Јакшић, Ђура - ПРОЗА
За њиме је плакао, а нас љубио... Тајна је то!... Астроном гледа у звезде. Је л’ му ко сахрањен у њима?... Ми гледамо у земљу... Ах, у земљи нам је све!... Он у звездама гледа будућност, ми у земљи прошлост...
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Све изнад њих се запалило! Гледамо тај пламен високо изнад голети, гледамо тај пламен, - у њему још ничега нема! Ни онај ко нас води не зна хоће ли
Све изнад њих се запалило! Гледамо тај пламен високо изнад голети, гледамо тај пламен, - у њему још ничега нема! Ни онај ко нас води не зна хоће ли одозго да нам сине зора, или пожар у
На том путу наше слово бледи, наша нит се тањи, селимо се у кртице и мраве! С тог пута гледамо: сијају његови сланици и чокањи где су некад сијале свете главе!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Велики кнез Константин егзерцира солдате на плацу. Ми сиђемо с кола, чекамо и гледамо како егзерцира, а све жестоко виче. Кад сврши, оде у собу; позваше и нас сву тројицу. Уђемо и поклонимо се.
А ето и господар Ђорђе пише, да гледамо каквим начином, не би ли Турке задржали, док би и он стигао”. Тако, и без моје добре воље, одем са Чупићем на Дрину.
остане Карађорђе, да око Јагодине скупља војску, да дочека Афиз-пашу, а пошље преко мене да са Миланом и Јаковом гледамо не би ли се од које руке са Ужичанима уговорити могло: да они мирују и да се у бојеве не мешају, бар док би Афиз-пашу
Разговори били су о свачему, а највише о попуњавању на бојевима са Труцима џебане, да гледамо не само потрошено попунити но и више добавити, и да ћемо о јесени опет скупштину собрати, и колико се на скупштини
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Ама молимо, да ли ће хтети родитељи? — То је већ моја брига. Хтеће, а да шта ће?... Само да гледамо да вас девојка замилује ида њезину наклоност задобијете... — Јес', јес', право имате — потврђује Пупавац.
— Пријо! — викну за њом Анђа. — Ако му не буде од тог лакше, дођи опет у млади петак да гледамо шта ћемо. — Хоћу, пријо, хоћу! О, да хоће бог дати само да се придигне. Толики рад стоји. Ми једини.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Иде он у наше село и ено га гдје уђе. Хајд, хајд, па право у народ. Уставише се кола. Гледамо ми ко ће то бити. Господин човјек неспретно скочи с кола, па тромо и као да је богзна како уморан приђе столу гдје је
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
увише у чисто, бело платно, онда га, ма да су се од старости једва оне држале — не дајући никоме од нас млађих ни да гледамо а камо ли што помогнемо им — саме оне унеше у собу.
Африка
Углавном за црне све вести из тако конкретних детаља. Пијаца риба свих најнежнијих боја: оних које гледамо да се преврћу по пучини, на радост бескрајне млечне даљине мора и небескога азура, у коме као бели пожар гори сунце,
Кроз прозор се виде црни парови да играју. Идемо иза куће и сакривени у ноћи гледамо кроз прозор. Ту су све оне Бауле које дању раде за белце или код белаца; шофери, дућанџије; поштари и њихове девојке и
Када се извучемо — срећом нико није повређен — Либанац још држи пушку у руци и дрхће од узбуђења. Обоје гледамо у скоро изврнути камион: он је у њега уложио педесет хиљада франака, ја наду да ћу њим прећи још сто педесет
трећој, један сасвим бесан; он већ из угла почиње пљувати и јури у нашем правцу, тако да се склањамо у страну, и гледамо само луду старицу иза решетке оне четврте ћелије, како ми говори неке нежности, смешка се, мига, пљуцка и звижди; све
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
да прођу четири и по године па да се ствар изглади и да се опет сретнемо у филму »Љубав по подне«, где смо могли да се гледамо до миле воље, јер је покојни Гари (Купер) био лафчина и није правио питање.
— Стигао сам! — кажем. — Истина, мало касним, али нема везе. Ту сам . . . Гледамо се као онда, на перону, и све је исто, чак и оно прашњаво стакло вагона, које никако не може да се спусти.
а све очима тражимо изгубљени клис. Ено га, лежи покрај новог аутомобила у дворишту, баш се некако згодно наместио. Гледамо ми, а гледа и Бајчетић, свеједно што је превалио четрдесету. – На мене је реда!
