Upotreba reči isti u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Tako smo činile svakog dana... Ista bleda i izmučena lica oko kazana, a i ljudi su isti što tu mršavu milostinju dele. Samo jednoga dana ne beše tako. Odem ja s lončićem po ručak...

U toj kući življaše neki begunac iz Srema, onaj isti što smo ga kod bolesnoga Bogdana videli. Nije on nikoga imao, do jedinicu kćer.

Kapetan ga je mučio, sve dok nije priznao... — Siromah!... — uzdisaše seljaci, baš oni isti što su ga pre nekog vremena onako grdno proklinjali; oni koji su želeli da se na vatri spali, ti su isti sad žalili što

baš oni isti što su ga pre nekog vremena onako grdno proklinjali; oni koji su želeli da se na vatri spali, ti su isti sad žalili što ga tri dana moriše žeđu... Pa onda veruj onome što veli: „Ja poznajem čoveka...“ Varaš se, prijane moj!

— Taj, vidiš, čija je ova kesa, zapalio je kuću Nikole Belića; taj je isti onaj drekavac što se sve do na Cveti derao u potoku niže Nikoline kuće... Razumeš li me sad?...

ćutaše, a posle, dosetivši se nečemu, reče: — Učitelju, sinoć oko sunčevog zalaska dođe Nikoli Beliću gost iz Gruže — isti onaj mladić što ih je sve one nesrećne noći iz plamena izbavio...

Obradović, Dositej - BASNE

“ Lav se osmehne i pusti ga bez vreda. Na nekoliko dana uhvati se taj isti lav u debelu mrežu koju lovci lavom i medvedom stavljaju, iz koje lav ne mogući razmrsiti se stane rikati koliko igda

Lukavim lisičićem, ili onim malenim letnjim mušicama koje u isti dan kad postanu — u taj ih i nestane. 15 Kurjak, baba i dete Kurjak gladan hođaše kojekuda tražeći što da ize.

„Ko te pre? Kadija. A ko ti sudi? Taj isti kadija. Ne pitam te više, znam šta će ti biti”, — vele Bošnjaci. To znači: kurjak te pre, a kurjak ti sudi.

” A on odgovori: „Kako nije dobro delo, kad jaše na atu kako isti paša?”| 37 Pas i njegova sen Pas, noseći parče mesa, prolazaše pokraj jedne reke.

ministra, on koji, da je hteo, mogao je vsegda s Avgustom živiti i socarstvovati, ne samo ovako je govorio, nego ovi isti života način za sebe je izabrao.

Iz nje se rađaju mnoga zla; skudost, ubožestvo i nesreća iz nje proioshodi. Smrdi čovek u lenosti, život mu je isti na tegotu. Leži dokle ga rebra ne zabodu, i jedva čeka da mu dan prođe.

S najboljim srcem, za svoje nepostojanstvo, nikom nije kadar dobra učiniti: njegovi isti srodni i prijatelji ne smedu se na njega nasloniti: o njemu se uprav može reći da u vetar govori; da sve što dobro reče —

Ako je i bogat, kad se razboli ili u kakvu skorb upadne, što će mu bogatstvo pomoći? Naprotiv, isti srodni njegovi rado mu smrt čekaju da što zakvače. Po smrti da ko čeka drugima poleznim biti, to je sujetna nadežda.

Po smrti da ko čeka drugima poleznim biti, to je sujetna nadežda. Oni isti koji nam na daći za ispokoj duše piju, smeju nam se i rugaju i vele: dobro je učinio što se smakao.

narodi počinju kao iza sna buditi, i među sobom se razgovaraju: kako se je to dogodilo da za toliko stotina godina oni isti koji su na bogatstvo gore nego na kurjake vikali, njega se sa strašnim zakletvama pred bogom i pred svetom odricali i

Svoje vrednosti poznavati, o njima umereno mudarstvovati i ne visokoumstvovati, na isti način i svoje nedostatke i slabosti znati, ovde leži uzao.

Evo, braćo moja, jošt jedna stvar, ne znam je li čuda ili sijaseta dostojna: među isti prosvešteni narodi ima ljudi koji sav život svoj s knjigami provode, pak se od nekih njih nahode takovi da ono što su

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

Promenjen svet nas plašio, nov novih kraljeva red, al svak se brzo snašao: to beše isti svet. Ko pre pedeset godina, svako pronađe svoj grad, svoj krevet pun životinja, ovoj šlem, svoj nož, svoj sat.

I opet će misliti: život je lep toliko, da ginuti vredi. I opet će za isti svet ubijati i mreti. I sve će ove otrove: jesen, zimu i zemlju, vrane i vrt, ko lek, pod kapkom da ponese U

Otkako je na glavu stavio krunu, to više nije onaj isti čovek! Ajde što je kruna promenila njega, na njegovu je glavu nataknuta, ali zašto je promenila i nas?

da sam juče imao milion, belela bi mi se reka od gusaka! A danas mi se, za taj isti milion, ne bi na vodi zabelelo ni perce! da sam juče imao milijardu, mogo sam da pitam pošto je Valjevo!

A da ta zatalasana, ta zalelujana, ta vijugava reč, Sinjajevina, nije stvorena možda na isti način na koji su stvorene reči borovina, somovina, veprovina, medovina?

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

” „Taj isti dan zovne me Mihaljević na večeru, s kojim sam se poznavao i dobro živio. Pri rastanku s njime reče mi: ,Idite odma u

(Ti̓ isti̓ teftera naći ćete, deco, jednu polovinu u mojim pismima a druga polovina izderala se; a to je sačuvao du̓ovnik Jeremij

(Ovaj isti bimbaša, u početku Karađorđeva rata 1804. godine, oko 20. maja meseca, zastao se bio s vojskom u Požarevcu, gde ga moj

O tome, kako je Beograd uzet, slušao sam gde Muja, urovački beg, priča mom ocu. Posle godinu ili dve taj isti Muja reče mom ocu: „Vidiš, kneže, ova četiri psa u Beogradu (tj. četiri da̓ije) šta rade od raje i od pošteni̓ Turaka.

To je bilo na poklade 28. februara 1804. godine, a isti dan i Jakov je na Svileuvi razbio Turke, i kažu da je oko 270 Turaka poginulo.

Donese nam isti konzul od Vla-bega Ipsilantija pasoš — — —. Pošljemo po konje u mezulanu; dođoše konji i pođemo. Dođemo u Fokšan gde se

— Ode, i mi odemo. Posle nekoliko dana opet nas u isti dvorac zovnu, te na nji̓ovo pitanje počnemo od nemačkoga rata kazivati: kako su naši oceni u frajkoru vojevali i pizmu

I od sela Dokmira, poviče Grbović i Moler: „Aj, braćo, držite se, udrite se, eto nas vama u pomoć!” U isti čas pogine Džora-Osman, turski starešina. Turci pobegnu, a naši zaokupe i, oni odmorni od kuća, poteraju.

U koji je dan bosanska vojska pošla za u Šabac, u onaj isti dan Hadži-beg Srebrnica izišao na planinu Rožanj prema valjevskoj nahiji, poslao, i nekoliko sela ozgo zapalio.

” I odma je otišao. Otac kaže: „Veće posle za njega nisam ništa čuti mogao”. Ovaj isti bogovađski iguman Žarko u 1804.

i Karađorđem u vojsci išao na Požarevac, koga je Karađorđe omilio i jedan mu od turske ucene srebrn nož poklonio, — isti buljubašica Mitrić izbaci jednu pušku. Čuje to Karađorđe, jerbo je blizu nas sedio (tj.

— Po kazivanju zemunskoga terdžomana dosada 173 (glave) i da su isti taj dan iz kragujevačke nahije doneli osečeni̓ serpski̓ poglavarski̓ glava u Beograd 50.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

I sve je to advokat nabavljao onako isto kao i onu dijamantsku iglu. Jedne iste stvari nabavljao je otac Savkin i u isti mah Pupavac je, opet, mislio da je to njegov poklon.

Revizor pita đake. »Kaži ti, mali, ko je bio prvi čovek na svetu?« upita jednog, pa zaviri u isti mah u kujnu: »Premaži malo slaninom da ne pregori!« veli sluzi. Đače odgovori.

— Krasno! Ići, te me opadati i govoriti što nije istina... Baš ti dolikuje! — Ko govorio?... — Ti isti! — viknu učitelj Grujica sasvim uskipeo, i sve mu iskresa što god je rekao.

»Dalje, isti učitelj prisvojio je i utajao jednu moju stvar, to jest, ticu, zovomu buljina, ili jeina, ili odnosno bukavac, koju sam

popišmaniti se — odustati porus — šupljika na koži potes — ograđena njiva ili livada, više njiva na kojima se seju isti usevi potra — šteta koju stoka učini usevima potričari — ljudi koji određuju visinu učinjene štete pošnofovati —

prelazila preko ograde u štetu rčin — nezgodan čovek Sag ke — sad će sajuziti akt — spojiti akta koja se odnose na isti predmet salauski marjaš — stari turski novac, vredeo je otprilike 2 groša.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Ta još juče je verovao da je Lazar najpošteniji čovek pa svetu, da od njega neće imati boljeg druga. A od juče?... Taj isti Lazar puca na nj; pa kad mu to nije za rukom ispalo, on nanosi sramotu domu njegovom I pljuje na sedi perčin oca njegova...

Ja njega najbolje znam!... Ako drumom putuješ, pa te on sretne — teško tebi!... Do njegovog ćefa stoji ti život!... Taj isti Sali-aga se ponekad veselio ubijajući ljude. Jedinca u oca ubije samo zato da bi se nasmejao!... Ali dođe i njemu!...

— A ko si ti? — reče pop i zagleda se u nj. — Zar me ne poznaješ? Skoro u isti mah i pop reče: — Nogić! Šta ćeš ti ovde? — Sveštenička su vrata svakom otvorena!

Aleksa halapljivo dokopa lonac. Prijatan miris riblji zagolica mu nos. Marinko ga pusti mirno, samo mu je onaj isti satanski osmeh igrao oko usana. — Je l̓ dobro? — pitao ga je. — Dobro... Samo mnogo slano. — Suva riba... ali ništa.

I on se maši prvi Marinka, te mu odreši ruke, ali u isti mah od pojasa napravi omču, pa mu je natače na vrat. — Tako... A sad, ustaj!... Onaj strašan pogled diže Marinka.

Ljudi se pribili oko vatre, te se greju i suše u isti mah. Od silne vlage i nazeba svi su skoro govorili promuklo, očni im kapci naduveni, a oči zakrvavljene. — Ljudi!

Dučić, Jovan - PESME

Njen je korak bio Kô korak samoće, nečujan i setan. Besmo tako tužni; nas tištaše tiho Isti jad bez suza i bol istovetan.

Često sve stane; još se samo čuje Kucanje mog srca. No isti udari Čuše se šỳmom; mirno zakucaše Udar za udarom, iz stabla; i jasno Kucnu iz crne rogozi i šaše — Duž celog

Vaj! I mladost prođe, kô sunce nad gajem! Samo još u meni ti si i sad taka: U kosi ti isti cvetovi od maka. SLUŠANjE Iz Dubrovnika Kada padne veče povrh vode plave, I zasvetle Mlečni Puti iz daleka, Tada

Čujem i sad: huji ispod oštrih žala Isti stih, još isti što me nekad srete — Stih iz strofe ko zna kada započete. ZVEZDE S ostrva Lopuda Visoko u granju

Čujem i sad: huji ispod oštrih žala Isti stih, još isti što me nekad srete — Stih iz strofe ko zna kada započete. ZVEZDE S ostrva Lopuda Visoko u granju mirno gore

Bićeš silnik svemu kad i žrtva svačem; Živeće u tebi isti čas, — znaj čuda, — Prorok, lakrdijaš, kralj i njegov luda, Rob s lancem o vratu, i osvetnik s mačem.

I stope u pesku izbrisaće naše Isti topli vetar, koji nežno svima, Nečujan, otvara srce cvetovima, Da nove svetlosti nalije u čaše.

Nejasna nostalgija i neizvesna tuga umarale su njenu krv i njeno telo, koji su bili isti kao krv i telo u ljiljana. I u tople noći, kada je vazduh pun zlatne zvezdane prašine, i dok na mračnim zidovima

Sve je tamo bilo kao i pre. Ali on nije više bio onaj isti. I nije mogao da pozna te sunčane obale rodnog kraja. Bolno, on zatvori oči i pogleda u sebe.

PESMA Veliko veće donelo je zakon da članovi ubogog plemstva mogu prositi po gradu, ali sa maskom na licu. Isti dan je na tajna vrata izišla Luca iz svoje mramorne palate u kojoj nije bilo više hleba.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Mnogo sam o tome mislio, i sad mi se tek čini da sam tada i na njoj video onaj isti izraz lica, onu istu tišinu duše, ono pouzdanje, pouzdanje u — Boga! — Otidi opet kad stigneš! — kaže mi mama.

— O tome nema sumnje! — rekoh i ja, tek da se nešto rekne. A devojka isto onako seđaše, isto onako ruke držaše, isti pogled, suze — sve! I opet beše na njoj sve drukčije, sve kao obamrlo, obešeno, bez izraza!

A, nije! To je Joca doktor! Gle kako zaljubljeno gleda u nju! Poznajem, poznajem! Znam sve! Eno onaj isti ozbiljan pogled na njemu, koji sam juče opazio i kome sam se čudio! Dakle to li je! Naravno!

Debeo u licu, šiškav u telu; nakrivio nekakav šeširić, a preko prsluka zlatan lanac: isti onakav kakav je pre babo imao. Na ruci mu nekakav prsten, cakli se, brate, ne da u se pogledati.

Stade najzad pod krov od ambara da izvadi pištolj. Ali u isti mah, ne znam otkud, stvori se moja majka uz njega. Prenerazi se čovek. Upro pogled u nju pa bleji.

Kapetana kao da neka ledena ruka ščepa za srce, ali ta ruka isto tako naglo popusti, jer on u isti mah opazi kako se preko ćuprije kreće jedan čovek u prostom vojničkom odelu, a bez desne noge i leve ruke. — Ćuti!

Onda mu ujedanput sinu nešto kroz glavu. Skoči s klupice i kao da se nasmjehnu, a u isti par ču dreku maloga djeteta iz sobe. On kleče na travu i uze se moliti bogu.

Taj je čardak Nenada Đerića, a u njega je sin Pavao, momak za ženidbu. Onaj isti kome učitelj reče da je marva. Sjede pop s Marom za sto pod orahom. Ikonija donese bijelu kavu.

Talas strasti (ѕіt venіa verbo) sve mi jače dizaše grudi. Ja se nagoh njojzi. U isti par sinu mi kao munja kroz glavu: Švabica, sirota, moja mati, Srbija.

Kad me već hvataše san i nejasne uspaljive slike počeše se ređati, iziđe mi ona u crnom šalu. U isti par točak od kola htede da mi pregazi stopalo, ja trgnem nogu i lupim glavom o krevet. San mi se razbi.

Ona je imala isti crni šal oko glave. Ja sam joj neprestano gledao u oči. Bila je lepa kao vila Ja ne znam kad sam je naučio srpski,

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

Sve izlenjirala i ispisala, slatko dete moje. Piše k’o kancelarista kakav; isti njen otac! Ko je uzme, slatka, taj će bar znati da ima jednu dobru virtštafterku. — Râno moja, znam.

A dok nije on, isti Trifun učitelj, došao, bilo je muke i nevolje dosta kad je trebalo što napisati. Što je sad bolje, to je zasluga staroga

Ovim se umirio i pomislio u sebi: »Blagoobrazan mladić! Isti ja!« A zatim produži glasno: — Milo mi je... Paroh Spiridon, ovdašnji... E, naravno!

« A baš joj se dopao čim ga je spazila, učtiv pa smeran, pa kosu razdelio po sredi; isti k’o njen popa pre tolikih godina kad je svršio bogosloviju karlovačku i bio u nju zaljubljen pa joj pevao: »Ah, Venero,

Imali su i pop-Ćirini mačka. Ali je pop Ćira nesretan bio sa svojim mačkom. Jer isti iako je bio od râne mladosti kod njega, iako je vaspitavan ciglo u tom pravcu da bude, takoreći jedan stup kuće — ipak

— »Aaa, jedan po jedan!« — reče u sebi gazda Pera Tocilov, i namignu đavolasto ispod šešira. Jer isti gazda Pera nije niko drugi nego dobro poznati nam sinoćni Pera Tocilov, kome je Nića bokter došao i kod njega se dobro

— No, pa dobro, al’ ja ipak, još ne vidim... Pak šta onda? — E, pa sad kaž’te mi, molim vas, još samo ovo: kome je isti pop-Oluja veći prijatelj, vama ili gospodinu Ćiri? — Pop Oluja!!! Ta meni, meni dabome!

Pa jednako pevuši te stihove, a nikako da ih se otrese; oni je i žaloste i teše u isti mah. A kako je verdija i zadovoljnija bila tih dana njena doskorašnja drugarica Melanija.

— Sušta mati! — dodade nežno. — A, nije... nego baš njegove; baš isti on, isti otac! — veli Jula, i stade ljubiti te crte očeve... — doći će, Ivo, gospodin popa opet. Je l’ te da ćete doći?

— Sušta mati! — dodade nežno. — A, nije... nego baš njegove; baš isti on, isti otac! — veli Jula, i stade ljubiti te crte očeve... — doći će, Ivo, gospodin popa opet. Je l’ te da ćete doći?

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

Ali opet, koja vajda kad Ljuba isti onakav. Od tada još lenji. Samo leži i spava. Više mrtav nego živ. Naza luta, prosi, donese mu a on ni da se okrene na

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

— Moj muž se dosta odužio; neka ide ko se nije odužio, to bi bilo pravo. — Odužuju se jedni isti, i jedni isti se ne odužuju, odgovori joj Jurišić. — Videćemo.

— Moj muž se dosta odužio; neka ide ko se nije odužio, to bi bilo pravo. — Odužuju se jedni isti, i jedni isti se ne odužuju, odgovori joj Jurišić. — Videćemo. i nešto kao neki skriven, mračan greh, sinu u njenim očima.

i eto danas, sve sam činio... Ali neka svaki da koliko ja... Svi se izvlače. Zašto ja i ti večito sve samo mi, jedni isti. — Ja ti rekoh što sam imao, to je sve. I Jurišić namršten i ljut uđe u svoj šator.

A otud iznutra, kao iz samog onog dna probudio se onaj isti pakleni krik kao na bojištu: jao šta sam ja to uradio, jao, šta sam uradio?

A posle su umukli, jer je put bio dug, a na stanicama se beskrajno zadržavalo. I svi su zauzimali uvek onaj isti položaj, kao kad su prvi put ušli y kupe: blaga baba s glavom nakrenutom na jednu stranu, devojka je preko Jurišića

A drugim, izvanredno svesrdnim naporom ona se podiže i munjevito i očajno prope; ali, u isti mah, nenadno i nespretno omače zadnjim nogama i, otisnuvši se grozno i grunuvši grudima u grudi onog čoveka, sruči se

„Eto im sad reda — misli Jurišić. Samo što bi sad takav isti red trebalo i u glavi napraviti. Sve je u tome da se sav ovaj kalambur u glavi jedanput ovako raščisti, pa da čovek

neobuzdane „javne“ životinje što ne mogu da ga osete, sve one borce ma za šta jednoobrazne i ambiciozne, što su svuda isti i liče na one idiote skupljene po duševnim bolnicama, ošišane kratko, unezverene, sa istovetnim, bezizraznim licima.

Afrika

Gde god padne pogled vidi se po dvadeset, po trideset njih u isti mah, a naslućuju se hiljade, Jata ptica, što lete precizno, pravo, kao strele iznad njih.

Pa taj je dopratio mog prijatelja iz Bobo Culasa. Lopov najgore vrste, i ja ga samo čekam u Bobou (gde isti gospodin rano sutra odlazi) pa da ga strpam u pomrčinu (haps)!

Crnac, koji iznenada izbija na svetlost verande pred nas, crnac je belaca: isti crnac kad se sa verande vrati u noć, dok ide po jela, samo je crnac noći, divljine i beskraja.

Pevaju bolnu očajnu tužbalicu devojaka koje će hipopotam pojesti. Ali one su i srećne u isti mah, toliko srećne, jer su one njegove neveste, njegove kćeri, njegove matere; njega koji je najlepši, najmlađi,

U zoru dolaze oni isti mladići i odnose ih. Trčim za njima raznežen njinom detinjskom lepotom (moji prijatelji mi se smeju) i dajem im još dve

je crnac bedan, pokvaren, i niži stvor, i ja ga prezirem isto koliko i drugi beli; samo što ja znam koliko su i beli isti gad i pokvarenost.

Ja sam uvek još čovek međ ljudima. Svi su isti za mene, i ja sam kao svi drugi za ostale.“ Ćutali smo, i s časa na čas me je samo zadržavao rukom da pripazim na

raspolaže prisvojnim genitivom; sam pojam toliko im je stran da čak, i kad nauče naše jezike, izražavaju ga i dalje na isti opisan način: „Ovo je za mene, ovo je za tebe; hoćeš li čašu što je za tebe, ili onu što je za mene?

da ima četiri krave, on pamti da ima kravu belu, kravu tamnu, kravu malu, kravu vrlo rogatu, i svu ostalu stoku na isti način.

osećali crne demone oko sebe, i koji kao da su rukama šibali po zvezdama; ali u svima njima želja, luda želja, da budu u isti mah i na nebu i na zemlji, vukla ih je ovim divnim ženama.

ih sličnim onome arhaičnome Apolonu koga su Grci dobili iz Egipta, i koji je bio, kao nebo i zemlja, i čovek i žena, u isti mah.

Onda opet svi igraju u isti mah, vrteći se svako za sebe; čak i deca — padaju u zanos ali ne greše pokrete. Žena koju dodirujem za rame, čineći se

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

Laže i paralaže mlogi su mi ovakovog roda knjiga ljubitelji često napominjali da ne bi bez polze bilo jošt štogod na isti način sostaviti, i sredstvom pečatnje čitateljem i čitateljkam spriopštiti.

BIVŠI, PETAR PETAR: Gospodaru, ne mogu ljudi više da čekaju. JANjA: Gospodin notarius, sad ste čuli moje plan, možete isti kući. MIŠIĆ: Rad sam malo viditi šupu. JANjA: Kala, kala. (Petru.) Vodićeš gospodin notarius kod šupu da vidi konji.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Za kancelariju Garsulija, sva četvorica bili su isti, iz iste porodice, braća, četiri rebelijaša. Međutim, godine starosti, prošlost njihova, njihove žene, imovno stanje,

Koga da se Garsuli boji? Imali smo razne tamničare, al’ ni jedan među njima nije bio kicoš. Međutim, u isti mah, Pavlu se činilo da čuje kako mu odobravaju svi koje je bio, pre trinaest godina, preveo iz Srbije u Srem.

Sve promene, koje se čoveku događaju u životu, događaju se istom čoveku, ali čudno. Taj isti čovek ih posmatra, bira, pa ih i menja, kao da se događaju nekom drugom čoveku.

Bila su to nečista posla Nečastivoga i kao neka mađija. One su imale isti, tamni, dim na crnim očima, ista uzvijena usta, iste čak i grudi, pa i glas.

To je bila java, nije bilo priviđenje. Pa ipak, u isti mah, ta varoš, u nekim žutim baruštinama Dunava, sa brdom koje se plavelo i koje je, posle, nestalo, u večernjoj tmini,

Pitao se, otkud ta čudna igra slučaja da, u isti mah, jedno žensko biće ode, sa ovog sveta, a drugo, sasvim slično, pojavi se, pred nama. A liče kao sestre.

A Valdenzer je na to stenjao i dodavao da je taj isti sad ostareo, pa se, na konju, kao prazno bure, klati. Valdenzer se učini, zaista, grdosija, Pavlu, izbliza kad je

u podrumu, u memli, sa pacovima i miševima, i ove sobe, u ogledalima, i orahovini, ali je unutrašnji smisao bio isti.

Isakovič mu onda reče da mu je to rođak, i jedan isti oficir, i da ga zna. Uostalom, kaže, nek ih pišu kako hoće, oni žele da ostanu oficiri, da završe život u bitkama.

Rukopis Pavlov odaje čoveka ozbiljnog, uobraženog, plahovitog, i, u isti mah nežnog, a pun je kovrdža. Sa potpisom po španskoj etiketi – uobičajenoj, u to vreme, u austrijskom, oficirskom,

Nek mu traži sve bogatstvo ovog sveta. Pa onda? Onda se, jednog dana, žena probudi, i vidi da je taj isti čovek ostavlja, kao kad se menja kobila. Ne, nikad se neće vratiti u kuću tog čoveka. Dockan je. Pavle mora biti umoran.

Samo bi mrtvog mogla da poljubi Trifuna. Nije to više onaj čovek, iako je to isti onaj njegov bratučed, za koga se udala. Ona ga vidi sad kao nekog matorog konja.

Teodosije - ŽITIJA

A dobra gospođa i mati moja na isti način radi Boga kod kuće od svega da se oslobodi. Molim te, gospodine moj, neka te zbog slave carstva i zbog mnogoga

Na isti način učiniše dobra dela i u Iverskom i u ostalim manastirima, zapisujući sebe u knjige života. A stigavši u Lavru u po

Matere i prisnodeve Marije, i svetoga oca našega, tvojega ugodnika Simeona, kojim si nam pokazao da poznamo tebe, isti niti život; molitvama njegovim pogledaj na mene grešnoga koji se u tebe uzdam, da sudom tvojim pravednim rasudiš raspru

veselom dušom Boga blagodareći, na viđenje s njim dolažahu, jer ga svi ljubljahu, i zbog krajnje smernosti po prvom običaJu isti svima je sav bio.

Jer ti si tada i sada i na Vekove isti. Sve je tebi moguće, nemoguće ti nije ništa. U rukama su tvojim duše i disanje svakoga stvorenja.

Pavlom velikim utvrdimo se i verujmo, govoreći: „Icyc Hristos juče i danas isti, i na vekove“. U starini i u sadašnjici, onima koji Boga ljube sve ide na dobro.

Kao ranije učenike, i nas sada usliši koji smo u bedi i smrti, jer ti isti tada, i sada si ti isti. Tebi je sve moguće, i nije ti nemoguće ništa.

Kao ranije učenike, i nas sada usliši koji smo u bedi i smrti, jer ti isti tada, i sada si ti isti. Tebi je sve moguće, i nije ti nemoguće ništa.

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Kad se izuzmu neki arhaični oblici, jezik dubrovačke književnosti je isti onaj koji je u XIX veku usvojen kao književni srpsko-hrvatski jezik. Ova je akcija počela već krajem XVIII veka.

On je upotrebio za srpski književni jezik govor zapadne Srbije, jezik Jadra. To je štokavski dijalekat skoro isti sa hercegovačkim. Oko 1830. godine Ljudevit Gaj je uveo kod Hrvata štokavski dijalekat kao književni jezik.

U isti red pojava dolazi i dinarska uzajamna pomoć koja postoji između inokosnih kuća i zadruga. Ona se pokazuje u svim prilik

Prva je reč tursko-istočnjačkog porekla i ona se jedino danas upotrebljava. Reč ponosnici je imala isti smisao u nekim srpskim srednjovekovnim spomenicima.

Da istaknemo u isti mah njihove zajedničke osobine i razliku između njih, govorićemo o onim erskim grupama koje se najvše razlikuju jedne od

„K̕smet“ ima u svekolikom njihovu životu i radu isti značaj kao i u najčistijim muslimanskim oblastima. Izgleda da je ova vera u sudbinu uticala i na dinarske hrišćane i

Novi duh je počeo da prožima njihovu svest. Isti se razvitak izvršio i kod školovanih muhamedanaca u Bosni, i pored svih napora austrijske uprave u suprotnom pravcu.

To je bila neka vrsta karsne tvrđave koju su čuvali dinarski doseljenici, u čijem je mentalitetu, koji je bio u osnovi isti, ipak bilo nekih razlika. On se je razvijao u smislu nacionalne nezavisnosti u Crnoj Gori.

Zato je broj stanovništva u Boki ostao skoro isti od sredine XIX veka do danas: 33.000 do 34.000 duša. Boka je čisto srpska oblast i njeno je stanovništvo po Savi

Imali su toliko nacionalnog oduševljenja da bi se mogli izložiti svima opasnostima i svima žrtvama. Isti sam mentalitet našao kod nekih Mijaka iz Tresonče, koji rade kao zidari u Beogradu.

Ali, mada se klonila Rusije, ipak je imala isti program: ostvarenje sanstefanske Bugarske. Sanstefanski mir je celu Makedoniju ostavio bugarskom uticaju.

Imaju iste šare u ornamentici i crtaju ih na isti način. A na te iste šare se nailazi i u oblastima Sjenice i Novog Pazara i u Dolini Ibra.

Nušić, Branislav - POKOJNIK

MARIJA: Da! PAVLE: Slušajte, ma ko da me tražim, nisam kod kuće. Razumete li? MARIJA: Razumem! IX LjUBOMIR, ISTI LjUBOMIR (u tom trenutku pojavljuje se na vratima noseći jednu veliku knjigu): Je li slobodno?

VUKICA: Iz mladosti svakojako? AGNIJA: Da... da... iz ranijih dana. Dobila sam, tada, takav isti buket sa vizitkartom na kojoj je pisalo: „Cveću cveće”. VUKICA: To je tako lepo!

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Nekada smo išli u isti razred, ali posle njegovog pokušaja da nastavnicu izbaci kroz prozor, on je prestao da ide u bilo koji razred.

od sebe: ne zato što nije bolelo: bolelo je, ali nisam hteo da plačem i pružim starom zadovoljstvo da ponavlja kako sam isti kao ujak Dragutin. Taj ujak je već dvadeset godina u izvesnoj zgradi u koju Karanovo šalje sve što štrči.

Kažu da sinovi obično liče na majku. Ja nemam ničeg njenog, spolja ne, iako smo iznutra isti. Ni ona ne mora da se okreće da bi znala da sam ja tu, niti pita šta je to o čemu govorimo, ona zna i lice joj izgleda

Slušao me je trenutak ili dva, pa opet počeo do govori o sebi bosom i izgladnelom u ratu na onaj isti način na koji je već govorio, tako da nisam imao snage da ga slušam. - Oprosti, mama!

Bio je to tip sa suviškom patetike, jer kako bi inače u isti koš mogao da strpa devojku, ždranje i strah da te ne prozovu?

Ona je počela da gunđa i to me je podsetilo na sve one godine u kojima sam od jutra do mraka slušao njen glas. - Isti si na svoga prokletog oca!

Nožić se još nalazio u mojim rukama. Mogao sam da pitam. Pitao sam i čuo da je otišla vozom u dva. Bio je to onaj isti voz koji je prešao preko mosta, dok sam se ja pekao na suncu i nisam hteo da gledam, iako je Greta bila uznemirena.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Na stolu opet leži „zbornik“, taj isti naslikani, i lepeza, pa onda „Večiti kalendar“. Sanovnik i godišnji kalendar je gospodar Sofra u dućanu držao.

Kada se ona dvojica probude, izviruju ispod arnjeva, čini im se da to nije taj isti put. Dođu do jednog sela. — Čamčo, mi smo zabasali, mi kroz ovo selo nismo prošli.

— Ko kaže na silu? Zar si ti za mene na silu pošla? Ja sam bio udovac i taj isti dućan sam imao; Ti si bila devojka, te kakva devojka, pa si opet za mene pošla! — Vi ste štogod drugo.

— Vi ste štogod drugo. — Šta štogod drugo? Taj isti dućan sam imao, odande sam se pomogao. — Ali naše ženske nisu na dućan i birtiju naučene. — Nisi bila ni ti naučena!

Ko ga je prvi put video, odmah je morao reći: „Ovo je isti Don-Kihot”. Tako je na ovog naličio, ili bar na sliku, kako Don-Kihota, malaju.

Ništa neobično, kao god u svaki dan što se nosi. Samo se za jedno pobrinuo. Onaj isti dan dao je iz Pešte doneti dva lepa buketa od svežeg cveća, jedan za frajla-Lujzu, drugi za gospođu Matildu.

Pismo je ovako glasilo: „Ljubazna Lujzo! Nisam još sasvim spreman, no čekaj me u taj isti dan i sat sedmog aprila, sigurno ću doći. — Tvoj Š. K.

— Tvoj Š. K.” To pismo preda svom vernom kočijašu, nalogom da gleda ma kako da preda Lujzi ili Matildi, i to isti dan. To je bilo uoči zakazanog dana Kočijaš ode. Međutim će se o tome i sa ocem dogovarati. Sastane se sa ocem.

Nije, to je njen brat. Brat kad vidi da nema ključa u bravi, ode u sobu i skoči kroz pendžer. U taj isti mah došla baba da otvori kapiju i Jucu da poveze. Kad vidi brata, nazove dobro jutro.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Nepregledni vrbaci i ritovi, modre ledine i crveni šibljak. Tad zaškripa đeram i, u isti mah, zalupaše na vrata. I kao da se trže ne samo on, već i sve drugo živo, u mraku, što je dotle bilo i nevidljivo i

i tamnim nebesima, ni ti voćnjaci koji se osete tako u mraku i mirišu negde u blizini, ni taj lavež pasa koji je svud isti, ni te vatre od kojih zasuze oči, zagaravi lice i ugreje se jedna strana, dok druga prozebe.

Pa onda sjaj. Svoj narod treba da uvedu u sjaj. A sjaj je u katolicizmu. Kad Sunce na Zapadu zalazi, na Istoku se, u isti čas, javlja. U katolicizmu. I kakvi misle da budu oni vojnici, kad su šizmatici u očima cara svoga?

U isti mah, oseti da neko stoji iza zavese, u mraku, i, razbarušivši drhćućim rukama svoju kosu, tresući se od zime, kao u led

ga samopouzdanim i oholim, jer on, žut, crn, sa svojim suvim rukama, iako slabiji od njih, nije se menjao i ostajao je isti.

opsadnih jarkova, primao je i zapovesti da ih uči kako će isušiti baruštine, i koliko ih je učio pucanju iz pušaka u isti mah, čemu ih nikada nije mogao naučiti, toliko ih je učio i nabijanju zidova kraj baruština i vrbaka, gde su oni radije

tim jako plavim istočnim nebom, koje joj beše pre tako dosadno, kao i ti bedemi, blato i uvek iste ribe na stolu, uvek isti razgovori.

oseti da ništa bolje ne biva i tek tada primeti oko sebe blatišta i baruštine, bedu svojih ljudi, život, svaki dan isti čemerni život, u selima i šančevima, po kućama na vodi, po kolibama i oborima, po rupama iskopanim u zemlji.

U isti mah, skoro bez ikakve razlike, mogao je biti i u ovom svetu, sa visokim travama, sa zelenim brdima, u ovoj praznoj ulic

U isti mah govorila je o deveru vrlo pohvalno, ističući da će se sa njim preseliti u Budim. Malo docnije, ona opet pogleda svoj

Zemlja je bila samo tamna vlaga, nevidljiva i kišovita. Isprekidan lavež pasa, poznat mu i uvek isti, čuo je opet, i tup udar kopita, u blizini, kao pod zemljom.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

³ Drugim sredstvima devojke u Popovcu postižu isti cilj: „Djevojke uoči Đurđevdana posade struk koprive (žare) i namjene ga na svoju udadbu.

Ovaj običaj je veoma star i poznat je mnogim indoevropskim narodima (Indijcima, Grcima, Nemcima, Italijanima itd.). Isti drevni običaj bacanja oraha, žita, badema, maka i drugih plodova javlja se u mnogim svadbenim ritualima svih slovenskih

vratnicu na dvorištu, ispod sebe istrgne jastuk i snažno ga baci unazad, da bi se ona tako lako i brzo porodila. Isti smisao ima i, u Šumadiji zabeležen, običaj magijskog razbijanja sudova (negde s vodom) na svadbi.

osobito sunbulit (kako u Crnoj Gori zovu čoveka kljasta i bogaljasta ujedno), veruje se da će u njoj začednuto dete isti izgled primiti.

„nagazi“ na „sumuvile“, pa da joj se od toga oduzme ruka, noga ili da onemi, a dete koje bi kasnije rodila bilo bi na isti način oštećeno.⁷⁴ Za noseću ženu opasno je čak i da ostavi svoje rublje napolju da prenoći.

Dani u nedelji, čvrsto veruje narod, nisu isti. Vreme od ponedeljka do nedelje nije homogeno, odnosno postoje u svesti naroda velike semantičke i aksiološke razlike

Jednodanci su deca istih roditelja rođena u isti dan (istog imena). Ona su sudbinski povezana: kada se jedno razboli, razboli se i drugo: ako jedno umre, ubrzo će i

Da bi dete dobro spavalo, trebalo bi da ga prvi put stavi u kolevku onaj koji ima dobar san. Isti cilj se magijski obezbeđuje i na taj način što se dete polaže u kolevku žmurećki.

bi, opet magijski, trebalo da učine da dete ostane živo: Živko, Živoje, Života, Živadin, Živan, Živojin, Živorad i sl. Isti zaštitni magijski smisao imaju i imena: Trajan, Trajko ili Postoja.

„bezvrednih imena“ stoji sasvim suprotna magijska strategija od one u nadevanju opasnih imena, ali cilj je u oba slučaja isti: odbrana deteta.

„Hleb i so znače sreću — da u svome životu dete nikada ne ostane bez hleba i soli.“⁷ Bitni elementi strižbe su svuda isti, samo su varijacije lokalne.

kao prema nekome ko je slab, bezvredan i ne spada u kategoriju povlašćenih, odraslih, već u kategoriju potčinjenih. Isti ovaj odnos prema detetu ispoljava se i u nekim regionalnim dijalektima našeg jezika.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Druga stara dama, komunistkinja, srušila se u nesvest petnaest godina kasnije, kada je isti čovek pokušao da joj poljubi ruku i kazao: »RU-KE, GOSPOĐO!

– Pa da, bez veze! – Sasvim bez veze? – Pa da, naučile su da dolaze i sad im je neobično ... Na isti iznenadan način na koji su stigle, ptice jednim pokretom krila, po nekom prećutnom ptičijem dogovoru, kreću natrag —

Plećka je čekala da bude uzeta u ruku. Okrenuh je prema svetlu i u tom času otkrih da činim potpuno, ali potpuno isti pokret kao onaj domaćin u Bačkoj.

je potrebno da se popuši jedna cigareta, a profesoru se povrati boja, i još kažu da su videli kako je ustao iz mrtvih isti onakav kakav je bio pre nego što ga je ujela zmija, a starac je i dalje sedeo i gledao nekud prema onim ljubičastim

« »Za seljake asfalt je svugde isti. Ali vi osećate vrlo fine razlike pod točkovima. Znate gde se završava stari, izanđali, onaj što je već napukao, a gde

Ti isti ljudi, deset godina kasnije, plaćali su skupo Francuzima da ih smeju kopirati, ili su ih, jednostavno, krali, menjajući

Odvezao se taksijem do grada. Ljudi su se promenili, ali ravnica kroz koju se vozio ostala je ista, nepromenjena. Isti odnos neba i poorane, podatno rastresite, masne crnice, koja se puši očekujući da je prekrije noć. Njegova zemlja. Zemlja.

vraćao u vlast svih onih već odavno u pamćenju potisnutih ženturača ucenjivačica, njegovih bivših stanodavki i gazdarica. Isti oni pokreti, ista neskrivena drskost podzemlja; iste kućne haljine neodređene boje, izbledelog dezena, umašćene i

kosu, navlačili bele teniske patike i stavljali satove na ruke, pa odlazili do usamljene stanične zgrade da čekaju taj isti voz. Lokal u devetnaest i pedeset dva! Nikada niko zanimljiv nije silazio na njegovoj stanici, a toliko je čekao da siđe.

Priča im koliko Skupština ima veća, pokazuje topove u Vojnom muzeju, a neprestano gleda jednog riđeg dečaka; isti on, isti taj korak, to zveranje ispod oka — kao da sam sebe vidi kroz beogradska čuda.

Priča im koliko Skupština ima veća, pokazuje topove u Vojnom muzeju, a neprestano gleda jednog riđeg dečaka; isti on, isti taj korak, to zveranje ispod oka — kao da sam sebe vidi kroz beogradska čuda.

— reče žena. — Dovoljno si mi ionako uništio život! – To sam i očekivao! — reče on. — Svi ste isti! Poluugojeni, dobro stojeći, solidni.

Matavulj, Simo - USKOK

U isti mah čuše njima dobro poznati gromki glas pukovnika Knajsta, koji je njekoga grdio. Njeki od građana reče: — Nije pobjega

? Pa šta mu je falilo? Lijep čovjek i mudar i učevan i stiman bješe! — Ko to bješe? — zapita Janko. — U isti mah opazi da se svi namračiše i da Krcun pogleda Steva kao ne odobravajući.

Tada mi je isti vladika dao ovu carsku medalju, koju u našem plemenu ima samo još Savo Markov, zato što je posjekao Mehmet-pašu

— Pa ti oprostiše život? — Da. Pošto me izvedoše da me pogube, stade preda me pukovnik, ovaj isti što je sad u Kotoru, pa reče: „Na prvom mjestu, stoga što si od kuće koja je uvijek bila vjerna caru, koja je njemu

? — Pa sitnice, no što? Pošto je Mahmut-paša harao Crnu Goru, zakrve se Čevljani s našim plemenom i Ćeklićima, te ovaj isti vladika, koji tada tek bješe nastao, mirio ih je i umirio za šezdeset i četiri glave! — Uh, strahote! — reče Janko.

U isti tren ustadoše konjušar i govedar i pristupiše vladičinoj ruci. On im reče: — Odoste na lijeganje? E, hajte sa srećom.

Stojeći tako, odjednom, ne znam kako, ni otkud, obrete mi se u ruci pogača, i u isti mah doletje od njekud silno jato tica, sve njekakvijeh lijepih, šarenijeh, pa sve cvrkuću i skakuću oko mene.

Poslije jutrenje duhovnici i đakon obukoše vladiku za arhijerejsku liturgiju. U isti mah, kad ona započe, granu sunce, a na gumnu, pred manastirom, začu se tutnjava, rzanje konja i ljudski glasovi.

Dok se oblačio, pitaše se je li mu i to u dužnosti da zorom ide u crkvu. U isti mah prividješe mu se: otac, mati, brat, snaha i pop Felicijan; učini mu se da oni sa užasom posmatraju kako oblači

Na Krcunovo navaljivanje Janko zavede novu zabavu, borenje, koje učini isti utisak kao i na Njegušima, i u čemu đakon najčešće stradaše i najviše se ljućaše, što je mnogo veselilo omladinu.

Za njim iskočiše Pero, pa Janko. Krcun opali i obori jednoga do Mušovića, ali onaj visoki, gotovo u isti tren, opali na Krcuna i obori ga. Pero ubi i posječe visokog.

A jadna Joke mogla bi se udati gotovo u isti mah! Nije li tako? — Ej, pomozi bože! — reče najzad Krstinja i duboko uzdahnu. — Sad i ja vidim da je tako!

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Postoje tematske promene i osveženja, ali osnovni podsticaj i postupak u biti ostaju isti. Može se ohrabrivati smelost dečje pesme: u tom pogledu nadrealističko iskustvo dalo joj je neke pouke.

Ona su samo prostodušnija i dokonija i u načelu raspoloženija prema knjizi, ali su, u isti mah, i neiskusnija. Deca podjednako rado primaju i dobre i loše stvari.

najsiromašnijim sredstvima, u okviru igre, u duhu parodije, sa ciljem da zabavi, decu na jedan, odrasle na drugi način. Isti rezultat, poetski još jači jer je slika homogenija, postignut je u tekstu o slovu M: Mamuran miš u memli muzeja

Pesnik se opire onim slučajnostima koje bi mogle da ga odvedu u „neželjenom” pravcu, ali se, u isti mah, koristi njihovom pomoći, ako je povoljna.

i gde stih neprestano traži i nalazi zadovoljenje u zvučnoj eksploziji koja ga zaokružuje, ispunjava, i poništava, sve u isti mah. Samo su u dečjim pesmama, tj.

Sve je povezano, svemu je koren jedan i isti: u poeziji reči oživljavaju uspostavljanjem veza, premošćivanjem vremenskih i prostornih bezdana, a slik je tačka u kojoj

Čak i onda kada shvatimo da u svetu čudesa nema, da su zakoni bitisanja svuda jedni i isti, zov tih dalekih, nestvarnih prostranstava ne prestaje da nas ispunjava milinom i teskobom.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

Ovde je pisano slobodnije, i za publiku već upućenu u književnost. Između školskog i ovog izdanja ove knjige isti je odnos kao između izdanja u Larusovoj zbirci, lіvre de l̒Elève i livre du Oaître.

Obradovića kako su, pored Kačićeve pesmarice, i Reljkovićev Satir i Došenova Aždaя sedmoglava pobudili ga »svoj isti prostonarodni jezik pisati u knjige...

sebe nekoliko dobro pismenih kaluđera i otpočeo »v velicej buri i metežu« prepisivati knjige za oskudne srpske crkve, u isti mah poučavajući mlađe kaluđere u pismenosti. Od njega je sačuvan veliki broj prepisa najrazličnijih crkvenih knjiga.

Ova druga knjiga ima isti sadržaj kao i prva, ima isti broj paralelnih strofa, razlika je što je prva na srpskom narodnom, a druga na

Ova druga knjiga ima isti sadržaj kao i prva, ima isti broj paralelnih strofa, razlika je što je prva na srpskom narodnom, a druga na ruskoslovenskom jeziku.

JOZEFINIZAM Srpska književnost na kraju XVIII veka pretrpela je isti uticaj i prošla je kroz isto stupanj razvića koji su prošle književnosti drugih naroda u Austriji toga doba.

Ne samo Srbi, koje su ga uvažavali kao narodnoga mudraca, no i stranci koji su sa njim razgovarali, imali su taj isti utisak. Ruski pisac Andrej Kajsarov, koji ga je video u Trstu 1805. godine, piše o njemu: »To nije običan čovek.

On je mnogo putovao i živeo po gotovo svima srpskim krajevima i na licu mesta stekao osećanje da je sve to jedan isti narod.

Dositej Obradović u isti mah produžuje borbu koja se gotovo ceo vek u srpskom društvu vodila između crkvenoga i svetovnoga elementa, teokratije

U kulturnom pogledu Srbija čini isti napredak. U početku XIX veka ona još malo znači u duhovnom životu srpskoga naroda.

Novom Sadu i Beogradu, dalmatinska književnost kao zasebna celina prestaje i prelazi u srpsku i hrvatsku književnost. Isti slučaj je u Bosni i Hercegovini, ukoliko je tada bilo kulturnoga i književnog života u njima: pravoslavni se okreću

KNjIŽARE I ČITALAČKA PUBLIKA U XVIII veku štampari Kurcbek, Stefan Novaković u Beču i Teodosi u Mlecima bili su u isti mah i knjižari.

Milićević, Vuk - Bespuće

I kasnije niko niti imađaše volje niti se usuđivaše da ga tuži. On je ostao uvijek isti, silan i jak, da pokazuje svoju snagu i da lomi svoj bijes na seljačkim plećima.

Ona je bacila svoj šešir na hrpu suvog lišća, i oni sjedoše, pogledavši se u isti mah, i baciše pogled na više. Odozgo se čuo ozbiljan, pola ljutit i odsječan inžinjerov glas koji je davao radu jednu

GLAVA PETA Iza toga događaja koji je, za časak, probudio i potresao ovu mirnu kuću, sve se ponovo sleglo i smirilo. Isti onaj mir, ista ona tišina i jednoličnost koja je bila prije toga, vraćala se sa pobjedničkim likovanjem i padala

Kad ju je sreo, poslije nekog vremena, s ocem, koji je ostajao vazda isti i nepromenljiv kao i njegova odjeća, riječi i pogrješke u govoru, on je spazio u njezinim očima prijekor.

On se čuđaše trenutnom nagonu koji ga je ovamo doveo, ljutio se na se u isti mah i stidio se samoga sebe i jedne djetinjarije koju je bio uvrtio sebi u glavu.

njezin dah na svome licu i gubljaše igru; jednom, kad sjeđahu uporedo, dotaknuše se njihova koljena i oboje se pogledaše u isti mah; Gavre Đaković se osmjehnu, a ona zbunjeno obori oči.

Sremac, Stevan - PROZA

Javno mnjenje bilo je, istina, na njegovoj strani, ali je to bila slaba vojda za uvređen ponos i srce njegovo, kad su ti isti profesori i dalje ostali na svojim mestima u školi i čekali svoje periodske povišice, i, kao za pakost, morade on sve

Paja s ćuranom. To je taj isti ćuran o kome se vredna domaćica poslednjih dana više starala nego o svom zakonitom mužu.

Na badnji dan je isti slatki pokojnik samo jedan orah dobio, a odmah istoga dana ga je zadesio i suđeni čas. Šta je dalje s njim bilo, doznaće

E, ne može da trpi, umro je za pravdu! Pa takav je i posle ostao, kad je u javan život stupio. Ostao je isti onaj idealista, stari borac protivu tiranije, ma u kom se vidu ona pojavila.

Radičević, Branko - PESME

Što nam pašče na put staje, Što li na nas reži, laje? Juriš, brate, seci, tuci — Besna paščad, isti vuci — Juriš, juriš na zlotvore, Da ti ime ne obore!

67. I bogami, na njega ste Sila nalik baš zaista: Iste oči vragolaste, Isto čelo, usta ista, Ista kosa, isti zubi.“ Tu g' ogrli, pa poljubi. 68. „Oh moj Bože, dragi Bože, Sad ste moji, sad ste moji!

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

Svakom valja u meljavu, a šta ti možeš tome što će i đavo taj isti put upotrijebiti i za svoju dušegubnu rabotu, vrag mu gnjate prebio!

Nije se znalo obraća li se on to samom sebi, budali, ili Radi s Brdara, lopovu, a možda i obojici u isti mah. Brzo je djed prebolio štetu, a bilo je toga i van kofera, prođe ga i ozlojeđenost, ostade samo lako čuđenje i

— Daj, bolan, ostavite čovjeka na miru, šta vas briga kud je on pošao. — Brani ga, brani — grakće Bačkonja. — Isti si kao i on.

— Stani, čovječe, pa gdje su ti već danas ti isti dječaci?! — Ništa ti ne brini — šapatom upozori starac. — Treba samo uveče ovdje naložiti vatru i odmah ti eto nekog

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

A posle i udatima zabranio da dolaze! HUSO: Hasanaga? SULjO: Isti Hasanaga! Pocrvenio, zapenio, pa mu od besa i ona glasina došla nekako piskava.

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Uguši sve što beše. Ali eto sad, od neko doba, opet on, taj isti Stojan, gleda, vreba zgode da se s njom nađe, vidi i razgovara.

— Otac ti! — reče ona Miti i pođe vratima da ih otvori. I, zaista, to mu beše otac, č’a Jovan. Uđe. On još onaki isti, visok i ozbiljan. Kad uđe, Mita poče da se muči, kako bi ustao pred ocem. — Sedi, sedi. Ja tek onako dođoh.

Kostić, Laza - PESME

te nozdrve uzvijene? te zar oči ispijene? pa te uši — taj nezgrap? Ista slika, bog i duša, na samrti njena muža, isti zelen, bledi vap!

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

U isti čas eto ti čuda! Doleti car zmajski sa svojijem zmajevima, car sokolovski sa sokolovima i car orlujski s orlovima, pa s

Putujući tako dugo vreme dođe i on pod onaj isti grad, gde mu je brat zatvoren. Kako on dođe pod grad i galija stane u kraj, car onoga grada pošlje i po njega ljude, da

I tako putujući dođe i on pod onaj isti grad, gde su mu dva brata zatvorena. Kako on stane pod grad i galija stane u kraj, car od onoga grada pošlje ljude i po

Kad ona viđe, izvadi jednu dlaku iz glave, baci i oni isti čas uzraste strašna gora da ne znadoše prosci će će ni kuda će, no tamo amo te za njom, a ona opet daleko im odvojila,

Oni isti dan kad je mlada carica šćela roditi, pođe joj muž u lov, i u tome ona rodi dva sina zlatnijeh ruku i treću đevojku zla

On odmah zapovjedi da je u isti čas ponesu nasred onoga careva grada, i da kažu svakome koji pored nje prođe šta je rodila, i da je car zapovjedio da

Kad dođe, upazi jednu veliku pećinu i u njoj vidi ticu, koja joj u oni isti čas doleće na desno rame, i reče: — Hvala da je bogu!

Ona to učini, pak krenuvši natrag kad dođe do braće, namaže ih, i u oni isti čas ožive, te svi doma. Kad dođu, obraduje im se oni gospodar, a još više kad vidi one tri stvari, koje je rekao car

Car se obraduje, pritrči k đeci, a oni k njemu, tu se ižljube i izgrle, pa otolen doma, i u oni isti čas smakne mater, a oba sina oženi i šćer uda u jedan isti dan.

oni k njemu, tu se ižljube i izgrle, pa otolen doma, i u oni isti čas smakne mater, a oba sina oženi i šćer uda u jedan isti dan. CAREV ZET I KRILATA BABA Otac i majka imali sina, pa ovaj usnio da je postao carev zet.

To su bili đavoli. Kad su bili blizu onijeh mlinova, svrate se u onaj isti mlin gdje je džomet bio. Kad su došli u mlin, stanu igrati i pjevati.

— i sve mu iskaže kako je u mlinu čuo. Onda tivtiz rekne džometu: — Džabe ti tvoji dukati, samo me odvedi u onaj isti mlin đe si i ti prenoćio. Džomet ga odvede u mlin i pokaže mu ono isto mjesto đe je i on ležao kad je u mlinu noćio.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

, odgovori g. Spasić u 9 čislu isti novina, ali ne da prizna, što je pogrešno, i da brani učtivo i lepo, gdi misli da ima pravo, nego okupi odma lično

Budući da se baš onda spisak pravitelstveni stvari pregledao, gdi više ne stoji nego samo 3 flote, taj isti člen, inače moj neprijatelj javi Kameri da sam 37 flota ili prodao ili utamanio, i time narodu grdnu štetu pričinio.

Što da vidim, kad dojdem u sobu? Sedi onaj stran momak, pa se razgovara sas nju. NEŠA: Znaš šta je, majka? Taj isti momak poslao mi čoveka, i prosi Ljubu. STANIJA: Kazala mi je. Zato su se i dogovarali. NEŠA: Ja mislim da je dam.

Kud se on deo? JAKOV: O, čiča, tebi su večiti putovi nepoznati. Onaj isti magarac, koga si ti toliko mučio i kinjio, kome nisi slamu na vreme davao, koga si na kiši i snegu ostavljao, — onaj

magarac, koga si ti toliko mučio i kinjio, kome nisi slamu na vreme davao, koga si na kiši i snegu ostavljao, — onaj isti magarac bio sam ti ja. SELjAK: Kako to?

Lalić, Ivan V. - PISMO

U jednačini sveta mi smo binom: To nije reko Petrarka Lauri, No matrica je ista. Isti pokret. Govor duše s dušom, kako reče Sokrat.

Naš brod. Drži li pravac? A onaj vrt na Aventinu, Da li je isti, ma da pinije prstenuju Dekade, god po god? Razmisli, odgovori, Ili prećuti barem neslaganje sa sumnjom Koja mi koči

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Kolko do juče igrala se ispod stola, ma sećaš li se? Bože, kad pre izraste! Vidi je, vidi samo kako gazi... Isti bakutin hod! Ili je u Struku više na teta Nenu? Rastu deca zbog vitamina... Da mi je samo znati kuda li je naumila?

Natovareni smo, dakle, do daske, na taj isti tricikl, i vozimo se poznatom turističkom turom Upoznaj svoj grad. To je ta varoš po kojoj ćemo za svega dvadesetak

U čemu je fazon? Tačno za petnaest dana ulazite ponovo u onaj isti smrdljivi razred i pogledate oko sebe — a ono svi preplanuli i samo što ne eksplodiraju od svojih sopstvenih ličnosti!

ukočenosti istog časa kada sedne na neku blesavu lažnu aldajč stolicu sa ravnim naslonom a onda, što je zanimljivo, ti isti seljaci koji su već jedanput prodali svoju rođenu kuću na selu, đuture sa dedinim i babinim kostima, kupuju sad neku

mazne jedno piće, da se malo sredi, priča gosn Sulence, pa uđe u jednu otmenu beogradsku kafanu, kad na vratima — onaj isti novinar što ga je napadao 1950.

Svetovi propadaju, iščezavaju pojedini kontinenti, smenjuju se vlade, a naš nedeljni ručak ostaje uvek isti isticijati! Supa sa rezancima, govedina s renom u paradajz-sosu, pire od krompira i na kraju — Štrudla s jabukama!

Niko ni s kim ne govori. „Neočekivano lepo vreme za ovo doba godine — masira egzaltirano uvek isti tip s ekrana — izmamilo je desetine hiljada Beograđana u okolna izletišta.

Najzad, jedan glas u njegovom životu! I to ženski! Okrete još jedanput 95 i — gle opet čuda! — začu se onaj isti glasić, ali sada je govorio nešto izmenjen tekst: dvadeset i tri časa, osamnaest minuta, trideset i pet sekundi!

Priča o tome kako je Anin matori dočekao srećnu novu 1951. godinu —Isti slučaj — počne on priču — čekam ja Novu godinu: dvanaest sati — nema je! Dvanaest i pet — ona ne dolazi.

Onda isti reporter poseti dežurnu ekipu za borbu protiv elementarnih nepogoda i lepo vidimo da su svi ukokani kao sam vrag, misl

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

Međutim, uvereni budite da ću ja takav isti načiniti dati, ma pošto bio, kad se takva nesreća dogodila. MARKO: Ja ne znam šta ti govoriš, Batiću.

ALEKSA: Dragovoljno, dragovoljno; ja se nadam najboljoj satisfakciji. (Izvadi maramicu i počne se brisati, no u isti ma ispadne mu pismo.) BATIĆ: Ha, evo pasoša! (Zgrabi pismo.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

Na svaki napad, na pogled zao, ispred mene bi, štiteć me, stao. U ratu, opet, isti je bio, ko da smo večno osnovci đaci, u teškom trenu, pred mitraljezom, svojim se telom preda me baci.

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

Njena slika, načinivši taj isti put u suprotnom pravcu, po jezeru pojuri pravo meni, do samog čamca, gde se odjednom ugasi.

Taj krik, koji se evo apsolutno identično ponavlja, isti je kao ova munja u prostoru. On osvetljava naglo, odjednom, nešto što ja na danu nisam uočio, jer je suviše mnogo

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

pokolenja i to se događa naporedo sa naglim sažimanjem vasione u kojoj smo potpuno bez merila; ostajemo stoga nesmanjeni, isti, istijati. Ima jedan ne-svet, i jedan sve-svet i jedan svet koji je svet.

i za raj putuju tvrdice i prznice zavode red na izmaku ovog dana u kome su sve mačke crne i svaki je igrač u isti mah na redu da baci svoju kartu na čoju pred lihvara koji nam je iznajmio život da nas posle kinji.

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

VIDA: Nemojte dvaput da kažete, ali... Kad je čovek malo izbliže pogleda. Meni je baš pao u oči njen nos, isti pokojnikov nos. SARKA: E, baš si potrefila, prija-Vido, ako je počemu drugom, a po nosu...

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Valjda hiljadama godina posmatra ono uvek isti prizor. Narednik Milutin namesti tronožac, da kroz durbin posmatra mesec.

Iz one šume neprestano dopire klokotanje mitraljeza. Neka naša baterija, a i austrijska, zasipaju, čini nam se, isti prostor u šumi. Izgubili smo pojam o vremenu. Ali odskora, neprijateljska artiljerijska paljba bivala je sve brža.

Ova zajednička nevolja i gotovo isti uslovi života približili su jedno drugom narod i vojsku. Kažu da isto pravilo vlada i u prirodi.

“ — i već nestrpljivi opališe gotovo svi u isti mah. I kao rukom bačeni, svitnuše naši šrapneli pred ustima cevi neprijateljskih topova.

