Употреба речи гњев у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

А наша нас бака учи да ако што у срдитости и страсти и речемо да ћемо учинити, кад се гњев и страст утоле, о том ни да не мислимо.

” „Ал' док ја то очитам, проћи ће ме гњев”, вели му цесар. „То ја и хоћу”, одговори учитељ. Плутарх, за неку велику погрешку весма разгњеват на свога слугу:

” А Платон моли комшију да му протуче слугу. „Туци га сам”, вели му они. „Не могу, јер сам одвећ срдит.” Гњев уподобљава човека зверу. А човек, ништа не ваља да чини као звер, без расужденија.

је возможно вечно| често су принуждени замерити се онима у којих време живу, и њихово негодованије на се привући, и гњев, злобу и мрзост против самих себе воздвигнути.

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

словом, што годе Турци почитују за светињу и ми да почитујемо, да не би и добре Турке и самога султана наљутили и на гњев раздражили.

или гомила камења од цркве и монастира, и кажемо да су то све Турци сад поразоравали, да би со тим Руса на већи гњев подигли и ражалили, да за толике цркве освету учини.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

— Нека га ђаво носи! — вели поп Ћира. — »Паметнији попушта«, веле наши стари. Уздржао сам се, савладао сам мој гњев, и посрамио га својом уздржљивошћу и долготерпљенијем, — а то више, вреди него да сам га бацио под ноге.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Причајући о страхотама које су се окомиле на његов народ, гуслар их прати брујањем све звучнијим и обузима га гњев; деси му се да баци и скрха свој инструмент да би изразио силна осећања која у њему изазива јака жеља да поправи

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Оде, оде растић млади, У слабачкој што младости За споменак ту усади, Оде, гори, пламти, пуши, Гњев се божи на њег' сруши.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

му је очевина град, на глави му је златан облучац, са груди му камења стоји сев, ал' жешћи још из очију му гњев: „Делила зар? Зар жена, блудница, постељичарка кмета робовског јуначком роду да нам буде спас? Је л' ово збор?

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

које прописује нарочити одбор граматичара', почели чак и реч гнев, на жалост, дрско, и без икаква зазора, изговарати гњев.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Јер заиста, као храбар војник који прсимице чека јуришећег непријатеља, тако стаде старац, тога часа. Али гњев и срчаност што му на лицу одсјевнуше немаху ништа земнога; оружје у кога се уздао бјеше невидно као и непријатељ кога

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Сумње и молбе, гњев, немирну радост Све сам сад глед'о у тами за собом; И једну бујну, вероломну младост, Почету песмом, завршену гробом!

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

црну; славољубни овај војевода мир небесни поколебат хоће и у вјечну низврћ погибију себе самог и своје полкове. Гњев праведни оружје је правде! Ова горда и пакосна душа зла је име у себе зачела и развила знаме страданија.

Ко правдине попире законе, каратеља има ужаснога; Сатана је, лишен светилишта, на гњев творца обратио страшни, злу вјечноме подига катедру. До какве је он доша глупости: да прекине ланац миродржни!

Зар се јеси р'јешио доиста испитати гњев праведни творца и у вјечну поврћ погибију себе самог и све легионе те су твојој власти потчињени и твојојзи круни

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Он изговори ове речи толико љубазно, да му се морадох поклонити у знак захвалности, али је његов глас показивао гњев човека који не трпи приговора.

„Дабоме. Ја сам своје непријатеље уништио. Уништио!“ говораше он гласом у којем се мешао гњев са радошћу. Он скочи са седишта и баци поглед на тле као да ту леже, измрцварени, његови противници, па да би тим

Ћипико, Иво - Приповетке

Па, подигнувши главу, бојажљиво погледа у проповједника, али, опазивши на његову лицу гњев, одврати поглед и сврне га на меке, понизне пламичке што се на великоме олтару дижу увис, као да хоће да цјелују свето

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Устај и црну одежду обуци; Свијетли путир понеси у руци и крепком вјером мој народ причести! Молитвом топлом гњев бога укроти, и тражи милост напаћеној груди; С мученим робљем мученица буди И с њиме ступај крсту и Голготи!

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

силу и нашу, и како си пређе у мору врејуштому језики из облака горућом каменом крупом потопила, тако и саде проли гњев сина твога и твој на језике који те не познају ни почитују!

ТУРСКА ЛУНА Нас и опрљи турска Луна, ожеже ватром и божије свеће, хришћанске цркве запусти многе. Праведни се гњев божји на нас просу и зло нам дође на нашу главу, те попусти људе, наше злобнике на нас, да нас газе и сатиру, и

Сажали се Мојсеј, поче тужити пред Богом да би одвратио тај гњев му од људи. Тадар заповеди му Бог да скује од туча змију на прилику оним змијами и обеси [је] на високо дрво, да кога

И кроз то једно дуговање на сав табор хушум пуче. На све људе просу се гњев божији ка и кроз Јону бегунца испред божије заповеди му, што кћаше да се у мору стопи пун кораб људства да брже не би

Кад разабра крошто је тај гњев, онда сабра који су близу око њега Израиљи у плену били. Мудре старце и попове посла их у Самарију да их уче веровати

Ако каква која била, људска срца, што се сасипа у њих, у које милост моја, у које пак љутост и гњев мој, еда нису то све моји судови и поцрпала?

А кад бише у салијској тамо страни, мору, тек изненада пуче хушум на њих, стиже их гњев божији онде и ту света Богородица сатре их свију.

Он ће одврнути од њих тај гњев поветрени, кугу, забраниће јој да оним временом више не мори те људе по њину вилајету.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности