Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Стамена врисну уплашено, испусти луч и побеже некуд. Вуја оде горе у кућу, па, крочивши једном ногом на праг, упита: — Попо, хоћемо ли спавати?
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Наједаред му испаде нож из руке... Он поче посртати, ал̓ не испусти главе... Као муња пролете шанцем: — Погибе!... И као љути рисови скочише голаћи на бедем...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Видак испусти узде, па легне у кола, а она све преко чагрћа, па по јендецима, па трчи, па трчи, па трчи... Звони! Јелте да звони?
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
а изнела велику лопту што је на презент добила од оног Швабе капетана сас лађе »Мариа-Анне« па се лопта, па сваки час испусти, к’о бајаги, лопту, а лопта се откотрља, а она га онда моли да јој донесе, па кад јој донесе лопту, а она му зафаљује,
« — доврши Јула, гушећи се у сузама, и испусти књигу, а гђа Сида плетиво, па се и она заплака. — Е, кад би то било истина! Него тек тако, ма ко... А ко је спис’о то?
Сваки час има он нешто да ради; час пали лулу, час га жуљи чизма па је свлачи, па онда испусти бич па силази с кола и иде бестрага натраг, а ви седите у коли па чекате.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
И у извесно доба — а и то се доба не зна, мисли се да обично лети, при великим врућинама, ако га једанпут у години испусти. Но она га опет, брзо, у трен, узима и даље држи под језиком да га не би нико нашао...
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— Мени опет десно око игра; плакаћу. Тек што Паулина последњу реч испусти, а неко на врата куца. — Херајн! Врата се отворе. Напред чика-Гавра а за њиме Чекмеџијић.
— Ту имате право. Сад већ госпођи Макри није много требало; само да испусти Гавра какву јачу реч, па ће доста имати. — Па кад као пар изгледамо, госпођо Мокро, а оно да се узмемо.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Блед, укочен, зинулих уста, са осећајем неке вртоглавице и потмулом грмљавином у ушима, Христић наједанпут испусти револвер из оне укочене руке.
Теодосије - ЖИТИЈА
И тако у страшном стењању задоби невидљиву срчану рану, и те ноћи напрасно испусти дух. А они ратници који су од њега били сабрани, видевши његову брзу погибију молитвом светога, обузети великим
И тако се испусти из њихових руку. А самодржац Стефан даде му велико мноштво злата, њему на потребу и ради раздавања манастирима у
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- Нећеш прећи! - Атаман то испусти из себе у једном даху, а ја помислих да сам за два трена у води, погрешно као и увек.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Једва је разумео шта говори. Опет гледа на брата. — Убили сте ме. — Стресе се и душу испусти. Бадава јој сад воштана свећа у руци. Тако пропаде та дивна девојка, а нису јој допустили један дан задовољства.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Али на крају лета акумулатор најзад коначно испусти душу. Стајали смо беспомоћно на киши у граду Стону. Један љубазан човек, који се разумевао у аутомобиле, подиже
Равнодушно је записивао у блок цене јела и пића. Момак јој за тренутак испусти зглоб, да би могла да извади новац, који јој је испадао из дрхтавих прстију. — И два пива! — рече. — Молим вас...
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Паде Ибро у зелену траву И испусти свилену заставу, За њим паде једно Арнауче, Та чело му на четворо пуче, Паде Асан, Бог га сатукао, Јер он мајке
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
робови, ал' Зеј се стреса, бог над богови'; стаде му реч у грлу узану, напитак му на усни усану, из божје руке пехар испусти, од пехара се море запљушти те бурним валом гњева студена запљускује титану колена; — ал' не дршће Прометеј, не дршће
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
да влада и царује за три године, а кад три године дана прође, онда да развале кулу и њега са кћери из куле напоље испусти.
Али онај од браће змајева што бијаше добар стрелац одапне стрелу и погоди змаја седмоглава баш у срце, овај испусти девојку испод крила, те ова стане к земљи падати, а за њом и змај седмоглави.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Негде око седме године кажем матором: „Доста, бре, тог љуљања, добићу морску болест!“ Ту ме он начисто испусти из руку; право на паркет, толико се био запањио што умем да говорим! Није уопште знао.
сам једног лапонца у троли, држи сиромах прсте на Де, онако како су му их унуци наместили код куће, па не сме да испусти позицију све до кафане у којој свира. Боји се — заборавиће!
