Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Odmah udariše jedan s jedne a drugi s druge strane puta, da ih Raka ne opazi, pa u stopu za njim Pomrčina beše gusta, a on nije baš toliko oštra vida da ih smotri. Uputio se pravo njihovoj kući, a govori sam.
Živo da uhvatimo! — šanuše sloški. — Bog i duša, čudna zverka! — Ti, Radošu, pušku na nokat, pa uždi, ako dođe do gusta. Samo gledaj dobro da nas koga ne osakatiš! — Ne brinite se vi! — reče Radoš i zasede s puškom iza jednog grma.
Strahinja uzdahnu, raspali bolje lulu, odbi dva-tri gusta dima, pa opuči putem naniže, a počesto se osvrtaše za Radojkom — dogod nije već zamakla gore u voćnjak.
Strahinja uzdahnu, opet ga ljuto steže u grlu; opet povuče dva-tri gusta dima, pa pohita naniže k zaroškom hataru. Presamari preko Gologa brda.
Doveče će ga već spremiti u vodenicu... Odista je strašna ta gudura gde je vodenica zaroška. S jedne strane gusta šuma, i danju je mračno u njoj, a kamoli noću.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
U doba kad se događaj o kome pripovedam desio, Mačva je drukčije izgledala. Mesto njiva i pašnjaka beše tu gusta šuma. Hrast do hrasta, grm do grma, a česte tako guste „da nisi mogao guju za rep izvući.
Da nas su tu njive i livade plodne kao Misir; ali negda tu beše gusta šuma. To zgodno mesto, baš na samom ušću Drine u Savu, vazda su posedali hajduci i ustanici.
On pristane i počne kopati. Ali se najedared spusti tako gusta magla da on nije video kud kopa nego je krivudao tamo-amo; na nekim mestima sastavljao je sam prokop.
Tamo je gusta šuma, a i Sava je blizu, pa možete i preko Save preći. Onda se izlubi sa braćom i priđe ruci materinoj.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Pa kidam i cepam sve sa sebe, gledam svoje golo telo i kao luda tražim, vrištim, hoću tvoje poljupce, tvoja gusta. Oh, daj mi tvoja usta! Bože smiluj mi se!
Afrika
Čamac klizi po vodi, koja strašno jako miriše; kroz tako gusta isparenja, da se skoro sumnja da ovde postoji tačna granica između vodene površine i vodenih para.
Ovo zelenilo, ova gusta šuma ovde je od palmi, na kojima se vide režimi banana i hlebova, od kafetia i kokosa. Ja tek ovde vidim da je veliki
Zato su Komoe, Volta, Zazandra i Niger tekli providni, kao obasjana gusta kiša kroz azur; sa svim svojim ribama, kajmanima, pirogama, čiji se pokret video kao u staklu.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Kako je, u zagrljaju, milovala i tu kosu. Ta kosa je onda bila gusta i svilena, zlatna, vezana u kiku, a sad se činila suva, čekinjava, i imala je riđu, kako se njoj činilo, zversku, boju.
Bila je lep oficir, maškara. Samo bi je gusta kosa, ispod klobuka, odavala. Kad je počela da jaše, Trifun se prepade, kad je, za nekoliko nedelja, postala najbolja.
Pavle se, docnije, sećao samo da je, tu, gde je bila, legla, bilo polje puno bulki, a iza tog polja, crna, gusta, šuma. Stajao je, u nedoumici, čelo glave devojčeta.
Ta kosa, riđa, zlatna, padala je, gusta, do na zemlju, tako, da su prostirali čaršave pod nju. A kroz tu osunčanu kosu, kao da je toj mladoj ženi, Sunce, sve
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Karsni teren skriva čoveka isto onako kao i gusta šuma, možda još i bolje, i vrlo je pogodan za četničko ratovanje. Oblast crnogorskih plemena je, dakle, karsna tvrđava u
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Između torbi i staze stajala je gusta masa posmatrača leđima okrenuta nama. Nisam uspeo da kažem ni reči, a Rašida je već išla prema meni noseći nešto
nešto izvanredno: slojevi smeđozelene vode kroz koju prolazi sunce, neka ribica, neki list a preko svega toga tišina gusta i čulna, skoro opipljiva. Osećao sam kako mi se svi mišići na telu opuštaju.
