je, tako rekući, već gledala na oltaru, usprotivi njenoj volji, i, raspopivši se svojevoljno, upisa se na sveučilište.
Devojka svrne pogledom drugamo. Činjaše joj se kao da se probudila iza sna i sada gleda ono što je u snu negde gledala. Velike tamne oči sjaju od iznenađenja i odskaču sene ispod dugih trepavica, a curska crvena kapa oivičila joj čisto
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Borisav Stanković tačno tako prikazuje prostorne odnose: „Pored ona dva prozora, sa belim kratkim zavesama, koja su gledala na crkvu i varoš, kao i ova druga dva suprotna, koja su gledala dole, na polje, bašte i drum, još svežijom i
ona dva prozora, sa belim kratkim zavesama, koja su gledala na crkvu i varoš, kao i ova druga dva suprotna, koja su gledala dole, na polje, bašte i drum, još svežijom i prostranijom činila je sobu i ona množina po belo okrečenim zidovima
junakinjom preobražavaju u gomilu divljačnih ljudi sa raspomamljenim čulima i rušilačkim nagonima: „I sa užasom Sofka je gledala kako je sve to počelo da postaje, da se stapa u jedno.
Tako je svoju senku, kod prozora, gledala, u mulju, koji je dan i noć proticao“. U četvrtoj glavi Aranđel se umalo nije udavio u istom tom rečnom mulju gde se
266 Može se, naravno, ovaj odgovor i drugačije tumačiti. Ali jedno je nesumnjivo: prizor u koji su dva sabesednika gledala iz žute sobe nije za obojicu značio isto, i nije imao istu vrednost.
Tako je i svoju senku, kod prozora, gledala, u mulju, koji je dan i noć proticao.“ 321 Gotovo izjedno smenjivanje rečeničnih intonacija koje su, manje ili više,
Ni let krupnih muva po zakrečenoj tavanici, praćen tihim zujanjem, pojačanim pri kraju, kad se svršava, koji je gledala i slušala u bolesti, čim bi se probudila. Nije čula ni šum reke što je oticala, pod tom kućom [... ].
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Kačanik, Demir-Kapija i veliki putovi ka Serezu i Bitolju bejahu njegovo poprište. Njegove pustolovine vlast je gledala kroz prste, jer se odlikovao u svima ratovima i ugušivanju pobuna, da mu je nadimak kapetan pristajao i kao pustolovnom
Krakov, Stanislav - KRILA
— Doneli su nam saveznika, gorogana, — radovao se jedan mali. Druga dva vojnika punila su lule, i gledala u suvog pisara Kazimira. Plave malje drhtale su po mršavoj bradi.
Za njima, u jednom kutu, bilo je još dvoje. Plava Zizi imala je vrh podšišanih kosa oficirsku kapu. Gledala je njegova široka ramena i smejala se. — Volim te jer si bombaš... farman... 120 PHR... ne volim Njepore...
— Ranjenik sa Bitolja? Ovo ga je već ljutilo. Znaju jedino za Bitolj. — Ne, sa Kajmakčalana... Žena ga je smešeći se gledala, jer još nije čula to teško i dugačko ime. — Kajmakčalan, 2525 metara... — Kakav ste vi lep dečko...
Ona nije bila umorna i njene su grudi veselo drhtale. Puštala ga je da ide ispred nje da bi ga celoga gledala. Ulicama su cikala veselo golišava deca, i lupale drvene nanule. Promicala je pokoja crna prilika hanume.
Ali je Ivon gledala u ranjenika. — Volim tvoj vrat jer je tako mrk i snažan, i tvoje kukove jer su uski, i mršave članke...
Petrović, Rastko - AFRIKA
Mala je radila i, prolazeći pored mene, stalno me gledala. Upitao sam je gde spava; ona mi je rekla: „Nad kujnom!“ Onda sam joj rekao da ću spavati tu kod magacina.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
se ovda onda po kakva grupa vojnika, pa ili se razvijala u lanac da popuni proređena mesta y streljačkom lancu, ili gledala da obiđe levo ili desno neprijateljsko krilo i time da dovede neprijatelja u unakrsnu vatru.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Ona odrečno mahnu glavom. Očekivao sam posle toga da ide. Ali ona me je gledala netremice. Iako je nisam posmatrao, osećao sam njen prodirući pogled. Bilo mi je neugodno.
— Ustao sam i uzeo svoju kapu. Ona priđe vratima i nasloni se leđima. Stajao sam prema njoj. Gledala me je grozničavim, molećivim pogledom... Disala je duboko, a prstima savijala kraj od svoje bluze.