Матавуљ, Симо - УСКОК
Пружајући му докољенице и показујући му како се закопчавају, Крцун започе: — Нећемо да те већ гледамо у солдатским хаљинама, но хоћемо да се сасвијем поцрногорчиш! Нâко чизме можеш задржати, јер је снијег до кољена.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
МАТИ: А шта ће, доста је и пробирала. КУМАЧА: Та пробирати, то није ништа. МАТИ: Ајде; па да гледамо после и тебе. КУМАЧА: Е, за мене има јошт времена. МАТИ: Шта има времена, треба да гледаш за себе.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
Маџари одлазе. ЖУТИЛОВ: Дакле зацело? МИЛЧИКА: Ено пуна пијаца људи. Пешта је пала. ШЕРБУЛИЋ: Ајдете да гледамо како ће да беже. ЛЕПРШИЋ: На ноге, Србљи браћо, Слобода зове! (Завјеса) ДЈЕЈСТВО ЧЕТВРТО 1.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
К Радишићу: Ти, други брате, амо оди, Кадикад истина се згоди Да гледамо се намрштено, Но ведро небо гледај ено Ни оно увек није зрачно, Одело каткад узме мрачно Облаке силовит громе
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Тако и ти; с том разликом, што си ти нешто и погодио. Слободно се ти радуј. Ал да ми ипак гледамо шта ћемо сад... ЈУСУФ: Кадија, колко ја знам, може да ти буде прилично опасан. То је положај с великим утицајем...
ХАСАНАГА: Јес, фала богу. БЕГ ПИНТОРОВИЋ: То сад не значи да треба да се гледамо попреко и да се крвимо. Него да мирно и разборито, ко људи... Па и један другом да изађемо у сусрет...
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Поче да се протеже. А са свадбе жагор већи. Одједном узе ме у наручја, пригрли целим рукама и понесе у башту. — Да гледамо — шапуташе носећи ме кроз башту. И донесе ме до зида. Изабра најтамније место, у ћошку до јабуке.
Сад и Мита диже главу и окрете се к њој. Одједном сви ми нехотице почесмо да је гледамо, пратимо њене покрете. Она то опази. Би јој непријатно, те, збуњено, тобоже неким послом, изиђе у кујну.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Антологији, то је развојна нит мишљења и богаћења мотивима народног приповедача, разуме се онако како на тај процес ми гледамо.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ЉУБА: Е, то обично бива. СТАНИЈА: Истину ли говориш? ЉУБА: Богами, истину. СТАНИЈА: Па ви гледате? ЉУБА: Гледамо, да што ћемо. СТАНИЈА: Ух, што нисам тамо, да је пљунем, и њу, и тога безобразника! ЉУБА: Па, ајде довече.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
О расположењу да и не говоримо! И шта онда? Отвара се телевизор. Гледамо како се проводимо на Нову годину. Максимално! Егзалтирани спикер описује сликовито новогодишње расположење.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
крезаво и шкрипљиво, као зуб да скруњује: Гушобољо сестрице, испљуваљку испљуни, те развуци повјесмо, па да, сејо, гледамо како праште свјетлице око врућег шпорета, гдје дјевојче болесно бунцалицу мрмољи: Смук ми пије очице, сиђи, свече,
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Изгледа да се ни иначе, никад и ни код кога, ствари не поделе како треба. Каква несрећа наш живот, ако га гледамо с једне стране. Жалим вас уистину... Помиловао сам је по коси.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
за то блудно доба чешља се док драган излива последње пиће из бокала чешљају се овчари на Старој планини у Санџаку гледамо чешљање шакала чешљеви силазе низ пашњаке гвоздене дрљаче у заветрини са мало отрова и свраба крећу да подрљају
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
АГАТОН: Може! ПРОКА (обраћајући се слици): Пфуј, Мато, срам те било! ВИДА: 'Ајде, бога ти, да не гледамо бар очима ово чудо! ТАНАСИЈЕ: Хајде, дабоме! (Одлазе у своју собу.) САРКА: А да ме пита човек шта ја чекам?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
толико да нисмо били свесни наших успеха, нити смо умели да се правимо поносни када нас је народ поздрављао... Гледамо само у осенчене забране и очекујемо команду да се једном стане. Већ је и сунце зашло.