Zar me nije stid? U mojim godinama oni su... Bože moj, u mojim godinama! Hvatam sebe kako se smejem osećajući kako gusta i topla krv juri kroz moje žile, a onda me, a da ni sam ne znam kako, zahvata ravnodušnost. Nije me stid.
Video sam samo zlatno pramenje njene kose, ali i to je bilo dovoljno da osetim kako mi krv postaje gusta, i topla, i luda kao najluđi konji u galopu. Svečanost se ubrzano završavala, jer je bio već jedan sat.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Pojako grbav, poveći nos, oči velike crne, jaki brkovi i obrve, kosa vrana, gusta, cela glava kao da je u Mesopotamiji iznikla, impozantna, no bi trebalo da je za nju znatna dužina ostalog tela, ta
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Kaplje kroz trsku, kaplje, i, mada je gusta tmina, vidi kako jedna žaba skače, sve bliže i bliže. Isprekidan lavež pasa i isprekidan poj petlova, još od ponoći,
vrbacima, na drugoj strani, podiže se magla, mlečna i teška, što uskoro kao dim ispuni svu dubinu nad Dunavom, i posta gusta. Pesma onih u čamcima, kroz bezmernu tišinu, tamo dole, dopirala je do njega jedva čujno, kao ispod zemlje.
Mokar miris žbunja, zagušljiva toplota niskih i osunčanih oblaka, magla iz dubina, gusta kao dim, sve ga je to gušilo i uspavljivalo.
Zatim je opet nastajala gusta šuma, gore u planini, a za njom, kao ogromne kamenite zavese, stenje, vrhovi, vrletne zidine.
Oko njih je gusta trska čujno šuštala. Iza njih se videla reka, koja se činila da stoji, nepomična sa svojim vrbacima. Kad god su kola
Ispod brega lelujala se gusta, visoko ižđikala trska. Iza kuće, dalje uz brdo, beše šuma koju su vojnici Vuka Isakoviča bili počeli da krče, i
Sve do neba, nad svim vrbacima, nad brdima, jednolikim dubinama i sivim ravnima, videla se sama gusta, maglovita kiša.
Stigavši na brežuljak, gde je uvela trava bila naročito gusta, tako da mu se činjaše kao da gazi po vrhu nekog plasta, on poče, zlovoljno, da mrmlja, obilazeći oko groba, jer mu je
Mokar miris obala i vrbaka, zagušljiva toplota niskih i osunčanih oblaka, magla iz dubina, gusta kao dim, sve ga je gušilo i uspavljivalo.
Matavulj, Simo - USKOK
Drugom se odmoriše na drugoj strani planine na pomol njeguške doline, koju bješe pritisla gusta magla. — Uh, čajine! — reče Krcun. — Ali njeka! Već je kraj zimi. Noćas je sreta ljeto. — Kako to! — pita Janko.
Milićević, Vuk - Bespuće
Pa i ona se slomi jednog dana. Jednog jesenskog jutra, pred svitanje, dok napolju neprestano pljuštaše gusta i bujna kiša, trgao je djecu iza sna neki čudnovat nemir u kući. Oni su skočili bosi i neobučeni iz kreveta.
danu ničega zlog, ničega rđavog, nije u njemu bilo nikakve srdžbe ni zlobe, ali nije to bila ona dobrodušna, bujna i gusta kiša koja se slijevala s uživanjem i klikom, u punim zvucima, poslije sušnih, izgorjelih dana, u njedra zagorjelih i
I on je valjda bio zadrijemao u svojoj naslonjači, jer kad ga je trgla neka lupa iz hodnika, oko njega je bila gusta pomrčina.