Први Сулетов закон гласи: „Сваки комад леба намазан машћу и посут алевом паприком, када се испусти из руке, пада обавезно на намазану страну, ма у ком се положају пре тога држао у руци“.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
О, немојте! — Зашто не; за конфете. — Како се каже, Ивона? Мала се толико збуни да, отворивши шачицу, умал не испусти новац. — Немојте их мучити. — Хвала, господине, — рекоше девојчице шапатом.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Он се обазре лево и десно, па наједном, у највећем трку, наже бежати и улете у земуницу. На улазу испусти чутурицу, из које заклокота вода. Гледали смо ту воду закрвављених очију.
“ — Удахну снажно ваздух, ноздрве му се раширише, а мускули на вилицама одскочише. „Ах“ — испусти кроз зубе и стисну песнице. „Премлатићу их!“ — Командир страже!... Овам’! — и уђе у шатор.
А онај испусти страшан крик, и, дижући руке, повика: — Не, Бога ради! Груја спусти пушку, али га је нетремице посматрао...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Па истог тренутка кад исказа ту давно спремљену реч и кад угледа њено страшно дејство — жена испусти детињу руку коју је досад држала, отвори очи јако, погледа га, па полако пође из собе...
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
Ви и ваши људи ово растурате! ДАНИЦА (врисне и испусти служавник). ПАВКА (очајна): Јевреме, дућан! СРЕТА: Газда-Јевреме, поправљај ситуацију!
ИВ МЛАДЕН, ПРЕЂАШЊИ МЛАДЕН (дојури усплахирен и раздере се): Газда! ЈЕВРЕМ (тргне се, испусти телеграм, те дрекне и сам): Шта је, брате? МЛАДЕН: Јурио сам као да ме пандури вијају.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
« — »О молим!« вели онај други и диже се, како већ може, обори понеку пуну чашу, испусти шешир који је из учтивости скинуо с главе, па вели: »Мени би баш мило било.
Не чита, него их, мислиш, гута. Дах му застао, не трепће! Одједаред се трже, грдан велики глоговак испусти на земљу, а из груди му се оте један уздах као човеку кад му се свали велики терет с душе, и он узвикну: — Но, хвала
Сви су послови стали.« — Дивота! Жестоко! Браво Бразилијанци. Живели! — продера се Сретен тако силно да Зац испусти џезву и погаси ватру. — Вичите: Живели! — Живели! — продера се Мића »Официр«. — На живот и на здравље!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
не може више, јер му толико клизе прсти из сада и њене већ ознојене руке, да ће још пре свршеног венчања морати да му испусти руку, и раздвоје се.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
својијем слугама те је тако одвуку до онога мјеста ђе су му шћери руке осјекли и онђе је коњи раскину, те пасју душу испусти. 34. МАЋЕХА И ПАСТОРКА.
Онда она вериге испусти, те све са превеликом тежом својом притисну Премудрога у ковчегу на дну мора. Послије тога ђаволи нађу светога Јована
“ А цар ћути као нем „Та шта ти имаш са мном“ рече гвозден човек, па га зврцне у чело, а цар одмах душу испусти. Онда гвозден човек узме зета свога па га постави за цара, и тако је најмлађи син са својом женом царовао до свога
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Немој Симку. Узеће себи слугу и живеће као кнегиња...“ Ђорђе испусти пушку, а рабаџије уплашено запеваше. Он настави да мисли како је тада ћутао и како је остао да седи на гомили тикава
Ђорђе га гледао: смрзни се, умри, да те не гледам више... Желео сам да умре, ја, загуши га врело и дуго руцање и он испусти лампу. Сенке цикнуше задављене мраком. Адам танко јаукну. Ђорђе му обгрли ноге и прислони лице уз стомак.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Шта је ово? — подскочи старац од чуда, не верујући, и испусти орах сав од жеженог сребра саздан. Затим протрља очи, али орах је и даље био ту.
— момак олабави мрежу. — Не жури! — опомену га вила. — Обманеш ли ме, од рођеног ћеш живота бежати! — момак испусти мрежу у таласе и морска вила нестаде, али њему се чинило да још дуго над површном мора одјекује њен глас, опомињући га
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Кад је, три године после Кнеза, и Господар отишао у изгнанство, Анастасијевић је знао да је дошао час да испусти из вида тог мрзовољника над чијом су се главом сакупиле несреће.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
А глава се врти све више, све брже, све луђе, као вретено, као бунарски точак, баш као бунарски точак кад се пуна кофа испусти и појури свом силином наниже. „Збогом. У бунар, сигурно у бунар, као мачка.
