Jakšić, Đura - PROZA
Za njime je plakao, a nas ljubio... Tajna je to!... Astronom gleda u zvezde. Je l’ mu ko sahranjen u njima?... Mi gledamo u zemlju... Ah, u zemlji nam je sve!... On u zvezdama gleda budućnost, mi u zemlji prošlost...
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Sve iznad njih se zapalilo! Gledamo taj plamen visoko iznad goleti, gledamo taj plamen, - u njemu još ničega nema! Ni onaj ko nas vodi ne zna hoće li
Sve iznad njih se zapalilo! Gledamo taj plamen visoko iznad goleti, gledamo taj plamen, - u njemu još ničega nema! Ni onaj ko nas vodi ne zna hoće li odozgo da nam sine zora, ili požar u
Na tom putu naše slovo bledi, naša nit se tanji, selimo se u krtice i mrave! S tog puta gledamo: sijaju njegovi slanici i čokanji gde su nekad sijale svete glave!
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Veliki knez Konstantin egzercira soldate na placu. Mi siđemo s kola, čekamo i gledamo kako egzercira, a sve žestoko viče. Kad svrši, ode u sobu; pozvaše i nas svu trojicu. Uđemo i poklonimo se.
A eto i gospodar Đorđe piše, da gledamo kakvim načinom, ne bi li Turke zadržali, dok bi i on stigao”. Tako, i bez moje dobre volje, odem sa Čupićem na Drinu.
ostane Karađorđe, da oko Jagodine skuplja vojsku, da dočeka Afiz-pašu, a pošlje preko mene da sa Milanom i Jakovom gledamo ne bi li se od koje ruke sa Užičanima ugovoriti moglo: da oni miruju i da se u bojeve ne mešaju, bar dok bi Afiz-pašu
Razgovori bili su o svačemu, a najviše o popunjavanju na bojevima sa Trucima džebane, da gledamo ne samo potrošeno popuniti no i više dobaviti, i da ćemo o jeseni opet skupštinu sobrati, i koliko se na skupštini
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Ama molimo, da li će hteti roditelji? — To je već moja briga. Hteće, a da šta će?... Samo da gledamo da vas devojka zamiluje ida njezinu naklonost zadobijete... — Jes', jes', pravo imate — potvrđuje Pupavac.
— Prijo! — viknu za njom Anđa. — Ako mu ne bude od tog lakše, dođi opet u mladi petak da gledamo šta ćemo. — Hoću, prijo, hoću! O, da hoće bog dati samo da se pridigne. Toliki rad stoji. Mi jedini.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Ide on u naše selo i eno ga gdje uđe. Hajd, hajd, pa pravo u narod. Ustaviše se kola. Gledamo mi ko će to biti. Gospodin čovjek nespretno skoči s kola, pa tromo i kao da je bogzna kako umoran priđe stolu gdje je
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
uviše u čisto, belo platno, onda ga, ma da su se od starosti jedva one držale — ne dajući nikome od nas mlađih ni da gledamo a kamo li što pomognemo im — same one uneše u sobu.
Afrika
Uglavnom za crne sve vesti iz tako konkretnih detalja. Pijaca riba svih najnežnijih boja: onih koje gledamo da se prevrću po pučini, na radost beskrajne mlečne daljine mora i nebeskoga azura, u kome kao beli požar gori sunce,
Kroz prozor se vide crni parovi da igraju. Idemo iza kuće i sakriveni u noći gledamo kroz prozor. Tu su sve one Baule koje danju rade za belce ili kod belaca; šoferi, dućandžije; poštari i njihove devojke i
Kada se izvučemo — srećom niko nije povređen — Libanac još drži pušku u ruci i drhće od uzbuđenja. Oboje gledamo u skoro izvrnuti kamion: on je u njega uložio pedeset hiljada franaka, ja nadu da ću njim preći još sto pedeset
trećoj, jedan sasvim besan; on već iz ugla počinje pljuvati i juri u našem pravcu, tako da se sklanjamo u stranu, i gledamo samo ludu staricu iza rešetke one četvrte ćelije, kako mi govori neke nežnosti, smeška se, miga, pljucka i zviždi; sve
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
da prođu četiri i po godine pa da se stvar izgladi i da se opet sretnemo u filmu »Ljubav po podne«, gde smo mogli da se gledamo do mile volje, jer je pokojni Gari (Kuper) bio lafčina i nije pravio pitanje.
