Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Турци се жестоко почеше бранити; њи’ов старешина Гуша Муста-баша узјâ на хата а мач у руке и управ потрча сокаком, а Ђока Мићановић (из села Клинаца, сат и по ниже Ваљева, који је доцније постао
дочека га насред пута и карабиљ опали, а Гуша падне с коња мртав, а Ђока притрчи, узме његов мач, одсече му главу, хата његовог у’вати и узјаше. Други се Турци затворише у џамије и кулу, којима се без топа ништа не може учинити.
Опали тобџија те једнога бела хата погоди, а лако је погодити, јербо су коњици турски били густи као шума. Како наш топ пуче, а наши се војници тргоше
Дођемо у Кличевац бинбаши Миленку Стојковићу; Протић оде кући. ВИИ Миленко даде мени свога хата, пет момака и сексану, да ме до Катића у Рогачу отпрате.
А многи пут по српском и турском баиру по вас дан се тучемо, удари тане мога доброга хата у ногу и орону, посла̓ га у Забрежје кући.
) Један дан изађоше Турци у поље под баир. Ја појашем стричева хата (што је Гушанцу дао сто дуката, али је добар био), те се вас дан тукосмо и прегонисмо, док хату удари крв на уста и на
” — „Хвала Богу, добро. Како је вама било?” — „Шућур Богу”. — Ја моме поочиму Муста-бегу благодарим, и на хата узјашем и дођемо под Шабац у Тополик. Ово је било јулија 6. 1806. године.
— „Није, није — вели — онај твој хат бели, но онај што су ти Турци поклонили и 400 дуката”. — Ја кажем: „Да су ми хата поклонили, ја би̓ га доиста дојашио, а дукате би̓ донео; али нису, но сам ја моји̓ 18 дуката потрошио, а да сам имао,
000 гроша и доведоше 80 добри̓ коња. Јаков и Милан броје паре и подељују коње, а мени дају једнога врло добра хата под добрим такумом и рактом. Но ево сад нешто новије!
Но ево сад нешто новије! Нећу ја тога хата, него хоћу онога хата кога је Осман-ага Фочић дојашио у Ужице, тј. белога крхата, јербо је његов брат Фочић, када је
Но ево сад нешто новије! Нећу ја тога хата, него хоћу онога хата кога је Осман-ага Фочић дојашио у Ужице, тј. белога крхата, јербо је његов брат Фочић, када је мога оца посекао, мога
Гледају Турци и питају Милана и Јакова: шта ће оно сад бити? — „Ето шта ће, човек хоће Фочићева хата или ̓оће на град”. — „Аман, уставите!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Хоћеш коња, јуначе? — упита га Богићевић. — Да ти дам ја мога хата... — Не треба!... Ја и Мујага ћемо пешачки!... Ако милом богу воља буде, ето ме с Мујагином главом!...
Црњански, Милош - Сеобе 1
скоку коња осети да из њега нестаје болест, што га је мучила, бол костију и зглавака, и удишући траву, росу, топлоту хата, удар копита и тупи укус гвожђа на себи, за један једини тренут стресе са себе ноћашњу врућину, запару од вина, очаја,
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Тако се Сунце поздрави с другом, у кола скочи, зави се дугом, за гору крену четири хата, румена магла за њим се хвата.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Рече Хамза Мићуновић-Вуку: „Ја сам бољи, чуј, Влаше, од тебе, боља ми је вјера него твоја! Хата јашем, бритку сабљу пашем, капетан сам од царева града, у њем владам од триста годинах; ђед ми га је на сабљу
Тȅшко, Турци, вашијем душама, што облисте земљу њеном крвљу! Малене су јасли за два хата. ФЕРАТ ЗАЧИР, КАВАЗБАША Јок, сердаре, не угађеш путом! Вјера турска поднијет не може да се хаба докле глава скочи.
ПОЈУ СВАТОВИ УЗ ПОЉЕ. СВАТ ТУРЧИН Гергелезе, крило од сокола, те на хата у рају пȍлеће, самовољно, без никаква зора, пред Пророка да приђе изађеш; хурије те дивне заробише те си нама тако
СВАТ ТУРЧИН Илдериме, свечев буздоване, мало ли ти би крстове вјере међ' истоком и међу западом да истрчеш хата крилатога, дамаскију да крви напојиш, да најстрашним постанеш шехитом, но се диже да Фатиму ћераш, јединицу светога
снио што нијесам нигда (мило ми је за моје оружје): ноћас на сан Обилић пролеће преко равна Поља Цетинскога на бијела хата кâ на вилу; ох, диван ли, Боже драги, бјеше!
Како ће се свенародња жертва без облаках дима учинити? ЧУЈЕ СЕ ГРМЉАВА ПУШАКАХ НИЗ ПОЉЕ. ПОЈАХА ВЛАДИКА ДАНИЛО ХАТА И ИЗИДЕ У ПОЉЕ, КАД ЕТО НИЗ ПОЉЕ ПЕТ ШЕСТ СТОТИНАХ ЉУДИХ; ОН ПОТРЧИ КОЊА И БРЖЕ БОЉЕ ДОЂЕ МЕЂУ ЊИХ.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Свуд је добро, а у дому најбоље. — Мој стан, ја бан. — У своје воће кад ко хоће. — С туђег хата насред блата. — Своје чувај, а туђе не дирај. — Ни туђега узми, ни свога губи. — Тко туђе носи, свога жели.