Rat kao rat. I točkovi su nestajali. Samo ukradena se stvar ljubomorno čuva, pošto jedan duh veje, a postupci su isti. I onda se pronalaze novi putovi, nove jedinice, dok jednoga dana ne zakukaše i Šumadinci.

Jesi li razumeo? — Razumem, gospo’n naredniče! — I to onaj isti! — Razumem, gospo’n naredniče! — Odlazi! — Razumem, gospo’n naredniče!

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

Čiča iziđe veseo, a Gojko se spusti i leže na svoju novu postelju... »I ovde ono isto! Ista zaprega, isti posao, pa isti i ljudi... I ovde smanjuju dodatke, čim opaze da je čovek mekši.

Čiča iziđe veseo, a Gojko se spusti i leže na svoju novu postelju... »I ovde ono isto! Ista zaprega, isti posao, pa isti i ljudi... I ovde smanjuju dodatke, čim opaze da je čovek mekši.

je li ovo onaj isti, pređašnji čovek ? Ne, nije, nije... Ovo je sve drugo... drugi izraz, ponašanje, ton govora, sve, sve drugo.

Sve se nadamo da dođete, da se vidimo. Iziđe sveštenik. Za čudo i on beše isti učitelj... Onako isto govori, onaki isti pokreti, osmeh, ama baš sve isto.

Sve se nadamo da dođete, da se vidimo. Iziđe sveštenik. Za čudo i on beše isti učitelj... Onako isto govori, onaki isti pokreti, osmeh, ama baš sve isto. I njegove prve reči behu skoro iste kao i učiteljeve.

I sve mu se čini da čuje proletošnji vrisak i jaukanje... Odmakne se od prozora, čuje se još bolje, baš onaj isti vrisak... Tamo je valjada i njena mati, pa će doći i Stojan s motikom... A sused Gliša daće konja...

A posle već svakad je isti: ozbiljan, oštar pogled; samo iz onih jasnih plavih očiju sija ljubav i dobrota... Taka mu je narav.

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

I to je sjaj u meni, što se sad, nestajući, rasipa, u prazninu, osvetlivši mi put, i bezdan, u isti mah? Sve su to bile, dakle, prolazne samo seni, na koje sam, kroz blagost, i žalost, i tišinu, stresao, ustreptao,

I to je sjaj u meni, što se sad, nestajući, rasipa, u prazninu, osvetlivši mi put, i bezdan, u isti mah? Sve su to bile, dakle, prolazne samo seni, na koje sam, kroz blagost, i žalost, i tišinu, stresao, ustreptao,

Inficirajući se trahomom, austrijski pešak nadao se da će sigurno izostati iz formacija koje su slate na bojišta. U isti mah se izlagao opasnosti da oslepi na oba oka.

Daju nam supe od pirinča, a pirinač je poklon siromasima iz inostranstva, koji dobijamo kao poklon i milostinju u isti mah. Kao zahvalnost za lepo ponašanje prema našim velikim saveznicima. U pirinču, često, pliva mnoštvo crvića.

Veli, braća Popovići, vraćali su se jednom, iz Novog Sada, a u taj isti vagon ušao je i jedan krupan, razbarušen čovek, iz Karlovaca. Ušao je u kupe braće Popovića.

Ono Aristotelovo: kad smo budni imamo svi isti svet, a kad sanjamo svako svoj! Sad bi trebalo da se upustim u metričke diskusije.

Pređe me jutarnja jeza. Video sam još Mesec, sjajan, pa se i nehotice osmehnuh. On je svud isti, jer je mrtvac. Osetih svu našu nemoć, svu svoju tugu. „Sumatra“, prošaptah, sa izvesnom afektacijom.

Ipak, mnogi su umetnici otišli. Otadžbina ne može da plaća. Izlazim iz tih velikih dvorana i primećujem da su uvek isti samo skretničari tramvaja, na niskim klupicama pod kojima drže hleb, zavijen u maramu.

Da im pregledam budžet, novinarstvo, sa žučnim osmehom, sa slatkim osmehom osvete. Ali, našto? Oni su ostali isti – lažljivi, bedni, dobroćudni. Pred veče je pred Operom prepuno. Prekjuče su ispratili Pučinija.

I ja im govorim: „Da, snažni ste, snažni.“ I ti isti ljudi, odjednom, počinju da prete, da tupave, da lažu, da lude. Goni ih, neko ih goni.

Ukus se menja, ukus se menja: samo su hulje sve isti. Hiljade godina vuku nas za nos, pesnici, mesije, carevi i komunisti.

Šta ti je žao našeg pokoljenja, ukus se menja, ukus se menja. Svejedno rodiš li sina ili kćer: večno su isti čovek i ker. PESMA Kad raširim ruke u žutom lišću, što zasipa jauke, sine neka strašna, mutna moć.

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

Posle, naređenjem Božjim, mušica je, na isti način, upropastila i onog nepravednog sudiju koji je osudio na smrt Sina Božjega.

3atim ostavi dvor i ode u puostinju, u kojoj je nekada živeo taj isti starac. I tamo je, moleći se Bogu i kajući se za učinjene grehe, živeo do svoje smrti.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

“ Buni me što je isti jezik, ali pomislim da to mogu biti dva daleka naroda, jednog porekla, bratska, ista, koji imaju jedan jezik, ali i ne

Malo-pomalo presta čuđenje, pa se i ja počeh osećati ponosan što je slučajno i moj maternji jezik isti takav, i baš sa tom istom krasnom osobinom.

U isti mah javi se jedan s gotovom rezolucijom i zamoli zbor za dozvolu da je pročita, pa, ako se zbor slaže s njom, da se prim

Jer taj isti kraj, gospodine ministre, šale u vojsku svoje sinove, šalje ih rado, pošto u njima, u vojsci, gleda potporu svoju —

Svaka nova vlada bude na isti način pozdravljena kao jedina valjana, a svaka prošla osuđena i nazvana izdajničkom, gadnom, štetnom, crnom, gnusnom.

Pa i izjave i čestitke iste, od istih ludi, svakom novom kabinetu, a i u deputacijama su stalno isti ludi. Činovnici naročito žure s izjavama odanosti svakoj novoj vladi, sem ako koji sme da protivnim postupkom dovede

vlada imala neke svoje hitne poslove, a potrebno joj je bilo da joj narod preko poslanika izjavi puno poverenje i u isti mah da osudi rad prošle vlade i skupštine, to zadržaše iste poslanike.

— Koji naš rad? — Rad vaš sa prošlom vladom? — Osudićemo prošlu vladu! — Znam, ali kako ćete to vi, isti poslanici, kad ste do juče pomagali prošlu vladu? — Ne menja stvar. — Ne razumem! — Vrlo prosto i jasno!

Tu tuve svaku reč učiteljevu, i opet na isti način izmile iz škole. Eto, takvi bismo mi izgledali da smo bili sasvim dobra deca.

— Možda je zbor protivu naroda? — upitam. — Možda — odgovori onaj na isti način. — A šta ti misliš? — upitam. On me pogleda tupo, bezizrazno, sleže ramenima i raširi ruke, kao da bi rekao:

u poslednje vreme toliko se kompromitovao nekakvom zbirkom svojih kao bajagi pesama, da, zbog ugleda državne službe, isti ne može ostati, jer se bavi neozbiljnim poslom koji ne bi dolikovao ni piljaru, a kamoli jednom državnom činovniku.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Kad je došao iz vojske, nije se mogla opaziti na njemu nikakva promena. Isti govor, isti pokreti, sve — kao što je i pre bilo. Samo sam ja zapazio da je odlučniji i odvažniji nego što je pre bio.

Kad je došao iz vojske, nije se mogla opaziti na njemu nikakva promena. Isti govor, isti pokreti, sve — kao što je i pre bilo. Samo sam ja zapazio da je odlučniji i odvažniji nego što je pre bio.

ugrabi tu priliku, te mu se primače za pet šest koraka, pa se opet zakloni u prelom čatala, a mi odovud produžismo isti manevar. Ostade još samo desetak čatala između njega i Ljubiše. Bliže se nije smelo.

Ama baš ništa drugo! Dete je vrlo marljivo pazilo... Posle nekoliko dana dete opazi, da sve jedan isti mladić prolazi baš onda, kad teta iziđe. I on se to redovno javlja teti... Ali kakvo je ono lice ?!...

Dete raširi oči od čuda. ko, od koga da se ne rastaje ? A Kosa?... A malo mače ?!... Htede briznuti u plač, ali je isti glas povrati. O, pa to ne govori tetica, nego on!... Čekaj da vidimo koga više voli tetica!...

Njemu siromahu beše mnogo krivo, opet je šiljao baba Soku i rezultat opet isti. Najzad se i njemu to dosadi, te se obrati na drugu stranu.

— Eto ih! Pazi na sebe, viknu snaša Jula pa zatim iziđoše u avliju, gde u isti mah zastadoše putnička kola iz kojih iskoči jedan mlad i lep, no vrlo naduven gospodin, koji pruži ruku u kola I

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

DANICA: Evo ovde, ova druga vrata. 'Odi, pokazaću ti. PAVKA: Ama, nemoj ti da mu pokazuješ. (Simi.) Evo ovde, isti hodnik, samo ona druga vrata. SIMA: E, oprostite, ja vidio, znaš, firmu na kući; pa mislim... ova druga vrata, je l'?

na njegovu stolicu i čita): „Evolucija jednoga društva zavisi često i mnogome od napora i podviga pojedinaca, kada isti podvizi harmonišu sa socijalnim potrebama i savremenim težnjama toga društva”.

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

Pogledate, pošto dođete malo k sebi, da vidite ko vam to piše, i još više se začudite kad vidite da je to Sreta, onaj isti Sreta što je po sto puta danas s vama. Pogledate šta vam može to pisati!

vas kad ćete platiti za ona pendžeta tri dinara radeniku-šusteru, a uz to vam očita jednu paprenu bukvicu: kako taj isti radenik živi od svojih ruku, a ne živi gotovanski od dvadeset šestog, kao, na primer, vi.

dâ svoju zgradu da se upotrebi za mehanu ako neje dobio mesno pravo; i pa drugi paragraf, paragraf dvadeset i drugi u isti taj zakonik što pisuje: »Koj upražnjava mehansku radnju, a nema nikoj dozvolenje, na primer, za toj po smisla od

Beše to ponosit, gospostvena hoda, petao. Kad nakrivi onu njegovu pustu krestu pa se ponosito pošeta, izgledao je isti Mića kad nakrivi ves ili šajkaču pa se krene i iskašljuje pored plotova. I sad, toga i takvoga petla mrzili u selu!

On mu je bio desna ruka; najvažniji od sviju, jer isti Sreta, iako je užasno zazirao od militarizma — ipak mu je Mića neophodan bio.

I taj isti Maksim, da ga zapitate, ne bi vam to znao kazati. »I nakovnji uveličaše veselje! veli Sreta na jednom mestu u dopisu.

— reče ćir Đorđe. A slagao je, grdno je slagao kad je kazao da mu je ćef. Ta koliko je samo puta držao isti taj ćir Đorđe formalne elegije, dugačke elegije radi toga.

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

U zimu i u leto, uvek isti je Veseli Beograđanin Dimitrije. Stopala mu kao dve mistrije Koje ukršta hitro, sve hitrije; Do podne obigra sve

Jedna je pčela na šljunak sela, I poskočila, kao vrela. Jer pre nje na taj isti šljunak Bio je priseo sunčev zrak. Dve bube, na vrhu travne ćube, Jedna drugu u lice ljube, A balegari pokraj

Ko dve čume, dve ale Gurale se, stenjale. Srćuć jedna na drugu Najzad se u kaljugu Survaše u isti čas. Ču se Pljes! i Pljus! i Pljas! Hiljada će Tisući: „Moramo se izvući!

Kad priča — sve ošljari. Sam samcat nasred beskaraja Života životari. VOZ PREDVEČE U isti sat, isti voz Što ide skroz, skroz, skroz...

Kad priča — sve ošljari. Sam samcat nasred beskaraja Života životari. VOZ PREDVEČE U isti sat, isti voz Što ide skroz, skroz, skroz...

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

000 kilograma jegulje. Velika i izdašna lovišta jegulje nalaze se i u Japanu, ustrojena na isti način kao i u Evropi, samo što se za pregrade upotrebljuje isključivo trska, koje tamo ima u izobilju.

Ali je u isti mah odlučeno i da se podigne nov i moderan daljan ispod Taš-Moruništa. Tu se nalazi jedno mesto gde korito Drima naglo

toliko jače u koliko je dubina veća, već se i razlaže na raznobojne zrake iz kojih je sastavljena i koji i sami budu na isti način apsorpcijom slabljeni silazeći u dubine, ali svaka boja sa drugom brzinom slabljenja.

koji doprinose da se životinja zakloni od očiju proždrljivih morskih stvorova što žive i love po dubinama mora. Isti razlog čini da su neke dubinske morske životinje providne, ponekad kao kristal.

Naposletku, treba znati još i to da svetlosni organi kod dubinskih organizama služe u isti mah i na to da životinji olakšaju lov, kao i na to da u velikim dubinama, gde nema druge svetlosti, drže na okupu ribe

dodir koji kroz kabl stavi u dejstvo električno zvono na brodu i time objavi da treba obustaviti dalje odvijanje kabla. Isti instrument služi i za to da sa dna, u koje je udario, zgrabi određenu količinu mulja za hemisku analizu.

na koga smo pomenutom prilikom bili naišli i koji je tu, na pustome ostrvu ostao stalno nastanjen i obavljao takav isti posao, još se živo sećao dolaska nemačkog broda i prepričavao nam svoje negdašnje doživljaje sa učasnicima te nemačke

I sasvim je mogućno da i kolevka jegulje bude u isti mah i njen grob. Drugu je hipotezu mnogo teže primiti, ma da nije nemogućna.

dubinskih rovova ili ponora u kojima bi jegulja mogla naći za nju neophodno potrebne uslove za mrestenje i rasplođavanje. Isti razlog važi i za južni deo Atlantskog okeana, i to čini da slatke vode južne Amerike i zapadne Afrike sve do Senegala,

je, otplovivši iz Havra, imao da za vreme od tri letnja meseca krstari po okeanu između Azorskih i Bermudskih ostrva. Isti je brod 1937 godine vozio ekspediciju koja je proučavala prilike za vazdušni saobraćaj između Evrope i Amerike, preko

konična, dužine 25 metara i u sebi sadrži drugu jednu manju koničnu kesu, koja propušta ribu u onu prvu veću kesu, a u isti mah je sprečava, kao u običnoj vrški, da može iz ove izaći.

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

Ja sam čuo od jednoga đeda, u Boku su jedni dohodili iz Talije, ili otkud drugo, na naš pazar isti izlazili, pa viknuli cijelu narodu: „Pogledajte onoga kokota!“ Kad pogledaj onoga kokota, ali šljeme za nogu poteže.

A đe vi je ta zlosrećna baba tê među vas nož krvavi vrgla? ISTI CUCA Evo smo je doveli sa sobom da pred vama ovo posvjedoči.

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

I u brijanju i šišanju kose izdvajali su se. Kaogod što su svi imali isti izraz lica večito uzak, suv, tako su isto svi bili i sa jednako kratkim, potkresivanim brkovima, koji im nikada nisu

I Sofka ne pamti slađe večere od tih. I sutra nastali bi tako isti srećniji dani. Kolima bi odlazili u Donje Vranje na čivluk. Ali niko više sem njih troje i Magde.

I taj san jedan isti: u velikoj, raskošnoj sobi, punoj izukrštane raznobojne svetlosti. Oko nje ostale sobe, takođe nameštene, okićene

I valjda usled svakidašnje upotrebe i stajanja na jednom istom mestu, bili su gotovo uplesniveli. Takvi isti su bili i jastuci, čupavci, dugački, ali sa grudvama.

A to bogastvo njihovog sela i njihove kuće umnožio je najviše isti ovaj gazda Marko, kada je, posle oca, preduzeo starešinstvo. On je bio i pismen.

Pandurović, Sima - PESME

A naših srca jedan isti zvuk Beleži draži i vremena huk. Jer mi smo davno, verna draga, — je li? — Iskidali konce što nas vežu Za

U taj Zanošljiv trenut godine i snóva Ja sam voleo, srećan bio, znam; Isti je bio vruć proleća dah, Isti je vetar nih’o vrh od zova I puno cveća što na jedan mah Strese na zemlju.

U taj Zanošljiv trenut godine i snóva Ja sam voleo, srećan bio, znam; Isti je bio vruć proleća dah, Isti je vetar nih’o vrh od zova I puno cveća što na jedan mah Strese na zemlju.

Za sve lepe stvari zaborav je isti: Za mladost, ljubav, za cveće i snove, — Dubok i večan, što miri i gove; Bez profanoga sećanja ste čisti.

Za sve lepe stvari zaborav je isti. Tako ćete, najzad, i vi jednom leći U postelju lepu zaborava zemnog, Kraj srca mirnog, ugašenog, spremnog Za

Nežnost prema zemlji i rodnome kraju Čijim nam je dahom duh nekada plenjen, Gde i sada zvezde istim sjajem sjaju, Isti vetar duva plodan, neizmenjen, Iste šume, cveće i mirisi traju. Iste ptice poju.

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

U isti mah, dvije mu se krupne suze skotrljaše niz obraze. Toliko je bilo dosta; to kao da je bio znak, koji ženske očekivahu,

No mi smo, Gospodaru, i pogladnjeli...“ E, možete zamisliti bi li smijeha. Gospodar isti osmjehnu se i ljubazno pogleda svoga veseloga đakona.

Da je ovaj to upitao, onaj bi prvi tako isto odgovorio, jer istovjetno pitanje zače im se jedanak a i odgovor isti. Na te riječi, u tome času svečanome, prionuše im duše jedna uz drugu.

U isti mah dunu sjever žestoko, pa preduši, pa još jače sunu i povitla jelovim i borovim granama. Ljudi poustajaše svi jedanak,

U isti vidjeli tičije gnjezdo pa se mučili jedno za drugijem ko će se popeti da ga dohvati. Svi se zaludu mučiše pa i Jan dva j

„Ne bojim te se!“ izdrije se Jan, ama izdrije se kao pomaman, a u isti mah kroči desnom nogom nazad a iz džepa istrže go nožić pa zamahnu njim.

On je razmjerio to prema njihovu dobu i ćudi. Sve je to teklo prosto i prirodno bez natege. On je isti nalazio veliko uživanje u tim sastancima s djecom, jer je osjećao plemenitu radost predavati svoju umnu tekovinu tim

Poslije onijeh serdarevijeh riječi niko ne progovori. On isti gledaše zamišljeno u oganj, držeći odignutu napunjenu lulu, koju zaboravi prižditi.

Sinovac mu Marko, videći to, saže se, dohvati ugljen i metnu na duvan, pa mu reče: „Puši striko!“ Zatijem, isti Marko, protegnu se, pa reče: „O, ljudi, što me ramena bole!“ „Bogami, i mene!“ doda brkonja Radoje.

Tako su isto večeravali kraj njega; njega je isti taj čovjek zaludu vidao. „E, sad ćemo!“ reče vidar izvadivši iz torbe neki zavežljaj. Svi se digoše i okupiše oko njega.

„Pejo!“ zovnu ona i drugom. Pejo izvuče ruku ispod struke, pa je previ pod glavom. U isti mah uzdahnu duboko i zatvori oči.

Serdar ljosnu plećima na pustinu, kao mrtav. Kao proljetni ćuh vjetra, tako silni uzdah ote mu se iz grudi, a u isti mah dvije krupne suze skotrljaše mu se niz obraze. Disao je kao što diše čovjek kad je u najvećem trku.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

Kad ih sve sagleda i mnoge među njima pozna, onda se, kao od čuda, prekrsti govoreći: „Anate vas mate bilo!“ U onaj isti mah one sve prsnu kud koja, a on spadne pod orah, čovjek kao i prije što je bio.

Gazda (opet pita...) i vodi se kao gore isti razgovor, a sve jednu po jednu „košnicu“ pridiže i upućuje u zaklonak. Tako ih sve digne.