— Stigao sam! — kažem. — Istina, malo kasnim, ali nema veze. Tu sam . . . Gledamo se kao onda, na peronu, i sve je isto, čak i ono prašnjavo staklo vagona, koje nikako ne može da se spusti.
a sve očima tražimo izgubljeni klis. Eno ga, leži pokraj novog automobila u dvorištu, baš se nekako zgodno namestio. Gledamo mi, a gleda i Bajčetić, svejedno što je prevalio četrdesetu. – Na mene je reda!
Matavulj, Simo - USKOK
Pružajući mu dokoljenice i pokazujući mu kako se zakopčavaju, Krcun započe: — Nećemo da te već gledamo u soldatskim haljinama, no hoćemo da se sasvijem pocrnogorčiš! Nâko čizme možeš zadržati, jer je snijeg do koljena.
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
MATI: A šta će, dosta je i probirala. KUMAČA: Ta probirati, to nije ništa. MATI: Ajde; pa da gledamo posle i tebe. KUMAČA: E, za mene ima jošt vremena. MATI: Šta ima vremena, treba da gledaš za sebe.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
Madžari odlaze. ŽUTILOV: Dakle zacelo? MILČIKA: Eno puna pijaca ljudi. Pešta je pala. ŠERBULIĆ: Ajdete da gledamo kako će da beže. LEPRŠIĆ: Na noge, Srblji braćo, Sloboda zove! (Zavjesa) DJEJSTVO ČETVRTO 1.
Radičević, Branko - PESME
K Radišiću: Ti, drugi brate, amo odi, Kadikad istina se zgodi Da gledamo se namršteno, No vedro nebo gledaj eno Ni ono uvek nije zračno, Odelo katkad uzme mračno Oblake silovit grome
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Tako i ti; s tom razlikom, što si ti nešto i pogodio. Slobodno se ti raduj. Al da mi ipak gledamo šta ćemo sad... JUSUF: Kadija, kolko ja znam, može da ti bude prilično opasan. To je položaj s velikim uticajem...
HASANAGA: Jes, fala bogu. BEG PINTOROVIĆ: To sad ne znači da treba da se gledamo popreko i da se krvimo. Nego da mirno i razborito, ko ljudi... Pa i jedan drugom da izađemo u susret...
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Poče da se proteže. A sa svadbe žagor veći. Odjednom uze me u naručja, prigrli celim rukama i ponese u baštu. — Da gledamo — šaputaše noseći me kroz baštu. I donese me do zida. Izabra najtamnije mesto, u ćošku do jabuke.
Sad i Mita diže glavu i okrete se k njoj. Odjednom svi mi nehotice počesmo da je gledamo, pratimo njene pokrete. Ona to opazi. Bi joj neprijatno, te, zbunjeno, tobože nekim poslom, iziđe u kujnu.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Antologiji, to je razvojna nit mišljenja i bogaćenja motivima narodnog pripovedača, razume se onako kako na taj proces mi gledamo.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
LjUBA: E, to obično biva. STANIJA: Istinu li govoriš? LjUBA: Bogami, istinu. STANIJA: Pa vi gledate? LjUBA: Gledamo, da što ćemo. STANIJA: Uh, što nisam tamo, da je pljunem, i nju, i toga bezobraznika! LjUBA: Pa, ajde doveče.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
O raspoloženju da i ne govorimo! I šta onda? Otvara se televizor. Gledamo kako se provodimo na Novu godinu. Maksimalno! Egzaltirani spiker opisuje slikovito novogodišnje raspoloženje.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
krezavo i škripljivo, kao zub da skrunjuje: Gušoboljo sestrice, ispljuvaljku ispljuni, te razvuci povjesmo, pa da, sejo, gledamo kako prašte svjetlice oko vrućeg šporeta, gdje djevojče bolesno buncalicu mrmolji: Smuk mi pije očice, siđi, sveče,
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Izgleda da se ni inače, nikad i ni kod koga, stvari ne podele kako treba. Kakva nesreća naš život, ako ga gledamo s jedne strane. Žalim vas uistinu... Pomilovao sam je po kosi.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
za to bludno doba češlja se dok dragan izliva poslednje piće iz bokala češljaju se ovčari na Staroj planini u Sandžaku gledamo češljanje šakala češljevi silaze niz pašnjake gvozdene drljače u zavetrini sa malo otrova i svraba kreću da podrljaju
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
AGATON: Može! PROKA (obraćajući se slici): Pfuj, Mato, sram te bilo! VIDA: 'Ajde, boga ti, da ne gledamo bar očima ovo čudo! TANASIJE: Hajde, dabome! (Odlaze u svoju sobu.) SARKA: A da me pita čovek šta ja čekam?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
toliko da nismo bili svesni naših uspeha, niti smo umeli da se pravimo ponosni kada nas je narod pozdravljao... Gledamo samo u osenčene zabrane i očekujemo komandu da se jednom stane. Već je i sunce zašlo.