Radičević, Branko - PESME
Strašni vijar odozgo me trže, Pa me dole u tavninu vrže, Sama tmina, sama tmina gusta I praznina oko mene pusta, Pute pusti, pute straoviti! O pomozi, Bože siloviti!
lagani, I evo nas na drugojzi strani, A odavde sve još ubavije: Kako samo dolina se vije, Kako gora podigla se gusta, A po gori sve ta lipa pusta, Lipa cveta, cvetići mirišu, A uz miris vetrići uzdišu, A uz vetrić kosi poklikuju,
Pođo onda opet unapreda, Pa ti jednu livadu ugleda, A po njojzi svud kopriva gusta, Nađikala svr čoveka pusta, Čkalj, bunika, tatula, štirina, I svakakva druga travurina.
36. Već gusta s' magla jutrom započela, Na zemlju mraz je veće padô kru(t) Zeleno lišće jesen je odnela, I goli diza k nebu drvo
A pored sela legla gusta šuma, Te pružila se jednako kraj druma, Kroz lišće gusto pirka vetar tio, — Al' ko se ono uz dub naslonio?
I do sada Šeta ja po gori, Ali ne čuh još nikada, Da slavujak zbori.“ Reče momak, pa do džbuna Skoči mlađan gusta, Da on vidi da l' iz kljuna Ide glas il' usta. Al' i moma iz zasede Skoči mlada oma — Beži, momo, eto bede!
ti njeni usta; Ona beše kano kad poteče Iz oblaka amo munja pusta, Pa zapali sve štono zateče, Dano gore do oblaka gusta. Srce mi buknu, pa reko: „Jesi l' moja?“ Ona drkta: „Navek, navek tvoja!
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Čučim tako na vrbi i zurim u nijem svjetlucav riblji roj, a onda se pred mojim zasjenjenim očima odjednom razgrana gusta krošnja pitomog kestena s raskokanim prezrelim čaurama: ih, u kestenar, šta će mi ribetine!
Kostić, Laza - PESME
” OBJESEN Ostarelo leto bolno, opada mu kosa gusta, drvlje suho i nevoljno, i što osta lišća pusta sve je velo, neveselo.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
OGNjENA VILA U gluvoj noći, u krugu mlina, mećava gusta povela kolo, u pustoj šumi poviše mlina drveće cepti, samo i golo.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Veče se sasvim neprimetno zamotava oko Manjeg ostrva čija je gusta šuma odmah prekoputa. Između ova dva ostrva, sasvim blizu mene, dižući tihi i vedri šum, prolaze dve ribarske barke.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
SUMORNI DAN Kiša sipi... U daljini Povila se magla gusta; Dan prolazi u tišini, Gora nema, polja pusta. U Mrtvilu sve počiva, Nigde nema stvora živa.
Napolju mrtvilo vlada, I sitna kišica sipi i gusta caruje tama. U tom se kucanje začu. U krčmu uđe naglo Čudnovat nekakav gost; usne mu grozno se smeše, Iz praznih
Sa mračnih domova njini' I drevnih, kamenih platna, vinjaga gusta se vije, Il' šumi na visini, I kao prastaro groblje lisnatom mrežom ih krije.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Voda, bistra i gusta i kao rastopljen metal, kao tela nekih životinja sjajnih i providnih. Stajaše nad tim izvorom čovek bled i u crnoj rizi.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
U podnožju je tekla reka. Teren se sa one strane dizao. Nad rekom je bila gusta magla. Na celom prostoru ni traga od neprijatelja. — E, vidite onu maglu — objašnjavao nam je komandir.
Nigde zvezde da bismo se malo orijentisali, a kiša lije, pomrčina je gusta kao testo i strašna kao smrt. Ordonansi zaziru od svakoga drveta, od svakoga žbuna, i niko nikom ne veruje.
Svaki čas staju i osmatraju. — Eno je i njihova pešadija! — reče komandir. Ispred one šume videla se gusta kolona, sa isturenim prednjim odeljenjima. — Vidite desno, eno ih još! — dobaci neko. — A i levo...
A putevi sve gori, konji se neprestano sapliću, pomrčina kao olovo gusta. Topovi svakog časa zakačinju za kola i onda se razleže zapomaganje.
Onda komandant naredi da pođu poslužioci i pomognu, te narod jedva krete, a za njim lagano i mi. Gusta pomrčina pritisla zemlju, da se ni prst pred okom ne vidi.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
uši im zagluhnuše od blejanja ovaca, a pored njihovih nogu snovahu ošišane, pognutih glava do zemlje, site i dobre ovce. Gusta sura prašina, koja se prema suncu prelivaše u neko crvenilo, stade ih štipati za oči, stade se uvlačiti u nos, u uši,
Napolju se smračilo, i ako je još dosta rano. Navukla se po okolini gusta magla, pa rosi po mokroj, raskaljanoj zemlji, po drveću i zgradama, cedi se sa lišća i krovova u sitnim kapljicama i
On sam to uviđa i obuzme ga veliki bol u srcu, kad pomisli na takav rastanak... ... Sinulo proleće. Gusta zelena trava pokrila je voćnjake, pa je milina zaustaviti oko na tom zelenilu.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Svud oko njega beše tišina, velika, gusta šuma, u kojoj su u proleće pevale ptice; dole ispod njega žuborili su potoci, a on je to slušao, naslađivao se ptičjim
Silne mušice, kao kakva gusta magla kad pritisne polja, napale su jedanput na takvu vojsku, nagonile je u bekstvo, naterale je u more, te se cela
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Tresu se i kupe šljive. Raširila se pred očima velika, gusta, zelena gora, gora od šljiva. Dugi, pravi, kao sveća, redovi otegli se u nedogled.
— Iziđi na breg, pa zasviraj na sve četiri strane. Tvoja će se želja ispuniti. Starca nestade, u sobi se opet navuče gusta pomrčina, ali u ruci mi ostade hladna dugačka truba. Obukoh se brzo i izađoh iz kuće.
što tako milostivo, tako ljubavno i slatko gledaju, kako ne gledaju nigda ni babove, ni mamine, ničije druge oči; i ona gusta, smeđa, meka kao svila, mirišljava kosa; i onaj vazda pognuti posleni stas, — jer se teta neprekidno nalazi u nekakvu
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
u sobu, ćir Đorđe čačkaše zube velikim krivim jagodinskim nožem, Mića »Oficir« sukaše brke, a Sreta puštaše koturove gusta dima, kao već svaki čovek kad ima neku veliku muku i čitaše novine od poslednjih dana.
Rakić, Milan - PESME
Podne, ti si gladan. Ti bi trave hteo; Svuda oko tebe buja trava gusta, I mirise njene ćuv donosi vreo. Ali bič fijukne. Zbogom, nado pusta!
dirnuti rukom nije smeo Ni otmeno ti lice, niti usta, Ni zlatnu krunu, ni kraljevski veo Pod kojim leži kosa tvoja gusta.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
CMILjA: Nije, nego baš onizak, žgoljav, ko spečen. IKONIJA: Potpuno ćelav. JAGODA: Ma kaki ćelav! Kosa mu gusta, proseda, grugava. CMILjA: Oči zelene. JAGODA: Neće biti zelene. Kao varnice, vatrene!
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Zato je svetlost tu gusta i u takvim nanosima da je ni košava, kad vitla, ne raznese odmah. Gospodar Jevrem tu vidi onog sebe, mladog, kako u
Prašina kroz koju je prolazio, dizali su je i drugi uhapšenici, iza i oko njega, sivkasta i gusta, ulazila mu je u krv, u dah i slegala se u nekom pramraku što se, svuda, otvarao u njemu.
