Црњански, Милош - Сеобе 2
И оне су имале самртнички испијена лица, али траг лепоте био је, и сад још, видан, на тим лицима. Пришао је ближе једној, која је стајала уза зид, а
зачуђена, незналица, која је баш због тога била тим луђа, тим бурнија, тим снажнија, иако је била изнемогла, сатрвена, испијена, више него за сто дана свог брака.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Мати ме дочекиваше сва пресрећна. Само би јој око засузило кад би ме видела бледа и испијена. Увече, намештајући ме у постељу и подмећући јорган и јастуке да не озебем и питајући ме шта волим да ми се за сутра
Па одмах, уза зид, држећи у крилу повијено детенце седе ти сува, бледа и испијена. На теби беше поцепан минтан и једно велико парче откинуто од лакта висаше ти; кроз шамију провириваше твоја коса
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Вочићи миле, шкрипе кола, и чује се детињи плач. Тек када се разданило уочили смо колико су испијена лица у људи. Пешаци упорно клацкају са нама, онако у групи, али по јединицама.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Слушаоци, бледа, испијена лица, тупа, мутна, готово бесвесна погледа, са рукама под појасом, као да оживеше на ове мудре речи.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Час би плануо те расвијетлио чудан призор. Глава рањеникова вираше испод покривача, те онако блиједа и испијена, а према тренутној, блиједој свјетлости, чињаше се као да је одсјечена. Дјевојка не мицаше се, колико ни камени кип.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
И не знаш да није Ни сад испијена та чемерна чаша, И свирепи отров једне ироније; И да ће нас вечно страшна прошлост наша У немирне ноћи да тргне и
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Не налазим да сте у праву — рече ошишана студенткиња, сува, доста дужна и испијена жена ниских груди, колико да се умеша. — О ово овде, шта ти је то? — То су: Сенке јутра Арцибашева.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Презаво запосједам стварност. И сухи факти, које оштро уочавам: да је на мом ноћном столу за трећину испијена чаша воде, да на зеленом картонском рубу седмичног календара на ормару пише испупченим златним словима „Сретна нова
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Јаук се разлегао са носила углављених на леђима мазги. По завојиштима и код трупних комора лежали војници бледа и испијена лица од маларије.