Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— Mi najbolje znamo koja to tišina — smešila se stručno mlada grobarka u razgovoru s jednim parastosom, godišnjim, dosta veselim, čiji su priređivači već poodavno preturili vraćanje iz
Ili gori mirno dva, tri minuta, i odjedared se usuli kao da je neko odnekud dunuo u plamen. Kako je to znala grobarka, znala je i cela palanka. Groblje je kronika grada, a grobari su vrsta lokalnih novina.
Kako je to znala grobarka, znala je i cela palanka. Groblje je kronika grada, a grobari su vrsta lokalnih novina. Grobarka Nata dočekuje i izveštava i one koji veruju u bapske priče i one koji ne veruju.
Ćute, zbunjeni. Siđoše s groblja kao posramljena deca. Ostadoše grobarka i pop-Tominica. —Lako je vama, gospa popadija — veli grobarka, iskreno vi ne živite na groblju.
Siđoše s groblja kao posramljena deca. Ostadoše grobarka i pop-Tominica. —Lako je vama, gospa popadija — veli grobarka, iskreno vi ne živite na groblju. Deca mi plaču, a i ja sam mrtva od straha.
Moglo bi se s malo preteranosti reći da je i ono nekadašnje groblje u grobu, jer se i groblje menja. Sadašnja grobarka ima dvadeset šest godina, i gleda vas kao vampira ako počnete razgovor o gospa Noli i njenom društvu.
Ta grobarka sad vodi drugu kroniku, i sasvim drugim primerima potvrđuje duboko istinitu teoriju gospa Nole Lazarićke, nekadašnje bog