Koliko je bivao dalje od nje to ga je ona prisnije doživljavala a sve jače osećanje, neka gusta, razluđena vatra, potpuno ju je osvajalo.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
A odavde sve još ubavije Kako samo dolina se vije! Kako gora podigla se gusta! A po gori sva ta lipa pusta! Lipa cveta, cvetići mirišu, A uz miris vetrići uzdišu, A uz vetrić kosi poklikuju; Uz
“ - „To bejahu ideali! Bez njih nema više leta Nad oblakom mraka gusta; Bez njih bi se malaksalo, Bez njih bi se brzo palo, Svet bi bio grob bez cveta, Život prazan, - mladost pusta!
Tad djevojče neko, izmeđ' crnih štica, Donesoše ljudi. Kosice joj ruse Po ledenim grud'ma, kao svila gusta, K'o mekano zlato, počivahu ti'o. A zaleđen, mrtav, k'o da s lednih usta Jedan gorak osmjeh još treptaše mio...
Napolju mrtvilo vlada, I sitna kišica sipi, i gusta caruje tama. U tom se kucanje začu. U krčmu uđe naglo Čudnovat nekakav gost: usne mu grozno se smeše: Iz praznih
dirnuti rukom nije hteo Ni otmeno ti lice, niti usta, Ni zlatnu krunu, ni kraljevski veo, Pod kojim leži kosa tvoja gusta.
nemoj stati, Dok ne padne najzad spasonosno veče. Podne. Ti si gladan. Ti bi trave hteo; Svuda oko tebe buja trava gusta, I mirise njene ćuv donosi vreo. Ali bič fijukne: zbogom, nado pusta!
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Jedne večer iznenadi ih pri povratku gusta magla, a Isak izgubi stazu i zalutao bi da ga Hektor ne izvede na pravi put, i tako dođoše srećno kući“.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
On je ležao raskrečen poleđuške na betonu i topla, gusta krv tekla mu je iz usta pa slazila niz bradu na razdrljene, rutave grudi koje su ga bolele, dok se po usnama bila
se plavila, a široke radničke pantalone bile su isprskane svima bojama kao paleta; lice mu bilo okruglo, rumeno, kosa gusta, kovrdžava, izraz mio, potpune bezbrižnosti i detinjske čednosti. Pri osmejku blistao mu se niz finih, snežnih zuba.
Na krstu samouka Packa stoji plajvazom napisano: † podnarednik Kasanov iz Ćustendila... Gusta i odvratna magla ponova pritisnu. Potmulo, u daljini, grmele su haubice.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
A to nije dobro. Ne, takvi ljudi nikako ne treba da imaju djece. Što li sve malograđanska glad za senzacijama i gusta, paklinasta fantazija pučkih ženica nisu izmaštale i saplele oko te smrti!
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Još su ga veoma odlikovali negda crni, a sad progrušali brci, dugi kao povesmo, i gusta okrugla brada, koja mu je pokrivala skoro sve lice ispod očiju na niže.
I ona gusta izmaglica, koja se vazda viđa oko zalaska sunčeva, pretvorila se u vatru, pa blista i treperi, zaklanjajući jedan deo
Na blagoj, malo nagnutoj ravnici ležaše raširenih ruku i opruženih nogu, mrtav Pantovac. Strah ga beše pogledati. Gusta kosa mu beše spaljena i na mesto nje stajahu još ukovrčeni crni i tvrdi purci, pepeo od kose, koji mu davahu još
— Otvaraj, more, ozeboh na ovom kijametu — — odgovori Đurica. Vrata se otvoriše; iza njih zinu ista takva gusta i crna pomrčina, kakva beše na polju. Đurica uđe u sobu. — Upali-de videlo, oslepiću u ovoj prokletoj pomrčini.