— Zaglavio se mostovi tren u bari! — onda poverljivim glasom dodade: — Sada će biti prelaz. Na karti gledamo gde je ta bara.
Kao da bismo želeli da prodremo pogledom kroz taj zastor, svi ukočeno gledamo u te vrbake, odakle dopiru uzvici vozara i neka larma.
Narednik Milutin namesti tronožac, da kroz durbin posmatra mesec. Gledamo njegovu izboranu i razrivenu površinu. Vide se ogromni krateri, od kojih polaze zračne pukotine.
Ali zato mi razaramo njihove rovove, da bismo zaštitili našu pešadiju. Gledamo kako kare u galopu dovlače municiju... Komandir nam skreće pažnju preko telefona da pazimo svaki pokret neprijatelja.
Zadigli smo ona šatorska krila i sada gledamo dužinu rova i s jedne i s druge strane. Vojnici poskidali bluze, sunčaju se i u isto vreme trebe od vašiju.
Razrogačenim očima gledamo sveže rupe gde bi se i cela kola mogla smestiti. Pred ovom navalom čelika naše js telo isuviše slabo.
Namršteno i tupo gledamo preda se i očekujemo novu komandu, ili smrt. — Po pet razornom!... Sa savršenom tačnošću ljudi su rukovali spravama,
Smrklo se mnogo ranije. Sedimo kaljavi pod onom šašom i mračno gledamo preda se. Na otvoru se pojavi ordonans iz diviziona i predade komandiru zatvoren koverat.
Pred nama je jedan vinograd. Gledamo kako čitavi čokoti odleću u vazduh. Stabljike trepere kroz onaj dim kao mrtvačke kosti.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Pisar pogleda za njim ironično, kao što obično gledamo kakve poluumnike, nasmeši se i mahnu glavom, pa se obrte učiteljici: — Šta je ovo... he-he-he ?...
Osećaše tu mnogo svoje krivice... »Šta smo znali drugo raditi ? razmišljaše on u sebi. Zar da gledamo mirno kako se svetina školska beščasti, a zovemo se učitelji i radimo u toj školi. Ništa!...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
sabira momke i djevojke; Mobu gleda sa istoka Sunce, Pak doziva Danicu zvijezdu: “Oj Danice, draga seko moja, Da gledamo bega Jovan-bega, Ima li što ljepše pogledati, K’o djevojke kako žetvu žanju, Za njim’ vežu momci neženjeni, Za njim’
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Vi niste krivi znamo za ono što će biti, nesreća je baš čast. Dužnost je laž iz prikrajka za nas što bolno gledamo. Ne čini ništa ako ste majka od tog je lepša slast.
U zgodnom trenutku punili su bolnice, sa previjališta. Radilo se po onom našem: gledamo se nemo, al’ se razumemo. Dr Dumić, iz Melenaca. Sima Aleksić, iz Novog Sada. Čapa Radovančev, iz Pančeva.
Upoznao sam dva kaluđera, koji nose široke, crne šešire, kao moji seljaci; oni me odvedoše da gledamo, stare i ljubičaste, dalmatike. Pokazaše mi rimske graničnike iz doba Klaudijeva, i tako smo, zajedno, pošli dalje.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
ovim stvarima nije originalno; tako, na žalost, misle i naši oficiri i naša vojska; ali mi, članovi današnjeg kabineta, gledamo na stvar mnogo dublje, trezvenije!
