Obradović, Dositej - BASNE
A naša nas baka uči da ako što u srditosti i strasti i rečemo da ćemo učiniti, kad se gnjev i strast utole, o tom ni da ne mislimo.
” „Al' dok ja to očitam, proći će me gnjev”, veli mu cesar. „To ja i hoću”, odgovori učitelj. Plutarh, za neku veliku pogrešku vesma razgnjevat na svoga slugu:
” A Platon moli komšiju da mu protuče slugu. „Tuci ga sam”, veli mu oni. „Ne mogu, jer sam odveć srdit.” Gnjev upodobljava čoveka zveru. A čovek, ništa ne valja da čini kao zver, bez rasuždenija.
je vozmožno večno| često su prinuždeni zameriti se onima u kojih vreme živu, i njihovo negodovanije na se privući, i gnjev, zlobu i mrzost protiv samih sebe vozdvignuti.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
slovom, što gode Turci počituju za svetinju i mi da počitujemo, da ne bi i dobre Turke i samoga sultana naljutili i na gnjev razdražili.
ili gomila kamenja od crkve i monastira, i kažemo da su to sve Turci sad porazoravali, da bi so tim Rusa na veći gnjev podigli i ražalili, da za tolike crkve osvetu učini.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— Neka ga đavo nosi! — veli pop Ćira. — »Pametniji popušta«, vele naši stari. Uzdržao sam se, savladao sam moj gnjev, i posramio ga svojom uzdržljivošću i dolgoterpljenijem, — a to više, vredi nego da sam ga bacio pod noge.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Pričajući o strahotama koje su se okomile na njegov narod, guslar ih prati brujanjem sve zvučnijim i obuzima ga gnjev; desi mu se da baci i skrha svoj instrument da bi izrazio silna osećanja koja u njemu izaziva jaka želja da popravi
Radičević, Branko - PESME
Ode, ode rastić mladi, U slabačkoj što mladosti Za spomenak tu usadi, Ode, gori, plamti, puši, Gnjev se boži na njeg' sruši.
Kostić, Laza - PESME
mu je očevina grad, na glavi mu je zlatan oblučac, sa grudi mu kamenja stoji sev, al' žešći još iz očiju mu gnjev: „Delila zar? Zar žena, bludnica, posteljičarka kmeta robovskog junačkom rodu da nam bude spas? Je l' ovo zbor?
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
koje propisuje naročiti odbor gramatičara', počeli čak i reč gnev, na žalost, drsko, i bez ikakva zazora, izgovarati gnjev.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Jer zaista, kao hrabar vojnik koji prsimice čeka jurišećeg neprijatelja, tako stade starac, toga časa. Ali gnjev i srčanost što mu na licu odsjevnuše nemahu ništa zemnoga; oružje u koga se uzdao bješe nevidno kao i neprijatelj koga
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Sumnje i molbe, gnjev, nemirnu radost Sve sam sad gled'o u tami za sobom; I jednu bujnu, verolomnu mladost, Početu pesmom, završenu grobom!
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
crnu; slavoljubni ovaj vojevoda mir nebesni pokolebat hoće i u vječnu nizvrć pogibiju sebe samog i svoje polkove. Gnjev pravedni oružje je pravde! Ova gorda i pakosna duša zla je ime u sebe začela i razvila zname stradanija.
Ko pravdine popire zakone, karatelja ima užasnoga; Satana je, lišen svetilišta, na gnjev tvorca obratio strašni, zlu vječnome podiga katedru. Do kakve je on doša gluposti: da prekine lanac mirodržni!
Zar se jesi r'ješio doista ispitati gnjev pravedni tvorca i u vječnu povrć pogibiju sebe samog i sve legione te su tvojoj vlasti potčinjeni i tvojojzi kruni
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
On izgovori ove reči toliko ljubazno, da mu se moradoh pokloniti u znak zahvalnosti, ali je njegov glas pokazivao gnjev čoveka koji ne trpi prigovora.
„Dabome. Ja sam svoje neprijatelje uništio. Uništio!“ govoraše on glasom u kojem se mešao gnjev sa radošću. On skoči sa sedišta i baci pogled na tle kao da tu leže, izmrcvareni, njegovi protivnici, pa da bi tim
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Pa, podignuvši glavu, bojažljivo pogleda u propovjednika, ali, opazivši na njegovu licu gnjev, odvrati pogled i svrne ga na meke, ponizne plamičke što se na velikome oltaru dižu uvis, kao da hoće da cjeluju sveto
Šantić, Aleksa - PESME
Ustaj i crnu odeždu obuci; Svijetli putir ponesi u ruci i krepkom vjerom moj narod pričesti! Molitvom toplom gnjev boga ukroti, i traži milost napaćenoj grudi; S mučenim robljem mučenica budi I s njime stupaj krstu i Golgoti!
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
silu i našu, i kako si pređe u moru vrejuštomu jeziki iz oblaka gorućom kamenom krupom potopila, tako i sade proli gnjev sina tvoga i tvoj na jezike koji te ne poznaju ni počituju!
TURSKA LUNA Nas i oprlji turska Luna, ožeže vatrom i božije sveće, hrišćanske crkve zapusti mnoge. Pravedni se gnjev božji na nas prosu i zlo nam dođe na našu glavu, te popusti ljude, naše zlobnike na nas, da nas gaze i satiru, i
Sažali se Mojsej, poče tužiti pred Bogom da bi odvratio taj gnjev mu od ljudi. Tadar zapovedi mu Bog da skuje od tuča zmiju na priliku onim zmijami i obesi [je] na visoko drvo, da koga
I kroz to jedno dugovanje na sav tabor hušum puče. Na sve ljude prosu se gnjev božiji ka i kroz Jonu begunca ispred božije zapovedi mu, što kćaše da se u moru stopi pun korab ljudstva da brže ne bi
Kad razabra krošto je taj gnjev, onda sabra koji su blizu oko njega Izrailji u plenu bili. Mudre starce i popove posla ih u Samariju da ih uče verovati
Ako kakva koja bila, ljudska srca, što se sasipa u njih, u koje milost moja, u koje pak ljutost i gnjev moj, eda nisu to sve moji sudovi i pocrpala?
A kad biše u salijskoj tamo strani, moru, tek iznenada puče hušum na njih, stiže ih gnjev božiji onde i tu sveta Bogorodica satre ih sviju.
On će odvrnuti od njih taj gnjev povetreni, kugu, zabraniće joj da onim vremenom više ne mori te ljude po njinu vilajetu.