Naišao valjada poslom, da mu što javi. Tako prosedeše u razgovoru dugo. Prođoše dva časa noći, navuče se gusta pomrčina, jer ne beše meseca, a po nebu plivahu jednostavni tamni oblaci, pa se onda obojica krenuše niz brdo.
Petković, Vladislav Dis - PESME
OGLEDALO Kroz svest i nerve čujem da korača Senka tišine i nejasna mira, I gusta magla lagano se zbira U pokrov bola, u zavesu plača.
Krv kao savest ne dade mu spati. A šta mu mogu pomrčina gusta I šume mraka — šta mu mogu dati? Da l' večan pokoj, da l' željena usta?
1914. PROLEĆE 1915. GODINE Opet nam je zemlja teška k'o tamnica, Pomrčina gusta nasred grudi leži. I varoš i voda, brdo i ravnica — Sve je jedno danas, sve grobovi sveži.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Ceremoniji predaje univerzitetskih diploma u Muzičkoj akademiji predsedavao je uvaženi predsednik Barnard. Njegova gusta, snežno bela kosa i duga brada, njegova sjajna inteligencija koja je zračila sa svakog dela njegovog divnog lica,
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
I upravo se oni povremeno, i što dalje to češće, kao gusta potka uvode u nekoliko najboljih pesama nastalih između 1923. i 1927.
i sveta takođe nalazi – i to s pojačanom ulogom koju u poeziji ima jezik kao njen medijum – jezički međusvet: jedna gusta mreža jezičkih znakova koja se teško razmiče.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
dobiće se jedna celovitija, doduše vrlo siromašna, ali zato i dosta zanimliva slika o unutarnjem sastavu romana. Gusta mreža ponavljanja na oba njegova kraja, sa već opisanim postupkom obrtanja, stvara prstenasti kompozicioni sklop.
Kaplje kroz trsku, kaplje, i, mada je gusta tmina, vidi kako jedna žaba skače, sve bliže i bliže. 367 Prizor, koji je delimično naveden, sav je u komešanju i
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
I zasuzi mu oko i nabra mu se čelo, Uzdahnuo je gorko: „Izgubio sam raj!“ Oh, noć je bila crna, tama je bila gusta, Ni od kud jedan zračak ni putokazni sjaj.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Čamac klizi po vodi, koja strašno jako miriše; kroz tako gusta isparenja, da se skoro sumnja da ovde postoji tačna granica između vodene površine i vodenih para.
Ovo zelenilo, ova gusta šuma ovde je od palmi, na kojima se vide režimi banana i hlebova, od kafetia i kokosa. Ja tek ovde vidim da je veliki
Zato su Komoe, Volta, Zazandra i Niger tekli providni, kao obasjana gusta kiša kroz azur; sa svim svojim ribama, kajmanima, pirogama, čiji se pokret video kao u staklu.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
TURČIN Jedan RUDNIČANIN Jedan GRUŽANIN Jedan SELjAK Gomila pobunjenih SELjAKA HADžI PRODAN PRVI AKT PRVA SCENA Gusta šuma u okrugu smederevskom. Isak Piletić sedi sam više neke provalije. Docnije Glavaševi momci. ISAK: U ropstvu život?
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Kuršumi zapištaše koseći granje i lišće, neko ulevo od mene jauknu, mi skresasmo puške, dim kao gusta magla napuni šumu (jer se iz: sklopljena zelenog gustiša teško razilazio), a mi se u tome mraku proderasmo nekakvim
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
“ „Ne ostavljajte me!“... Na užas naš, vidik pred nama poče da se gubi. Od vrha Kajmakčalana spuštala se kao avet gusta magla. Sunce zamrači, teški oblaci nas obaviše i utonusmo u potpunu tamu i mrak. Nije se videlo ni dva koraka „Pucaj!“.
Upravo, mi tu Sivu Stenu nismo ni videli tada. Magla je još uvek bila gusta kao testo. Zastali smo neodlučni, ne znajući na šta ćemo sada naići. Izviđači su otišli žurno napred.
