Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Stamena vrisnu uplašeno, ispusti luč i pobeže nekud. Vuja ode gore u kuću, pa, kročivši jednom nogom na prag, upita: — Popo, hoćemo li spavati?
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Najedared mu ispade nož iz ruke... On poče posrtati, al̓ ne ispusti glave... Kao munja prolete šancem: — Pogibe!... I kao ljuti risovi skočiše golaći na bedem...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— Vidak ispusti uzde, pa legne u kola, a ona sve preko čagrća, pa po jendecima, pa trči, pa trči, pa trči... Zvoni! Jelte da zvoni?
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
a iznela veliku loptu što je na prezent dobila od onog Švabe kapetana sas lađe »Maria-Anne« pa se lopta, pa svaki čas ispusti, k’o bajagi, loptu, a lopta se otkotrlja, a ona ga onda moli da joj donese, pa kad joj donese loptu, a ona mu zafaljuje,
« — dovrši Jula, gušeći se u suzama, i ispusti knjigu, a gđa Sida pletivo, pa se i ona zaplaka. — E, kad bi to bilo istina! Nego tek tako, ma ko... A ko je spis’o to?
Svaki čas ima on nešto da radi; čas pali lulu, čas ga žulji čizma pa je svlači, pa onda ispusti bič pa silazi s kola i ide bestraga natrag, a vi sedite u koli pa čekate.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
I u izvesno doba — a i to se doba ne zna, misli se da obično leti, pri velikim vrućinama, ako ga jedanput u godini ispusti. No ona ga opet, brzo, u tren, uzima i dalje drži pod jezikom da ga ne bi niko našao...
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
— Meni opet desno oko igra; plakaću. Tek što Paulina poslednju reč ispusti, a neko na vrata kuca. — Herajn! Vrata se otvore. Napred čika-Gavra a za njime Čekmedžijić.
— Tu imate pravo. Sad već gospođi Makri nije mnogo trebalo; samo da ispusti Gavra kakvu jaču reč, pa će dosta imati. — Pa kad kao par izgledamo, gospođo Mokro, a ono da se uzmemo.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Bled, ukočen, zinulih usta, sa osećajem neke vrtoglavice i potmulom grmljavinom u ušima, Hristić najedanput ispusti revolver iz one ukočene ruke.
Teodosije - ŽITIJA
I tako u strašnom stenjanju zadobi nevidljivu srčanu ranu, i te noći naprasno ispusti duh. A oni ratnici koji su od njega bili sabrani, videvši njegovu brzu pogibiju molitvom svetoga, obuzeti velikim
I tako se ispusti iz njihovih ruku. A samodržac Stefan dade mu veliko mnoštvo zlata, njemu na potrebu i radi razdavanja manastirima u
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- Nećeš preći! - Ataman to ispusti iz sebe u jednom dahu, a ja pomislih da sam za dva trena u vodi, pogrešno kao i uvek.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Jedva je razumeo šta govori. Opet gleda na brata. — Ubili ste me. — Strese se i dušu ispusti. Badava joj sad voštana sveća u ruci. Tako propade ta divna devojka, a nisu joj dopustili jedan dan zadovoljstva.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Ali na kraju leta akumulator najzad konačno ispusti dušu. Stajali smo bespomoćno na kiši u gradu Stonu. Jedan ljubazan čovek, koji se razumevao u automobile, podiže
Ravnodušno je zapisivao u blok cene jela i pića. Momak joj za trenutak ispusti zglob, da bi mogla da izvadi novac, koji joj je ispadao iz drhtavih prstiju. — I dva piva! — reče. — Molim vas...