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

Poslije nekoga vremena otide onaj isti đavo, te uđe u kćer drugoga većeg cara, koji je bio komšija s ovim. Udare svud po carstvu tražiti joj lijeka, a kad ne

Poslije nekoga vremena dozna najmlađi brat na čardaku da se braća njegova i ono čobanče onijem đevojkama žene. Onaj isti dan | u koji se najstariji brat vjenčavao, on uzjaše na vranca, pa baš kad su svatovi iz crkve izlazili doleti među

” | Kad on ovo ču, od straha pade na zemlju i kao zaklan zaspa. U ta mu isti čas dođe opet na san ono isto dijete govoreći mu: „Ti si ustanuo, umio si se, obukao si se, krenuo si na put, i rabotu

Kad ona viđe, izvadi jednu dlaku iz glave, te baci i oni isti čas uzraste strašna gora da ne znadoše prosci đe će ni kuda će, no tamo amo te za njom, a ona opet daleko im odvojila,

Kad to viđe carev sin, izvadi nož iza pasa, te sam sebe ubi, i oboje mrtvi na zemlju padoše. U ovi isti čas — Božja volja!

” Ona se začudi šta to može biti prihvati štap u ruke, i tek što ga poče prevrtati preko prsta od ruke, u oni isti čas ona se prometnu ovca, i poče kroz kuću blejati.

Tek što u ovu avliju uljeze, ostade i on i konj mu i pas mutav i okameni se na onome mjestu đe se našao. U ta isti trem zamuti se bratu mu bočica vode, te on javi ocu i majci da je njegov brat a njihov sin mrtav, i da ga ide tražiti;

brat a njihov sin mrtav, i da ga ide tražiti; te on od mjesta do mjesta, od grada do grada, dok nanese ga sreća u onaj isti grad i pred carev dvor. Kada ga par ugleda, uhvati muštuluk šćeri govoreći joj: „Evo ti muža!

Kad muž njezin otide, ona ti bogme u ta isti čas dozove sluge i naredi im da sjutra zorom odvedu ovu sirotu đevojku kao u prošetnju u jednu obližnju goru, i kad je u

Poslije nekoga vremena otide onaj isti đavo te uđe u kćer drugoga većega cara, koji je bio komšija s ovijem. Udare svud po carstvu tražiti joj lijeka, a kad

U isti čas eto ti čuda! Doleti car zmajski sa svojijem zmajevima, car sokolovski sa sokolovima i car orlujski s orlovima, pa s

te počeše po gori brati nekake ljekovite trave, pa dadoše mladiću da pije, a drugom mu opet namazaše oči, te u oni isti čas steče vid očinji i razgovor deset puta ljepši i bolji nego li je prijed imao.

Sveti Sava - SABRANA DELA

nego sa voljom svakom i žurbom na to pritecite, da bismo jedno bili svi, isto mudrujući, isto pomišljajući, koje jedan isti pastir napasa i vodi i kao neka zlatna veriga jedni za druge vezani, jedan drugoga držite se, i u jedno saudite se

A i kada ste na putu, pa od toga bolujete, lečite se na isti način. Treba nad ovim veoma bdeti, um čuvajući, znajući da je protivnom lako na njih naići i do pada dovesti, što ne

budu jedno i isto, dišući zakonom ljubavi duhovne, isto misleći i kao jednodušna braća, vaistinu, koja su se sakupila, isti jaram Gospodnji vukući, svesrdno i jedan drugom u miru i u potrebnoj poslušnosti i poštovanju pokoravajući se, da i među

U isti dan i bogodana mu supruga, gospođa bivša sve Srpske zemlje, Ana, i ona primi ovaj sveti lik, i narečeno bi ime joj gospo

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

Pogledaj samo ovu današnju mladež! IKONIJA: Ne možeš ti s njima u isti čabar. Ako nisi preguro triestu, nek nisam koja sam!

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

Može jedan isti čovek u jednom poslu pravo misliti, a u drugom — vrlo krivo; na priliku, Turčin veli da od boga ne valja čovek da beži,

Tako, ono isto s čim je on bio naumio da me od moga puta odvrati, mene je na isti put metnulo i uputilo. Da mi dâ poznati šta je tuđinstvo i tuđ hleb, odvede me u Tamišvar i dade me jednom maj-storu

„Nemojte svakom duhu verovati, no iskušavajte je li od boga” — uči nas isti oni koji je iz prsiju spasiteljevi[h] mudrost počerpao, Jo[v]an Bogoslov. Kako ćemo i[h], dakle, iskušavati? Evo kako.

Na isti način, o čem god mislimo rasuždavati, ne valja se nimalo strašiti, nego svaku sujevericu odbaciti, slobodno pristupiti

dna i do danas, kako gdi vidim dete pri sisi, spomenem se moje milostive i predrage matere, koja me je na isti način pri maternjim prsima držala i svojim mlekom [h]ranila, oživi želja moja za njom, koliko da je danas umrla, krv

On isti, iguman budući, načne nas pitati. Iguman: „Otkud ste vi, deco?” Ja: „Iz Banata.” Iguman: „A daleko li ste nakanjeni?

A znaš li šta si mi neki dan iz one ruske knjige čitao, da i između sveti[h] otaca bilo je svakojaki[h]; kad su isti oni koji su na prvom saboru Ariju prokleli, nama[h] posle sabora predali caru Konstantinu više nego sto memorijala

U isti dan bilo je po običaju „umovenije nog” i služili su s mitropolitom množestvo arhimandrita i igumana. Po službi, pre neg

Ovo na rasuždenije čuvstvitelnim i čelovekoljubnim srcam dajući, uzdam se da i oni isti koji toliko ne mare za moja priključenija, smatrajući na pričinu koja me k tome ubeždava, neće za bezmestno suditi što

I sad kad pomislim oni slučaj, užasavam se kakva je užasna vešt predrasuždenije! Oni isti mladići, moji vršnjaci, koje sam malo pre s ne-iskazanom radostiju gledao, kolik’ da su mi mila braća i srodnici, kako

Prvi dan marta meseca dođe u isti dom gdi sam ja, na kvartir, jedan od naših sveštenika iz Horvatske i u razgovoru kaže mi da je došao kupovati nužne

Kažu nam k tomu da oni sveštenik vodi za đaka svoga sinovca. Taj isti dan prigodi mi se i drugi slučaj koji me zdravo uplaši. U cerkvi smo na liturgiji, kad eto ti uleze mlad momak.

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

Frane, nego čak i u Zvrljevu, niko nikog ne zove pravijem prezimenom ni pravijem imenom, nego svako čeljade ima nadimak. Isti fratri, iako su, poslije boga, najviše štovani ne mogu izmaći tome narodnjem krštenju.

Ne samo što svake bogovetne noći ponavljahu iste misli, nego ponavljahu isti istovjetni niz riječi, tako da im djeca naučiše napamet te razgovore, baš kao kakve molitve.

bješe svom glavom manji od brata, ali kad bi Kušmelj obrijao brke, pa mu se naduli obrazi, šija, trbuh, i — sapi, bio bi isti fra-Brne. — Bižmo u kuću, e pomete! — reče duhovnik, pa doda s praga: — Valjen Isus! — Vazda Isus i Marija!

— Evalaj ti ga! — A šta će se, duovnici! Božja je volja da čovik mora isti doklenka je živ, pa se ne znam šta dogodilo! Ali, virujte mi, ja sam još izvan sebekare.

Ti ne smiš ni trena spavati posli podne, ka šta ti je likar reka. — Ne valja mi isti, ne valja da spavam posli ručka ka šta sam navika ima trideset godina, onda šta će mi život! — veli Naćvar ljutito.

Odlazi! — Oću, oću, kad veliš! Oću, odma, na ma’ s ovi isti stopa! Zar ja tebe da ne slušam, a? Zbogom. Kušmelj otide drugijem laktom trijema, pa naišavši na otvorenu trpezariju,

Tek što vra zakunja, osjeti da se časovnik na desnoj stijeni ustavio. U isti mah ugasi se kandioce na drugoj strani i drugi časovnik presta kucati.

— viknu stric. — Ko je to isprid vrata? Bakonja se trgnu, te kad povuče vrata sebi, udariše ga u čelo, a u isti mah začu se više glasova. — A, dite moje, tu li si? — veli Kušmelj. — Ive moj! — viknu Krivica, odjevena kao nevjesta.

A šta niki kažu da je vratar poludija!?...“ Kad stric zaiska štolu, Bakonja mahnu rukom strancu. U isti mah Tetka se uputi k vratima, vičući: — Odi Pivalica, odi! — Valjen Isus, duovniče!

Valimo te, bože, oće li se raziditi do koliko? — pita Krste Bakonju, koji mu ne odgovori, no uđe k stricu. — Odma, s isti stopa da iđeš u varoš da poneseš fra-Boni jedno pismo, a advokatu drugo. Uzećeš jednoga tovarnoga konja, pa ga osamari.

A vi umorni, gospodine? Putujete iz daleka? U isti mah promoli se kroz prozor sušta Mašina glava, ali mlađa gotovo za dvadeset godina, pa je odmah nestade.

Ćosić, Dobrica - KORENI

Spuštenih očiju, a zrelo i, u isti mah, mlado se njišući u bedrima, Simka donese kavu, i tako, još brže, ali kao i prkosnije, iziđe.

Drukčiji je njemu ovaj, svake godine isti dan. Mogao je bar pare da zatraži. — Konji će pokidati amove! — kaže Nikola, ponovo promolivši glavu kroz odškrinuta

— Đorđe, daj ovome pet stotina dukata, i da ga moje oči više ne vide u kući. Gubite se, neću isti vazduh da udišemo. Za njima vrata ostadoše otvorena. Vetar jurnu u sobu. Pseto laje ljutito i izgubljeno. ...

Nisi ti ništa bolji od Đorđa Katića. Šta ti ja mogu? Jalovak si. Svi ste vi isti, sunce vam, majku vam, boga vam božjeg, sve vam...! Tola klonu pored ognjišta.

Šaputale su, a. on se pravio da spava i čuo svaku reč. „Vidim, tvoj Luka uvek isti.“ — „Isti. Dođe u postelju samo kad mu naredim. Kao što ga u vodenici vidiš, takav je i u postelji. .

Šaputale su, a. on se pravio da spava i čuo svaku reč. „Vidim, tvoj Luka uvek isti.“ — „Isti. Dođe u postelju samo kad mu naredim. Kao što ga u vodenici vidiš, takav je i u postelji. .I ono radi kao da ujam uzima.

Držeći pečat u ispruženoj i podignutoj ruci, Aćim ga zagleda. I ostali ga okitiše očima. A onaj isti doviknu: — Aćime, ako boga znaš, pokaži nešto veće, malo krupnije daje! — Pa sudnica je veća. Mi ne damo u nju da uđu!

— Idu li? — upita tiho. — Nek idu! — ošinu ga Aćim prezrivo i sažaljivo u isti mah, pa sede pored zdepaste kase koju je prošle godine kupio u Beogradu i poklonio opštini.

skele vezivali, jer tada je brest bio na obali Morave, pa kasnije konje, a još kasnije, Vasilije je Lazara obesio o taj isti brest, a njegov sin pod Milošem Obrenovićem cerovim mladarima tukao je Prerovce po krstima i turu, i sada, to selo oko

bradu, tamnu, koja ga je uvek podsećala na kupinov list prikačen da skrije lopticu podvaljka, vidi i prljav kožuh, onaj isti kožuh koji je profesor imao i kada ga je Aćim doveo njemu da ga upiše u prvi razred.

dan urezao na nešto omršavelom duguljastom licu s kosim, gustim obrvama iznad krupnih i crnih očiju, taj osmeh je isti i kad je sama u poslovima i kad njime sreta Đorđa i Aćima.

Ljutio ga je taj stalni i uvek isti osmeh. Ona, sigurno, zna ko je on i što u neradu, kao apsenik, sačekuje noć u sobi sa šarenom, potkorućenom tavanicom.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

— prema njoj polete čičak, a devojčica se sledi. »Joj, sada ću još i rogove steći!« pomisli i užasnu se. U isti čas prođe joj glavom misao da bi mogla brata isturiti pred čičak, i izbeći nesreću. To je još više užasnu.

List jasena podozrivo oslušnu šta među sobom šumi brezino lišće, ali ono je šumilo isto što i ostala zelena braća i na isti način treperilo na vetru.

»Mora da mi se prisnilo?« —pomisli jaje, ali onaj isti glas ponovo reče: — Hoću napolje! — Pa, dobro, pustiću te! — reče jaje pomirljivo. — Ali najpre reci ko si?

— Princu je opet dosadno! Čak i kada mu se sin rodio, i kada Mu je žena pobegla, na prinčevom licu bio je isti izraz. Mučila ga je ista dosada, ista tuga. — Možda princ čezne za većim carstvom?

Kako da zna? Oko njega bila su pola nalik na ona koja je ostavio, iste kuće, isti ludi. Jedino vrh Snežne gore koji se belasao u daljini bio mu je nepoznat.

Niko ni da se osvrne ni da podigne glavu. »Prisnilo mi se!« pomisli dečak, ali onaj isti glas nastavi da zapomaže: — Spasavaj, šta čekaš?

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

nailaze od Save i drhture iznad visokih zgrada na Obilićevom vencu pa se kidaju na pramenje, bezazleno i zloslutno u isti mah.

Neobično u toj materiji bilo je to što je izgledala nematerijalno, sva od tamnog sjaja, prozirna i neprozirna u isti mah. Mogla je nastati od prašine nrolaznosti koju je slepila ljudska patnja ili od otpadaka strave izmešane sa svetlošću.

U isti mah mu je valjda bilo i žao mladića pa mu je obećao da će ga, kad obojica budu u smrti, darivati nevidimkom kakvu poželi

Kad xoće da ih shvati, gleda im u lica i sve mu biva jasno jer su im izrazi gotovo isti kao i u onih koje je dobro poznavao.

Na ovom današnjem svetu srdžba se isto pokazuje kao i na onom davnašnjem, jer sve još ima isti vid: i lukavost i glupost, i moć i nemoć. (Izgleda, samo, da je dobrote uvek malo, ili se jedino ona skriva.

Kad je Miloš čuo priču, opomenuo ga je da ni u odanosti ne valja preterivati. Da li i sad isti Miloš misli tako? Da li bi sad mogao da poveruje da ga isti Jovan napušta?

Da li i sad isti Miloš misli tako? Da li bi sad mogao da poveruje da ga isti Jovan napušta? A možda oni nisu više isti Miloš i isti Jovan? Mučio se.

Da li i sad isti Miloš misli tako? Da li bi sad mogao da poveruje da ga isti Jovan napušta? A možda oni nisu više isti Miloš i isti Jovan? Mučio se. Približili su se Beogradu, prepoznao je, pod Avalom, šumu kroz koju je često jahao.

Da li bi sad mogao da poveruje da ga isti Jovan napušta? A možda oni nisu više isti Miloš i isti Jovan? Mučio se. Približili su se Beogradu, prepoznao je, pod Avalom, šumu kroz koju je često jahao.

Gotovo u isti mah, kaže nizamima, na turskom, da se ne opiru. Sima terdžuman vidi, i ne prvi put, reči kako deluju, svoje reči kako

Vasa mu je uzmicao, da ne bude stignut pre vremena, i to je bilo sve. U isti mah, nije verovao da se može uzmaći i zato se ponekad trzao.

To se vreme dugo čekalo. Ako dođe, pitali su se Srbi, a doći će tvrdili su. Tako su gotovo u isti čas iskazivani i sumnja i vera.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Nejasna nostalgija i neizvesna tuga umarale su njenu krv i njeno telo, koji su bili onaki isti kao krv i telo u ljiljana.

Sve je tamo bilo kao i pre. Ali on ne beše više onaj isti; i sunčane obale veselog i strasnog Jonskog Mora nije mogao da pozna! Bolno, on stište oči i pogleda u se. I, gle!

A naših srca jedan isti zvuk Beleži draži i vremena huk... Jer mi smo davno, verna draga - je li? Iskidali konce što nas vežu Za prostor,

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Ubrzo iza toga uvideh da i za brojeve 8, 15, 17 važi isti takav odnos. Malo po malo nađoh još nekoliko takvih brojeva.

Dok su oni tako govorili, prišulja im se jedan kiridžija, zvan Antraks, sa svojim magarcem, isti onaj koji je docnije u poznatoj parnici o senku tog magarca polučio svetsku slavu.

Abderićani ne poslušaše savet mudroga lekara, pa ostaše isti kao i dotle. Ne samo da se ispunilo sve što je Demokritos o njima govorio, već prevaziđoše sva njegova pretskazivanja:

Zbog toga oni nisu predmeti stvarnog saznanja. Takvo saznanje moguće je samo o onom što je, samo po sebi uvek na isti način takvo. A ono što posmatramo, to je samo objekat našeg shvatanja, izazvanog našim čulima.

Da bi ono nastupilo, potreban mu je pokretač, a ovome jedan takav isti. Na kraju toga reda nalazi se nepokretni uzrok svih kretanja, prvi pokretač, praiskon svih kretanja.

Moram, pre svega, da se zapitam, imam li prava da ga, kao što čine neki poznati istoričari filozofije, stavim u isti red sa dva najveća grčka filozofa; smem li ga sa njima uporediti?

Kako nam to pokazuje spisak njegovih dela, što ga je sastavio Diogenes Laertios, on je bio u isti mah i geometar i astronom, i geograf i fizičar, i meteorolog i zoolog, i anatom i lekar.

Kralj, stasit, lep čovek, zauze mesto u srednjem od nameštenih prestola, desno od njega sede njegova sestra, i supruga u isti mah, slična po liku svome mužu i bratu, bujna hladna lepotica; levo od kralja sede njegova ćerka iz prvog braka,

Sve se, dakle, slagalo da ne može bolje biti. Obdaren genijalnom intuicijom, Aristarhos beše u isti mah i vrlo kritična duha, pa je zato bio u stanju da bez ikakvih predubeđenja ispita i sve zamerke koje bi se mogle

zaustavio nebo zvezda nekretnica, a Zemlju uputio da se kreće po krugu, nagnutom prema nebeskom ekvatoru, i da se, u isti mah, obrće oko svoje ose“. Drugo svedočanstvo potiče od jednog još jačeg svedoka, od Arhimeda.

„Pa znate“, reče on, „ja nisam svetitelj“. „U vašim godinama nisam ni ja to bio“. „A kad biste znali što je onaj isti jezuita sebi dozvoljavao?“ „E-e?“ „A mene potkaza zbog jednog poljupca!“ „Poljubac je samo znak pitanja“.

rasutu njegovom prizmom u svoje elementarne boje, skupio opet pomoću sabirnog sočiva, i time dobio opet belu boju. Isti efekat dobio je kada je to sabirno sočivo zamenio prizmom koja je bila potpuno jednaka onoj prvoj prizmi, no bila

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

— Ne bih ti mogao tačno reći — odgovori prvi — nisam pribran; ali imam taj utisak i čudim se da ti nemaš isti. Uostalom, razmisli i složićeš se sa mnom. Kao i Sirano, Žerom Koanjar odskače dubinom uma.

oseća dete kad ga budi sunčani zrak i slavuj, koliko sam se puta naprezao da zamislim: kako opet kroz san slušam onaj isti žumor svemira i osećam sav onaj, buran, pun strasti dah zore proleća, kad je vazduh sav od mirisa i od cvrkuta, zujanja

To veče pozvani smo na banket, koji su nam priredili novosadski ratni bogataši; oni isti što su, u međuvremenu kad ničije vojske nije bilo, razgrabili sav petrovaradinski plen, zaostali materijal nemačke

Taj isti rođak dočekao me je sad prvi i pre ulaska u kuću izneo strašne, sramne optužbe. Sad sve znaš, pobratime, i sad možeš

Razočaran i ogorčen vratim se natrag u sobicu. Kako sam odškrinuo vrata, dočeka me opet onaj isti prodirni i prezrivi pogled iz krajička onog odvratnog oka komandantova, koje bih sa retkim zadovoljstvom noktima

I Pravda. A je li pravda kad se za tu otadžbinu jedni isti krvave nekoliko ratova, dok drugi iste te ratove iskorišćuju?