— Заглавио се мостови трен у бари! — онда поверљивим гласом додаде: — Сада ће бити прелаз. На карти гледамо где је та бара.
Као да бисмо желели да продремо погледом кроз тај застор, сви укочено гледамо у те врбаке, одакле допиру узвици возара и нека ларма.
Наредник Милутин намести троножац, да кроз дурбин посматра месец. Гледамо његову изборану и разривену површину. Виде се огромни кратери, од којих полазе зрачне пукотине.
Али зато ми разарамо њихове ровове, да бисмо заштитили нашу пешадију. Гледамо како каре у галопу довлаче муницију... Командир нам скреће пажњу преко телефона да пазимо сваки покрет непријатеља.
Задигли смо она шаторска крила и сада гледамо дужину рова и с једне и с друге стране. Војници поскидали блузе, сунчају се и у исто време требе од вашију.
Разрогаченим очима гледамо свеже рупе где би се и цела кола могла сместити. Пред овом навалом челика наше јс тело исувише слабо.
Намрштено и тупо гледамо преда се и очекујемо нову команду, или смрт. — По пет разорном!... Са савршеном тачношћу људи су руковали справама,
Смркло се много раније. Седимо каљави под оном шашом и мрачно гледамо преда се. На отвору се појави ордонанс из дивизиона и предаде командиру затворен коверат.
Пред нама је један виноград. Гледамо како читави чокоти одлећу у ваздух. Стабљике трепере кроз онај дим као мртвачке кости.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Писар погледа за њим иронично, као што обично гледамо какве полуумнике, насмеши се и махну главом, па се обрте учитељици: — Шта је ово... хе-хе-хе ?...
Осећаше ту много своје кривице... »Шта смо знали друго радити ? размишљаше он у себи. Зар да гледамо мирно како се светина школска бешчасти, а зовемо се учитељи и радимо у тој школи. Ништа!...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
сабира момке и дјевојке; Мобу гледа са истока Сунце, Пак дозива Даницу звијезду: “Ој Данице, драга секо моја, Да гледамо бега Јован-бега, Има ли што љепше погледати, К’о дјевојке како жетву жању, За њим’ вежу момци нежењени, За њим’
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Ви нисте криви знамо за оно што ће бити, несрећа је баш част. Дужност је лаж из прикрајка за нас што болно гледамо. Не чини ништа ако сте мајка од тог је лепша сласт.
У згодном тренутку пунили су болнице, са превијалишта. Радило се по оном нашем: гледамо се немо, ал’ се разумемо. Др Думић, из Меленаца. Сима Алексић, из Новог Сада. Чапа Радованчев, из Панчева.
Упознао сам два калуђера, који носе широке, црне шешире, као моји сељаци; они ме одведоше да гледамо, старе и љубичасте, далматике. Показаше ми римске граничнике из доба Клаудијева, и тако смо, заједно, пошли даље.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
овим стварима није оригинално; тако, на жалост, мисле и наши официри и наша војска; али ми, чланови данашњег кабинета, гледамо на ствар много дубље, трезвеније!
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
Прекјуче ми чак и рекла: „Бога ми, госпа-Павка, да гледамо ми да се ородимо!” Ето, тако ми је у очи рекла. ЈЕВРЕМ (који није ни слушао њено казивање, већ је само расејано
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— Молим! — продужује ћир Ђорђе љутито и одлучно, тоном као кад неко држи диктанто. — Ми, учитељу, да си гледамо нашу послу, а онизи там’ што су, нек си га гледе своју послу! Тој ти је, ете, сав мој поздрав и честитање од мен’!
Шта се нас тичу они тамо?! Нека се они наређују како знају, и како им је ћеф; а ми овде ваља да гледамо нашу муку и невољу! Море, под носом нам беда, а ми зијамо по белом свету!! — Тако је! — прихватише сви сем Сретена.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
А сад полако тече ово време, Постасмо тако туђи једно другом, И гледамо се у ћутању дугом Тупо, ко сито дете шећерлеме.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
— Миленија, Миленија. Не затварај сасвим врата, мори. Остави их мало, да би могли да гледамо нашу снашкицу... А Миленија, у инат, испред носа им свом снагом затвара врата, грдећи их: — Хајд! Не досађујете!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
њега, и „ухвативши се“ свако по за један крај од сламке — (пјевају): Да с’ ватамо танке сламке, танке, танане, Да гледамо ко ће с киме да се љубимо!