Radičević, Branko - PESME
Pade Ibro u zelenu travu I ispusti svilenu zastavu, Za njim pade jedno Arnauče, Ta čelo mu na četvoro puče, Pade Asan, Bog ga satukao, Jer on majke
Kostić, Laza - PESME
robovi, al' Zej se stresa, bog nad bogovi'; stade mu reč u grlu uzanu, napitak mu na usni usanu, iz božje ruke pehar ispusti, od pehara se more zapljušti te burnim valom gnjeva studena zapljuskuje titanu kolena; — al' ne dršće Prometej, ne dršće
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
da vlada i caruje za tri godine, a kad tri godine dana prođe, onda da razvale kulu i njega sa kćeri iz kule napolje ispusti.
Ali onaj od braće zmajeva što bijaše dobar strelac odapne strelu i pogodi zmaja sedmoglava baš u srce, ovaj ispusti devojku ispod krila, te ova stane k zemlji padati, a za njom i zmaj sedmoglavi.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Negde oko sedme godine kažem matorom: „Dosta, bre, tog ljuljanja, dobiću morsku bolest!“ Tu me on načisto ispusti iz ruku; pravo na parket, toliko se bio zapanjio što umem da govorim! Nije uopšte znao.
sam jednog laponca u troli, drži siromah prste na De, onako kako su mu ih unuci namestili kod kuće, pa ne sme da ispusti poziciju sve do kafane u kojoj svira. Boji se — zaboraviće!
Prvi Suletov zakon glasi: „Svaki komad leba namazan mašću i posut alevom paprikom, kada se ispusti iz ruke, pada obavezno na namazanu stranu, ma u kom se položaju pre toga držao u ruci“.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
O, nemojte! — Zašto ne; za konfete. — Kako se kaže, Ivona? Mala se toliko zbuni da, otvorivši šačicu, umal ne ispusti novac. — Nemojte ih mučiti. — Hvala, gospodine, — rekoše devojčice šapatom.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
On se obazre levo i desno, pa najednom, u najvećem trku, naže bežati i ulete u zemunicu. Na ulazu ispusti čuturicu, iz koje zaklokota voda. Gledali smo tu vodu zakrvavljenih očiju.
“ — Udahnu snažno vazduh, nozdrve mu se raširiše, a muskuli na vilicama odskočiše. „Ah“ — ispusti kroz zube i stisnu pesnice. „Premlatiću ih!“ — Komandir straže!... Ovam’! — i uđe u šator.
A onaj ispusti strašan krik, i, dižući ruke, povika: — Ne, Boga radi! Gruja spusti pušku, ali ga je netremice posmatrao...
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Pa istog trenutka kad iskaza tu davno spremljenu reč i kad ugleda njeno strašno dejstvo — žena ispusti detinju ruku koju je dosad držala, otvori oči jako, pogleda ga, pa polako pođe iz sobe...
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
Vi i vaši ljudi ovo rasturate! DANICA (vrisne i ispusti služavnik). PAVKA (očajna): Jevreme, dućan! SRETA: Gazda-Jevreme, popravljaj situaciju!
IV MLADEN, PREĐAŠNjI MLADEN (dojuri usplahiren i razdere se): Gazda! JEVREM (trgne se, ispusti telegram, te drekne i sam): Šta je, brate? MLADEN: Jurio sam kao da me panduri vijaju.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
« — »O molim!« veli onaj drugi i diže se, kako već može, obori poneku punu čašu, ispusti šešir koji je iz učtivosti skinuo s glave, pa veli: »Meni bi baš milo bilo.
Ne čita, nego ih, misliš, guta. Dah mu zastao, ne trepće! Odjedared se trže, grdan veliki glogovak ispusti na zemlju, a iz grudi mu se ote jedan uzdah kao čoveku kad mu se svali veliki teret s duše, i on uzviknu: — No, hvala
Svi su poslovi stali.« — Divota! Žestoko! Bravo Brazilijanci. Živeli! — prodera se Sreten tako silno da Zac ispusti džezvu i pogasi vatru. — Vičite: Živeli! — Živeli! — prodera se Mića »Oficir«. — Na život i na zdravlje!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
ne može više, jer mu toliko klize prsti iz sada i njene već oznojene ruke, da će još pre svršenog venčanja morati da mu ispusti ruku, i razdvoje se.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
svojijem slugama te je tako odvuku do onoga mjesta đe su mu šćeri ruke osjekli i onđe je konji raskinu, te pasju dušu ispusti. 34. MAĆEHA I PASTORKA.