осетих бол у бутини где сам се свом снагом уштинуо, него га осетих у вилици, где ме неко што је до мене седео, пошто испусти страховит врисак, скоро урлик, удари јединственом вештином боксера. Дакле ипак не сањам, онда сам пијан, ствар проста.
Осећа Јаћим да доминира онде на тротоару, па се само труди да не попусти, диктатуру из својих руку не испусти, и главу је већ искренуо као псето кад урличе: „Живео, вели, Масарик! Живео Масарик!
И зато је на докторову благу и припремну реч могао да испусти само један једини узвик, као неко питање на које одговора није ни тражио. „Свршено?“ — обратио се он доктору.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Улазио је неспретно се гегајући, с великом корпом коју, сељачки подозрив, никако није хтио да испусти из руку. Након дугог цјењкања са зубаром, уз већ знане духовитости („у моме селу ковач се читаво јутро натеже са мном
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
не види ништа и не мисли... Руке су му се грозничаво тресле, и он се бојао само да не испусти пушку. Чуо је, али није видео, да је онај близу, да га растављају само дваестак корака од њега.
»Откуд овде ови људи?... Шта је ово?... Смрт !«... и он нехотично извуче цео рам и испусти га. — Предај се! — викну једна глава, и челична цев покрете се...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
а ја полагано хајде, хајде, те се привучем близу, па потегнем лисицу ногом у стражњицу, а она се уплаши, па од страха испусти тефтер. Кад га ја отворим, а то у њему пише: мени погача, а ћоси шипак!
Тако рекавши, испусти зеца, а он бјеж̓ па у шуму. — Е, како одскаче, — вели Насредин — ето га сад код куће, ама ни у цара бољега татара.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
Ама, што год хоћеш, само нека буде државни питомац. КАЛЕНИЋ: Па кад је дете тако бистро, штета би било да га држава испусти. Запиши, ујка-Васо: државни питомац. ЖИВКА: А ти, Сојо? СОЈА: Ја бих волела, Живка, кад бих могла насамо да ти кажем.
ДАРА: Зар је то тајна? ЧЕДА: Још како велика тајна. ДАРА: Реци ми, ко је писао? ЧЕДА: Ја! ДАРА: Шта кажеш? (Испусти хаљине које је имала у руци.) ЧЕДА: То што ти кажем! ДАРА: Чедо, Чедо, шта си учинио?!
” ЖИВКА (испусти столицу): Шта кажеш? ВАСА (понавља): „А то је ваш рођени зет!” ЖИВКА (згранута): Ама, шта кажеш, тако ти бога?
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
ухватила се за њега као за земљу, па му Нешто неразговетно шапће, богорада и преклиње, бесвесно већ решена да га не испусти из шака, да га отме не само од силних Турака но и од самога ђавола.
И оверили му путне исправе за Косово, казу митровачку, село Чабар. Вратио се да овде испусти своју душу. И легне покрај дедова у завичају својем. Сто педесет година су они закопавани у Чабру.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Зачуди се деда-рибар, — чудно и јесте: Ухватити златну рибу која говори! Он се дуго не премишља већ је испусти: „Иди, рибо, с милим Богом, иди у море! У мору је теби живот, копно ти је смрт.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Један од њих се окрете и управи пушку на мене. Али стиже мој каплар и зари му бајонет у груди. Он испусти крик, заколута очима, диже руке и тресну.
„Ах!“ — изусти каплар и испусти пушку. Тога Бугарина дотукоше кундацима. Разлежу се повици: „Удри га!“... „Не дај да бежи! „ „Јаој!“...
„Ја ћу“ — рече Жарко, регрут. Он се прво скупи, одбаци се ногама и рукама и потрча. Али не одмаче ни три корака, испусти пушку, па се окрете око себе и паде на леђа.
— Живео! — Ура! — Је л’ ја? — упаде „Ђеврек“ и исплази језик. Сергије Николајевич се засмеја и испусти чашу. Налише му другу. „Екс!“ — викну неко. Сергије сручи вино у уста као да сипа у неки вакуум, па потеже чашу о дрво.