Tako ga je nekako blago, meko i ljudski (četvrtog dana) oslovio isti onaj civilni policajac, čije je lice ugledao onog večera prema maloj, džepnoj električnoj lampi kad je izgovorio onu

A plašljiva, nejasna, neka mrcvarena nada sinula bi da još brže umre i tako sve do pred veče kad je žurno ušao onaj isti debeli civilni policajac, pozvao ga da ustane i kazao mu prosto: „Svilaru, slobodan si, ideš kući.

je dotle samo ponekad osetila, ne samo da se najedanput stišao kad se umešala u huku one mirišljave reke, nego se taj isti nemir smesta pretvorio u nešto odlučno do razdraganosti, do preloma, nešto tako odlučno posle čega se ulazi u nov

Da ukloni ovu groznu sliku, gospođa Leđenski se naglo okrete nazad. I u isti mah jedan visok, elegantan i lep gospodin otmenog izgleda, zbunjeno skide šešir, pa je isprekidano i nerazgovetno odmah

Ja skočih i upitah ko je, ali u isti mah onaj neko pade na moje grudi. „Slobodna sam, slobodna sam, tvoja sam, spašću te“, govorio je i grlio me tako

I kad ja, tako uhvaćen, onaj isti spremljeni izraz, htedoh upraviti njoj, ona se najednom i na moj užas prekrsti sa odvratnošću. Ona beše videla sve.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

u te oči, koje su mi, onako u izokrenutoj slici, s obrvama pod sobom i podočnjacima nad sobom, dolazile čudne i nove, u isti mah i dobro znane i sasvim nepoznate.

Držim da nikada jedna od njih nije pomislila ili osjetila nešto što u isti mah nije osjetila ili pomislila i druga: i čovjek se u čudu obazirao, kao da se želi uvjeriti nisu li te dvije duhovne

Htjelo mi se nečeg novog, dotad neosjećanog. Sve u meni je žudilo za nekakvim otkrićem, strepeći u isti mah od njegovog objavljenja koje se nejasno nagoviještalo.

velikim” i „bezgraničnim” — i opet nije nego atom nokta nekog bića još višeg reda; a ovo, sa svoje strane, dolazi u isti takav odnos prema jednom još višem svijetu. I tako bez kraja i konca.

Taj isti pijetet zahtijeva da jeziva fotografija na kojoj je retuša dragoj umrloj osobi nakazno izobličila usta i nanizala joj

I bilo mi je u isti mah i milo i krivo: milo, jer sam u tom tobožnjem rasporu i ja stajao na bakinoj strani, a krivo zato što sam bio

A sve je to, prilagođeno Egidijevu trombonu, dobivalo odnekud isti izraz i istu vrijednost: što je god izricao, Egidijev je trombon izricao apodiktički, ne dopuštajući ni najmanje mjesta

Zar joj nije dovoljan onaj jedan talenat, i zar nije u njemu cjelokupna ona? Imao sam otprilike isti utisak kao kad bi za kakvo veliko slikarsko djelo zapitali da li, pored toga, ima pod okvirom montiranu napravicu koja

Umjetnost je u isti mah i najnaivnija i najprepredenija od ljudskih djelatnosti. A umjetnik — prepredena naivčina, prelukavo dijete.

Jedno ugodno filantropsko iživljavanje, jedna prava mala strast. A u isti mah, i jedno gospojinsko društveno natjecanje. Neki od muškaraca iz trupe nađu kakvu nižu privremenu zaradu.

Veza s općinom i s mjesnim uglednicima bio je Guste, činovnik u djedovoj agenciji, onaj isti na kome se djed iskaljivao zbog stalija i kontrastalija. Ujutro ga je sam šiljao tamo i grdio ga što još ne odlazi.

A sve iz one lude bojazni da subesjednik u sebi ne rekne: „Vidi! Uvijek je ostao isti!“: iz one infantilne skrbi za ozbiljnost, iz onog pubertetskog straha pred neozbiljnošću, koji većini ljudi ostaje jedno

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Ovce, od straha, jurnuše na ogradu i time nadražiše kurjake, te se jedan od njih zaleti prvi i skoči na čatal. U isti mah sevnu sekira prema mesečini i lupi u kurjačku glavu, koja beše naslonjena na vrljiku.

očekivao da vidi iza ovoga prozorčeta, ukaza se neko malo, usko, a dugačko odeljenje, na kome beše samo jedan, ovakav isti prozor, kao i ovaj iznutra.

detetom plakao, i sad mu se učini da oseća ono isto, što je i u detinjstvu osećao; učini mu se da je i on sam onakav isti, kakav je i u detinjstvu bio... Otkada pamti za sebe, nikada mu još niko nije tako otvoreno u dušu zagledao...

»Sad ovoga trenutka behu dva čoveka živa, behu ovaki isti kao što sam i ja, i gle...« Pantovčevu glavu dohvatio plamen, zgoreo svu kosu i po kući se prosu zadah...

— Budan je... nešto šuška, jamačno se sprema... U isti mah začu se neki uzvik spolja. Mitar istrča iz kuće, doviknuvši onoj dvojici: — Pazite!

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

On je onaj isti što ti je kćep odveo bio, ja sam ga odavno poznala. Car odmah zovne aščibašu, i naredi mu da mu dovede jabandžiju što

Poslije nekoga vremena dozna najmlađi brat na čardaku da se braća njegova i ono čobanče onijem đevojkama žene. Onaj isti dan u koji se najstariji brat vjenčavao, on uzjaše na vranca, pa, baš kad su svatovi iz crkve izlazili, doleti među

U isti čas eto ti čuda! Doleti car zmajski sa svojijem zmajevima, car sokolovski sa sokolovima i car orlujski sa orlovima, pa

da mu se spremi ručak od, mesa, ali, čim prvi zalogaj poje, skoče dvojica ljudi (to bjehu njegova dva brata, koji isti ovaj čas oživiše) te ga ubiju, uzmu konja, zlatnu jabuku, očev trs i djevojku, pa bjež̓ kući.

Tek što u ovu avliju uljeze, ostade i on i konj mu i pas mutav i okameni se na onome mjestu đe se našao. U ta isti trem zamuti se bratu mu bočica vode, te on javi ocu i majci da je njegov brat a njihov sin mrtav, i da ga ide tražiti;

brat a njihov sin mrtav, i da ga ide tražiti; te on od mjesta do mjesta, od grada do grada, dok nanese ga sreća u onaj isti grad od pred carev dvor. Kada ga car ugleda, uhvati muštuluk šćeri govoreći joj: — Evo ti muža!

“ I gle, baš umrijeti! Najposlije dođe najstariji lekar i kaže da mu se ne može pomoći. Uprav isti dan stajao je i jedan malar kraj mora, kad se po moru provezao brod i đevojka, i on naslika onako skupa brod i đevojku

Poslije nekoga vremena otide onaj isti đavo te uđe u kćer drugoga, većega cara, koji je bio komšija s ovijem. Udare svud po carstvu tražiti joj lijeka, a kad

— noge i ruke (ščepaše ga za četvrti) čimbur — jelo od jaja čipčija — čovek koji živi i radi na aginoj zemlji čiti — isti čitluk — poljsko imanje čift — par džara — „zemljani sud za maslo ili ulje” dževap — odgovor, razgovor dženet — raj

Petković, Vladislav Dis - PESME

I ta pesma nosi meni nove dane, Mada su k'o juče i sad stari zraci, Dok nad mojom glavom isti su oblaci. I ta pesma nosi meni nove dane.

I razumedoh put što se ne menja, Stari zagrljaj čoveka sa smrću. Bio sam miran što sam sazn'o tada Da je svet ovaj isti odnekada, I da će takav i ostati vazda: Da večno pati s unutrašnjeg rada, Da zalud traže onog ko ga sazda, I kome idu

Krvlju se umaza sav, vekovi da mu se čude, I reč je okov'o, prvi da u zlu bude. Al' car pogreši. Jer isti put Ne vodi slavi, nego užasu. Nebo i zemlja nemaju kut Za Sina novog sad da ga spasu.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Taj isti konj je bio kriv za povrede moga brata od kojih je on i umro. Bio sam svedok tragičnog događaja i mada je od tada prošlo

Čak i primetim ako nije izbalansirana. Bilo šta da je, nema razlike, rezultati su isti. Na ovaj način sam u stanju da brzo razradim i doteram zamisao, a da ništa ne dodirnem.

Obuzelo me je očajanje. Međutim, prikupivši svu snagu, napravio sam treći očajnički pokušaj ali rezultat je bio isti. Mučenje nastalo zbog zadržavanja daha postalo je neizdržljivo, zavrtelo mi se u glavi i počeo sam da tonem.

Odmah sam je izvukao. Ponovio sam isti postupak više puta i metod se pokazao nepogrešivim. Kada su moji drugovi, koji uprkos dobroj opremi, ništa nisu

provodnike sa kalemom velikog prečnika a dovoljno razdvojenim da bi raspodeljena kapacitivnost bila mala, čime se u isti mah sprečava velika koncentracija naboja u bilo kojoj tački.

Svet nije bio spreman za njega. Bio je isuviše ispred svoga vremena ali će na kraju ti isti zakoni preovladati i pretvoriti ga u trijumfalni uspeh. VI.

Očigledno je da se prirodne i veštačke smetnje prostiru kroz zemlju i vazduh na potpuno isti način, i da i jedne i druge mogu da generišu i horizontalne i vertikalne elektromotorne sile.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Najviše me je zanimalo usaglašavanje ili ”štimovanje” gajdi. Nisam ni sanjao da ću nekoliko godina kasnije taj isti posao obavljati električnim kolima.

izvirala iz oka i slala naokolo zrake - pipke na okolne predmete i da preko zraka-pipaka vidimo okolne predmete na isti način kao što te predmete osećamo preko čula dodira.

Uskoro je i stariji par putnika ušao u isti kupe, pozdravljajući se sa mnom vrlo prijateljski, gotovo na dirljiv način.

Tada nisam znao za razliku između Njujorka i Džersi Sitija i smatrao sam da su oni jedan te isti grad. Mislio sam kako veliki prostori Sjedinjenih država moraju biti prekriveni stotinama ovakvih mesta i kako u tim

Bilo je očigledno da su ovi isti dečaci, koji su me malopre vređali i ismevali, sada bili na mojoj strani i branili me od policajca.

Činilo mi se skoro nemoguće da se jedno obično srpsko seljače svrsta u isti red sa studentima koji su po mnogo čemu ličili na mlade aristokrate.

I to moje mišljenje potvrđivalo bi se svaki put kada sam sebe upoređivao sa onim mladićima u Tvornici koji su radili isti posao kao i ja. U tome su svi oni bili bolji od mene. Međutim, u jednoj stvari, mislio sam tad, ja sam im izmicao.

Neobično je ličio na sv. Savu na ikoni u našoj crkvi u Idvoru. Isti snežni pramenovi kose, rumeno lice i blažen pogled koji je zračio iz dva sjajna plava oka.

Oni su se slagali sa Džimom koji im je rekao da sam ja “pametan deran”. Upotrebio je isti izraz kao i moja ”vila” na obalama Delavera kada bih joj dobro izdeklamovao nešto na engleskom. To je bio dobar znak.

Džim je bio praktičan čovek i nabacivao je svoju praktičnu mudrost na isti način kao što je ubacivao ugalj lopatom u vatru ispod svojih kotlova.

Neki brucoši ležali su pored mene i rukama čvrsto držali štap na kome sam se ja nalazio. I kako je isti toliki broj bivših brucoša držao štap, sudije su opet proglasile borbu nerešenom.

”Svaki Vaš kolega ponašao bi se na isti način”, - završio je svoj komentar poverenik Kolumbijskog koledža - ”ili ne bi bio vredan titule Kolumbije.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Kroz konoplje brodova fijukne udar vetra i u isti čas zatrese granama obližnjih drveta. Zvižduk i šuštanje gdekojeg suhog lista gubi se negde u visini, praćen tugaljivim

— Miči, skote, jer si poginuo! — razjedi se Turčin i udari ga bičem po obrazu, pa se isti čas maši za revolver. Spasoju sinu misao osvete, pusti uzdu, odmače se, i u trenutku sastavi. Puče iz dževerdara.

Zadovoljna, jednako se nadviruje, a kad mače svijeću da pođe, u zadnji čas duge trepavice zadrhtaše na isti način kao kada za vedra dana, iznenada, u grmu nešto šušne i tek primjetljivo u sunce poleti, pa ispod njih frcne življi

kao nigda dosada, priginje glavu i podvrgava se svome udesu; očima potraži Lazu, kao da hoće da se uvjeri da li i njega isti osjećaj prožima.

Radeći snatri, i tako joj vrijeme brže prolazi.... Davno je već na školju, i uvijek ovaj isti način života. Zapravo reći, ona drugo ne bi ni tražila da nije vezana uz čovjeka koji joj ne da nigda mira i drži je

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

Zatvoren i u isti mah aktivan, kućni i varoški prostor koji postavlja ograničenja ne samo na kretanje nego i na držanje tela Stankovićevih

To se naročito dobro vidi u slučajevima kad isti prirodni jezik nalazimo u dvema kulturama. Ne treba tražiti bolji primer od srpskog jezika.

Samo što je on u isti mah i najhermetičkiji srpski pesnik. Kao što je poznato, od francuskog simbolizma, od Stefana Malarmea, hermetizam je

I novozavetni ljiljan, simbolički prenosilac blage vesti da je Hristos začet, u isti mah je samo biljka izrasla iz zemljine utrobe, ali je reže žrtveni nož.

One lepote za koju verujemo da nam je jedino poezija, jedino umetnost može dati. Ali ne možemo a da u isti mah ne primetimo da ta objavljena pesnička lepota ima nešto tajanstveno, što nam se otima, što izmiče našem poimanju.

SRPSKE KNjIŽEVNOSTI DVADESETOG VEKA PESNIK „STRAŠNE MEĐE“ Neko je već rekao da Jovan Dučić nije samo pesnik nego u isti mah i kritičar. I to izvrstan.

Ali, malo bi mu šta od svega toga pošlo za rukom da u isti mah nije ubrzano menjana (i da je on sam nije menjao) srpska sintaksa.

Ima u ovim pesmama nešto od klasične lirike, i u isti mah nešto neočekivano novo. A ne samo u ove, nego u sve tri grupe pesama uvodi nas prva od jutarnjih – „Priča“.

sudbinu za vreme rata i putovanje iz Rusije, pa preko Japana i Engleske opisuje kod svog prijatelja Siba Miličića na isti način kao i ranije kod Birimca. Ostala putovanja Siba Miličića podudaraju se potpuno s Čarnojevićevim pravcima plovidbe.

Sve se to još razgovetnije opaža u jednom ranije navedenom primeru, gde je pesnik u isti mah ispunjen sopstvenom čežnjom da jutro svane i čežnjom samoga jutra da svane: ,,[ja sam] pun čežnje jutra da svane“.

Naime, „navukoh na sebe nebo kao kaban“ ide u isti red kao i slika ljudi kojima su glave obvijene „u vidike ko u saruke“, u pretposlednjoj pesmi Otkrovenja: Nedogled, gle,

U njoj se, po svemu sudeći, podrazumeva, ali ne imenuje, onaj isti predeo s rekom i jezerom, u devolskoj dolini, u kome su u osmom veku živeli Nabor i Upravda, likovi iz Burleske

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

ŽIVKA: Eto vidiš! A ne ide to ni kao što ti misliš, zete. Treba i pet i šest puta ići na isti prag. Uostalom, vidiš da su napolju i neke demonstracije, pa ko zna da nisu ministri možda i zbog toga zbunjeni.

A je li, boga ti, Rako, znaš li ti zašto gospođa kupuje tako mnogo današnjih novina, i to sve ovaj isti list? RAKA: Znam, dabome! ANKA: Zašto? RAKA: Izgrdili su je u novinama, pa hoće da ih kupi sve da ne bi svet čitao.

NATA: Dozvolite mi, molim vas. ŽIVKA (podmetne joj): Evo baš, pomirišite, kad vam je toliko do toga stalo. NATA: Isti miris i ista boja, roze... Otvorite slobodno, otvorite: nije to meni ništa nepoznato; dobijala sam i ja takva pisma.

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

napisan je roman o Sofki, a najviše o udaji njenoj, kojom ona ne samo da mora preći iz jedne u drugu porodicu, nego u isti mah sa visokoga (hadžijskog) mesta koje joj je pripadalo u jednoj varoškoj kulturi silazi na periferiju.

Vranje Stankovićevo zapravo jeste i u isti mah nije što i zbiljsko Vranje s kraja prošlog veka. Jer je ovo drugo građa iz koje je stvoreno ono prvo; drugo je

Da svega toga nema, ne bi bila moguća ni ona već glasovita Sofkina udvajanja, kada se, ponirući u svoje telo i u isti mah ga posmatrajući kao da je tuđe, osećala „dvogubom”.

Ali čiji utisak? Tomča, koji je iz sobe pobegao u mrak, svejedno nije ni tu sam: u potaji ga prati i pomno osmatra isti onaj Mile, i to Mile još jednom u dečačkom uzrastu.

izgled bez razloga, a zapravo radi kontrastiranja - dometnuo kako je „napolju hladan i vlažan mrak“, pa opet produžuje isti onaj prekinuti opis.

kada je otac poslao glasnika kao najavu junakinjine udaje, pisac u pripovednoj sadašnjosti bira upravo trenutak kada taj isti otac usred noći odlazi ostavivši junakinju samu; nešto kasnije, kada je želeo da nas vrati u još dalju prošlost, sve do

Ali u isti mah sve do IV, u nešto manjoj meri i do V glave - do one uz variranja ponavljane rečenice „Bilo je to pred Uskrs” - događa

Najzad, dobija se utisak kao da je Stanković, kad se po drugi put vratio pisanju romana, u isti mah odlučio da krene potpuno suprotnim putem, odbacivši dva ranija rešenja.

posmatranja postepenog slivanja dvaju retrospektivnih momenata u jedinstven prospektivni tok moglo pratiti kako se u isti mah gubi potreba da se subjektivni ugao gledanja motiviše pomoću junakinjinog sećanja.

bar jednim delom jasno odakle u Nečistoj krvi dolazi ona stilizacija opisa kao da je to što joj se dešava za Sofku u isti mah i iznenađenje i nešto što joj je poznato, što je tako reći unapred doživela.

Kao što početna formula „bio jednom jedan car” otvara pogled na svet bajke, pa u isti mah funkcioniše kao deo teksta i kao metatekst.

i tumači, ili barem većina, a među njima i oni koji su u pohvalama znali jače da pritisnu perom, upućivali su u isti mah primedbe sintaksi i jedanput uže, drugi put šire shvaćenoj kompoziciji.

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

„Oprosti mi, mladi brate, Veruj, nisam hteo. Lasno j’ tebi novom bojom Ponoviti rad, Naslikati takav isti, I još lepši „Nad“. Platnu dajem ono čim se Grudi preliše... Al’ iz duše nek’ ti život Nad ne izbriše!

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

EVICA: On me nigda nije terao raditi, ali ja sama imam volju. FEMA: Eto ti, isti otac! Tako je i on imao to ludilo u glavi da radi, pa da radi.

Miljković, Branko - PESME

IV POČETAK PUTOVANjA Šta je to što se u dnu pesme krije Kad isti dar negde je jutro a negde noć mira? O daljino sna gde jug vlašiće svira Skrij me od slepog kamena koji u nebu bdije.

odbleska koji upoznade Ispražnjen jug i posvećene ruke Sjajem nove zvezde za prastare muke Kad pakao je ljubav i isti oganj gori U zločinačkom srcu i na gori. Biljko, pomešanost smešnu zemlje i vode Kažnjenu blatom, blago prezri cvetom.

Petrović, Rastko - AFRIKA

Gde god padne pogled vidi se po dvadeset, po trideset njih u isti mah, a naslućuju se hiljade, Jata ptica, što lete precizno, pravo, kao strele iznad njih.

Pa taj je dopratio mog prijatelja iz Bobo Culasa. Lopov najgore vrste, i ja ga samo čekam u Bobou (gde isti gospodin rano sutra odlazi) pa da ga strpam u pomrčinu (haps)!

