Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
и беже стрепећи да их не прегазе коњи пијаних сељака, који тамо по чаршији застају испред сваке Механе, да још испијају оканице, па онда као бесни јуре овамо на коњима. Из недра им испадају ствари што су накуповали и понели својима у село.
Не знају шта ће од среће. Онако стари, падају пред њом и као деца захваљују јој на том њеном силаску међ њих. Испијају из њених руку највеће бокале на искап. Сада су сви своји. Сви су једнаки и онда могу, како они знају, да се веселе...
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Видим ја да се нема куд, помирим се и за први астал седам са Илијом Илићем. Па удишемо онај смрад, гледамо како се испијају полићи, слушамо онај жагор, ништа се не разуме, док се један није попео на астал и руком дао знак да се ућуте.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Не опажа моје узнемирено врпољење по кревету, шушкање постељине, промуклу дреку последњих бекрија што испијају преостале чокање у средњем дворишту, неке нејасне шумове из остава, ваљда чагрљање бакарног посуђа које преморене
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Ево, сине, мени је сад куцнуо најлепши час, и сат мени више не треба. — Ура, ура! Другови се куцају, испијају до дна, певају. — Госпа Лепосава, мајка Бранкова, пева с ђацима; господин Тома плаче.