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
Prekjuče mi čak i rekla: „Boga mi, gospa-Pavka, da gledamo mi da se orodimo!” Eto, tako mi je u oči rekla. JEVREM (koji nije ni slušao njeno kazivanje, već je samo rasejano
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
— Molim! — produžuje ćir Đorđe ljutito i odlučno, tonom kao kad neko drži diktanto. — Mi, učitelju, da si gledamo našu poslu, a onizi tam’ što su, nek si ga glede svoju poslu! Toj ti je, ete, sav moj pozdrav i čestitanje od men’!
Šta se nas tiču oni tamo?! Neka se oni naređuju kako znaju, i kako im je ćef; a mi ovde valja da gledamo našu muku i nevolju! More, pod nosom nam beda, a mi zijamo po belom svetu!! — Tako je! — prihvatiše svi sem Sretena.
Rakić, Milan - PESME
A sad polako teče ovo vreme, Postasmo tako tuđi jedno drugom, I gledamo se u ćutanju dugom Tupo, ko sito dete šećerleme.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
— Milenija, Milenija. Ne zatvaraj sasvim vrata, mori. Ostavi ih malo, da bi mogli da gledamo našu snaškicu... A Milenija, u inat, ispred nosa im svom snagom zatvara vrata, grdeći ih: — Hajd! Ne dosađujete!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
njega, i „uhvativši se“ svako po za jedan kraj od slamke — (pjevaju): Da s’ vatamo tanke slamke, tanke, tanane, Da gledamo ko će s kime da se ljubimo!
’Vatajte se tanke slamke, tanke, tanane, Da gledamo ko će kome u sreći pasti, Kome staro, kome mlado, kom’ što sreća dâ! Bilo staro, bilo mlado, ljubiću ga ja.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Pošto se malo prokupaju; onda reče sveti Aranđel: „De da ronimo, da gledamo koji može dublje.“ A đavo mu odgovori: „Ajde de.“ Onda sveti Aranđel zaroni, i iznese u zubima pijeska morskoga.
Pošto se malo prokupaju, onda reče sveti Aranđel: „De da ronimo, da gledamo koji može dublje.” A đavo mu odgovori: „Hajde de.” Onda sveti Aranđel zaroni, i iznese u zubima pijeska morskoga.
za njenoga brata, pa otide i kaže bratu: „Brate, danas Čivuti odoše nekuda i zapovediše materi da te ispeče; nego mi da gledamo da babu turimo u peć.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Vidio si ga kako je mlad | i bez brade, ali kad stane besediti, mi svi s velikim bradama gledamo ga kao da smo iz divijeg vilajeta došli. Ja ti za mene kažem, stidim se i sramim moje sedena obrazu brade.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Kud skliznu taj svet? Kao da ode Tisom Odronjen, nogom, komad ilovače. Gledamo za njim dok voda ga rastače. Gle — stoji još sve to al s tankim obrisom: Tu je i porta i vrg i sinagoga I neki čudni
MI STIŽEMO PADOM Usijana avet stakla i betona Kruži nam nad glavom: trepte naši živci. Mi gledamo jedni u druge kao krivci. Leži gradski avgust na srcu kao tona. Ludi cvet nam bekstva već klija u nozi.
Ćosić, Dobrica - KORENI
— Posle toliko godina došao si kući to da mi kažeš? Aćimov sin — Tošićev zet! Đorđe, gasi sveću da se ne gledamo više! Hajdučko pozorište... Rat s Turcima prenet u rat za vlast, u politiku. A politika na trpezu i u postelju.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
?“ To je rekla, pa se zadrhtala; Oči svela, - pa mirno zaspala. - Gledamo je, šta li, Bože, sanja, Umorena od tog putovanja!
“ Idem, stanem, pa mi klone glava Nad kolevkom, gde nam čedo spava. Čedo s' budi, pa me gleda nemo; Gledamo se, pa se zaplačemo; Pa i njemu, ka' očajnik kleti, Zborim reči, reči bez pameti: - „Ne sme nam umreti!“ J.
