Matavulj, Simo - USKOK
Pošto pripali, izvadi zlatan časovnik i glednu na nj. O zlatnoj verižici, osim časovnika, višaše još njeka okrugla kutica, što privuče pažnju i divljenje ženskadije i
Radičević, Branko - PESME
— Cveće krasno odzada i spreda, Ja te bogme onda nesam gledâ, Ka zapadu oko mi se ote Pa pogleda njegove krasote, Glednu tamo reku tu široku, Glednu, brate, goru previsoku, Ja kako se kraj reke povila, Kako kleta pod nebo s' uzvila,
Ja te bogme onda nesam gledâ, Ka zapadu oko mi se ote Pa pogleda njegove krasote, Glednu tamo reku tu široku, Glednu, brate, goru previsoku, Ja kako se kraj reke povila, Kako kleta pod nebo s' uzvila, Kamen pusti kamen je nagnao,
Isturi se tamo na prozora, Već se beše pomolila zora, Al' iz svoga rumenoga krila Bela danka jošte ne pustila, Glednu tamo, zaboravi sanka, No seti se jučeranja danka, Seti s' čuda, a seti se mome, Cela ona beše preda mnome: Vedro
Šta je ovo, zar se tako radi? Glednu čele, oh divne čeljadi, Ta sve oni krasni sokolovi, Sve trutovi, da Bog blagosovi! Oj detići, reko, zdravo, zdravo!
čuda: Dođe čovek jedan odnekuda Pa kako se dovati livade, Travurine nestajati stade, On imaše nešto iza pleća, Glednu bolje, kad al' breme cveća, Kako dođe a on ga doiti, Pa cvetiće oko sebe iti, Amo do tri, tamo četir struka, U
uz brdo silan svet tu vrvi, Svaki oće da je gore prvi, Svak se penje, žuri se i trudi Da izblizu čudu se načudi. Glednu ovoj, glednu onoj strani, Svud se penje jer ništa ne brani.
Glednu ovoj, glednu onoj strani, Svud se penje jer ništa ne brani. Samo s ove, a sa strane naše Krš i šuma na putu stajaše, Sve kamenjak
Kuda gleda, na koga li laje? Pa pogleda kraju i obali, Glednu tamo, pa mi se ražali, Vide onde onog divnog Elja, I još Enja, njemu prijatelja, I još jedna beše tu sirota, Brate
Kako dođe, procvilela mati: „Pomoz', oče, molitvu očati!“ Otac glednu jadno bono dete, Pogleda ga od glave do pete: „Rišćanice, bolest je golema, Za nju nema na zemlji melema, Al' ne
Al' ne beše ni trebe nikake, Ja ustado, noge beu lake, Onda glednu kakva mi je glava, Al' i ona zdrava i čitava: Udariti što podnese snaga, Pa od rane i bola ni traga, Divna čuda!
Ovo reko, pa se leći sprema, Jera mi se nešto pozadrema, No dok mesto ja traži po mraku, Glednu malko nebu i oblaku, Al' kad vide same oblačine, A zvezdice te baš ni jedine, Padne na um nojca nekadašnja, Što
Već i Gojko ozgo je sišao, Te po drustu razgledati stao; Traži junak Bogom pobratima, Al' u četi junaka ne ima, Glednu dalje, i zaman bejaše, Već za njega zapitati šćaše, Al' eto ga, eto sivog tića, Ide Stojan i vodi vrančića, Za njim
Kostić, Laza - PESME
Ona me glednu. U dušu svesnu nikad još takav ne sinu gled; tim bi, što iz tog pogleda kresnu, svih vasiona stopila led, sve mi to
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Lagani sjever zabridje gorom. Otaš glednu na više i ostali za njim. Sunce bješe gotovo do polak veba. „E, do sad bismo sigurni, a posad, bogami, ne“, započe
“ Petar ga prekide, turivši ga u rame a oči uprijevši pro njega. I Mišan glednu. Put istoka, na savijutku ždrijela pomoli se gomila ljudi. Bilo ih pješaka i konjika.
On glednu na nebo, pa malo nakloni svoj krupni koš bliže k njoj i nastavi: „Osim svega toga promisli i na nas! Da, na nas!
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Na to svi jedanak poustajaše. Fratar glednu na svoj časovnik i mahnu put njih rukom, ali kako u taj mah razjapi usta od zijehanja, zastadoše svi. — Ostanite... jo..
— viknu sinovcu sjedajući na krmi. Bakonja otrije dlanom oči i namjesti se na kljunu. Kad se navezoše na širinu, on glednu podase u vodu, ali mu se svijest poče obrtati, te se uhvati za bočinu.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Ruku i ja pružim, i vitkog stasa kosnem se, Al’ na zlo ti moje posluša ruka pamet. Glednu me mrko, pa skoči k’o srna, i uteče k društvu, Ama bar jedan pogled da mi bežeći dade.
Bojić, Milutin - PESME
S polja šumi pesma sa palmovih grana. On huknu, dok ruka požutela klonu, I otvoriv vrata glednu put Livana, Gde prah zvezda srebrom mije vasionu, I urliknu: ''Žene!
Ilić, Vojislav J. - PESME
Krčmar se začudi jako Što dogna brižnoga kmeta da dođe sabajle tako. I kmet oseti ovo, i pošto po krčmi glednu, On, zbunjen, othuknu samo: „Daj, veli, donesi jednu.“ I pođe rakiju piti.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Jesam li ti, bolan, govorila da ne činiš u neđelju kavge? Sramota je dvome na jednoga; đe su tebe guje iz potaje?“ Glednu Musa brdu i oblaku, otkud ono vila progovara; mače Marko nože iz potaje, te raspori Musu Kesedžiju od učkura do bijela
Kada Mujo knjige rasturio, malo sjede na bijeloj kuli, ali stade jeka isprijeka, začuše se jasni talambasi; glednu Mujo polju u šrinu, silna vojska polje pritisnula, i pred njome dvije poglavice: jedno bješe Budalina Tale, a drugo je
Kad se kneže Turcima prikuči, ispod ruke glednu po ordiji, al’ se turska vojska išarala: đe je čador, tu je i robinja. Viđe kneže da je došlo roblje; koliko je srca
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Sotim putem u svoje nurijsko mu selo prolazeći, neki pop vide ga gde se onde nevoljan valja sav izranjen. Glednu na njega, ne znade što da mu čini. Prođe i ostavi ga tako. Eto ti malo posle idući jedan pogolem đak za popom.
« A car mnede da se Toma njemu so tim isto podruguje i jadovito glednu na apostola i ljuto zapovedi svojoj straži da ga uhvate kano jednu lažu prevarnu, i u doboku pomrčnu jamu tako zajedno