Onda ona verige ispusti, te sve sa prevelikom težom svojom pritisnu Premudroga u kovčegu na dnu mora. Poslije toga đavoli nađu svetoga Jovana
“ A car ćuti kao nem „Ta šta ti imaš sa mnom“ reče gvozden čovek, pa ga zvrcne u čelo, a car odmah dušu ispusti. Onda gvozden čovek uzme zeta svoga pa ga postavi za cara, i tako je najmlađi sin sa svojom ženom carovao do svoga
Ćosić, Dobrica - KORENI
Nemoj Simku. Uzeće sebi slugu i živeće kao kneginja...“ Đorđe ispusti pušku, a rabadžije uplašeno zapevaše. On nastavi da misli kako je tada ćutao i kako je ostao da sedi na gomili tikava
Đorđe ga gledao: smrzni se, umri, da te ne gledam više... Želeo sam da umre, ja, zaguši ga vrelo i dugo rucanje i on ispusti lampu. Senke ciknuše zadavljene mrakom. Adam tanko jauknu. Đorđe mu obgrli noge i prisloni lice uz stomak.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
— Šta je ovo? — podskoči starac od čuda, ne verujući, i ispusti orah sav od žeženog srebra sazdan. Zatim protrlja oči, ali orah je i dalje bio tu.
— momak olabavi mrežu. — Ne žuri! — opomenu ga vila. — Obmaneš li me, od rođenog ćeš života bežati! — momak ispusti mrežu u talase i morska vila nestade, ali njemu se činilo da još dugo nad površnom mora odjekuje njen glas, opominjući ga
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Kad je, tri godine posle Kneza, i Gospodar otišao u izgnanstvo, Anastasijević je znao da je došao čas da ispusti iz vida tog mrzovoljnika nad čijom su se glavom sakupile nesreće.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
A glava se vrti sve više, sve brže, sve luđe, kao vreteno, kao bunarski točak, baš kao bunarski točak kad se puna kofa ispusti i pojuri svom silinom naniže. „Zbogom. U bunar, sigurno u bunar, kao mačka.
osetih bol u butini gde sam se svom snagom uštinuo, nego ga osetih u vilici, gde me neko što je do mene sedeo, pošto ispusti strahovit vrisak, skoro urlik, udari jedinstvenom veštinom boksera. Dakle ipak ne sanjam, onda sam pijan, stvar prosta.
Oseća Jaćim da dominira onde na trotoaru, pa se samo trudi da ne popusti, diktaturu iz svojih ruku ne ispusti, i glavu je već iskrenuo kao pseto kad urliče: „Živeo, veli, Masarik! Živeo Masarik!
I zato je na doktorovu blagu i pripremnu reč mogao da ispusti samo jedan jedini uzvik, kao neko pitanje na koje odgovora nije ni tražio. „Svršeno?“ — obratio se on doktoru.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Ulazio je nespretno se gegajući, s velikom korpom koju, seljački podozriv, nikako nije htio da ispusti iz ruku. Nakon dugog cjenjkanja sa zubarom, uz već znane duhovitosti („u mome selu kovač se čitavo jutro nateže sa mnom
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
ne vidi ništa i ne misli... Ruke su mu se grozničavo tresle, i on se bojao samo da ne ispusti pušku. Čuo je, ali nije video, da je onaj blizu, da ga rastavljaju samo dvaestak koraka od njega.
