Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Одмах ударише један с једне а други с друге стране пута, да их Рака не опази, па у стопу за њим Помрчина беше густа, а он није баш толико оштра вида да их смотри. Упутио се право њиховој кући, а говори сам.
Живо да ухватимо! — шануше слошки. — Бог и душа, чудна зверка! — Ти, Радошу, пушку на нокат, па ужди, ако дође до густа. Само гледај добро да нас кога не осакатиш! — Не брините се ви! — рече Радош и заседе с пушком иза једног грма.
Страхиња уздахну, распали боље лулу, одби два-три густа дима, па опучи путем наниже, а почесто се осврташе за Радојком — догод није већ замакла горе у воћњак.
Страхиња уздахну, опет га љуто стеже у грлу; опет повуче два-три густа дима, па похита наниже к зарошком хатару. Пресамари преко Голога брда.
Довече ће га већ спремити у воденицу... Одиста је страшна та гудура где је воденица зарошка. С једне стране густа шума, и дању је мрачно у њој, а камоли ноћу.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
У доба кад се догађај о коме приповедам десио, Мачва је друкчије изгледала. Место њива и пашњака беше ту густа шума. Храст до храста, грм до грма, а честе тако густе „да ниси могао гују за реп извући.
Да нас су ту њиве и ливаде плодне као Мисир; али негда ту беше густа шума. То згодно место, баш на самом ушћу Дрине у Саву, вазда су поседали хајдуци и устаници.
Он пристане и почне копати. Али се наједаред спусти тако густа магла да он није видео куд копа него је кривудао тамо-амо; на неким местима састављао је сам прокоп.
Тамо је густа шума, а и Сава је близу, па можете и преко Саве прећи. Онда се излуби са браћом и приђе руци материној.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Па кидам и цепам све са себе, гледам своје голо тело и као луда тражим, вриштим, хоћу твоје пољупце, твоја густа. Ох, дај ми твоја уста! Боже смилуј ми се!
Африка
Чамац клизи по води, која страшно јако мирише; кроз тако густа испарења, да се скоро сумња да овде постоји тачна граница између водене површине и водених пара.
Ово зеленило, ова густа шума овде је од палми, на којима се виде режими банана и хлебова, од кафетиа и кокоса. Ја тек овде видим да је велики
Зато су Комое, Волта, Зазандра и Нигер текли провидни, као обасјана густа киша кроз азур; са свим својим рибама, кајманима, пирогама, чији се покрет видео као у стаклу.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Како је, у загрљају, миловала и ту косу. Та коса је онда била густа и свилена, златна, везана у кику, а сад се чинила сува, чекињава, и имала је риђу, како се њој чинило, зверску, боју.
Била је леп официр, машкара. Само би је густа коса, испод клобука, одавала. Кад је почела да јаше, Трифун се препаде, кад је, за неколико недеља, постала најбоља.
Павле се, доцније, сећао само да је, ту, где је била, легла, било поље пуно булки, а иза тог поља, црна, густа, шума. Стајао је, у недоумици, чело главе девојчета.
Та коса, риђа, златна, падала је, густа, до на земљу, тако, да су простирали чаршаве под њу. А кроз ту осунчану косу, као да је тој младој жени, Сунце, све
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Карсни терен скрива човека исто онако као и густа шума, можда још и боље, и врло је погодан за четничко ратовање. Област црногорских племена је, дакле, карсна тврђава у
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Између торби и стазе стајала је густа маса посматрача леђима окренута нама. Нисам успео да кажем ни речи, а Рашида је већ ишла према мени носећи нешто
нешто изванредно: слојеви смеђозелене воде кроз коју пролази сунце, нека рибица, неки лист а преко свега тога тишина густа и чулна, скоро опипљива. Осећао сам како ми се сви мишићи на телу опуштају.
Зар ме није стид? У мојим годинама они су... Боже мој, у мојим годинама! Хватам себе како се смејем осећајући како густа и топла крв јури кроз моје жиле, а онда ме, а да ни сам не знам како, захвата равнодушност. Није ме стид.