Prezrite bratstva pokor i kletvu; Što nebo dade, pogaz'te vi! Ta nije l' grešno, nije li grozno Krv dece vaše gledamo mi! A gde je pomoć, il' suza bratska, Il': „Juriš, rode, za brata svog?“...
A sad polako teče ovo vreme; Postasmo tako tuđi jedno drugom; I gledamo se u ćutanju dugom Tupo, k'o sito dete šećerleme. M.
Popa, Vasko - KORA
naši ludi Između očnih kapaka Stežem ti nagi pogled Bol u njemu da zdrobim 10 Kako dugmadima ovim Tučanim da gledamo Smeje nam se tama Kosama nas bičuje Kako jezikom ovim Papirnatim da govorimo Reči nam ga suvog Pod nepcima
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Opravljaš ih čim ih neprijateljski topovi oštete“. „Iz dana u dan“, dodade jedan drugi, „gledamo te kako onde upravljaš tim poslovima, ne vodeći računa o neprijateljskoj đuladi“.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Mi ga gledamo molećivo, preklinjući, neka nas pusti samo malo, samo malo. Ali ponova seče nas njegov pogled i prikiva za prokletu mrsku
Vidim ja da se nema kud, pomirim se i za prvi astal sedam sa Ilijom Ilićem. Pa udišemo onaj smrad, gledamo kako se ispijaju polići, slušamo onaj žagor, ništa se ne razume, dok se jedan nije popeo na astal i rukom dao znak da
Čisto da čovek ne veruje, da je toliko uopšte bilo na Merdaru. Moj Lala se umudrio. Ćuti. Ni na konje ne viče. Gledamo obojica, čas levo čas desno, u ranjenike, i hteli bismo svakog da vidimo, da znamo gde je ranjen, da ga pitamo je li
Artiljerijska zrna pravilno upadaju u rovove posednute neprijateljskom pešadijom i mi gledamo crne oblačke koji se podižu i liče na vihore.
Mi gledamo svoje najbolje drugove kako padaju oko nas. Jedan od njih dovikuje nam izvesnu šalu u trenutku kad nastupamo kroz kišu mi
sa čim se zauvek rastaje i što se mora prežaliti, a odelo i rublje i knjige naše đačke polažu se onamo kao za umrlog. Gledamo mi to, gledamo ispod oka, neprijatno nam, i badava govorimo: „Mamo, neka stoji to za sutra, lako ćemo!
Gledamo mi to, gledamo ispod oka, neprijatno nam, i badava govorimo: „Mamo, neka stoji to za sutra, lako ćemo!“ Ne obzire se ona, produžuje i
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
I tad na nju gledamo kao na jedno doduše neosporno ali više-manje indiferentno i neznačajno svojstvo — kao na obećanje koje je iznevjerilo.
knjigama možemo ponekad da posegnemo kao za kuriozitetom, ili radi „osvježenja” i promjene, onako kao što pođemo da gledamo borbu s bikovima. Ali u njima zaista nećemo naći ono što nas zaokuplja i muči.
Intenzivniji napor tog centra podstiče rad mišića koji pokreću obrve. Gledamo iza debelog kavanskog stakla čovjeka koji nešto objašnjava sabjesedniku živo ga kapacitirajući, ili slušamo govornika
I biva nam nepojmljiv taj tragički nesrazmjer u njihovoj ličnosti. Gledamo ih s grozom kao prirodne nakaze, kao nemani. Kao ljudoždere.
stoje tako, same o sebi u prostoru, odijeljene od svega što ih okružava tankom no neprobojnom opnom svoje usamljenosti: gledamo ih na malom rastojanju, ali između nas i njih uvalila se jedna beskonačnost, kao između nas i mrtvaca uz koga bdimo.
Jer on je zakopčan, nepovjerljiv. Ugurali su opet drugi krevet i postavili ga uz suprotni zid napram mene. Gledamo se ispod oka.
Sjećam ga se iz vremena kad sam ja bio onaj koji posjećuje. Sjedimo uz bolesnika, gledamo u njegov utanjen nos, i pričamo. Oprezno zaobilazimo bolnu tačku.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Bez njih se ništa ne može, to znam. A ja ih moram sad bacati na sve strane. — Pa dobro, daj da gledamo koju priliku još ove nedelje.