»Otkud ovde ovi ljudi?... Šta je ovo?... Smrt !«... i on nehotično izvuče ceo ram i ispusti ga. — Predaj se! — viknu jedna glava, i čelična cev pokrete se...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
a ja polagano hajde, hajde, te se privučem blizu, pa potegnem lisicu nogom u stražnjicu, a ona se uplaši, pa od straha ispusti tefter. Kad ga ja otvorim, a to u njemu piše: meni pogača, a ćosi šipak!
Tako rekavši, ispusti zeca, a on bjež̓ pa u šumu. — E, kako odskače, — veli Nasredin — eto ga sad kod kuće, ama ni u cara boljega tatara.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
Ama, što god hoćeš, samo neka bude državni pitomac. KALENIĆ: Pa kad je dete tako bistro, šteta bi bilo da ga država ispusti. Zapiši, ujka-Vaso: državni pitomac. ŽIVKA: A ti, Sojo? SOJA: Ja bih volela, Živka, kad bih mogla nasamo da ti kažem.
DARA: Zar je to tajna? ČEDA: Još kako velika tajna. DARA: Reci mi, ko je pisao? ČEDA: Ja! DARA: Šta kažeš? (Ispusti haljine koje je imala u ruci.) ČEDA: To što ti kažem! DARA: Čedo, Čedo, šta si učinio?!
” ŽIVKA (ispusti stolicu): Šta kažeš? VASA (ponavlja): „A to je vaš rođeni zet!” ŽIVKA (zgranuta): Ama, šta kažeš, tako ti boga?
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
uhvatila se za njega kao za zemlju, pa mu Nešto nerazgovetno šapće, bogorada i preklinje, besvesno već rešena da ga ne ispusti iz šaka, da ga otme ne samo od silnih Turaka no i od samoga đavola.
I overili mu putne isprave za Kosovo, kazu mitrovačku, selo Čabar. Vratio se da ovde ispusti svoju dušu. I legne pokraj dedova u zavičaju svojem. Sto pedeset godina su oni zakopavani u Čabru.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Začudi se deda-ribar, — čudno i jeste: Uhvatiti zlatnu ribu koja govori! On se dugo ne premišlja već je ispusti: „Idi, ribo, s milim Bogom, idi u more! U moru je tebi život, kopno ti je smrt.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Jedan od njih se okrete i upravi pušku na mene. Ali stiže moj kaplar i zari mu bajonet u grudi. On ispusti krik, zakoluta očima, diže ruke i tresnu.
„Ah!“ — izusti kaplar i ispusti pušku. Toga Bugarina dotukoše kundacima. Razležu se povici: „Udri ga!“... „Ne daj da beži! „ „Jaoj!“...
„Ja ću“ — reče Žarko, regrut. On se prvo skupi, odbaci se nogama i rukama i potrča. Ali ne odmače ni tri koraka, ispusti pušku, pa se okrete oko sebe i pade na leđa.
— Živeo! — Ura! — Je l’ ja? — upade „Đevrek“ i isplazi jezik. Sergije Nikolajevič se zasmeja i ispusti čašu. Nališe mu drugu. „Eks!“ — viknu neko. Sergije sruči vino u usta kao da sipa u neki vakuum, pa poteže čašu o drvo.
Izvadi kremen i pripali cigaretu. U bugarskim rovovima je neko ječao. Kaplar povuče dim cigarete, žmireći, potom ispusti dim, i palcem ruke pokaza u pravcu bugarskih objavnica. Jedna strana lica razvuče mu se u osmeh.