Видео сам само златно прамење њене косе, али и то је било довољно да осетим како ми крв постаје густа, и топла, и луда као најлуђи коњи у галопу. Свечаност се убрзано завршавала, јер је био већ један сат.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Појако грбав, повећи нос, очи велике црне, јаки бркови и обрве, коса врана, густа, цела глава као да је у Месопотамији изникла, импозантна, но би требало да је за њу знатна дужина осталог тела, та
Црњански, Милош - Сеобе 1
Капље кроз трску, капље, и, мада је густа тмина, види како једна жаба скаче, све ближе и ближе. Испрекидан лавеж паса и испрекидан пој петлова, још од поноћи,
врбацима, на другој страни, подиже се магла, млечна и тешка, што ускоро као дим испуни сву дубину над Дунавом, и поста густа. Песма оних у чамцима, кроз безмерну тишину, тамо доле, допирала је до њега једва чујно, као испод земље.
Мокар мирис жбуња, загушљива топлота ниских и осунчаних облака, магла из дубина, густа као дим, све га је то гушило и успављивало.
Затим је опет настајала густа шума, горе у планини, а за њом, као огромне камените завесе, стење, врхови, врлетне зидине.
Око њих је густа трска чујно шуштала. Иза њих се видела река, која се чинила да стоји, непомична са својим врбацима. Кад год су кола
Испод брега лелујала се густа, високо ижђикала трска. Иза куће, даље уз брдо, беше шума коју су војници Вука Исаковича били почели да крче, и
Све до неба, над свим врбацима, над брдима, једноликим дубинама и сивим равнима, видела се сама густа, магловита киша.
Стигавши на брежуљак, где је увела трава била нарочито густа, тако да му се чињаше као да гази по врху неког пласта, он поче, зловољно, да мрмља, обилазећи око гроба, јер му је
Мокар мирис обала и врбака, загушљива топлота ниских и осунчаних облака, магла из дубина, густа као дим, све га је гушило и успављивало.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Другом се одморише на другој страни планине на помол његушке долине, коју бјеше притисла густа магла. — Ух, чајине! — рече Крцун. — Али њека! Већ је крај зими. Ноћас је срета љето. — Како то! — пита Јанко.
Милићевић, Вук - Беспуће
Па и она се сломи једног дана. Једног јесенског јутра, пред свитање, док напољу непрестано пљушташе густа и бујна киша, тргао је дјецу иза сна неки чудноват немир у кући. Они су скочили боси и необучени из кревета.
дану ничега злог, ничега рђавог, није у њему било никакве срџбе ни злобе, али није то била она добродушна, бујна и густа киша која се слијевала с уживањем и кликом, у пуним звуцима, послије сушних, изгорјелих дана, у њедра загорјелих и
И он је ваљда био задријемао у својој наслоњачи, јер кад га је тргла нека лупа из ходника, око њега је била густа помрчина.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Страшни вијар одозго ме трже, Па ме доле у тавнину врже, Сама тмина, сама тмина густа И празнина око мене пуста, Путе пусти, путе страовити! О помози, Боже силовити!
лагани, И ево нас на другојзи страни, А одавде све још убавије: Како само долина се вије, Како гора подигла се густа, А по гори све та липа пуста, Липа цвета, цветићи миришу, А уз мирис ветрићи уздишу, А уз ветрић коси покликују,
Пођо онда опет унапреда, Па ти једну ливаду угледа, А по њојзи свуд коприва густа, Нађикала свр човека пуста, Чкаљ, буника, татула, штирина, И свакаква друга травурина.
36. Већ густа с' магла јутром започела, На земљу мраз је веће падô кру(т) Зелено лишће јесен је однела, И голи диза к небу дрво
А поред села легла густа шума, Те пружила се једнако крај друма, Кроз лишће густо пирка ветар тио, — Ал' ко се оно уз дуб наслонио?
И до сада Шета ја по гори, Али не чух још никада, Да славујак збори.“ Рече момак, па до џбуна Скочи млађан густа, Да он види да л' из кљуна Иде глас ил' уста. Ал' и мома из заседе Скочи млада ома — Бежи, момо, ето беде!
ти њени уста; Она беше кано кад потече Из облака амо муња пуста, Па запали све штоно затече, Дано горе до облака густа. Срце ми букну, па реко: „Јеси л' моја?“ Она дркта: „Навек, навек твоја!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Чучим тако на врби и зурим у нијем свјетлуцав рибљи рој, а онда се пред мојим засјењеним очима одједном разграна густа крошња питомог кестена с раскоканим презрелим чаурама: их, у кестенар, шта ће ми рибетине!
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
” ОБЈЕСЕН Остарело лето болно, опада му коса густа, дрвље сухо и невољно, и што оста лишћа пуста све је вело, невесело.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
ОГЊЕНА ВИЛА У глувој ноћи, у кругу млина, мећава густа повела коло, у пустој шуми повише млина дрвеће цепти, само и голо.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Вече се сасвим неприметно замотава око Мањег острва чија је густа шума одмах прекопута. Између ова два острва, сасвим близу мене, дижући тихи и ведри шум, пролазе две рибарске барке.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
СУМОРНИ ДАН Киша сипи... У даљини Повила се магла густа; Дан пролази у тишини, Гора нема, поља пуста. У Мртвилу све почива, Нигде нема створа жива.
Напољу мртвило влада, И ситна кишица сипи и густа царује тама. У том се куцање зачу. У крчму уђе нагло Чудноват некакав гост; усне му грозно се смеше, Из празних
Са мрачних домова њини' И древних, камених платна, вињага густа се вије, Ил' шуми на висини, И као прастаро гробље лиснатом мрежом их крије.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Вода, бистра и густа и као растопљен метал, као тела неких животиња сјајних и провидних. Стајаше над тим извором човек блед и у црној ризи.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
У подножју је текла река. Терен се са оне стране дизао. Над реком је била густа магла. На целом простору ни трага од непријатеља. — Е, видите ону маглу — објашњавао нам је командир.
Нигде звезде да бисмо се мало оријентисали, а киша лије, помрчина је густа као тесто и страшна као смрт. Ордонанси зазиру од свакога дрвета, од свакога жбуна, и нико ником не верује.
Сваки час стају и осматрају. — Ено је и њихова пешадија! — рече командир. Испред оне шуме видела се густа колона, са истуреним предњим одељењима. — Видите десно, ено их још! — добаци неко. — А и лево...
А путеви све гори, коњи се непрестано саплићу, помрчина као олово густа. Топови сваког часа закачињу за кола и онда се разлеже запомагање.
Онда командант нареди да пођу послужиоци и помогну, те народ једва крете, а за њим лагано и ми. Густа помрчина притисла земљу, да се ни прст пред оком не види.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
уши им заглухнуше од блејања оваца, а поред њихових ногу сноваху ошишане, погнутих глава до земље, сите и добре овце. Густа сура прашина, која се према сунцу преливаше у неко црвенило, стаде их штипати за очи, стаде се увлачити у нос, у уши,
Напољу се смрачило, и ако је још доста рано. Навукла се по околини густа магла, па роси по мокрој, раскаљаној земљи, по дрвећу и зградама, цеди се са лишћа и кровова у ситним капљицама и
Он сам то увиђа и обузме га велики бол у срцу, кад помисли на такав растанак... ... Синуло пролеће. Густа зелена трава покрила је воћњаке, па је милина зауставити око на том зеленилу.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Свуд око њега беше тишина, велика, густа шума, у којој су у пролеће певале птице; доле испод њега жуборили су потоци, а он је то слушао, наслађивао се птичјим
Силне мушице, као каква густа магла кад притисне поља, напале су једанпут на такву војску, нагониле је у бекство, натерале је у море, те се цела
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Тресу се и купе шљиве. Раширила се пред очима велика, густа, зелена гора, гора од шљива. Дуги, прави, као свећа, редови отегли се у недоглед.
— Изиђи на брег, па засвирај на све четири стране. Твоја ће се жеља испунити. Старца нестаде, у соби се опет навуче густа помрчина, али у руци ми остаде хладна дугачка труба. Обукох се брзо и изађох из куће.
што тако милостиво, тако љубавно и слатко гледају, како не гледају нигда ни бабове, ни мамине, ничије друге очи; и она густа, смеђа, мека као свила, миришљава коса; и онај вазда погнути послени стас, — јер се тета непрекидно налази у некакву
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
у собу, ћир Ђорђе чачкаше зубе великим кривим јагодинским ножем, Мића »Официр« сукаше брке, а Срета пушташе котурове густа дима, као већ сваки човек кад има неку велику муку и читаше новине од последњих дана.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Подне, ти си гладан. Ти би траве хтео; Свуда око тебе буја трава густа, И мирисе њене ћув доноси врео. Али бич фијукне. Збогом, надо пуста!
дирнути руком није смео Ни отмено ти лице, нити уста, Ни златну круну, ни краљевски вео Под којим лежи коса твоја густа.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ЦМИЉА: Није, него баш онизак, жгољав, ко спечен. ИКОНИЈА: Потпуно ћелав. ЈАГОДА: Ма каки ћелав! Коса му густа, проседа, гругава. ЦМИЉА: Очи зелене. ЈАГОДА: Неће бити зелене. Као варнице, ватрене!
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Зато је светлост ту густа и у таквим наносима да је ни кошава, кад витла, не разнесе одмах. Господар Јеврем ту види оног себе, младог, како у
Прашина кроз коју је пролазио, дизали су је и други ухапшеници, иза и око њега, сивкаста и густа, улазила му је у крв, у дах и слегала се у неком прамраку што се, свуда, отварао у њему.
Колико је бивао даље од ње то га је она присније доживљавала а све јаче осећање, нека густа, разлуђена ватра, потпуно ју је освајало.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
А одавде све још убавије Како само долина се вије! Како гора подигла се густа! А по гори сва та липа пуста! Липа цвета, цветићи миришу, А уз мирис ветрићи уздишу, А уз ветрић коси покликују; Уз
“ - „То бејаху идеали! Без њих нема више лета Над облаком мрака густа; Без њих би се малаксало, Без њих би се брзо пало, Свет би био гроб без цвета, Живот празан, - младост пуста!
Тад дјевојче неко, измеђ' црних штица, Донесоше људи. Косице јој русе По леденим груд'ма, као свила густа, К'о мекано злато, почиваху ти'о. А залеђен, мртав, к'о да с ледних уста Један горак осмјех још трепташе мио...
Напољу мртвило влада, И ситна кишица сипи, и густа царује тама. У том се куцање зачу. У крчму уђе нагло Чудноват некакав гост: усне му грозно се смеше: Из празних
дирнути руком није хтео Ни отмено ти лице, нити уста, Ни златну круну, ни краљевски вео, Под којим лежи коса твоја густа.
немој стати, Док не падне најзад спасоносно вече. Подне. Ти си гладан. Ти би траве хтео; Свуда око тебе буја трава густа, И мирисе њене ћув доноси врео. Али бич фијукне: збогом, надо пуста!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Једне вечер изненади их при повратку густа магла, а Исак изгуби стазу и залутао би да га Хектор не изведе на прави пут, и тако дођоше срећно кући“.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Он је лежао раскречен полеђушке на бетону и топла, густа крв текла му је из уста па слазила низ браду на раздрљене, рутаве груди које су га болеле, док се по уснама била
се плавила, а широке радничке панталоне биле су испрскане свима бојама као палета; лице му било округло, румено, коса густа, коврџава, израз мио, потпуне безбрижности и детињске чедности. При осмејку блистао му се низ финих, снежних зуба.
На крсту самоука Пацка стоји плајвазом написано: † поднаредник Касанов из Ћустендила... Густа и одвратна магла понова притисну. Потмуло, у даљини, грмеле су хаубице.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
А то није добро. Не, такви људи никако не треба да имају дјеце. Што ли све малограђанска глад за сензацијама и густа, паклинаста фантазија пучких женица нису измаштале и саплеле око те смрти!
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Још су га веома одликовали негда црни, а сад прогрушали брци, дуги као повесмо, и густа округла брада, која му је покривала скоро све лице испод очију на ниже.
И она густа измаглица, која се вазда виђа око заласка сунчева, претворила се у ватру, па блиста и трепери, заклањајући један део
На благој, мало нагнутој равници лежаше раширених руку и опружених ногу, мртав Пантовац. Страх га беше погледати. Густа коса му беше спаљена и на место ње стајаху још уковрчени црни и тврди пурци, пепео од косе, који му даваху још
— Отварај, море, озебох на овом кијамету — — одговори Ђурица. Врата се отворише; иза њих зину иста таква густа и црна помрчина, каква беше на пољу. Ђурица уђе у собу. — Упали-де видело, ослепићу у овој проклетој помрчини.
Наишао ваљада послом, да му што јави. Тако проседеше у разговору дуго. Прођоше два часа ноћи, навуче се густа помрчина, јер не беше месеца, а по небу пливаху једноставни тамни облаци, па се онда обојица кренуше низ брдо.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
ОГЛЕДАЛО Кроз свест и нерве чујем да корача Сенка тишине и нејасна мира, И густа магла лагано се збира У покров бола, у завесу плача.
Крв као савест не даде му спати. А шта му могу помрчина густа И шуме мрака — шта му могу дати? Да л' вечан покој, да л' жељена уста?
1914. ПРОЛЕЋЕ 1915. ГОДИНЕ Опет нам је земља тешка к'о тамница, Помрчина густа насред груди лежи. И варош и вода, брдо и равница — Све је једно данас, све гробови свежи.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Церемонији предаје универзитетских диплома у Музичкој академији председавао је уважени председник Барнард. Његова густа, снежно бела коса и дуга брада, његова сјајна интелигенција која је зрачила са сваког дела његовог дивног лица,
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
И управо се они повремено, и што даље то чешће, као густа потка уводе у неколико најбољих песама насталих између 1923. и 1927.
и света такође налази – и то с појачаном улогом коју у поезији има језик као њен медијум – језички међусвет: једна густа мрежа језичких знакова која се тешко размиче.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
добиће се једна целовитија, додуше врло сиромашна, али зато и доста занимлива слика о унутарњем саставу романа. Густа мрежа понављања на оба његова краја, са већ описаним поступком обртања, ствара прстенасти композициони склоп.
Капље кроз трску, капље, и, мада је густа тмина, види како једна жаба скаче, све ближе и ближе. 367 Призор, који је делимично наведен, сав је у комешању и
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
И засузи му око и набра му се чело, Уздахнуо је горко: „Изгубио сам рај!“ Ох, ноћ је била црна, тама је била густа, Ни од куд један зрачак ни путоказни сјај.
Петровић, Растко - АФРИКА
Чамац клизи по води, која страшно јако мирише; кроз тако густа испарења, да се скоро сумња да овде постоји тачна граница између водене површине и водених пара.
Ово зеленило, ова густа шума овде је од палми, на којима се виде режими банана и хлебова, од кафетиа и кокоса. Ја тек овде видим да је велики
Зато су Комое, Волта, Зазандра и Нигер текли провидни, као обасјана густа киша кроз азур; са свим својим рибама, кајманима, пирогама, чији се покрет видео као у стаклу.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ТУРЧИН Један РУДНИЧАНИН Један ГРУЖАНИН Један СЕЉАК Гомила побуњених СЕЉАКА ХАЏИ ПРОДАН ПРВИ АКТ ПРВА СЦЕНА Густа шума у округу смедеревском. Исак Пилетић седи сам више неке провалије. Доцније Главашеви момци. ИСАК: У ропству живот?
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Куршуми запишташе косећи грање и лишће, неко улево од мене јаукну, ми скресасмо пушке, дим као густа магла напуни шуму (јер се из: склопљена зеленог густиша тешко разилазио), а ми се у томе мраку продерасмо некаквим
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
“ „Не остављајте ме!“... На ужас наш, видик пред нама поче да се губи. Од врха Кајмакчалана спуштала се као авет густа магла. Сунце замрачи, тешки облаци нас обавише и утонусмо у потпуну таму и мрак. Није се видело ни два корака „Пуцај!“.
Управо, ми ту Сиву Стену нисмо ни видели тада. Магла је још увек била густа као тесто. Застали смо неодлучни, не знајући на шта ћемо сада наићи. Извиђачи су отишли журно напред.
— Куда треба да идем сада? — Ево, ја ћу ви покажем — рече један од оних који је снео Грују. Била је то некада густа шума. Сада су остали жалосни остаци искиданих, или зацепљених стабала.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
У шушњакма окол’ њега Од славуја густа јата Песама им слатка нега Пролазеће редом зове, Да под дрвам, међ ружама, На мирисним постељама Тешком телу
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Само доле над Козаром наднијели се црни облаци, а горе око Кочића Главице врза се густа маглуштина... Језди ђогин, по'ладан вјетар пирлија, а срце Ми се у прсије' разиграло.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Кô надгробне плоче стрче брда сива И глечере густа сумаглица купа. Већ данима тако без промене све је: Ни цика, ни сузе у тој полутами; Чак ни небо да се руменом
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Гледа како башта, зелена, велика, густа, са уређеним лејама а прошарана осушеним белим тулузинама обраних кукуруза, мирише свеже.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
и, сем тога, ставља се у семе бела пара (да пшеница буде чиста и бела), јаје (да буде крупна и једра), чешаљ (да буде густа).
Ћипико, Иво - Пауци
Обједовао је у крчми на путу. Пред њим пружало се огољело поље, а далеко расула се густа магла као море. У посматрању, њему је кроз ту маглу над морем сјало топло сунце.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Понестаје ми дах, зној ми с чела цури у очи и замагљује ми вид. Међу зубима ми густа лепљива пљувачка а непца сува и скорела. Не смем да погледам ни горе ни доле.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
травом, скривена од целог света, Мирно и тихо љубица цвета плава, И лепо лисје нежног и бајног цвета Стрњика крије и густа, висока трава.
О, знај да љубав моју ни вечност отела није, Ни густа, зелена трава, што сунце нада мном крије, Ни хладни прекор твој. 1885.
Напољу мртвило влада, И ситна кишица сили и густа царује тама. Утом се куцање зачу. У крчму уиђе нагло Чудноват некакав гост; усне му грозно се смеше; Из празних
Од то доба бацајући сузни поглед са висине Царски син је с мрачне куле жељно гледô у долине. Тамо густа липа мири и свилена блеје стада, И хори се тужна песма што пастирка пева млада.
Са мрачних домова њини И древних, камених платна, вињага густа се вије Ил' шуми на висини, И као прастаро гробље лиснатом врежом их крије.
И залуд кличе вртар млад, Гробнице ћуте неме, Њих густа тама крије сад, И немо, гордо време. Кô равним пољем зелен клас, Под крилом од зефира, Суморни спомен стреса нас У
И залуд кличе вртар млад, Гробнице ћуте неме Њих густа трава крије сад, И немо, гордо време... 1883. ОРГИЈЕ Немати нимало мира - та то је доиста псећи! Лало!
Кад храброст тирану служи, а сјајни Капитол дрема? Кипарис гробницу крије и густа, зелена трава, Где, с чистом љубављу к роду, праведни Тулије спава.“ Тако збораше Катон.
Близу самога села густа се шумица диже, Где кравар обично дрема кад сунце на зреник стиже. Ту дивље цветају руже и бистра речица тече, И песма
Кмет само издиже веђе, Па онда истија тако у страшно хркање пређе, Да заспа кô мртвац прави. Још тама владаше густа, А он се бунован трже и онда лагано уста И поглед около баци.
Буктиња засветли јасно, а пред њим - општински ћата. Он штурну преплашен у мрак, где сенка владаше густа, Ал' вајда беше му слаба, јер светли буктиња пуста И кмет га уочи добро. „Господе, хвала је теби.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Дебели кукасти носеви бацају у засенак све шпанско у лику. Густа материја носа одређује им индивидуалност... А тепмераменти, просто нешто старозаветно.
Његово чело, образи, и црна густа брада, то је био читав пеизаж. Имао је стручног знања далеко више но што је морао да има.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Негде десно свитну нешто. Не знам да ли је близу, или далеко... Ноћ је стигла, непрозирна и густа. Кроз тишину нечујно одмиче занемела батерија.
На брковима људи се ухватио лед, а из уста бије густа пара. Наилазимо на све дебљи снег, али они пред нама су већ угазили стазе. Понеки се оклизне и коњ налети на њега.
А планине високе, избраздане јаругама. Огромно стење као да је из земље израсло. А у међупросторима густа шума. Требало је освајати сваки камен, свако дрво... И последње резерве уведене су у борбу.
На гребену једнога блиског земљишног таласа, лево од нас, одједанпут изби густа маса њихове пешадије. Беле високе каличне бугарских војника блештале су на сунцу.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Па не љуби, кад смрт ти дође, драгану ту на уста; Ускочи међ витле и међ кајаше, Дочекаће те ова шума густа, Као трговца чежњива ускочка чета Радише, И разнеће то бело тело твоје, тако пуно победа и небесних одсева, Свим
И спусти, ево, матица до зоре тајног живота: Тишину где, мир и грех, убрзга распуклост густа И неки страх без смисла; галије гладних срамота, Ви нећете потећи никад кроз злочиначка уста!
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
РАНО ЛЕТЕ ПРВИ ДИО И Из густа љескара на ивици Прокина гаја, јави се глас кукавице: — Ку-ку! Ку-ку!
Куд ли то дјечак отрча, на чији знак? Прокин гај, запуштена, густа и прилично велика шума, на сат хода удаљен од подножја планине, био је одувијек, чак и за старије људе, помало страшно
Сви за њим! Читав разред, као да је једва дочекао ту команду, весело јурну напоље и просу се низ двориште у правцу густа љескара куд је умакао бјегунац. — Држи га! Држи гааа! — Аха, не дај тамо!
ИВ Група дјевојчица с грајом се враћала из школе и управ кад су пролазили покрај густа љескова жбуна обавијена дивљом лозом, једна од њих преплашено врисну: — Јао, ноге! Ено ногу!
Иде касна јесен, кише, вјетрови, како ћеш да сједиш само под буквом, па макар она била не знам како граната и густа. Тек су почели да планирају гдје ће смјестити грађевину, кад се Николица нешто присјети: — А камо кућица за моју
растурених авиона ловаца, а онда је далеко на хоризонту један авион стреловито појурио наниже остављајући за собом реп густа дима. — Туку се наши и њемачки авиони! — радосно су повикали дјечаци истрчавајући на баир повише друма.
на зараван пред школом, дјечаци спазише како иза брегова, тамо негдје над Уном, расту, клупчају се и шире облаци густа дима. Изгледало је као да се сама земља провалила па избацује и рита црно облачје.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Велик и јак од вишега и појачега свакад се чува. У томе није голема чуда ко се у прси груха за изгледање умакнућа густа луга. Што је отето, оно је и проклето.