Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Turci se žestoko počeše braniti; nji’ov starešina Guša Musta-baša uzjâ na hata a mač u ruke i uprav potrča sokakom, a Đoka Mićanović (iz sela Klinaca, sat i po niže Valjeva, koji je docnije postao
dočeka ga nasred puta i karabilj opali, a Guša padne s konja mrtav, a Đoka pritrči, uzme njegov mač, odseče mu glavu, hata njegovog u’vati i uzjaše. Drugi se Turci zatvoriše u džamije i kulu, kojima se bez topa ništa ne može učiniti.
Opali tobdžija te jednoga bela hata pogodi, a lako je pogoditi, jerbo su konjici turski bili gusti kao šuma. Kako naš top puče, a naši se vojnici trgoše
Dođemo u Kličevac binbaši Milenku Stojkoviću; Protić ode kući. VII Milenko dade meni svoga hata, pet momaka i seksanu, da me do Katića u Rogaču otprate.
A mnogi put po srpskom i turskom bairu po vas dan se tučemo, udari tane moga dobroga hata u nogu i oronu, posla̓ ga u Zabrežje kući.
) Jedan dan izađoše Turci u polje pod bair. Ja pojašem stričeva hata (što je Gušancu dao sto dukata, ali je dobar bio), te se vas dan tukosmo i pregonismo, dok hatu udari krv na usta i na
” — „Hvala Bogu, dobro. Kako je vama bilo?” — „Šućur Bogu”. — Ja mome poočimu Musta-begu blagodarim, i na hata uzjašem i dođemo pod Šabac u Topolik. Ovo je bilo julija 6. 1806. godine.
— „Nije, nije — veli — onaj tvoj hat beli, no onaj što su ti Turci poklonili i 400 dukata”. — Ja kažem: „Da su mi hata poklonili, ja bi̓ ga doista dojašio, a dukate bi̓ doneo; ali nisu, no sam ja moji̓ 18 dukata potrošio, a da sam imao,
000 groša i dovedoše 80 dobri̓ konja. Jakov i Milan broje pare i podeljuju konje, a meni daju jednoga vrlo dobra hata pod dobrim takumom i raktom. No evo sad nešto novije!
No evo sad nešto novije! Neću ja toga hata, nego hoću onoga hata koga je Osman-aga Fočić dojašio u Užice, tj. beloga krhata, jerbo je njegov brat Fočić, kada je
No evo sad nešto novije! Neću ja toga hata, nego hoću onoga hata koga je Osman-aga Fočić dojašio u Užice, tj. beloga krhata, jerbo je njegov brat Fočić, kada je moga oca posekao, moga
Gledaju Turci i pitaju Milana i Jakova: šta će ono sad biti? — „Eto šta će, čovek hoće Fočićeva hata ili ̓oće na grad”. — „Aman, ustavite!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Hoćeš konja, junače? — upita ga Bogićević. — Da ti dam ja moga hata... — Ne treba!... Ja i Mujaga ćemo pešački!... Ako milom bogu volja bude, eto me s Mujaginom glavom!...
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
skoku konja oseti da iz njega nestaje bolest, što ga je mučila, bol kostiju i zglavaka, i udišući travu, rosu, toplotu hata, udar kopita i tupi ukus gvožđa na sebi, za jedan jedini trenut strese sa sebe noćašnju vrućinu, zaparu od vina, očaja,
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ Tako se Sunce pozdravi s drugom, u kola skoči, zavi se dugom, za goru krenu četiri hata, rumena magla za njim se hvata.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Reče Hamza Mićunović-Vuku: „Ja sam bolji, čuj, Vlaše, od tebe, bolja mi je vjera nego tvoja! Hata jašem, britku sablju pašem, kapetan sam od careva grada, u njem vladam od trista godinah; đed mi ga je na sablju
Tȅško, Turci, vašijem dušama, što obliste zemlju njenom krvlju! Malene su jasli za dva hata. FERAT ZAČIR, KAVAZBAŠA Jok, serdare, ne ugađeš putom! Vjera turska podnijet ne može da se haba dokle glava skoči.
POJU SVATOVI UZ POLjE. SVAT TURČIN Gergeleze, krilo od sokola, te na hata u raju pȍleće, samovoljno, bez nikakva zora, pred Proroka da priđe izađeš; hurije te divne zarobiše te si nama tako
SVAT TURČIN Ilderime, svečev buzdovane, malo li ti bi krstove vjere međ' istokom i među zapadom da istrčeš hata krilatoga, damaskiju da krvi napojiš, da najstrašnim postaneš šehitom, no se diže da Fatimu ćeraš, jedinicu svetoga
snio što nijesam nigda (milo mi je za moje oružje): noćas na san Obilić proleće preko ravna Polja Cetinskoga na bijela hata kâ na vilu; oh, divan li, Bože dragi, bješe!
Kako će se svenarodnja žertva bez oblakah dima učiniti? ČUJE SE GRMLjAVA PUŠAKAH NIZ POLjE. POJAHA VLADIKA DANILO HATA I IZIDE U POLjE, KAD ETO NIZ POLjE PET ŠEST STOTINAH LjUDIH; ON POTRČI KONjA I BRŽE BOLjE DOĐE MEĐU NjIH.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Svud je dobro, a u domu najbolje. — Moj stan, ja ban. — U svoje voće kad ko hoće. — S tuđeg hata nasred blata. — Svoje čuvaj, a tuđe ne diraj. — Ni tuđega uzmi, ni svoga gubi. — Tko tuđe nosi, svoga želi.