— Hajde da se nađemo s tvojim ljudima, pa da gledamo nekako sa njima, nećemo li se dogovoriti — reče mu ona. — Ama kažem ti, veli mi pop da niko to ne sme učiniti.
— Lijepo sam namjestio, kao da spavaš tamo. A sad da gledamo šta će da radi ugursuz. Posle nekoliko minuta vrati se Mato sa sekirom u ruci.
— Da sednemo u stranama, gore više reke, i da gledamo ceo potes i selo... Pred nama svet radi, vri kô u mravinjaku, a mi sedimo, gledamo i pogađamo koja je ono devojka što
Pred nama svet radi, vri kô u mravinjaku, a mi sedimo, gledamo i pogađamo koja je ono devojka što kupi seno, ili onaj što kosi... — Badava, svoje pa svoje! — Znaš...
— Duboke su one knjige što ih on čati, moj đetiću, a njegove račune niko ne prebroja!... Ko ga zna!... Ali mi da gledamo zasad... kud ćemo i kako ćemo.
Vuju se razvedri lice, primače se postelji, pa sede. — Nego ostavi to — nastavi Đurica — pa da gledamo naš posao... Kako je sad ovde? — Gde si bio cele zime ? — zapita ga Vujo, čineći se da ne ču njegovo pitanje.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
— Neka ih,— odgovori Marko, ne ispustvši cure iz ruke, mi gledamo našega posla! — Ne, Marko, —moli stara Stana. — Ja ih poznam, starija sam... Ljuti su kao ljuti psi...
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
ideja, o konačnoj pobedi „vukovskog jezika“ u drugoj polovini prošlog veka, a pri tome se previđa da je – naročito kad gledamo iz književnosti – paralelno teklo složeno i mučno prilagođavanje toga jezika novim potrebama.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Eto tako se i desilo da u Nečistoj krvi, kad gledamo u krupnim segmentima, pripovedanje izjedno teče sukcesivno i u autorovo ime, i ne može se uočiti mnogo šta od onoga što
je ako ga povremeno protkiva junakovo sećanje - ta prozračna doživljajna (egzistencijalna) koprena kroz koju mi čitaoci gledamo na događaje romana.
47 A kao u lirici, tako je - kad na širokome planu gledamo - uopšte u srpskoj književnosti. Po analogiji, dakle, i u prozi.
Ali nama u romanu nije dato da na zbivanja gledamo odatle, spolja, polazeći od društvenih promena i idući ka porodici, dakle sa onoga sociološkog stanovišta koje je
Na Todorinu svest mi mahom gledamo iz Sofkine svesti, jer se po pravilu u ovoj drugoj odražava ona prva; često se, međutim, odražavanje udvaja, što
samo opisan nego je, štaviše, i srećno uključen u naraciju: zajedno sa Sofkom , nama čitaocima daje se da sa prozora gledamo ono što se na ulici i u varoši dešava , ali se zato u romanu isključuje pogled iz suprotnog pravca.
Upravo stoga na Todoru, efendi-Mitu i na služavku Magdu, jednako kao i na gazda-Marka i Tomču, retko kad gledamo neposredno, nego pretežnim delom ili sa Sofkine strane ili čak njenim očima i kroz njen doživljaj.
