Матавуљ, Симо - УСКОК
Пошто припали, извади златан часовник и гледну на њ. О златној верижици, осим часовника, вишаше још њека округла кутица, што привуче пажњу и дивљење женскадије и
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
— Цвеће красно одзада и спреда, Ја те богме онда несам гледâ, Ка западу око ми се оте Па погледа његове красоте, Гледну тамо реку ту широку, Гледну, брате, гору превисоку, Ја како се крај реке повила, Како клета под небо с' узвила,
Ја те богме онда несам гледâ, Ка западу око ми се оте Па погледа његове красоте, Гледну тамо реку ту широку, Гледну, брате, гору превисоку, Ја како се крај реке повила, Како клета под небо с' узвила, Камен пусти камен је нагнао,
Истури се тамо на прозора, Већ се беше помолила зора, Ал' из свога руменога крила Бела данка јоште не пустила, Гледну тамо, заборави санка, Но сети се јучерања данка, Сети с' чуда, а сети се моме, Цела она беше преда мноме: Ведро
Шта је ово, зар се тако ради? Гледну челе, ох дивне чељади, Та све они красни соколови, Све трутови, да Бог благосови! Ој детићи, реко, здраво, здраво!
чуда: Дође човек један однекуда Па како се довати ливаде, Травурине нестајати стаде, Он имаше нешто иза плећа, Гледну боље, кад ал' бреме цвећа, Како дође а он га доити, Па цветиће око себе ити, Амо до три, тамо четир струка, У
уз брдо силан свет ту врви, Сваки оће да је горе први, Свак се пење, жури се и труди Да изблизу чуду се начуди. Гледну овој, гледну оној страни, Свуд се пење јер ништа не брани.
Гледну овој, гледну оној страни, Свуд се пење јер ништа не брани. Само с ове, а са стране наше Крш и шума на путу стајаше, Све камењак
Куда гледа, на кога ли лаје? Па погледа крају и обали, Гледну тамо, па ми се ражали, Виде онде оног дивног Еља, И још Ења, њему пријатеља, И још једна беше ту сирота, Брате
Како дође, процвилела мати: „Помоз', оче, молитву очати!“ Отац гледну јадно боно дете, Погледа га од главе до пете: „Ришћанице, болест је голема, За њу нема на земљи мелема, Ал' не
Ал' не беше ни требе никаке, Ја устадо, ноге беу лаке, Онда гледну каква ми је глава, Ал' и она здрава и читава: Ударити што поднесе снага, Па од ране и бола ни трага, Дивна чуда!
Ово реко, па се лећи спрема, Јера ми се нешто позадрема, Но док место ја тражи по мраку, Гледну малко небу и облаку, Ал' кад виде саме облачине, А звездице те баш ни једине, Падне на ум нојца некадашња, Што
Већ и Гојко озго је сишао, Те по друсту разгледати стао; Тражи јунак Богом побратима, Ал' у чети јунака не има, Гледну даље, и заман бејаше, Већ за њега запитати шћаше, Ал' ето га, ето сивог тића, Иде Стојан и води вранчића, За њим
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Она ме гледну. У душу свесну никад још такав не сину глед; тим би, што из тог погледа кресну, свих васиона стопила лед, све ми то
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Лагани сјевер забридје гором. Оташ гледну на више и остали за њим. Сунце бјеше готово до полак веба. „Е, до сад бисмо сигурни, а посад, богами, не“, започе
“ Петар га прекиде, туривши га у раме а очи упријевши про њега. И Мишан гледну. Пут истока, на савијутку ждријела помоли се гомила људи. Било их пјешака и коњика.
Он гледну на небо, па мало наклони свој крупни кош ближе к њој и настави: „Осим свега тога промисли и на нас! Да, на нас!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
На то сви једанак поустајаше. Фратар гледну на свој часовник и махну пут њих руком, али како у тај мах разјапи уста од зијехања, застадоше сви. — Останите... јо..
— викну синовцу сједајући на крми. Бакоња отрије дланом очи и намјести се на кљуну. Кад се навезоше на ширину, он гледну подасе у воду, али му се свијест поче обртати, те се ухвати за бочину.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Руку и ја пружим, и витког стаса коснем се, Ал’ на зло ти моје послуша рука памет. Гледну ме мрко, па скочи к’о срна, и утече к друштву, Ама бар један поглед да ми бежећи даде.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
С поља шуми песма са палмових грана. Он хукну, док рука пожутела клону, И отворив врата гледну пут Ливана, Где прах звезда сребром мије васиону, И урликну: ''Жене!
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Крчмар се зачуди јако Што догна брижнога кмета да дође сабајле тако. И кмет осети ово, и пошто по крчми гледну, Он, збуњен, отхукну само: „Дај, вели, донеси једну.“ И пође ракију пити.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Јесам ли ти, болан, говорила да не чиниш у неђељу кавге? Срамота је двоме на једнога; ђе су тебе гује из потаје?“ Гледну Муса брду и облаку, откуд оно вила проговара; маче Марко ноже из потаје, те распори Мусу Кесеџију од учкура до бијела
Када Мујо књиге растурио, мало сједе на бијелој кули, али стаде јека испријека, зачуше се јасни таламбаси; гледну Мујо пољу у шрину, силна војска поље притиснула, и пред њоме двије поглавице: једно бјеше Будалина Тале, а друго је
Кад се кнеже Турцима прикучи, испод руке гледну по ордији, ал’ се турска војска ишарала: ђе је чадор, ту је и робиња. Виђе кнеже да је дошло робље; колико је срца
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Сотим путем у своје нуријско му село пролазећи, неки поп виде га где се онде невољан ваља сав израњен. Гледну на њега, не знаде што да му чини. Прође и остави га тако. Ето ти мало после идући један поголем ђак за попом.
« А цар мнеде да се Тома њему со тим исто подругује и јадовито гледну на апостола и љуто заповеди својој стражи да га ухвате кано једну лажу преварну, и у добоку помрчну јаму тако заједно