’Ватајте се танке сламке, танке, танане, Да гледамо ко ће коме у срећи пасти, Коме старо, коме младо, ком’ што срећа дâ! Било старо, било младо, љубићу га ја.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Пошто се мало прокупају; онда рече свети Аранђел: „Де да ронимо, да гледамо који може дубље.“ А ђаво му одговори: „Ајде де.“ Онда свети Аранђел зарони, и изнесе у зубима пијеска морскога.
Пошто се мало прокупају, онда рече свети Аранђел: „Де да ронимо, да гледамо који може дубље.” А ђаво му одговори: „Хајде де.” Онда свети Аранђел зарони, и изнесе у зубима пијеска морскога.
за њенога брата, па отиде и каже брату: „Брате, данас Чивути одоше некуда и заповедише матери да те испече; него ми да гледамо да бабу туримо у пећ.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Видио си га како је млад | и без браде, али кад стане беседити, ми сви с великим брадама гледамо га као да смо из дивијег вилајета дошли. Ја ти за мене кажем, стидим се и срамим моје седена образу браде.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Куд склизну тај свет? Као да оде Тисом Одроњен, ногом, комад иловаче. Гледамо за њим док вода га растаче. Гле — стоји још све то ал с танким обрисом: Ту је и порта и врг и синагога И неки чудни
МИ СТИЖЕМО ПАДОМ Усијана авет стакла и бетона Кружи нам над главом: трепте наши живци. Ми гледамо једни у друге као кривци. Лежи градски август на срцу као тона. Луди цвет нам бекства већ клија у нози.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— После толико година дошао си кући то да ми кажеш? Аћимов син — Тошићев зет! Ђорђе, гаси свећу да се не гледамо више! Хајдучко позориште... Рат с Турцима пренет у рат за власт, у политику. А политика на трпезу и у постељу.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
?“ То је рекла, па се задрхтала; Очи свела, - па мирно заспала. - Гледамо је, шта ли, Боже, сања, Уморена од тог путовања!
“ Идем, станем, па ми клоне глава Над колевком, где нам чедо спава. Чедо с' буди, па ме гледа немо; Гледамо се, па се заплачемо; Па и њему, ка' очајник клети, Зборим речи, речи без памети: - „Не сме нам умрети!“ Ј.
Презрите братства покор и клетву; Што небо даде, погаз'те ви! Та није л' грешно, није ли грозно Крв деце ваше гледамо ми! А где је помоћ, ил' суза братска, Ил': „Јуриш, роде, за брата свог?“...
А сад полако тече ово време; Постасмо тако туђи једно другом; И гледамо се у ћутању дугом Тупо, к'о сито дете шећерлеме. М.
Попа, Васко - КОРА
наши луди Између очних капака Стежем ти наги поглед Бол у њему да здробим 10 Како дугмадима овим Тучаним да гледамо Смеје нам се тама Косама нас бичује Како језиком овим Папирнатим да говоримо Речи нам га сувог Под непцима
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Оправљаш их чим их непријатељски топови оштете“. „Из дана у дан“, додаде један други, „гледамо те како онде управљаш тим пословима, не водећи рачуна о непријатељској ђулади“.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ми га гледамо молећиво, преклињући, нека нас пусти само мало, само мало. Али понова сече нас његов поглед и прикива за проклету мрску
Видим ја да се нема куд, помирим се и за први астал седам са Илијом Илићем. Па удишемо онај смрад, гледамо како се испијају полићи, слушамо онај жагор, ништа се не разуме, док се један није попео на астал и руком дао знак да
Чисто да човек не верује, да је толико уопште било на Мердару. Мој Лала се умудрио. Ћути. Ни на коње не виче. Гледамо обојица, час лево час десно, у рањенике, и хтели бисмо сваког да видимо, да знамо где је рањен, да га питамо је ли
Артиљеријска зрна правилно упадају у ровове поседнуте непријатељском пешадијом и ми гледамо црне облачке који се подижу и личе на вихоре.
Ми гледамо своје најбоље другове како падају око нас. Један од њих довикује нам извесну шалу у тренутку кад наступамо кроз кишу ми
са чим се заувек растаје и што се мора прежалити, а одело и рубље и књиге наше ђачке полажу се онамо као за умрлог. Гледамо ми то, гледамо испод ока, непријатно нам, и бадава говоримо: „Мамо, нека стоји то за сутра, лако ћемо!