A Sofka se, očigledno, poistovećuje s piscem najviše zato što je nama čitaocima dato da pretežno njenim očima gledamo na u romanu prikazani starovremski varoški svet u opadanju, koji je oponiran sa seoskim svetom u usponu; da pretežno iz
Pošto gledamo s velikog odstojanja, mi danas takođe u celome ondašnjem neredu vidimo i izvestan red - izvesnu pravilnost u književnom
302 Gledamo li iz ugla prethodnoga razvoja srpske književnosti, dakle očima Skerlićevim i Dučićevim, pomeranja koja smo kod Crnjanskog
Zato je nama čitaocima omogućeno da na Isakoviča gledamo i spolja kad i iznutra. A to znači da se pogled iznutra (junakov) udružio sa spoljnjim (autorovim) pogledom.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Neka ti se čizma kalja, ne gledamo na nju mi, — Mi gledamo svetlo čelo, a to puno imaš ti! Devedesetdevet puta obišô si srpski jad, Devedesetdevet
Neka ti se čizma kalja, ne gledamo na nju mi, — Mi gledamo svetlo čelo, a to puno imaš ti! Devedesetdevet puta obišô si srpski jad, Devedesetdevet puta pokazô si da si mlad.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Uglavnom za crne sve vesti iz tako konkretnih detalja. Pijaca riba svih najnežnijih boja: onih koje gledamo da se prevrću po pučini, na radost beskrajne mlečne daljine mora i nebeskoga azura, u kome kao beli požar gori sunce,
Kroz prozor se vide crni parovi da igraju. Idemo iza kuće i sakriveni u noći gledamo kroz prozor. Tu su sve one Baule koje danju rade za belce ili kod belaca; šoferi, dućandžije; poštari i njihove devojke i
Kada se izvučemo — srećom niko nije povređen — Libanac još drži pušku u ruci i drhće od uzbuđenja. Oboje gledamo u skoro izvrnuti kamion: on je u njega uložio pedeset hiljada franaka, ja nadu da ću njim preći još sto pedeset
trećoj, jedan sasvim besan; on već iz ugla počinje pljuvati i juri u našem pravcu, tako da se sklanjamo u stranu, i gledamo samo ludu staricu iza rešetke one četvrte ćelije, kako mi govori neke nežnosti, smeška se, miga, pljucka i zviždi; sve
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
LVI Nebo gori, zvezde gore, Sve na zemlji spi, Samo ljubav nema sana, A s nom ja i ti. Pa gledamo mesec, zvezde, Vaseljene let, — Hajde, lane, da pravimo I mi sebi svet.
„Je li, — Srbin živi...“ To je rekla, pa je zadrhtala; Oči svela, pa mirno zaspala. — Gledamo je, šta li, Bože, sanja, Umorena od TOG putovanja.
“ Idem, stanem, pa mi klone glava Nad kolevkom, gde nam čedo spava. Čedo s’ budi, pa me gleda nemo; Gledamo se, pa se zaplačemo; Pa i njemu, kâ očajnik kleti, Zborim reči, reči bez pameti: „Ne sme nam umreti!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Znam... naći će nas odmah. Nalazimo se na pragu svoje zemlje. Oni vrhovi planina koje gledamo već toliko, pružaju se u našoj otadžbini. Druga je ovo godina kako uzalud priželjkujemo da jednom već krenemo.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Dviže se um i serce dobrih, Svi blagodarnosti svete polni. Gledamo tako, mekšega čuvstva svi, Na voćku v jesen, plodov si lišenu; Na grane već bezlisne, suve: Na pamet dolaze senka,
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Ja i pokojni Partenija — vječna mu pamjat — stojimo gore kod košarâ, pa gledamo... Vrvi Krajišnik kô da iz zemlje izniče! Stali mi, pa brojimo...
Jakšić, Đura - PESME
Prezrite bratstva pokor i kletvu, Što nebo dade, pogaz’te vi! Ta nije l’ grešno, nije li grozno: Krv dece vaše gledamo mi!... A gde je pomoć il’ suza bratska? Il’ „Juriš, rode, za brata svog!“?...
Ćipiko, Ivo - Pauci
I masline nastradaše, kožica im se skorupila; sušile se, pa s reda otpadale. — Ča da gledamo našu propast! — reče napokon Jure. — Neće ništa ostati... Listom me tuga muči! — I on popođe pod maslinovo stablo.
— Pa nije ti zar žao? — upita ga. — Virujte da i nije! — odgovori on neveselo. — Valja da i mi siromasi gledamo kako ćemo živjet'!... U to vrijeme od ranijih iseljenika banuše u selo i fotografije. Svako u selu zaželi la ih vidi.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
mladi čovek kome je pod nosom zamirisala vruća ženska koža i, ma kako to izgledalo strašno i meni i Nikanoru kad gledamo svojim umornim staračkim očima, ona, ta koža (o, opojna, luda mladosti) zagušila je reči koje govore o smernosti i
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Sat škripi i reži, ali sluša. - Iznenađeni, gledamo oko sebe. Razbacano kamenje je, kao metlom, počišćeno; svaki se kamen vratio na svoje pravo mesto, zdanija Akropole
Ova postade za sto godina najlepšom varoši i duhovnim centrom staroga sveta. Svetiljka koju gledamo i koja šalje svoje svetle zrake daleko na morsku pučinu, dostojno je obeležje ovoga slavnog grada.