Crnac, koji iznenada izbija na svetlost verande pred nas, crnac je belaca: isti crnac kad se sa verande vrati u noć, dok ide po jela, samo je crnac noći, divljine i beskraja.

Pevaju bolnu očajnu tužbalicu devojaka koje će hipopotam pojesti. Ali one su i srećne u isti mah, toliko srećne, jer su one njegove neveste, njegove kćeri, njegove matere; njega koji je najlepši, najmlađi,

U zoru dolaze oni isti mladići i odnose ih. Trčim za njima raznežen njinom detinjskom lepotom (moji prijatelji mi se smeju) i dajem im još dve

je crnac bedan, pokvaren, i niži stvor, i ja ga prezirem isto koliko i drugi beli; samo što ja znam koliko su i beli isti gad i pokvarenost.

Ja sam uvek još čovek međ ljudima. Svi su isti za mene, i ja sam kao svi drugi za ostale.“ Ćutali smo, i s časa na čas me je samo zadržavao rukom da pripazim na

raspolaže prisvojnim genitivom; sam pojam toliko im je stran da čak, i kad nauče naše jezike, izražavaju ga i dalje na isti opisan način: „Ovo je za mene, ovo je za tebe; hoćeš li čašu što je za tebe, ili onu što je za mene?

da ima četiri krave, on pamti da ima kravu belu, kravu tamnu, kravu malu, kravu vrlo rogatu, i svu ostalu stoku na isti način.

osećali crne demone oko sebe, i koji kao da su rukama šibali po zvezdama; ali u svima njima želja, luda želja, da budu u isti mah i na nebu i na zemlji, vukla ih je ovim divnim ženama.

ih sličnim onome arhaičnome Apolonu koga su Grci dobili iz Egipta, i koji je bio, kao nebo i zemlja, i čovek i žena, u isti mah.

Onda opet svi igraju u isti mah, vrteći se svako za sebe; čak i deca — padaju u zanos ali ne greše pokrete. Žena koju dodirujem za rame, čineći se

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

kod Zaječara ce dešavalo ovo: 16 jula potisne Osman paša Lešjaninova prednja odeljenja kod Velikoga Izvora, a 17 (dakle u isti dan kad su Hafis i Sulejman počeli napadati na Hrvatovića) produži napadaje i tako se primakne Zaječaru da je već i

ovo sadašnje bezbrižno ćeretanje sa onim zabrinutim ćutanjem i napregnutim osećajem strašnoga iščekivanja s kakvim su ovi isti ljudi pre jednog sata ulazili u borbu. Ista opasnost, a kako razno raspoloženje! Otkuda to?

i počinje ih razumevati tek onda kad je pohvatao u njima toliko logičnih veza da ih (načela) već počinje usvajati, pa u isti mah, kad ih je potpuno razumeo, on ih je već i usvojio kao svoja načela.

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

Isto nebo tamo gore, — Istim mirom cvet miriše, — Ista zemlja ispod mene, — Samo jedan grobak više. Iste gore, isti luzi, Koje gledah tol’ko puti; Al’ to negda sve zboraše, A sad — ćuti, strašno ćuti...

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Radovali smo se što je bar neko od nas zakoračio u svoju zemlju. Nismo ni slutili da će taj isti Kajmakčalan doći na kraju i nama glave.

Pred nama se ukazaše bugarski rovovi. Zaista nisu bili dalje od pedeset, šezdeset metara. Ukopali su se na isti način kao i mi. Ispred rovova naslagali su kamenje i mestimično ostavili puškarnice. Drugojače nije moglo da bude.

— Hajd’ sad! — viknem ovim mojim. Jaoj, ljudi kad je grunulo... Možete da zamislite: trideset bombi gotovo u isti mah... — Čuo sam i ja eksploziju — upade Svetislav — ali nisam znao šta je... — Dah nam je stao.

Odnekuda pojavi se jedan bugarski vojnik i pritrča onome, verovatno oficiru. Ali onaj moj isti redov opali i na njega, te i ovaj pade.

Ali na Želčeva je pucao jedan. Taj isti ubio je i njegovog posilnog. Trebalo je videti toga vojnika kako je posle izgledao.

Nego smokve i konjak. Bože pomozi! Dobio sam finu temperaturu od trideset devet sa dva. A taj isti Pera „Đevrek“ imao je dužnost da „farba“ oficire koji dolaze sa fronta. Bilo ih je lako poznati.

— Sasvim. A čovek je razumom svojim potčinio sav ostali sićušni svet. Ti isti ljudi, razumom svojim ubijaju se među sobom još od Ramzesa, pa preko Hanibala i Napoleona, do današnjih dana.

Molio sam da obrati pažnju, jer možemo lako mi da nastradamo. — Šta da radim! Elementi su za sve topove bili isti, pa vidite i sami. Moramo ostati pri ovome. Pustiću još samo jedan, kontrolni plotun.

— Hoću, grofe. Drugovi smo u smrti... možemo i u životu. — Jest, barone... Gađamo isti cilj na položaju, pa možemo i u Solunu... Uostalom, barone, duvani me. Posilni, šta čekaš?

— Sada dolazi ono glavno... Nas dvadesetorica raspodelićemo se u četiri grupe. Po petorica. Na isti način preseći ćemo kanal — komandir je kažiprstom i velikim prstom podražavao makazama.

Onaj iza njega držao ga je sa strane za opasač, a glavu je zavukao između njegovih nogu. Isti su položaj zauzeli i oni ostali, zadnji. Onaj prvi, oslanjajući se laktovima, pomerao se napred.

Onako besposlenom pade mi na pamet: eto, isti ovaj moj prijatelj, pa naposletku i ja lično, kada se sutra nađemo na položaju odakle treba narogušeno da posmatramo

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

Zapravo, a što je daleko gore, imali su čak dva jezika kojima su, katkada jedni te isti pisci, pisali paralelno, i često iste pesme u oba jezika, većina od njih podjednako neprecizno i nepouzdano na oba.

Oni isti ptični glasi umilni S kojima se svaki srećan veseli Nisu već za mene; jer mi serce vene Za mojom ljubeznom. Na pervom

Jovan Pačić MUZIKI Blagi, slatki i prečisti, Svjati neba razgovor Ti si, divni raj k’o isti, Smeran tvoj sam pjesnotvor; U radosti krasnom cvetu Raskoši ja pijem slast. Muziko!

Mihailovića). St. Novaković ju je imao u rukama i zabeležio uz Plač (nav. delo, 5, pod br. 12), a to je očevidno onaj isti primerak Gorestnog plača koji je, zaveden pod br. 4518, bio svojina beogradske Narodne biblioteke i koji je 6.

’”; da li to u isti mah znači da se pesma i pevala, teško je sa izvesnošću tvrditi, ali će pre biti da ipak jeste. — jedan savremenik evo

” (Petra Runjanina Istorija sela Kuzmina. Uvod napisao i izdao Nikola Radojčić. Sremski Karlovci 1936, 26—7.) Isti zanimljivi pisac u svojoj autobiografiji (Avtobiografija Petra Runjanina, 1775—1839.

Je li tako i u Sremu i ravnom Banatu? Isti đavo koji se leže u podlom zanatu, U kom baka sreću baje, a Ciganka čara, Odziv meni iz gorice plačem odgovara.

” Isti ovaj Slavončićev a ne Vidakovićev tekst preštampan je i u Deželićevoj Pjesmarici, Zagreb 1865. str. 485—6, br.

o tome: Mladen Leskovac, Poezija Mihaila Vitkovića, Glasnik Istorijskog društva u Novom Sadu, 1935, VIII, 230—1; isti, Članci i eseji, Novi Sad 1949, 48—51; o muzikološkoj strani pitanja v.

njegovu pesmu Večernja šetnja, Serpski narodni list od 19. septembra 1846, č. 36, str. 281a; zatim, Tugovanje za Srbijom, isti list od 2. marta 1847, č. 9, str. 65. I forma ovih dveju pesama važna je radi pravilne analize Zmajeva Proletnjeg jutra.

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

Nećete li po redu i zakonu, ima u ovoj zemlji i Okružni Sud, ima naša premilostiva Zemljana Vlada, a ovaj isti David, s ovom istom svojom blentavom glavom, i s ovim istim lopovom, mogô bi jednog jutra i u Beču osvanuti.

Ima, ima i za tebe zakona u 'voj zemlji; nemoj misliti da nema! Sudac (nastavlja): Isti je Jolpaz Davidov upropastio Davidu Štrpcu čitavu njivu kuruza... David: ...

vojska novtati ― naslućivati, pretpostavljati nurija ― parohija, crkvena župa omsica ― „osoba o kojoj je reč, taj isti“ ostraguša ― starinska puška čija se cev puni odostrag odža (hodža) ― muslimanski sveštenik ošturiti ― „doneti plod

Bojić, Milutin - PESME

To je večno ista priča iste patnje: Obučen u isti oblak iskušenja, Zvezdar traži žudno izvore spasenja, I klone i čeka dan smrti i pratnje.

Tada zalud ploče slaćeš sa Sinaja! (1915) KAO PROMETEJ U klancima se moja duša vije I čini mi se oni isti klanci Kroz koje prođoh, gde se patnja krije, Stežu me, kô tamnički lanci.

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

Tokom vremena jezici tih naroda razvijali su se divergentno, ali je jezik bogosluženja i književnosti ostajao u osnovi isti.

Takvom izražajnom instrumentu nedostaje u isti mah intelektualna preciznost i estetska prefinjenost. Ujedno, taj je jezik patio od toga što ga je veliki deo publike

Porodične obredne pesme prema savremenoj podeli, sa svoje strane, prate isti, sada čovečji životni krug - rođenja (uspavanke), sazrevanja (svadbene pesme) i smrti (tužbalice), a unutar toga kruga

Surove bosanske planine podjednako su junaci njegovih pripovedaka kao i mali ljudi koji se s njima bore da bi opstali. U isti mah lepa i strašna, bosanska se priroda kod Kočića kao elementarna snaga stapa s čovekom u otporu protiv tuđinske,

Manifest ekspresionističke škole napisao je Stanislav Vinaver (1891-1955). On je preuzeo ulogu kritičara koji u isti mah objašnjava poratnu a polemički destruiše doratnu književnost. Parodija je moćno sredstvo destrukcije.

Ali su u isti mah nastala i dela trajne vrednosti. I što je najvažnije u vreme kad su gotovo sve književne konvencije podvrgavane

Ali nema ekstremnih rešenja, ni eksperimenata, Andrić ide u retke pisce koji u isti mah inoviraju i kanonizuju. Takva su i tri romana objavljena 1945: Na Drini ćuprija, Travnička hronika i Gospođica.

Popa uobličava iskustvo savremenog gradskog čoveka. Ali u isti mah pomoću jezičkog i kulturnog pamćenja otkriva i drugačija, starija čovekova iskustva.

Lalić u sledećim romanima neće menjati tematiku, ni vreme i mesto zbivanja (severna Crna Gora), čak će se i isti likovi pojavljivati više puta.

ne i više, koliko i predmetom opisivanja: ista tematika podvrgava se različitim postupcima pripovedanja, da bi se onda isti postupci primenjivali na različitu problematiku.

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

Svake subote, uveče, donoseći pazar, još s kapije razuzurujući se, skidajući koliju, u isti mah vadio bi kesu i dodavao bi bilo materi, bilo njemu, Mladenu, već ko bi se tu u blizini našao, i davao je da ovaj

Mladen, pomažući sluzi, gleda kako on sve ređa: svaku stvar na njeno isto mesto namešta, veša, dok dućan ne dobije isti onaj jučerašnji izgled.

Do njega majka mu s bratom, a tamo u sopčetu baba. U kujni sudovi, posuđe; ovamo po sobi nameštaj, oni isti pokrovci, jastuci, u istom redu, isto onako sigurno, teško poređani, namešteni...

bio veliki, kad je radnju, dućan, uveliko počeo da vodi, kad je postao već »mladoženja«, opet je jednako trebalo da bude isti onakav kao i pre: uvek pametan, miran, tačan. Svako jutro, svakog dana u podne, uveče, noću, jedno i isto uvek da čini.

na vreme, da otvori dućan, da radi u njemu, kad dođe ručak, da opet onako umereno, tiho, jede, uveče tako isto, u isti čas da zatvori dućan, ode kući, večera, legne.

rekao, da se ne sme ništa da čini, misli, želi, kreće se drukčije nego kao što je red, kao što on hoće — opet je bio isti. Suv, nem, star, spečen i gord. Znalo se njegovo šta je. Kad će ustati.

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

korenja (SEZ, 17, 117). Na isti način leči se gušobolja i u drugim krajevima (ŽSS, 277; SEZ, 17, 119). Bolesnik od vrenge (sifilisa) treba da za 40

U nekim srpskim pripovetkama tipa gonjene žene (SEZ, 41, 243, №63; Sofrić, 28) iz ubijene caričine dece izniknu borovi; isti motiv javlja se i u narodnim pesmama o nevino poginulima, ili nesrećnim ljubavnicima (...

ima izvanrednu apotropajsku moć. Protiv vampira upotrebljuje se v. kolac, isto onako kao i glogov (ŽSS, 326); možda isti cilj ima i običaj u Samoboru da pohodnici mrtvaca škrope kitom V. umočenom u blagoslovenu vodu (ZNŽOJS, 18, 128).

Reč je grčka (κυδώνια μήλα), poznata i u drugim slovenskim jezicima. G. u verovanjima ima često isti značaj koji i jabuka.

žila (SEZ, 17, 542), ili pritisnu o. petom, zaokruže drvetom ono što je o. zahvatio, pa isti o. obese nad vatrom da se osuši (ŽSS, 283). Ko pati od čireva, okupa se u vodi u kojoj su potopljeni o.

pokupe p., onda da vam oduzmu vareniku«, ZNŽOJS, 13, 160), ali je verovatnije da ovo treba shvatiti kao žrtvu: na isti način posipa se »kvočka« = polaženik o Čistom ponedeoniku (Begović, 105); kokoš kad se nasađuje, posipa se takođe

, 4660. U molitvi protiv veštice kaže se: »Bog joj ozgo draču, a ozdo ploču«, ZNŽOJS, 22, 1917, 311), isti način sahranjivanja kao i u germanskoj preistoriji (upor. npr.

Svi ukućani jedu k., a ostatak daju živini i stoci. Jedan deo k. domaćica baca kroz odžak — ,da nahrani mečku̓. Isti običaji su u Homolju, okolini Boljevca i Nišavi« — »ostatak kulta medveda — mečke koja predstavlja božanstvo plodnosti i

u božićnu pečenicu »momci i devojke stavljaju i oraha da se okreću oko ražnja kako bi se devojke odnosno momci na isti način okretali jedni oko drugih« (SEZ, 83, 1971, 174, Aleksinačko Pomoravlje); majka mladi pri opraštanju »spušta u

, ѕ. v.). U narodnoj pesmi (Vuk, Pjesme, 1, 116) bacanje četrunom u ljubavnom vračanju ima isti smisao kao i bacanje jabukom (v. čl. Jabuka). III POVODOM ČLANAKA KOJI NEDOSTAJU U »REČNIKU« 1.

(nešto kao ,demon vegetacije̓), koje se ritualno spaljuje, da bi opet oživelo (motiv o božanstvu koje umire i rađa se u isti mah)« (Narodna enciklopedija St. Stanojevića). — Više podataka o b.

— Da b. predstavlja božanstvo bila i plodnosti »koje umire i rađa se u isti mah«, o tome je sačuvano najpotpunije svedočanstvo u dvema starinskim pesmama od kolede (Vuk, Pjesme, 190 i 191): i u

Ćipiko, Ivo - Pauci

Gazda čita i dalje i čini se nevješt. — Nemam čime utrnuti božićne svijeće, se isti plačljivi glas. — A što? Nemam čime ni kupiti je .... De, gazda, smiluj se!

—A što pitaš? —Dvije hiljade talijera... i to je darovano . . —Čudo! — reče Ilija i sneveseli se. I pade mu u isti čas na pamet da je gazda sva tri dizela kupio za trista talijera, a valjada i za manje. —Čudo je! — povika kao za se.

Da, vele da Radivoj Cvijetu u noći, taman u času kad je žena najmilija — bije, biva: u isti čas miluje i kinji na svaki način...

Upitao za biskupovu palaču, a kad mu pokazaše, sjeti se da on ponešto biskupa i poznaje, ako je to onaj isti što je otrag pet—šest godina, dok je on još klapcem bio, obilazio crkve radi krizme.

Dotle je Marko upalio svijeću. Vrata se otvoriše. —Ivo, sinko! Zar si sam došao? —Sam, — odazove se Ivo, i u isti tren ogrliše se. Marko pridade majci svijeću. — Ja grem spat', — reče im i ode u svoju sobicu.

Najednom, časom, du'nu hladan vjetar i potrese granama, po vazduhu zaleprša suho lišće, a u isti tren začu se sumoran šum što brujaše između kitnjastih stabala.

Njihovi se pogledi ukrstiše; jedno se drugome tužno osmjehnu, i, nakon što im se zjenice zasvijetliše, oboriše ih u isti mah k zemlji — zbližiše se kao nehotice. Uto i Jure priđe k njima. Svi ostadoše na nogama.

časom tajac, dok se nanovo javi bolesnik: — Vidite, — reče iznemoglim glasom, — da vam pravljam, ne bi virovali... Isti onй šjor Bepo ča sam ga prvo spomenuo metnija me je u' rasap, a da bi zašto]... Zaja ..

A u isti čas iz morskoga promora ču se mukli šum. — Počela je plima; noćas će punut' južina, opazi starac. — Meni je milo kod

A jur je star! —A ostaviće Juru? — začudi se Ivo, i u isti čas bješe mu žao mladića. — Eto hoće, a nije pravo! Ko bi se bio od nje nadao?! Činila se je ka svetica!

Uto zvonar, kome je bilo naređeno da pazi sa zvonika kad se gospoda pomole, svečano zaslavi u oba zvona, a u isti čas puče i nekoliko prangija, jedna za drugom. — Nije trebalo! — opazi vladin dostojanstvenik.

samoga stola, i učini mu se kao da je odvojena od trupa, a zagasite tamne oči i mali šiljast nosić daju licu izražaj u isti mah i smjernosti i lukavosti. —Prilično pohađaju, —reče, konstatujući fakat.

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Onaj gavran od maločas leži u podnožju jelke slomljenog krila, a iznad njega beli krst, isti krst, iste veličine i oblika kao onaj na Dorotejevim grudima. Samo je boja različita.

dakle misli kako Hristos nije nikakva žrtva ljudske opačine i nezahvalnosti, nego je moćni, svemogući bog i čovek u isti mah, koji je dobrovoljno pristao na pribijanje na krst.

I uvek taj isti san. Močvara po kojoj plivaju lešine svih onih koje sam voleo. Nadute, pomodrele lešine mojih prijatelja, mojih

moji zaštitnici ovde u Kuli: da li to što dopuštam svojim monasima da žive kao i svi drugi smrtnici, dakle da greše na isti način kao i oni sami, ili da ih držim daleko od zbivanja, nateravši ih na post, bdenja i molitve, dok oko nas pljušti krv

Nikada. Od moga nemira, koji im je izgledao i čudan i opasan u isti mah, napravili su oni bajku o mojoj pobožnosti. U Makarija je ušao božji arhanđel, govorili su.

On je tu. Sve oči su u njega uprte. Slatka drhtavica hvata tvoje podanike, te podatljive i kolebljive ljigavce. Ti isti ljudi su još juče pred tobom isto ovako podrhtavali. Oni čeznu za slepom snagom, a ne za dremljivom mudrošću.

Oseća Dadara u mirisu te poruke svoju gospodaricu Jelenu, vlastelinku, gospu visokog roda i vidi kako i ona miriše na isti način kao one priproste žene koje je Dadara voleo, kao čobanice, pralje, vezilje, pletilje, mlekarice, devojčurci i stare

Ostao je isti onakav kakvog sam ga upamtio one noći kad sam ga prvi put video, valjda u snu, valjda jedino u snu. Toga dana sam u bici

Te noći me je posetio Crni Stevan. Uvek je dolazio na isti način. Odnekle iz mračnog ćoška pomolila bi se najpre njegova sjajna crna glava sa svetlećim očima.

