Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Бегови су живели највише у Гњилану, али их је било и по селима. Често су били окружени арбанашким пљачкашима који нису презали ни од каквих насиља.
Тако су нпр. бегови од рода Џинића били стварни господари у Гњилану. Насиља и безвлашће су били несразмерно тежи него на Косову где је захваљујући железници било овде-онде снажније
И сада она о Ђурђеву дне „искаче и чешља се“ код овог вира. Судећи по Гњилану и код њих су развијене реалистичке особине и предузимљивост.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Тако, рецимо, у Гњилану мајка, док се у цркви обавља крштење, чита неку књигу да би јој дете било паметно и учено. У Хомољу мајка шара по
315—316. ³⁸ Кус-Николајев, М., „Неки народни обичаји у Гњилану“, Вјесник Етнографског музеја, 1, Загреб 1935, с. 261. ³⁹ Јововић, Л.
Кулишић, Ш., Из старе српске религије, СКЗ, Београд 1970. Кус-Николајев, Н., „Неки народни обичаји у Гњилану“, ВЕМ, 1, Загреб 1935. Лазаревић, В., „Ваља се — не ваља се (из Левча)“, Расковник, 26, Београд зима 1980.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Навешћу две песме, једну која се пева при одласку из родитељског дома, другу при уласку у свекров дом. Када у Гњилану, које није далеко од Врања, кум, старојко, девер и свекар прстенују невесту, они јој – према Јастребовљевом сведочењу