Извади кремен и припали цигарету. У бугарским рововима је неко јечао. Каплар повуче дим цигарете, жмирећи, потом испусти дим, и палцем руке показа у правцу бугарских објавница. Једна страна лица развуче му се у осмех.
Гледала ме је полуотвореним очима. Дохватила ме за руке и приклопила мој шињел. Тада испусти ташну. Сагли смо се обоје да је дохватимо, наше се руку додирнуше и ја јој стегох прсте.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Или ако то не, а оно хлеба и сира. Али то лепо увијено у бео пешкир. Донеће он то брзо, весело, и као бојећи се да не испусти, упрља, иди му ко у чаршији не отме, узме.
Ћипико, Иво - Пауци
Обазире се уоколо да их негдје положи на сигурно, али никако да их из руке испусти. А Ради дошло до грла и гуши се... Напреже сву снагу да му каже да баци јаја из руку, да му помогне, јер сада ће главу
— Куд је коза? — осорљиво пита рубач. — Ча вам је вечерас?! — као чуди се жена... — Пустите да ми муж бар у миру испусти душу!... — То је други посао... — одговори блаже рубач... — Ма дајте козу! — Није дома, — упозна Иво Маријин глас.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Па Ната зазвони на улазу у женско, а Мирко на улазу у мушко одељење. Мирко, да ли због убогаљених својих руку, испусти шамлицу. Ната, пожури, диже је.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Такви су, на пример, следећи: „То изусти, а душу испусти“, „Бог му дао у рају насеље, нама, браћо, здравље и весеље“, „Нас лагали, ми полагујемо“, „Одведе је у бијелу цркву,
Наравно, то не вреди за риму која представља опште место (на пример, у стиху „то изусти, а душу испусти“), него за ону која после дужег или краћег низа једноличних стихова избије као каква варница из судара истоветних
Марко вечер' вечерати, Голубан му рујно вино служи: узе чашу Краљевићу Марко, чашу узе, у сан се занесе, и испусти чашу на трпезу, чаша паде, вино се не просу.
“ То изусти, а душу испусти. 40 СМРТ ВОЈВОДЕ КАЈИЦЕ Подиже се господине краљу од прекрасне од Мађедоније из питома места Смедерева, од својега
То изусти, па душу испусти. 44 ВОЈВОДА ЈАНКО БЈЕЖИ ПРЕД ТУРЦИМА У истоку јасна дзора лице румењаше, боже, јасна дзора!
То изусти Деспотовић Јово, то изусти, а душу испусти. ПЕСМЕ СРЕДЊИХ ВРЕМЕНА 53 СТАРИНА НОВАК И КНЕЗ БОГОСАВ Вино пију Новак и Радивој а код Босне, код воде
Како дође Милић барјактаре, он се спусти на меку постељу; док се спусти, он душу испусти. Док дођоше кићени сватови, дотле с’ Милић мртав належао.
Нађе Хајка од тавнице кључе, он испусти двадесет сужања. Опет јој је Раде говорио: „О Хајкуна, душо моја драга, дај ми нађи од ризнице кључе, да што мало за
“ То изусти, а душу испусти... 82 ТРИ СУЖЊА Процвиљеле три српске војводе у сужањству паше скадарскога. А да зашто?
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Него још, још бар штогод ми проговори кано по завичају к матери даруј ми неко слово, који си сам, Бога Оца слово! Испусти ми коју реч благоутробија источниче, те прохлади ми срдце твојој слушкињи, јаох, јаох мени!
Проби шњиме кроз плочу камениту у земљу. Ту га тако укорени ома, те би дрво и гране на све стране испусти. Тадар страг она тројица стојећа рекоше му: — Евстратије, само себе рад ли учинио си то чудо?
Ђаво нема сна. Конац дело краси и губи га. Дрво, камен ли држећи у руци, док се не испусти, злато се не може шчепати. Зла на зло себи да не прибаљамо. Прах шаками фућарати под небо.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Ој, хој-хој, леле, Зо... али не доврши јер пуче шамар, и Поте испусти ону зечју ногу и минђуше и погледа зачуђено у калфа-Коту. — Што ме па тепаш, бата-Коте?
А мен’ ме изеде оно моје пцетиште!“ — А ти, викам, зашто га испусти? „Дрво се, викам, савија док је младо“, има селски реч. Та и сас теб’ и Митка ти алис та си је работа!