Gledala me je poluotvorenim očima. Dohvatila me za ruke i priklopila moj šinjel. Tada ispusti tašnu. Sagli smo se oboje da je dohvatimo, naše se ruku dodirnuše i ja joj stegoh prste.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Ili ako to ne, a ono hleba i sira. Ali to lepo uvijeno u beo peškir. Doneće on to brzo, veselo, i kao bojeći se da ne ispusti, uprlja, idi mu ko u čaršiji ne otme, uzme.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Obazire se uokolo da ih negdje položi na sigurno, ali nikako da ih iz ruke ispusti. A Radi došlo do grla i guši se... Napreže svu snagu da mu kaže da baci jaja iz ruku, da mu pomogne, jer sada će glavu
— Kud je koza? — osorljivo pita rubač. — Ča vam je večeras?! — kao čudi se žena... — Pustite da mi muž bar u miru ispusti dušu!... — To je drugi posao... — odgovori blaže rubač... — Ma dajte kozu! — Nije doma, — upozna Ivo Marijin glas.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Pa Nata zazvoni na ulazu u žensko, a Mirko na ulazu u muško odeljenje. Mirko, da li zbog ubogaljenih svojih ruku, ispusti šamlicu. Nata, požuri, diže je.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Takvi su, na primer, sledeći: „To izusti, a dušu ispusti“, „Bog mu dao u raju naselje, nama, braćo, zdravlje i veselje“, „Nas lagali, mi polagujemo“, „Odvede je u bijelu crkvu,
Naravno, to ne vredi za rimu koja predstavlja opšte mesto (na primer, u stihu „to izusti, a dušu ispusti“), nego za onu koja posle dužeg ili kraćeg niza jednoličnih stihova izbije kao kakva varnica iz sudara istovetnih
Marko večer' večerati, Goluban mu rujno vino služi: uze čašu Kraljeviću Marko, čašu uze, u san se zanese, i ispusti čašu na trpezu, čaša pade, vino se ne prosu.
“ To izusti, a dušu ispusti. 40 SMRT VOJVODE KAJICE Podiže se gospodine kralju od prekrasne od Mađedonije iz pitoma mesta Smedereva, od svojega
To izusti, pa dušu ispusti. 44 VOJVODA JANKO BJEŽI PRED TURCIMA U istoku jasna dzora lice rumenjaše, bože, jasna dzora!
To izusti Despotović Jovo, to izusti, a dušu ispusti. PESME SREDNjIH VREMENA 53 STARINA NOVAK I KNEZ BOGOSAV Vino piju Novak i Radivoj a kod Bosne, kod vode
Kako dođe Milić barjaktare, on se spusti na meku postelju; dok se spusti, on dušu ispusti. Dok dođoše kićeni svatovi, dotle s’ Milić mrtav naležao.
Nađe Hajka od tavnice ključe, on ispusti dvadeset sužanja. Opet joj je Rade govorio: „O Hajkuna, dušo moja draga, daj mi nađi od riznice ključe, da što malo za
“ To izusti, a dušu ispusti... 82 TRI SUŽNjA Procviljele tri srpske vojvode u sužanjstvu paše skadarskoga. A da zašto?
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Nego još, još bar štogod mi progovori kano po zavičaju k materi daruj mi neko slovo, koji si sam, Boga Oca slovo! Ispusti mi koju reč blagoutrobija istočniče, te prohladi mi srdce tvojoj sluškinji, jaoh, jaoh meni!
Probi šnjime kroz ploču kamenitu u zemlju. Tu ga tako ukoreni oma, te bi drvo i grane na sve strane ispusti. Tadar strag ona trojica stojeća rekoše mu: — Evstratije, samo sebe rad li učinio si to čudo?
Đavo nema sna. Konac delo krasi i gubi ga. Drvo, kamen li držeći u ruci, dok se ne ispusti, zlato se ne može ščepati. Zla na zlo sebi da ne pribaljamo. Prah šakami fućarati pod nebo.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Oj, hoj-hoj, lele, Zo... ali ne dovrši jer puče šamar, i Pote ispusti onu zečju nogu i minđuše i pogleda začuđeno u kalfa-Kotu. — Što me pa tepaš, bata-Kote?
A men’ me izede ono moje pcetište!“ — A ti, vikam, zašto ga ispusti? „Drvo se, vikam, savija dok je mlado“, ima selski reč. Ta i sas teb’ i Mitka ti alis ta si je rabota!