— Kuda treba da idem sada? — Evo, ja ću vi pokažem — reče jedan od onih koji je sneo Gruju. Bila je to nekada gusta šuma. Sada su ostali žalosni ostaci iskidanih, ili zacepljenih stabala.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
U šušnjakma okol’ njega Od slavuja gusta jata Pesama im slatka nega Prolazeće redom zove, Da pod drvam, međ ružama, Na mirisnim posteljama Teškom telu
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Samo dole nad Kozarom nadnijeli se crni oblaci, a gore oko Kočića Glavice vrza se gusta magluština... Jezdi đogin, po'ladan vjetar pirlija, a srce Mi se u prsije' razigralo.
Bojić, Milutin - PESME
Kô nadgrobne ploče strče brda siva I glečere gusta sumaglica kupa. Već danima tako bez promene sve je: Ni cika, ni suze u toj polutami; Čak ni nebo da se rumenom
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Gleda kako bašta, zelena, velika, gusta, sa uređenim lejama a prošarana osušenim belim tuluzinama obranih kukuruza, miriše sveže.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
i, sem toga, stavlja se u seme bela para (da pšenica bude čista i bela), jaje (da bude krupna i jedra), češalj (da bude gusta).
Ćipiko, Ivo - Pauci
Objedovao je u krčmi na putu. Pred njim pružalo se ogoljelo polje, a daleko rasula se gusta magla kao more. U posmatranju, njemu je kroz tu maglu nad morem sjalo toplo sunce.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Ponestaje mi dah, znoj mi s čela curi u oči i zamagljuje mi vid. Među zubima mi gusta lepljiva pljuvačka a nepca suva i skorela. Ne smem da pogledam ni gore ni dole.
Ilić, Vojislav J. - PESME
travom, skrivena od celog sveta, Mirno i tiho ljubica cveta plava, I lepo lisje nežnog i bajnog cveta Strnjika krije i gusta, visoka trava.
O, znaj da ljubav moju ni večnost otela nije, Ni gusta, zelena trava, što sunce nada mnom krije, Ni hladni prekor tvoj. 1885.
Napolju mrtvilo vlada, I sitna kišica sili i gusta caruje tama. Utom se kucanje začu. U krčmu uiđe naglo Čudnovat nekakav gost; usne mu grozno se smeše; Iz praznih
Od to doba bacajući suzni pogled sa visine Carski sin je s mračne kule željno gledô u doline. Tamo gusta lipa miri i svilena bleje stada, I hori se tužna pesma što pastirka peva mlada.
Sa mračnih domova njini I drevnih, kamenih platna, vinjaga gusta se vije Il' šumi na visini, I kao prastaro groblje lisnatom vrežom ih krije.
I zalud kliče vrtar mlad, Grobnice ćute neme, Njih gusta tama krije sad, I nemo, gordo vreme. Kô ravnim poljem zelen klas, Pod krilom od zefira, Sumorni spomen stresa nas U
I zalud kliče vrtar mlad, Grobnice ćute neme Njih gusta trava krije sad, I nemo, gordo vreme... 1883. ORGIJE Nemati nimalo mira - ta to je doista pseći! Lalo!
Kad hrabrost tiranu služi, a sjajni Kapitol drema? Kiparis grobnicu krije i gusta, zelena trava, Gde, s čistom ljubavlju k rodu, pravedni Tulije spava.“ Tako zboraše Katon.
Blizu samoga sela gusta se šumica diže, Gde kravar obično drema kad sunce na zrenik stiže. Tu divlje cvetaju ruže i bistra rečica teče, I pesma
Kmet samo izdiže veđe, Pa onda istija tako u strašno hrkanje pređe, Da zaspa kô mrtvac pravi. Još tama vladaše gusta, A on se bunovan trže i onda lagano usta I pogled okolo baci.