Гледамо ми то, гледамо испод ока, непријатно нам, и бадава говоримо: „Мамо, нека стоји то за сутра, лако ћемо!“ Не обзире се она, продужује и
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
И тад на њу гледамо као на једно додуше неоспорно али више-мање индиферентно и незначајно својство — као на обећање које је изневјерило.
књигама можемо понекад да посегнемо као за куриозитетом, или ради „освјежења” и промјене, онако као што пођемо да гледамо борбу с биковима. Али у њима заиста нећемо наћи оно што нас заокупља и мучи.
Интензивнији напор тог центра подстиче рад мишића који покрећу обрве. Гледамо иза дебелог каванског стакла човјека који нешто објашњава сабјеседнику живо га капацитирајући, или слушамо говорника
И бива нам непојмљив тај трагички несразмјер у њиховој личности. Гледамо их с грозом као природне наказе, као немани. Као људождере.
стоје тако, саме о себи у простору, одијељене од свега што их окружава танком но непробојном опном своје усамљености: гледамо их на малом растојању, али између нас и њих увалила се једна бесконачност, као између нас и мртваца уз кога бдимо.
Јер он је закопчан, неповјерљив. Угурали су опет други кревет и поставили га уз супротни зид напрам мене. Гледамо се испод ока.
Сјећам га се из времена кад сам ја био онај који посјећује. Сједимо уз болесника, гледамо у његов утањен нос, и причамо. Опрезно заобилазимо болну тачку.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Без њих се ништа не може, то знам. А ја их морам сад бацати на све стране. — Па добро, дај да гледамо коју прилику још ове недеље.
— Хајде да се нађемо с твојим људима, па да гледамо некако са њима, нећемо ли се договорити — рече му она. — Ама кажем ти, вели ми поп да нико то не сме учинити.
— Лијепо сам намјестио, као да спаваш тамо. А сад да гледамо шта ће да ради угурсуз. После неколико минута врати се Мато са секиром у руци.
— Да седнемо у странама, горе више реке, и да гледамо цео потес и село... Пред нама свет ради, ври кô у мравињаку, а ми седимо, гледамо и погађамо која је оно девојка што
Пред нама свет ради, ври кô у мравињаку, а ми седимо, гледамо и погађамо која је оно девојка што купи сено, или онај што коси... — Бадава, своје па своје! — Знаш...
— Дубоке су оне књиге што их он чати, мој ђетићу, а његове рачуне нико не преброја!... Ко га зна!... Али ми да гледамо засад... куд ћемо и како ћемо.
Вују се разведри лице, примаче се постељи, па седе. — Него остави то — настави Ђурица — па да гледамо наш посао... Како је сад овде? — Где си био целе зиме ? — запита га Вујо, чинећи се да не чу његово питање.
Ћипико, Иво - Приповетке
— Нека их,— одговори Марко, не испуствши цуре из руке, ми гледамо нашега посла! — Не, Марко, —моли стара Стана. — Ја их познам, старија сам... Љути су као љути пси...
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
идеја, о коначној победи „вуковског језика“ у другој половини прошлог века, а при томе се превиђа да је – нарочито кад гледамо из књижевности – паралелно текло сложено и мучно прилагођавање тога језика новим потребама.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Ето тако се и десило да у Нечистој крви, кад гледамо у крупним сегментима, приповедање изједно тече сукцесивно и у ауторово име, и не може се уочити много шта од онога што
је ако га повремено проткива јунаково сећање - та прозрачна доживљајна (егзистенцијална) копрена кроз коју ми читаоци гледамо на догађаје романа.
47 А као у лирици, тако је - кад на широкоме плану гледамо - уопште у српској књижевности. По аналогији, дакле, и у прози.
Али нама у роману није дато да на збивања гледамо одатле, споља, полазећи од друштвених промена и идући ка породици, дакле са онога социолошког становишта које је
На Тодорину свест ми махом гледамо из Софкине свести, јер се по правилу у овој другој одражава она прва; често се, међутим, одражавање удваја, што
само описан него је, штавише, и срећно укључен у нарацију: заједно са Софком , нама читаоцима даје се да са прозора гледамо оно што се на улици и у вароши дешава , али се зато у роману искључује поглед из супротног правца.