— Nepotrebno! — jedva izustih, savlađujući s teškom mukom ljutnju. Razumela je. Odmače se i podboči rukama. Gledala me je i smeškala se lukavo. — Hm! — izusti i izdiže jedno rame. — Hteli biste da iziđete? — Da! — Izvolite!...
Uzeo sam kapu... Pogledao sam je da bih je pozdravio, ali ona me nije ni gledala. Prišao sam polako vratima i dohvatio za bravu. Zaključano!... Opustio sam nemoćno ruku. Onda sam je pogledao ljutito.
Zaključano!... Opustio sam nemoćno ruku. Onda sam je pogledao ljutito. Pretvarala se kao da me ne vidi i gledala negde na suprotnu stranu. Zadrhtao sam. Došlo mi da je dohvatim, pa da je mučim, i na silu primoram da mi otvori vrata.
— Čujete li šta govorim? — i dohvatih je za ruku. Nije se opirala, ali me nije ni gledala. Povukao sam je za ruku i vodeći je tako prišli smo vratima. — Otvorite! — zapovedih.
— Ali ja hoću života, slasti, slasti! — histerično vrisnu i zatrese glavom. Disala je brzo. Gledala me je izbezumljeno, ucakljenog oka.
Bez razmišljanja prišao sam, obuhvatio je glavu i poljubio je u kosu. — Eto, da vam dokažem... — Dokaz! — gledala me prezrivo i mahala glavom. — A šta vi mislite... mi živimo od vazduha? — i ona klimnu glavom. — Oprostite!
Možemo ići. — Ne, imamo još vremena. — Ipak je bolje da smo tamo. Ona lako uzdahnu. Išla je neraspoložena i gledala rasejano nekud u daljinu. Govorio sam joj nešto, ali ona kao da nije slušala, već me zapita: — Možda se vama žuri.
— Hladno je. Stao sam prema njoj, raskopčao šinjel i, držeći raširene krajeve, rekao joj: — Izvolte. Gledala me je poluotvorenim očima. Dohvatila me za ruke i priklopila moj šinjel. Tada ispusti tašnu.
Zar bi vam to bilo prijatno! — Sasvim. Svaka vaša radost je zadovoljstvo za mene. Ona je nervozno lomila palidrvca i gledala mutnim očima kroz prozor. Nene tanke nozdrve lako su se širile kao izraz neke teške duševne borbe.
Toma je rekao da ga čekam u „Café Moderne“. Ustao sam. Svi navališe na mene da ostanem. Samo je Odeta ćutala i gledala me zamišljeno. Izvinjavao sam se kako me čeka jedan moj prijatelj koji je danas doputovao. Pozdravio sam se sa svima.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
— Što, kao preteć nebu, ponosno Po pustoj zemlji senke pružaju: To nisu oni čili valovi Što ih je moja mladost gledala Sa prozorija hladnog granita Veličanstvenih onih palača, Odakle mora vlasnici sedi Svemoći svoje volju čeličnu
Bojić, Milutin - PESME
XVI Pamtim zimsko jutro, kad si suznim okom Gledala u moje oči što te vole; Htela si da vidiš u dnu duše, dole, Da li spava ljubav ili vešta gluma. ...
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
A hoćeš valjda za nekoga ludog, besnog, da te bije, tuče, da trpiš za hleb. Ona prestala da plače. Zinula i gledala. Skamenila se gotovo od njegova izgleda, glasa. Ništa da u njemu drhti, da se poznaje.
se kao što je red, običaj, i kako je ona celog života želela — diže ruke od svega, nije se mešala ni u šta, nije ništa gledala, motrila.
Jedino što je bila kao neka pažnja, čemu se sva predala i pomno pratila, gledala, brinula se, to je bio — on, Mladen. Njega je od sada ona samo gledala, o njemu mislila.
Njega je od sada ona samo gledala, o njemu mislila. Sva joj je od sada briga bila da uveče, pre no što on dođe, ona gore, gornji boj, naročito njegovu
Baba bi mu svetlila. Gledala ga kako, obasjan svećom, visok, utegnut, čisto miriše na suvotu i čistinu, penje se. Njegove široke čohane čakšire
Ćipiko, Ivo - Pauci
Oboje ućutaše časom. On se naslonio na samac kamen, sav obrastao uokolo bršljanom, a ona je pred njim stajala i gledala dolje na more. — Hoće li ti brat u Ameriku? — očito s nategom otpoče Ivo.
Kad je Ivo izišao iz dućana, ugleda Katu u vrtu iza njene kuće. Smisli se, i izokola pođe k njoj. Ona je gledala u nešto neodređeno, u prostor, pa ga nije namah opazila.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Kaluđer pokvasi krpu i stade da pere ranu tako vešto i pažljivo da bih to sve vreme gledala da sam mogla podneti grčenje Lauševog lica. Ponovo sam nastavila da gledam kad se Lauševo ječanje malo stišalo.