Buktinja zasvetli jasno, a pred njim - opštinski ćata. On šturnu preplašen u mrak, gde senka vladaše gusta, Al' vajda beše mu slaba, jer svetli buktinja pusta I kmet ga uoči dobro. „Gospode, hvala je tebi.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Debeli kukasti nosevi bacaju u zasenak sve špansko u liku. Gusta materija nosa određuje im individualnost... A tepmeramenti, prosto nešto starozavetno.
Njegovo čelo, obrazi, i crna gusta brada, to je bio čitav peizaž. Imao je stručnog znanja daleko više no što je morao da ima.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Negde desno svitnu nešto. Ne znam da li je blizu, ili daleko... Noć je stigla, neprozirna i gusta. Kroz tišinu nečujno odmiče zanemela baterija.
Na brkovima ljudi se uhvatio led, a iz usta bije gusta para. Nailazimo na sve deblji sneg, ali oni pred nama su već ugazili staze. Poneki se oklizne i konj naleti na njega.
A planine visoke, izbrazdane jarugama. Ogromno stenje kao da je iz zemlje izraslo. A u međuprostorima gusta šuma. Trebalo je osvajati svaki kamen, svako drvo... I poslednje rezerve uvedene su u borbu.
Na grebenu jednoga bliskog zemljišnog talasa, levo od nas, odjedanput izbi gusta masa njihove pešadije. Bele visoke kalične bugarskih vojnika bleštale su na suncu.
Petrović, Rastko - PESME
Pa ne ljubi, kad smrt ti dođe, draganu tu na usta; Uskoči međ vitle i međ kajaše, Dočekaće te ova šuma gusta, Kao trgovca čežnjiva uskočka četa Radiše, I razneće to belo telo tvoje, tako puno pobeda i nebesnih odseva, Svim
I spusti, evo, matica do zore tajnog života: Tišinu gde, mir i greh, ubrzga raspuklost gusta I neki strah bez smisla; galije gladnih sramota, Vi nećete poteći nikad kroz zločinačka usta!
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
RANO LETE PRVI DIO I Iz gusta ljeskara na ivici Prokina gaja, javi se glas kukavice: — Ku-ku! Ku-ku!
Kud li to dječak otrča, na čiji znak? Prokin gaj, zapuštena, gusta i prilično velika šuma, na sat hoda udaljen od podnožja planine, bio je oduvijek, čak i za starije ljude, pomalo strašno
Svi za njim! Čitav razred, kao da je jedva dočekao tu komandu, veselo jurnu napolje i prosu se niz dvorište u pravcu gusta ljeskara kud je umakao bjegunac. — Drži ga! Drži gaaa! — Aha, ne daj tamo!
IV Grupa djevojčica s grajom se vraćala iz škole i uprav kad su prolazili pokraj gusta ljeskova žbuna obavijena divljom lozom, jedna od njih preplašeno vrisnu: — Jao, noge! Eno nogu!
Ide kasna jesen, kiše, vjetrovi, kako ćeš da sjediš samo pod bukvom, pa makar ona bila ne znam kako granata i gusta. Tek su počeli da planiraju gdje će smjestiti građevinu, kad se Nikolica nešto prisjeti: — A kamo kućica za moju
rasturenih aviona lovaca, a onda je daleko na horizontu jedan avion strelovito pojurio naniže ostavljajući za sobom rep gusta dima. — Tuku se naši i njemački avioni! — radosno su povikali dječaci istrčavajući na bair poviše druma.
na zaravan pred školom, dječaci spaziše kako iza bregova, tamo negdje nad Unom, rastu, klupčaju se i šire oblaci gusta dima. Izgledalo je kao da se sama zemlja provalila pa izbacuje i rita crno oblačje.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Velik i jak od višega i pojačega svakad se čuva. U tome nije golema čuda ko se u prsi gruha za izgledanje umaknuća gusta luga. Što je oteto, ono je i prokleto.