Управо стога на Тодору, ефенди-Миту и на служавку Магду, једнако као и на газда-Марка и Томчу, ретко кад гледамо непосредно, него претежним делом или са Софкине стране или чак њеним очима и кроз њен доживљај.
А Софка се, очигледно, поистовећује с писцем највише зато што је нама читаоцима дато да претежно њеним очима гледамо на у роману приказани старовремски варошки свет у опадању, који је опониран са сеоским светом у успону; да претежно из
Пошто гледамо с великог одстојања, ми данас такође у целоме ондашњем нереду видимо и известан ред - извесну правилност у књижевном
302 Гледамо ли из угла претходнога развоја српске књижевности, дакле очима Скерлићевим и Дучићевим, померања која смо код Црњанског
Зато је нама читаоцима омогућено да на Исаковича гледамо и споља кад и изнутра. А то значи да се поглед изнутра (јунаков) удружио са спољњим (ауторовим) погледом.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Нека ти се чизма каља, не гледамо на њу ми, — Ми гледамо светло чело, а то пуно имаш ти! Деведесетдевет пута обишô си српски јад, Деведесетдевет
Нека ти се чизма каља, не гледамо на њу ми, — Ми гледамо светло чело, а то пуно имаш ти! Деведесетдевет пута обишô си српски јад, Деведесетдевет пута показô си да си млад.
Петровић, Растко - АФРИКА
Углавном за црне све вести из тако конкретних детаља. Пијаца риба свих најнежнијих боја: оних које гледамо да се преврћу по пучини, на радост бескрајне млечне даљине мора и небескога азура, у коме као бели пожар гори сунце,
Кроз прозор се виде црни парови да играју. Идемо иза куће и сакривени у ноћи гледамо кроз прозор. Ту су све оне Бауле које дању раде за белце или код белаца; шофери, дућанџије; поштари и њихове девојке и
Када се извучемо — срећом нико није повређен — Либанац још држи пушку у руци и дрхће од узбуђења. Обоје гледамо у скоро изврнути камион: он је у њега уложио педесет хиљада франака, ја наду да ћу њим прећи још сто педесет
трећој, један сасвим бесан; он већ из угла почиње пљувати и јури у нашем правцу, тако да се склањамо у страну, и гледамо само луду старицу иза решетке оне четврте ћелије, како ми говори неке нежности, смешка се, мига, пљуцка и звижди; све
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
ЛВИ Небо гори, звезде горе, Све на земљи спи, Само љубав нема сана, А с ном ја и ти. Па гледамо месец, звезде, Васељене лет, — Хајде, лане, да правимо И ми себи свет.
„Је ли, — Србин живи...“ То је рекла, па је задрхтала; Очи свела, па мирно заспала. — Гледамо је, шта ли, Боже, сања, Уморена од ТОГ путовања.
“ Идем, станем, па ми клоне глава Над колевком, где нам чедо спава. Чедо с’ буди, па ме гледа немо; Гледамо се, па се заплачемо; Па и њему, кâ очајник клети, Зборим речи, речи без памети: „Не сме нам умрети!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Знам... наћи ће нас одмах. Налазимо се на прагу своје земље. Они врхови планина које гледамо већ толико, пружају се у нашој отаџбини. Друга је ово година како узалуд прижељкујемо да једном већ кренемо.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Движе се ум и серце добрих, Сви благодарности свете полни. Гледамо тако, мекшега чувства сви, На воћку в јесен, плодов си лишену; На гране већ безлисне, суве: На памет долазе сенка,
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Ја и покојни Партенија — вјечна му памјат — стојимо горе код кошарâ, па гледамо... Врви Крајишник кô да из земље изниче! Стали ми, па бројимо...
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Презрите братства покор и клетву, Што небо даде, погаз’те ви! Та није л’ грешно, није ли грозно: Крв деце ваше гледамо ми!... А где је помоћ ил’ суза братска? Ил’ „Јуриш, роде, за брата свог!“?...
Ћипико, Иво - Пауци
И маслине настрадаше, кожица им се скорупила; сушиле се, па с реда отпадале. — Ча да гледамо нашу пропаст! — рече напокон Јуре. — Неће ништа остати... Листом ме туга мучи! — И он попође под маслиново стабло.
— Па није ти зар жао? — упита га. — Вирујте да и није! — одговори он невесело. — Ваља да и ми сиромаси гледамо како ћемо живјет'!... У то вријеме од ранијих исељеника бануше у село и фотографије. Свако у селу зажели ла их види.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
млади човек коме је под носом замирисала врућа женска кожа и, ма како то изгледало страшно и мени и Никанору кад гледамо својим уморним старачким очима, она, та кожа (о, опојна, луда младости) загушила је речи које говоре о смерности и
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Сат шкрипи и режи, али слуша. - Изненађени, гледамо око себе. Разбацано камење је, као метлом, почишћено; сваки се камен вратио на своје право место, зданија Акрополе
Ова постаде за сто година најлепшом вароши и духовним центром старога света. Светиљка коју гледамо и која шаље своје светле зраке далеко на морску пучину, достојно је обележје овога славног града.
Тих неколико часака испунише нас све великим узбуђењем, као да гледамо какво утркивање. Напослетку видесмо како су обе кугле стигле заједно на земљу.“ - „Па шта рекоше перипатетичари?
Зато изгледа тај прстен као да је од хартије, а када га гледамо постранце, онда се и не види. Два века, од времена Хајгенсова који га је први јасно опазио, мучила се наука да испита
њему су она подједнако распоређена, али ми, који се налазимо са нашим Сунцем скоро у средини тога сочива, видимо, кад гледамо према појасу сочива, више таквих сунаца него кад гледамо у другим правцима.
са нашим Сунцем скоро у средини тога сочива, видимо, кад гледамо према појасу сочива, више таквих сунаца него кад гледамо у другим правцима. Зато нам она у том појасу изгледају збијенија.
Стигли смо већ до сто хиљадитог знака нашег клупчета, и гледамо нов, неочекивани призор. Млечна стаза се сузила и испунила, она изгледа као сребрнаста плоча.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Кад хоћемо за нешто да знамо је ли д а или н е, није потребно више дугмета бројати; замислимо ствар, и гледамо шта ће да отштепује климава глава господина шефа... Није нам у доброј кожи стари... Тешимо га, али он жури, жури.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Наши посилни подложили пећ. Седимо покрај ватре и замишљено гледамо преда се. Улицом поред плотова провлаче се одрпане прилике војника и завирују у свако двориште као да нешто траже.
Као да су саливени. Скела крете... Пристиже и друга скела. Гледамо где ли ће нас. На пучини је огроман црн пароброд. На његовом прамцу пише: „Мирмидон“... Пловили смо у том правцу.
Црни таласи поигравали су око лађе. Копно као да је потонуло у бездан. Кад не гледамо у воду, чини нам се да висимо над неким понором. Око поноћи морнари се узмуваше. Чује се лупа и звекет ланаца.
Наиђосмо поред једнога морског џина. Рекоше да је дреднот. Гледамо задивљени у огромну масу челика, у ону катарку, у масивне куполе од гвожђа. Ево и обале.
састављену из сраслих лоптастих облика, као јаја, онда их поре и халапљиво једу неку жуту, масну и љигаву материју. Гледамо их са отужним изразом лица. Они нуде и војницима. Али војници се нећкају.
Од неспавања и душевних напрезања несвестица нас хвата. А Островско језеро пред нашим очима. Боље би било да га не гледамо. Наше патње су превазишле Танталове муке. Око подне командант ускликну од среће. Окренули смо дурбине уназад.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
ћу красти кључе од арова, пак да пуста блага награбимо, да узмемо два добра коњица, да бежимо у Котаре равне, да гледамо робље неробљено, да љубимо лице нељубљено“. И ту су се браћа послушала.
Смиљанић Илија није ни брат ни друг Стојанов, него је друг Стојановог оца. Стојанов брат је Илија Митровић. Да гледамо робље неробљено, тј. наше породице. Лепо Стојан оправио мајку, тј. лепо је сахранио.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Како не би то на зло нам слутило? Истезивању од Бога, јоште и на своје светиоце, који нас уче, мрштимо и преко их гледамо, а од цркве своју част и храну имајући! Ама тако мотрите се да нам та част не искочи допосле на нос! ...
СТВАРАЊЕ СВЕТА Прваго дна започе Бог твар састаљати. И учини прво горње небо несвиђено од нас, не ово што га ми гледамо, него друго сврх овога слабо кано стреху сврх куће, за себе и ангеле, како Давид о том сказује те вели: »Небо небеса