Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
i beže strepeći da ih ne pregaze konji pijanih seljaka, koji tamo po čaršiji zastaju ispred svake Mehane, da još ispijaju okanice, pa onda kao besni jure ovamo na konjima. Iz nedra im ispadaju stvari što su nakupovali i poneli svojima u selo.
Ne znaju šta će od sreće. Onako stari, padaju pred njom i kao deca zahvaljuju joj na tom njenom silasku međ njih. Ispijaju iz njenih ruku najveće bokale na iskap. Sada su svi svoji. Svi su jednaki i onda mogu, kako oni znaju, da se vesele...
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Vidim ja da se nema kud, pomirim se i za prvi astal sedam sa Ilijom Ilićem. Pa udišemo onaj smrad, gledamo kako se ispijaju polići, slušamo onaj žagor, ništa se ne razume, dok se jedan nije popeo na astal i rukom dao znak da se ućute.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Ne opaža moje uznemireno vrpoljenje po krevetu, šuškanje posteljine, promuklu dreku poslednjih bekrija što ispijaju preostale čokanje u srednjem dvorištu, neke nejasne šumove iz ostava, valjda čagrljanje bakarnog posuđa koje premorene
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— Evo, sine, meni je sad kucnuo najlepši čas, i sat meni više ne treba. — Ura, ura! Drugovi se kucaju, ispijaju do dna, pevaju. — Gospa Leposava, majka Brankova, peva s đacima; gospodin Toma plače.