— Срећан је кога туђа несрећа учи памети. — Ако те срећа не причека, на вељега је хата стић’ не можеш. — Роди ме мајко без главе, само немој без среће. — Ако човек неће на несрећу, несрећа ће на њега.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
да иде на војску, он се спреми што се љевше може, обуче на се стојеће хаљине, припаше свијетло оружје и одјене свога хата врло лијепо па пође на војску.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
зградом Краљевске ковнице у Лондону зауставише се господске каруце, у које су била упрегнута два чистокрвна хата. Њихове узде држао је униформисани кочијаш, а поред њега седео, исто тако одевени лакеј.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Али се царска кћер досјети да ће то бити везировић, те се брже-боље украде, обуче мушке хаљине, узјаха хата и оде право везировићу у табор.
ТУРЧИН И ЦИГАНИН Био један Турчин, па имао добра хата. Живио је хат дуго година и био је добар. Остарио је, да није могао више служити.
Живио је хат дуго година и био је добар. Остарио је, да није могао више служити. Турчин се домисли како би он свога хата продао, да га не штетује, па га даде у ближе село својим кметовима. Турчин га зацијени сто дуката.
Кад је он то опазио, упита их да чему купе толико дуката. Они су му одговорили да морају дукате носити Турчину за хата, јер им је он тако наложио и запријетио, чим хат цркне.
Турчин га је упитао откле је. Циго му рече да је из села гдје је његов хат. Турчин упита Цигу да ли познаје његова хата, а Циго каже да га познаје и да се подмладио и побашкарио. Турчин га упита: — Како се је побашкарио?
Турчин му одврати: — Ех, превари ме, Циго, изгубих и дукате и хата. ЦИГАНКА ЗВАЛА МУЈА Дошле Швабе да ћерају Циганина у ропство.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Дади му то. „Ти се поздравил — да му речеш — ага ми Сулејман Лековац со здраво — живо: хата да му испратиш и све ћемере со лири, со алтани, со дукати. Резил да го не учиниш, зашто — сунет прави детету.
Резил ће се направеше. Ама ти му го донесе образ на место. Со јунаштина. Даде му хата за дете и многи ћемери со злато... Таке ли је? — Па, ага... — Убаво!... Врати ли ти тој стари потурски пес?
низ леђа, клања се још страшљиво насмејану Мурату, држећи у руци пуну торбу косовскога јечма шесторедна за његова хата, а другом показујући на крцате житнице и пуне торове: заповедај, царе, дао је Бог за јунаке пива и јестива, а за коње
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Око твога златног трона Подигô бих ђулисаде. На шест хата арабиских Возила би с’ кроз ливаде. Ја бих теби сваког данка Срце моје давô с нова, Уз то приде нових двора,
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И бићу срећан ја. 1888. НА ЧАРДИ Снажни Арпадов сине, стасити и витешки! Уморног од бесне трке одјаши хата свог, И густе заглади брке и пехар подигни тешки, Силан кô млади бог.
На рудину пусти хата, Куцнимо се ја и ти; Још не тутњи са Карпата, Још пустара твоја спи. Ђерам се уморно сагô, а орô лагано кружи; Сунце
Но ал' сад ми мораш рећи; За колико могу прећи Цео овај бели свет, Ал' најкраћи да је лет?“ „Јаш'те сунце место хата, И за дваесчетир сата Проћи ћете земљу сву, И бићете снова ту.“ „Врло добро!
Силна се забуна деси и Азок развали врата, Па с бујном дружином својом нагони у варош хата Залуд се Брамини боре и љуте њихове страже, Све, с виком очајања, у тврде пагоде нàже.
Много је времена прошло откако Бенара паде, Кад на развале њене чудноват туђинац стаде, Водећи за собом хата. Он је кроз сутон тавни Бацио замишљен поглед на пусте и тихе равни.
А Океана пусти тада На пољану хата врана, „Бољег имам“ рече млада И загрли свога пана. 1890. ГЛАСНИК СЛОБОДЕ У тврђави београдској стара кула и сад
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Ако те љубим под врат, шапнућу Клевету: ко ти рече мор-доламу! Мор-доламу, црна хата бесна свата, ах Коштано Многочисна, многолепа, многоцветна, окупано, Окупано. Ох проклета!
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Не, синко! Нећеш га ни ти да заиграш и да запеваш! (Одлази и виче): Хата ми седлај! Улази Ката. КАТА Шта се од моје куће ово начини? Ох, Господе, што ми оволико црно досуди и писа?
ТОМА (изван себе баца фес, скида колију, и лактовима изваљујући се на јастуке, виче): Марко, хата па у град, и Хаџи-Ристу, Зафира, Секулу... Све бре, све зови овамо на радост и весеље!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
паде татархану Тамерљанску шака у ропство, те га затвори ка лисицу у калитку, и кад би татархан ктео усести на свога хата, стао би му ногом заврат, и тако шњега би узјахивао на коња.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
У чаршији је имао неколико епитета: челеби-Ђорђија, дилбер-Ђорђија, ашик-Ђорђија. Јахао је добра хата, носио лепо одело; није се бојао Турака, и важио је као срећан и дрзак кријумчар; преносио је со, барут, књиге и друге