Mlada je bila tanušna prozirna devojčica sa velikim uplašenim smeđim očima. Nije imala više od deset godina. Dok sam gledala taj raskošni prizor, gizdavu gospodu što je stajala u crkvenoj lađi, dok su episkopi pojali molitve za dug život
Sada je stajala lako oslonjena na kameni zid, u tankoj haljini boje ružičastog vina, mlada i bujna, lepa kao greh. Gledala je u Doroteja. Ušli smo kod Lauša. On stoji kraj uskog prozora. Dakle, već je ustao.
Pa onda: koliko ima ovaca, goveda, konja, živine. Gledala me je hladno, gordo, gospodstveno. Nešto sam promrmljao u bradu i ustao sa namerom da izađem.
Zbog mene je sve vreme čekala negde napolju i gledala kada će one najupornije savladati san da bi mogla da se ušunja, preplašena kao košuta na pojilu, u moj podrum.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Ali na takve nauke koje znaju više no što treba, crkva je, bar do sada, gledala malo popreko. X PUT U CARIGRAD. KLEOPATRA, OPROŠTAJ SA ALEKSANDRIJCIMA Orijent-ekspres Ne čudite se mojem
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Vatrena žena prosto je opijala njenog oca, i mlada devojka je gledala u kući pravo bludničenje već više nego zrela čoveka i žene koja je skoro bezumničila u govoru i tvoru.
Doktor se malo zbunio kad je čuo šta ga gospa Nola pita, i šta mu predlaže. A gospa Nola je tresla sitno glavom, i gledala u patos, što je značilo da ni ona u tom trenutku nije svoj čovek, da radi što mora, da kako je sama češće govorila,
Šta je gospa Nola te noći u snu videla, niko ne zna. Da li je bar još jedared gledala i slušala vode što imaju krila?... Oko pet ujutro probudila je kuvaricu, i rekla joj da ide po doktora Mirka.
dana dobio kilogram težine; i blagodarno je gledao u gospa-Julku koja se brinula o njegovoj ishrani: a Soka je blaženo gledala u oca i — Znaš, Kodo, posle onog čuda molila sam Boga da moj tata sad svakih osam dana dobije po kilogram.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Što se drugi telesni njeni kačestva tiče, ništa ne mogu naznačiti, jer, kao što sam kazao, ona je tako na dobrodetelj gledala da niko nije pomislio ni izdaleka u nju zavirivati; kamo sreća da i naše devojke njenom primeru podražavaju, takim
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Ona obori glavu i poče nalivati vodu u sudove. Najmlađa, crnih očiju, stajala je po strani i gledala nekud u daljinu, pored moje glave. Konj navali na kofu da pije vodu, ja ga zadržah.
Odosmo da vidimo. Ležala je malaksala životinja, i tužno nas gledala. Vojnici su pokušavali da ga dignu, ali glava negova nemoćno pade.
A pobedonosna i odrpana vojska išla je ćuteći i gledala, ispod oka, ulickane stražare. Ona urođena inadžijska crta naroda srpskog počela se odmah ispoljavati.
Deca su gledala prestrašena i nema. Naiđe jedan od naših, ali on zavrte glavom. — Sumnjam, bogami, da će lađa doći. Talasi su prilični
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Deca koja su kraj njega prolazila gledala su ga u čudu. — Šta je to sa Smešnim Licem? — reče jedno. Sunce se kao džinovska svetiljka palilo na nebu, kada
Kako je žarilo! Kako bolelo! Sa dlanova su joj kao latice makova otpadali parčići kože. Gledala ih je kako padaju sa visina na zemlju i pretvaraju se u crvene cvetove maka, ali nijednom nije jauknula.
— Na opasne si se staze, kćeri, uputila! — Velika Zvezdana Majka nabra čelo. Njena ljubimica gledala ju je milo, blistajući. Taj i toliki sjaj zbuni staricu.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
KOŠTANA (peva): Stojanke, bela vranjanke! Kad te je majka rodila, Na šta je okom gledala: Da li na sunce sjajano? Ili jablanče tanano? Bre gidi, džanum, Stojanke, Stojanke, bela vranjanke!
A pesma je moja golema: Kako majka sina imala, čuvala, ranila. Dan i noć samo njega gledala. Što na sina duša zaiskala, sve majka davala, a sin — bolan! Porasnaja sin. Došla snaga, mladost...
