Crnjanski, Miloš - Seobe 2
I one su imale samrtnički ispijena lica, ali trag lepote bio je, i sad još, vidan, na tim licima. Prišao je bliže jednoj, koja je stajala uza zid, a
začuđena, neznalica, koja je baš zbog toga bila tim luđa, tim burnija, tim snažnija, iako je bila iznemogla, satrvena, ispijena, više nego za sto dana svog braka.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Mati me dočekivaše sva presrećna. Samo bi joj oko zasuzilo kad bi me videla bleda i ispijena. Uveče, nameštajući me u postelju i podmećući jorgan i jastuke da ne ozebem i pitajući me šta volim da mi se za sutra
Pa odmah, uza zid, držeći u krilu povijeno detence sede ti suva, bleda i ispijena. Na tebi beše pocepan mintan i jedno veliko parče otkinuto od lakta visaše ti; kroz šamiju provirivaše tvoja kosa
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Vočići mile, škripe kola, i čuje se detinji plač. Tek kada se razdanilo uočili smo koliko su ispijena lica u ljudi. Pešaci uporno klackaju sa nama, onako u grupi, ali po jedinicama.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Slušaoci, bleda, ispijena lica, tupa, mutna, gotovo besvesna pogleda, sa rukama pod pojasom, kao da oživeše na ove mudre reči.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Čas bi planuo te rasvijetlio čudan prizor. Glava ranjenikova viraše ispod pokrivača, te onako blijeda i ispijena, a prema trenutnoj, blijedoj svjetlosti, činjaše se kao da je odsječena. Djevojka ne micaše se, koliko ni kameni kip.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
I ne znaš da nije Ni sad ispijena ta čemerna čaša, I svirepi otrov jedne ironije; I da će nas večno strašna prošlost naša U nemirne noći da trgne i
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— Ne nalazim da ste u pravu — reče ošišana studentkinja, suva, dosta dužna i ispijena žena niskih grudi, koliko da se umeša. — O ovo ovde, šta ti je to? — To su: Senke jutra Arcibaševa.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Prezavo zaposjedam stvarnost. I suhi fakti, koje oštro uočavam: da je na mom noćnom stolu za trećinu ispijena čaša vode, da na zelenom kartonskom rubu sedmičnog kalendara na ormaru piše ispupčenim zlatnim slovima „Sretna nova
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Jauk se razlegao sa nosila uglavljenih na leđima mazgi. Po zavojištima i kod trupnih komora ležali vojnici bleda i ispijena lica od malarije.