Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Begovi su živeli najviše u Gnjilanu, ali ih je bilo i po selima. Često su bili okruženi arbanaškim pljačkašima koji nisu prezali ni od kakvih nasilja.
Tako su npr. begovi od roda Džinića bili stvarni gospodari u Gnjilanu. Nasilja i bezvlašće su bili nesrazmerno teži nego na Kosovu gde je zahvaljujući železnici bilo ovde-onde snažnije
I sada ona o Đurđevu dne „iskače i češlja se“ kod ovog vira. Sudeći po Gnjilanu i kod njih su razvijene realističke osobine i preduzimljivost.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Tako, recimo, u Gnjilanu majka, dok se u crkvi obavlja krštenje, čita neku knjigu da bi joj dete bilo pametno i učeno. U Homolju majka šara po
315—316. ³⁸ Kus-Nikolajev, M., „Neki narodni običaji u Gnjilanu“, Vjesnik Etnografskog muzeja, 1, Zagreb 1935, s. 261. ³⁹ Jovović, L.
Kulišić, Š., Iz stare srpske religije, SKZ, Beograd 1970. Kus-Nikolajev, N., „Neki narodni običaji u Gnjilanu“, VEM, 1, Zagreb 1935. Lazarević, V., „Valja se — ne valja se (iz Levča)“, Raskovnik, 26, Beograd zima 1980.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Navešću dve pesme, jednu koja se peva pri odlasku iz roditeljskog doma, drugu pri ulasku u svekrov dom. Kada u Gnjilanu, koje nije daleko od Vranja, kum, starojko, dever i svekar prstenuju nevestu, oni joj – prema Jastrebovljevom svedočenju