Tih nekoliko časaka ispuniše nas sve velikim uzbuđenjem, kao da gledamo kakvo utrkivanje. Naposletku videsmo kako su obe kugle stigle zajedno na zemlju.“ - „Pa šta rekoše peripatetičari?
Zato izgleda taj prsten kao da je od hartije, a kada ga gledamo postrance, onda se i ne vidi. Dva veka, od vremena Hajgensova koji ga je prvi jasno opazio, mučila se nauka da ispita
njemu su ona podjednako raspoređena, ali mi, koji se nalazimo sa našim Suncem skoro u sredini toga sočiva, vidimo, kad gledamo prema pojasu sočiva, više takvih sunaca nego kad gledamo u drugim pravcima.
sa našim Suncem skoro u sredini toga sočiva, vidimo, kad gledamo prema pojasu sočiva, više takvih sunaca nego kad gledamo u drugim pravcima. Zato nam ona u tom pojasu izgledaju zbijenija.
Stigli smo već do sto hiljaditog znaka našeg klupčeta, i gledamo nov, neočekivani prizor. Mlečna staza se suzila i ispunila, ona izgleda kao srebrnasta ploča.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— Kad hoćemo za nešto da znamo je li d a ili n e, nije potrebno više dugmeta brojati; zamislimo stvar, i gledamo šta će da otštepuje klimava glava gospodina šefa... Nije nam u dobroj koži stari... Tešimo ga, ali on žuri, žuri.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Naši posilni podložili peć. Sedimo pokraj vatre i zamišljeno gledamo preda se. Ulicom pored plotova provlače se odrpane prilike vojnika i zaviruju u svako dvorište kao da nešto traže.
Kao da su saliveni. Skela krete... Pristiže i druga skela. Gledamo gde li će nas. Na pučini je ogroman crn parobrod. Na njegovom pramcu piše: „Mirmidon“... Plovili smo u tom pravcu.
Crni talasi poigravali su oko lađe. Kopno kao da je potonulo u bezdan. Kad ne gledamo u vodu, čini nam se da visimo nad nekim ponorom. Oko ponoći mornari se uzmuvaše. Čuje se lupa i zveket lanaca.
Naiđosmo pored jednoga morskog džina. Rekoše da je drednot. Gledamo zadivljeni u ogromnu masu čelika, u onu katarku, u masivne kupole od gvožđa. Evo i obale.
sastavljenu iz sraslih loptastih oblika, kao jaja, onda ih pore i halapljivo jedu neku žutu, masnu i ljigavu materiju. Gledamo ih sa otužnim izrazom lica. Oni nude i vojnicima. Ali vojnici se nećkaju.
Od nespavanja i duševnih naprezanja nesvestica nas hvata. A Ostrovsko jezero pred našim očima. Bolje bi bilo da ga ne gledamo. Naše patnje su prevazišle Tantalove muke. Oko podne komandant uskliknu od sreće. Okrenuli smo durbine unazad.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
ću krasti ključe od arova, pak da pusta blaga nagrabimo, da uzmemo dva dobra konjica, da bežimo u Kotare ravne, da gledamo roblje nerobljeno, da ljubimo lice neljubljeno“. I tu su se braća poslušala.
Smiljanić Ilija nije ni brat ni drug Stojanov, nego je drug Stojanovog oca. Stojanov brat je Ilija Mitrović. Da gledamo roblje nerobljeno, tj. naše porodice. Lepo Stojan opravio majku, tj. lepo je sahranio.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Kako ne bi to na zlo nam slutilo? Istezivanju od Boga, jošte i na svoje svetioce, koji nas uče, mrštimo i preko ih gledamo, a od crkve svoju čast i hranu imajući! Ama tako motrite se da nam ta čast ne iskoči doposle na nos! ...
STVARANjE SVETA Prvago dna započe Bog tvar sastaljati. I učini prvo gornje nebo nesviđeno od nas, ne ovo što ga mi gledamo, nego drugo svrh ovoga slabo kano strehu svrh kuće, za sebe i angele, kako David o tom skazuje te veli: »Nebo nebesa