Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Ми најбоље знамо која то тишина — смешила се стручно млада гробарка у разговору с једним парастосом, годишњим, доста веселим, чији су приређивачи већ поодавно претурили враћање из
Или гори мирно два, три минута, и одједаред се усули као да је неко однекуд дунуо у пламен. Како је то знала гробарка, знала је и цела паланка. Гробље је кроника града, а гробари су врста локалних новина.
Како је то знала гробарка, знала је и цела паланка. Гробље је кроника града, а гробари су врста локалних новина. Гробарка Ната дочекује и извештава и оне који верују у бапске приче и оне који не верују.
Ћуте, збуњени. Сиђоше с гробља као посрамљена деца. Остадоше гробарка и поп-Томиница. —Лако је вама, госпа попадија — вели гробарка, искрено ви не живите на гробљу.
Сиђоше с гробља као посрамљена деца. Остадоше гробарка и поп-Томиница. —Лако је вама, госпа попадија — вели гробарка, искрено ви не живите на гробљу. Деца ми плачу, а и ја сам мртва од страха.
Могло би се с мало претераности рећи да је и оно некадашње гробље у гробу, јер се и гробље мења. Садашња гробарка има двадесет шест година, и гледа вас као вампира ако почнете разговор о госпа Ноли и њеном друштву.
Та гробарка сад води другу кронику, и сасвим другим примерима потврђује дубоко истиниту теорију госпа Ноле Лазарићке, некадашње бог