Da bih oterao taj nametljivi prizor koji me godinama kinjio u svojoj nesnošljivoj upornosti, uvek u dlaku isti, a da mu ne znam ni izdana ni ušća, ni zbog čega je tu, otvorim oči jer ću radije podnositi sunčevu paklenu jaru nego

tiho kao kad se vršnjakinja vršnjakinji jada i kad joj obelodanjuje svoje najskrovitije tajne, čas je pričao on, opet na isti način: mrmljanje, šapat, sve neko mekano, lako zadovoljstvo.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Tako mogu u isti mah da pišem i da se divim lepotama, prirode, u koje s pravom ubrajam i, jednu vitku saputnicu, koja se, sa Bedekerom

ne osporavate nedostatak pisane reči „uz koju valja u mislima nebo razapeti“, no držite da su te njene slabosti u isti mah i izvor njene snage.

Sa Grcima razgovaram francuski ili nemački, sa našima Srpski. Zamorna je stvar služiti se u isti mah sa tri razna jezika, naročito kad ti misli beže na drugu stranu; moje su letele bez prestanka ka ponosnoj lepotici

deo mora vidi na otvorenoj pučini njegovoj; taj deo ličio je na plavi okrugli štit, ukrašen našom lađicom u sredini. Isti utisak za vreme cele vožnje! Od zaobljene površine mora vidi se uvek samo njegova neposredna okolina.

To su isti oni znaci koje su upotrebljavali već vavilonski astronomi, da njima označe dvanaest stanica Sunčeve putanje.

No, sada je vreme da se setimo radi čega smo amo došli, i da pođemo u Muzeum. To je, u isti mah, i Univerzitet i Akademija nauka.

osnova naše reforme, ali svi strahujemo od toga da se usled toga oba hrišćanska kalendara posle njihova dovođenja na isti datum ne odvoje jedan od drugog. Tu leži sva teškoća sadašnje situacije.

Glavne odredbe toga kalendara su ove. Novi kalendar dovešće se na isti datum sa Gregorijanskim. U njemu će biti prestupna svaka godina deljiva sa četiri, sa izuzetkom sekularnih godina, koje

prostorijama stanuju sada strani ljudi, ali je njegova glavna zgrada, a naročito njen gornji sprat, sa svojih sedam soba, isti onakav kakav je bio u mome detinjstvu.

pozva Galileji svoje protivnike na trg iza katedrale, pa sa kosog tornja pizanskog, kao stvorenog za taj posao, baci, u isti mah, dve kamene kugle. Jedna je od njih imala dobrih sto funata, a druga ni funticu. I ja sam bio očevidac toga prizora.

No model planetskog sistema koji sam Vam sada pokazao ima da nam predoči, u isti mah, i veličinu toga sistema prema nama i sićušnost njegovu prema vasioni.

I sve te zvezde da je Bog bez ikakve namere i namene stvorio? A taj isti Bog nije ovde, dole kod nas, u svetu četiriju elemenata, nijednu stvarčicu stvorio koja ne bi imala, svoju vlastitu

Stanković, Borisav - TAŠANA

Uzmi, jedi. Moraš, dedo. Evo čak sam i zemljani tanjirić naredila da se kupi. Isti onakav kakav smo imali nekada, kao deca.

Isti onakav kakav smo imali nekada, kao deca. (Uzima tanjirić i podnosi ga Mironu): Gle, isti je, prost, od zemlje, čak sam ga malo i okrnjila, razbila, da bi bio onakav.

Znao sam da ću, koliko puta, idući sam putem, kojim sam nekad kao dečko išao, radovati se, kad vidim kako se isti taj put proširio i povećao — isto kao i ja; drveće po njemu, koje je bilo nekada zasađeno, već iždžikljalo, izraslo sa po

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

— E, mi tutori — nastavlja se razgovor — mi znamo i drukčiju gospa Nolu. Isti kroj odela doduše, ali sve crno i fino, i naša dobrotvorka u minut tačno na službu, stoji u svom stolu visoka i prava

— Gospa protinica zamaha brže lepezom: No, no, matorost ćemo ostaviti za drugi put. Sve na isti način, bez jasna i vidna otpočetka, jednoga je dana nestalo iz Srbine sobe gospa Nolino „knjigovođstvo”, a stvorio se u

od njih pojedinačno istakne, ili odlikuje, sva trojica se dignu da protestuju, i crveni u licu sva trojica govore u isti mah, sve brže, sve zapletenije. Direktor bi se češće ozbiljno ljutio: — Šta hoćete!

— Ne znam, ali ne verujem. Odvratan mi je sad već i taj slavni Pavle. Isti je kao i ona njegova mati. Ćuti i ćute. — Palanka, lepo da pukne.

Zatim, jednostavniji sam, prostiji sam, i zato jači. Ne guraj se u bolest! Sve su to nemiri mlada čoveka, i isti kod Jevreja i Hrišćana. Savlađuj se. Ne slušaj nikoga, radi... Ja sam se maločas grubo izrazio.

Ja uzmem tamburicu, mama sedne do mene, pevamo, kao da brige na svetu nema... Ali što se spoljašnosti tiče, isti sam otac. I to mi ne valja, mada je otac, mora se reći, mnogo lepši od moje gospa Leposave.

Lekar, onaj isti dečji lekar u varošici koji je imao vrlo veliko i pravo iskustvo, jer je bio lekar-čovek, lekar-dobar čovek, govorio

” Devojčice gutaju reči. Čuju nešto sasvim novo. Mija raste u njihovim očima; nekako im je sasvim sasvim drukčiji. U isti mah zapitaše i Koda i Soka: — A da li ti vidiš i one što su zatvoreni? — A da li ima i ženskih u zatvoru?

i od svega toga, više u vašoj Rimskoj, nego kod nas, a, hoće l' tako biti? Dva Grka, čisti i nečisti, na isti način razvukoše usne: došlo im milo od muške pobede.

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

I tako mislim, a i svaki će, razma ako je star, potvrditi da je danas onakav isti svet kao što je bio kad se onaj slavan poeta tužio.

— Proča čuda što aljine prave naći ćete kod našeg Rabenera. O novom komplimentiranja načinu koji je isti prijatelj naš iznašao, na primer: ja želim vašem izrezanom fraku dobro jutro; ja se preporučujem u milost vašeg

Roman se sam začudi videći sebe ovako ekvipirata, i sumnjati počne da l’ je to onaj isti Roman koji je malopre s rascvetanim turom po sokaku odio; no kad se sam poimence poviče, kad se za nos uvati i oseti

sokaku odio; no kad se sam poimence poviče, kad se za nos uvati i oseti da ga boli kao i pređe, uveri se da je on onaj isti suščestveni Roman kao što je pređe bio.

svoji, ali Roman, koji je, kao što je rečeno, poetičesko voobraženije imao, osobito snom zbunjen, pomisli da su to oni isti neprijatelji koji će ga u ropstvo voditi, pak raspalivši se gnevom Kraljevića Marka, »Mene u ropstvo?« vikne.

i sad u tamnici leži i tako dalje, od kuće do kuće idući, stigne najposle i do čestitoga age, gdi pridoda da je isti mladić neopisane lepote.

Međutim, budući da je isti magarac, kad je opisanije Heršela o mesecu u Narodnom listu čitao, s najvećim ia, ia, iha!

ovo opisanije drugom prilikom, kad sirječ osobito objavlenije izdam i cenu povisim, produžiti, a sad pridodajem da je isti ovaj znatan magarac koji je Muameda u mesec nosio tako beslavno umro kao i mlogi ljudi na svetu; i iz ovog poučavamo se

Može biti da bi isti magarac veću slavu nego što drugi spisatelj ima kod sadašnjeg sveta zadobio kad bi knjigu jednu ovog istog predmeta za

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

zakona školskog mora jednom napustiti taj razred, on je ostajao dosledan svome mišljenju i uporno i dalje odlazio u isti razred.

A, dozvolite, da nije ovih lepih i vrlo glatkih stihova, ko je taj koji bi se smeo poduhvatiti da nauči napamet taj isti Karnov princip, koji u prozi glasi ovako: „Kvadrat nad jednom stranom trougla jednak je sa zbirom kvadrata drugih

A nemojte misliti da je to samo svirala tako objašnjena. Bože sačuvaj! Objašnjava nam fizika na isti način i sve drugo o čemu smo mi dotle imali čiste, jasne i zdrave pojmove.

Pošto me je, na taj način, predsednik upoznao sa svima dobrim stranama krivičnoga zakona, izjavio mi je da me taj isti krivični zakon kažnjava sa dve godine tamnice za uvredu Veličanstva.

O, više nego to, mi smo pred brakorazvodnom parnicom. — Isti početak kao i kod njenog muža. — Verujem — nastavi ona — da vas to iznenađuje, jer vas buni to što se ja i moj muž

ministru ono anonimno pismo o nabavci drva za ogrev ministarstva nego onaj Arsa pisar iz trećeg odeljenja, a taj isti Arsa... Baš šteta što mi se razbila ova ćilibarska muštikla, a tako sam je voleo...

verovatno, to ovako zamišljaju: regrut, doveden od kuće onakav kakav je, nije ništa više nego samo teorija, ali taj isti regrut kad nauči da se ravna, da ide u korak i da treska nogom o kaldrmu, to je već spojena teorija i praksa, i to je

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Onda otpoče razgovor. — U istoriji sveta ovakav slučaj ne postoji. — Proterani su Jevreji... — To nije isti slučaj.

Preko oštrih serpentina Trešnjevika, pod sobom, i gore iznad, vide beskrajnu kolonu sapatnika. Nekada je sve njih nosio isti zanos.

— A kako prevukoste ostale vozove? — pita poručnik Protić. — Da nam se ne bi isti slučaj ponovio, ljudi su ostale topove preneli na rukama. Na ovome samo mestu zadržali smo se ceo jedan dan...

Na sam dan Uskrsa bili su ljudi postrojeni i starešine su im čestitale praznik sa željom da iduće godine dočekaju taj isti svetli praznik u slobodnoj domovini. Svakom je vojniku dato obojeno jaje, a kao predovoljstvo dobili su i vino.

Komandiru se razvuče jedan kraj usana u osmeh. Ali bio je zauzet i samo mahnu rukom. Onda se obrati meni: Uvek isti... Tanasije priđe da se pozdravi sa mnom.

Lice kapetana Lazara je ustreptalo, oči usplamtele. Kao da mu još uvek lebdi pred očima vizija kada su ovi isti neprijateljski vojnici kasapili njegove ljude. I sad je došao čas. — Po pet razornom! — Oh! posred rova!

Obodoh konja i začas se stvorih pred onim komandirom. Ali i on je bio osmotrio isti cilj i, pre nego što mu išta rekoh, komandova: — Nišandžije, napred. Baterija poče da gađa brzom paljbom.

Prišli su komandantu odlučnim korakom, u isti mah zauzeli stav „mirno“, i pozdravili. — Gospodine pukovniče — poče komandir prve baterije — u toku jučerašnje borbe,

Petrović, Rastko - PESME

vaskrsnuti heroj jak, Uzeće je u bele ruke svoje pa spustiti u pas; A jedan jedini voz Odhuktaće svim pravcima u isti čas.

Oni nisu hteli ni mog imena niti ičijeg, ja sam učinio po treći put isti užas. Ali ako kakva žena užasnuta, uvređena, pobegne u moju kuću, i iza redova punih mula, krvi, slame, donese na svet

Već više dana ležah na podu, u bunilu, Toliko je duša moja teško patila, Sve jedan i isti san stajaše na krmilu, I ludilo je noćno razvilo svoja krila, Dok se vrata na sobi nisu otvorila, Kroz samu crnu patnju

Prvi put dakle spavah, ne nadgledajući tok života, I sanjah isti baš čas životni kako odlazi, I kako ravnodušnost, neprebolna, u porub svaki silazi: Osvrtah svoj bedni lik, gde ljubav

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Kako da bude sigurna da sve to nije samo san? Iznad nje je isto nebo, isto sunce na nebu, isti pesak, isti Cvet. Ali, zašto su im sećanja drugačija?

Kako da bude sigurna da sve to nije samo san? Iznad nje je isto nebo, isto sunce na nebu, isti pesak, isti Cvet. Ali, zašto su im sećanja drugačija? Sunce je nad pustinjom brzo raslo, titrala je jarica kao zlatna vatrica.

na počinak, uvek se iznova nadajući da će u toku spavanja promeniti boju, uvek iznova s užasom zapažajući da je ostao isti, da je jedino još majci dobrodošao.. Bio je već u uzrastu kad se napušta roditeljski dom. »Kako će naći nevestu?

Naročito su noći bile užasne. Donosile su snove koje nikakvom naredbom nisi mogao ukinuti. Bili su to uvek isti, mučni snovi u kojima su se neke prazne glave uspravljale i sve više i više rasle.

Mladić se trže, zastade. Pokoleba ga načas nežnost i tuga u glasu 3latokose. Ali, gotovo u isti mah, oseti vreli dah psa na listu noge, strese se, odrečno odmahnu glavom, i zakorači preko ivice neba.

Varalica zgrabi veštice i hitnu ih u plamen, njihove marame isto tako. Buknu oganj, smrad se kao barjak diže u nebo i u isti čas orao slete pred Varalicu. — Uspelo ti je, vidim! — reče orao, a kamenje se pokrenu, u lude stvori.

Više neće biti sam! Uze Radan patuljka na dlan i samo što ne kriknu od čuda: Micko je imao njegovo lice, na isti se način smešio, mrštio, prekrštao ruke. Kako to do sada nije opazio? Kako ga nije, kao šamar, lupilo u lice.

Ali, kad pogleda malo bole on shvati da poznaje jedino starčev glas. Bio je to isti onaj glas koji mu je poverio tajnu Zaboravljenog Grada. — Pa, reci sada i ostatak! — reče mladić i sede kraj vatre.

Niko nije saznao zašto. Je li ovoga puta isti slučaj? — Dobro bi bilo da ne napuštaš nebesku baštu! — reče Velika Zvezdana Majka, ali Zvezda nije mogla da prihvati

Šantić, Aleksa - PESME

Sve vidim: i baštu komšije Muktara, I isti kapidžik, i pčelinjak ceo; Pod orahom, gde je neko na panj seo, Jošte česma prska kite đulbehara.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

S druge strane, od lirskih i epskih nerazdvojni su dramski elementi. U početku oni se svi javljaju u isti mah i skoro u podjednakoj meri, a neke pesme su do kraja ostale lirsko-epsko-dramskog karaktera (na primer, tužbalice

U pesmama svih ciklusa odjekuje jedan isti nepomirljivi, beskompromisni, borbeni zov na žrtve, na pogibiju radi boljeg, pravednijeg, dostojnijeg života.

Ali tu leži i velika protivrečnost. S jedne strane, Marko pomaže caru, to je van spora, sa druge strane, i najčešće u isti mah on mu nanosi ogromnu štetu. Kako sve to da se razume? Možda bi se moglo primiti sledeće objašnjenje.

Po sebi se razume da od svih opštih mesta isti red izlaganja sličnih ili istovetnih događaja najviše umanjuje vrednost poetskog izraza.

stereotipnih, naš narodni pesnik — i to je njegov najkrupniji nedostatak — mnoge i mnoge situacije izražava uvek na isti način, istim rečima.

Homer, na primer, slika (u Ilijadi) Parisovu opremu prikazujući njegovo opremanje. Na isti način naš narodni pesnik prikazuje Grujičino odelo i oružje (u pesmi Novak i Radivoje prodaju Grujicu): Uranila

U prvu vrstu bi išli jedan te isti govor koji se više puta ponavlja, ili pismo jedne te iste sadržine koje se upućuje većem broju lica, ili takvo pismo

se upućuje većem broju lica, ili takvo pismo koje jedna ličnost dobija od većeg broja ljudi, ili kad neko na jedan te isti način dočekuje više lica (obično onih koje je pismima pozvao), ili kad se ma koja situacija istim rečima više puta

“ „Eto knjiga, dva brata rođena!“ „Eto knjiga, dvije četobaše!“ Tako se oseća u pesmi Sestra Đurković–serdara devojčin isti odgovor trojici Turaka, ali uvek sa nešto drukčijim poslednjim stihom: devojka prvi put kaže da je isprošena „za đidiju

Sličan je slučaj i u pesmi Kosovka devojka: jedan te isti opis trojice junaka uvek ima drukčiji završetak, a u jedne te iste reči kojima se oni obraćaju devojci unesene su

I koliko reznolikosti u načinu ponavljanja! Ponekad se u ponavljanju čuva isti red (na primer, u pesmi Janko od Konjica i Ali–beg u Savinim odgovorima na Pavlova pitanja da li se zelene lugovi

s vremena na vreme, u različitim vidovima, da se nešto naglasi, ili kao muzičko osveženje, ili kao i jedno i drugo u isti mah.

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

se odgovor, ali odnekle odozgo, kao s neba, i istog trenutka niz glatko stablo vitke bukve na ivici zaravanjka spuznu isti jedan takav dječak. — Oho, majstorski se spuštaš! — pohvali ga dječak došljak.

Počeo je zato svakodnevno da ih proziva iako to ranije nije činio. Primijetio je da u školu ne dolaze uvijek isti učenici: Jovanče, Potrk, Stric, Mačak, Vanjka, Nik Ćulibrk, Lunja. Broj bjegunaca rastao je svakog dana.

Jesi li ranjen? — Oho-ho-jooj! — ote se Stricu nešto između pokušaja da zapjeva i da zaplače u isti mah. Ležeći na Lunjinu krilu, milovan njezinom ručicom, on se od sreće počeo tako topiti da mu se činilo ranjen je iz

— Pazi, pa Ledenica je u stvari ovaj isti pećinski potok niz koji smo mi danas išli — dosjeti se Jovanče. — A pećinski potok isti je onaj koji teče kroz Prokin

— A pećinski potok isti je onaj koji teče kroz Prokin gaj i tamo ponire — dodade Lazar Mačak. — Vidiš, to si se dobro dosjetio!

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

Gavril Ta bar u crkvi u sveta svetih posvećena devojko nisi l me videla; ta znaš to dobro i očivestno da sam ja isti mnogo vremena tebi hranu donosio jesti, te si od moje vatrene ruke uzimala jesti i dosta sam besedio s tobom.

No sad, što o tom vinogradu božiju velite? Može li se to držati i pravo verovati se tome pismu, jer je to isti ovaki vinograd bio što se kopa i vino iz njega pijemo?

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

Pa i ono maločas, možda šegrt Pote i ne bi zapevao i, ni kriv ni dužan, dobio šamar da nije sam on, isti kalfa Kote, zviždukao baš tu istu pesmu.

Kad uveče leže u krevet, šapuće te stihove; kad ujutru ustane i potraži papuče, opet mu se ti isti stihovi otmu s usana, i on pevuši tu pesmu: „Sinoćke te, lele, vido’, Zone...

jer i isti taj Manasija bio je krasan mladić. Bilo mu je tako dvadeset dve ili tri godine. Vrlo je rano otpočeo radnju na svoju

Ispravku mu je napisao baš onaj isti advokat budžaklija koji je i neprijatelju njegovom napisao napad na njega!... u kući Mana kujundžije nesreća.

Taska šanula Zoni na uho jednu strašnu stvar koju je dugo krila i čuvala i kao poslednji metak izbacila, a to je: da isti Mane ima brata (po ocu) među Ciganima!...

“ Ali kad ga videše da se samo malo zadržao u dućanu, izdao naredbe, pa opet duhnuo kao vetar, zavrteše opet isti ti sumnjivo glavom i rekoše: „Ama, — nije bez ništa! Ima nešto! Ima neku muku!

naučija se!“ Vide li? Ne čuri mi se. Keif si nemam na drugu... Isti taj duvan, ama, neje ta ista mušljika! Tri-četiri dima, pa gu frlji’!...

Manino, a setila se i pokojnog Đorđije, oca Manina, da je i onaj uvek gotov bio na takve stvari, — a Mane je isti otac...

Bez teb’, reče, život si nema... — Kol’ko će put pa tija isti reči da mi kažeš i zboriš?... — Što, ne veruješ, bata-Mane? — Da se nesi posmešila, nevesto?...