Šantić, Aleksa - PESME
Pod krov njene duše, kô selica letom, Vraćaju se svetle uspomene dana Kad je decu divnu, kao stabla s cvetom, Gledala kraj ornih plugova i brana.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Meću svim ličnostima u prošlosti Vuk je za to imao najviše uslova. Raja je u kosovskom boju gledala početak svoje nesreće.
Naša zemlja postala je za Turke nenasita grobnica. Gospođa Turkinja u strašnom snu gledala je pod svojim grlom ustaničku ruku koja joj kida đerdan, slušala kobne zvuke i opažala nesrećne boje.
“ Stade care kupiti svatove; skupi svata dvanaest hiljada, pak podiže niz Kosovo ravno. Kad su bili ispod Vučitrna, gledala ih dva Vojinovića, među sobom mladi govorili: „Što l' se ujak na nas rasrdio, te nas ne šće zvati u svatove?
To gledala Velimirovica, pa otide Vuči dženeralu: „Zlo ti vino, Vuča dženerale! Zlo ti vino, a gore ti bilo! Sve katane tebe izgiboš
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Lunja! Ništa nije kazala samo se skromno povukla sasvim u ćošak da ostalima načini mjesta i sve ih je gledala srećno i s ljubavlju svojim velikim precrnim očima. Bila je radosna što su pored nje i što su pobjegli od pljuska.
Lunju nekako vratiše natrag. Brisala je malu, malecnu suzicu u uglu oka i, još uvijek krišom, gledala Strica koji se pravio da je ne vidi.
Ona više nije gledala ni polja, ni živice, ni staze, bila je s tugom zagledana samo u svoje malo opustošeno srce. — Striče, zašto si otišao,
Tiha i blijeda, Lunja je ćutke gledala za kolonom. S njom su, možda zauvijek, odlazili oni koje je najviše voljela u životu.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
i poviše što sam nezabranjeno u tome provodila svoj život, ni od koga, pravo ti kažem, ništa nisam za to iskala, ni gledala da mi ko što da. I ko bi mi nametao da što uzmem, odmetala sam i nisam ktela primiti.
A ti sam znaš da sam ja u onom svetu slepa bila, nit sam na što gledala, niti mi je što valjalo; ja sam bestelesna i jedan sam isto duh i para.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
“ Zona još nije igrala u oru niti se ljuljala na nišaljci, — ona je samo gledala. Tek se uzme za ruku sa kojom drugaricom svojom, a najradije i najčešće se uzmu za ruku ona i Genče Krivokapsko.
I ona je najviše u Manču gledala, pratila ga očima unaokrug kolom. I što se on u igranju više i bliže primiče k njoj, sve manje i ređe vadi kokice; ne
Ujede se za usnu jer joj se učini da će Mane još moći lako pomisliti da se ona za njim okrenula i njega da je gledala!...
Stala bi pa bi gledala kako igraju i zevala od vremena na vreme. Ali bi ipak krišom pratila očima Manču, i nije joj pravo bilo kad je ovaj ne
Zarekao se da se više neće hvatati do Zone; a nije mu to ni trebalo, jer Zona više nije igrala; ostala je i samo gledala. Kad zasviraše „Niševljanku“, Manča se uhvati do Kaline. Zona više nije igrala.
Kad zasviraše „Niševljanku“, Manča se uhvati do Kaline. Zona više nije igrala. Gledala je kako igraju, a nije ispuštala iz očiju Mana i Kalinu; gledala je kako igraju, kako je Kalina snažno i grčevito
Zona više nije igrala. Gledala je kako igraju, a nije ispuštala iz očiju Mana i Kalinu; gledala je kako igraju, kako je Kalina snažno i grčevito uhvatila rukom njegovu ruku, pa od vremena na vreme briše znojavu ruku
Sve joj beše dosadno, a najdosadniji joj se učini baš onaj Manulać — koga je malopre onoliko gledala — kad joj priđe i ponudi je šakom kokica!... Nije znala ko joj je u taj par crnji — Manulać ili ona fukara Kalina!...
Sama ću si idem!... Vrni se! Živa ti ja! Će me vidi bata! Sramota odi čoveci!... Vrni se, Mane, dve ti oči!... Gledala ih Zona, ali zamalo; zakloniše ih i zahvatiše među se gomile vesele omladine...
kamoli da radi u dućanu, jer mu je jednako bila u pameti Zona i njeno ponašanje, i onaj tunjavi Manulać, kojega je toliko gledala Zona.
Doka pođe, ali se usput seti da je danas subota; ostavi to što je namislila za sutra, za nedelju, a toga je dana gledala samo da se nikako ne sastane ni s Manom ni s Jevdom. Zato se krila po komšiluku. Nedelja je.
Verovala je da je sve tako kako joj je nesrećna devojka rekla; verovala kao da je sama svojim očima gledala i svojim ušima čula.