— Srećan je koga tuđa nesreća uči pameti. — Ako te sreća ne pričeka, na veljega je hata stić’ ne možeš. — Rodi me majko bez glave, samo nemoj bez sreće. — Ako čovek neće na nesreću, nesreća će na njega.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
da ide na vojsku, on se spremi što se ljevše može, obuče na se stojeće haljine, pripaše svijetlo oružje i odjene svoga hata vrlo lijepo pa pođe na vojsku.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
zgradom Kraljevske kovnice u Londonu zaustaviše se gospodske karuce, u koje su bila upregnuta dva čistokrvna hata. Njihove uzde držao je uniformisani kočijaš, a pored njega sedeo, isto tako odeveni lakej.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Ali se carska kćer dosjeti da će to biti vezirović, te se brže-bolje ukrade, obuče muške haljine, uzjaha hata i ode pravo veziroviću u tabor.
TURČIN I CIGANIN Bio jedan Turčin, pa imao dobra hata. Živio je hat dugo godina i bio je dobar. Ostario je, da nije mogao više služiti.
Živio je hat dugo godina i bio je dobar. Ostario je, da nije mogao više služiti. Turčin se domisli kako bi on svoga hata prodao, da ga ne štetuje, pa ga dade u bliže selo svojim kmetovima. Turčin ga zacijeni sto dukata.
Kad je on to opazio, upita ih da čemu kupe toliko dukata. Oni su mu odgovorili da moraju dukate nositi Turčinu za hata, jer im je on tako naložio i zaprijetio, čim hat crkne.
Turčin ga je upitao otkle je. Cigo mu reče da je iz sela gdje je njegov hat. Turčin upita Cigu da li poznaje njegova hata, a Cigo kaže da ga poznaje i da se podmladio i pobaškario. Turčin ga upita: — Kako se je pobaškario?
Turčin mu odvrati: — Eh, prevari me, Cigo, izgubih i dukate i hata. CIGANKA ZVALA MUJA Došle Švabe da ćeraju Ciganina u ropstvo.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Dadi mu to. „Ti se pozdravil — da mu rečeš — aga mi Sulejman Lekovac so zdravo — živo: hata da mu ispratiš i sve ćemere so liri, so altani, so dukati. Rezil da go ne učiniš, zašto — sunet pravi detetu.
Rezil će se napraveše. Ama ti mu go donese obraz na mesto. So junaština. Dade mu hata za dete i mnogi ćemeri so zlato... Take li je? — Pa, aga... — Ubavo!... Vrati li ti toj stari poturski pes?
niz leđa, klanja se još strašljivo nasmejanu Muratu, držeći u ruci punu torbu kosovskoga ječma šestoredna za njegova hata, a drugom pokazujući na krcate žitnice i pune torove: zapovedaj, care, dao je Bog za junake piva i jestiva, a za konje
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Oko tvoga zlatnog trona Podigô bih đulisade. Na šest hata arabiskih Vozila bi s’ kroz livade. Ja bih tebi svakog danka Srce moje davô s nova, Uz to pride novih dvora,
Ilić, Vojislav J. - PESME
I biću srećan ja. 1888. NA ČARDI Snažni Arpadov sine, stasiti i viteški! Umornog od besne trke odjaši hata svog, I guste zagladi brke i pehar podigni teški, Silan kô mladi bog.
Na rudinu pusti hata, Kucnimo se ja i ti; Još ne tutnji sa Karpata, Još pustara tvoja spi. Đeram se umorno sagô, a orô lagano kruži; Sunce
No al' sad mi moraš reći; Za koliko mogu preći Ceo ovaj beli svet, Al' najkraći da je let?“ „Jaš'te sunce mesto hata, I za dvaesčetir sata Proći ćete zemlju svu, I bićete snova tu.“ „Vrlo dobro!
Silna se zabuna desi i Azok razvali vrata, Pa s bujnom družinom svojom nagoni u varoš hata Zalud se Bramini bore i ljute njihove straže, Sve, s vikom očajanja, u tvrde pagode nàže.
Mnogo je vremena prošlo otkako Benara pade, Kad na razvale njene čudnovat tuđinac stade, Vodeći za sobom hata. On je kroz suton tavni Bacio zamišljen pogled na puste i tihe ravni.
A Okeana pusti tada Na poljanu hata vrana, „Boljeg imam“ reče mlada I zagrli svoga pana. 1890. GLASNIK SLOBODE U tvrđavi beogradskoj stara kula i sad
Petrović, Rastko - PESME
Ako te ljubim pod vrat, šapnuću Klevetu: ko ti reče mor-dolamu! Mor-dolamu, crna hata besna svata, ah Koštano Mnogočisna, mnogolepa, mnogocvetna, okupano, Okupano. Oh prokleta!
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Ne, sinko! Nećeš ga ni ti da zaigraš i da zapevaš! (Odlazi i viče): Hata mi sedlaj! Ulazi Kata. KATA Šta se od moje kuće ovo načini? Oh, Gospode, što mi ovoliko crno dosudi i pisa?
TOMA (izvan sebe baca fes, skida koliju, i laktovima izvaljujući se na jastuke, viče): Marko, hata pa u grad, i Hadži-Ristu, Zafira, Sekulu... Sve bre, sve zovi ovamo na radost i veselje!
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
pade tatarhanu Tamerljansku šaka u ropstvo, te ga zatvori ka lisicu u kalitku, i kad bi tatarhan kteo usesti na svoga hata, stao bi mu nogom zavrat, i tako šnjega bi uzjahivao na konja.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
U čaršiji je imao nekoliko epiteta: čelebi-Đorđija, dilber-Đorđija, ašik-Đorđija. Jahao je dobra hata, nosio lepo odelo; nije se bojao Turaka, i važio je kao srećan i drzak krijumčar; prenosio je so, barut, knjige i druge