Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Тако смо чиниле сваког дана... Иста бледа и измучена лица око казана, а и људи су исти што ту мршаву милостињу деле. Само једнога дана не беше тако. Одем ја с лончићем по ручак...
У тој кући живљаше неки бегунац из Срема, онај исти што смо га код болеснога Богдана видели. Није он никога имао, до јединицу кћер.
Капетан га је мучио, све док није признао... — Сиромах!... — уздисаше сељаци, баш они исти што су га пре неког времена онако грдно проклињали; они који су желели да се на ватри спали, ти су исти сад жалили што
баш они исти што су га пре неког времена онако грдно проклињали; они који су желели да се на ватри спали, ти су исти сад жалили што га три дана морише жеђу... Па онда веруј ономе што вели: „Ја познајем човека...“ Вараш се, пријане мој!
— Тај, видиш, чија је ова кеса, запалио је кућу Николе Белића; тај је исти онај дрекавац што се све до на Цвети дерао у потоку ниже Николине куће... Разумеш ли ме сад?...
ћуташе, а после, досетивши се нечему, рече: — Учитељу, синоћ око сунчевог заласка дође Николи Белићу гост из Груже — исти онај младић што их је све оне несрећне ноћи из пламена избавио...
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
“ Лав се осмехне и пусти га без вреда. На неколико дана ухвати се тај исти лав у дебелу мрежу коју ловци лавом и медведом стављају, из које лав не могући размрсити се стане рикати колико игда
Лукавим лисичићем, или оним маленим летњим мушицама које у исти дан кад постану — у тај их и нестане. 15 Курјак, баба и дете Курјак гладан хођаше којекуда тражећи што да изе.
„Ко те пре? Кадија. А ко ти суди? Тај исти кадија. Не питам те више, знам шта ће ти бити”, — веле Бошњаци. То значи: курјак те пре, а курјак ти суди.
” А он одговори: „Како није добро дело, кад јаше на ату како исти паша?”| 37 Пас и његова сен Пас, носећи парче меса, пролазаше покрај једне реке.
министра, он који, да је хтео, могао је всегда с Августом живити и соцарствовати, не само овако је говорио, него ови исти живота начин за себе је изабрао.
Из ње се рађају многа зла; скудост, убожество и несрећа из ње проиосходи. Смрди човек у лености, живот му је исти на теготу. Лежи докле га ребра не забоду, и једва чека да му дан прође.
С најбољим срцем, за своје непостојанство, ником није кадар добра учинити: његови исти сродни и пријатељи не смеду се на њега наслонити: о њему се управ може рећи да у ветар говори; да све што добро рече —
Ако је и богат, кад се разболи или у какву скорб упадне, што ће му богатство помоћи? Напротив, исти сродни његови радо му смрт чекају да што закваче. По смрти да ко чека другима полезним бити, то је сујетна надежда.
По смрти да ко чека другима полезним бити, то је сујетна надежда. Они исти који нам на даћи за испокој душе пију, смеју нам се и ругају и веле: добро је учинио што се смакао.
народи почињу као иза сна будити, и међу собом се разговарају: како се је то догодило да за толико стотина година они исти који су на богатство горе него на курјаке викали, њега се са страшним заклетвама пред богом и пред светом одрицали и
Своје вредности познавати, о њима умерено мударствовати и не високоумствовати, на исти начин и своје недостатке и слабости знати, овде лежи узао.
Ево, браћо моја, јошт једна ствар, не знам је ли чуда или сијасета достојна: међу исти просвештени народи има људи који сав живот свој с књигами проводе, пак се од неких њих находе такови да оно што су
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Промењен свет нас плашио, нов нових краљева ред, ал свак се брзо снашао: то беше исти свет. Ко пре педесет година, свако пронађе свој град, свој кревет пун животиња, овој шлем, свој нож, свој сат.
И опет ће мислити: живот је леп толико, да гинути вреди. И опет ће за исти свет убијати и мрети. И све ће ове отрове: јесен, зиму и земљу, вране и врт, ко лек, под капком да понесе У
Откако је на главу ставио круну, то више није онај исти човек! Ајде што је круна променила њега, на његову је главу натакнута, али зашто је променила и нас?
да сам јуче имао милион, белела би ми се река од гусака! А данас ми се, за тај исти милион, не би на води забелело ни перце! да сам јуче имао милијарду, мого сам да питам пошто је Ваљево!
А да та заталасана, та залелујана, та вијугава реч, Сињајевина, није створена можда на исти начин на који су створене речи боровина, сомовина, вепровина, медовина?
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
” „Тај исти дан зовне ме Михаљевић на вечеру, с којим сам се познавао и добро живио. При растанку с њиме рече ми: ,Идите одма у
(Ти̓ исти̓ тефтера наћи ћете, децо, једну половину у мојим писмима а друга половина издерала се; а то је сачувао ду̓овник Јеремиј
(Овај исти бимбаша, у почетку Карађорђева рата 1804. године, око 20. маја месеца, застао се био с војском у Пожаревцу, где га мој
О томе, како је Београд узет, слушао сам где Муја, уровачки бег, прича мом оцу. После годину или две тај исти Муја рече мом оцу: „Видиш, кнеже, ова четири пса у Београду (тј. четири да̓ије) шта раде од раје и од поштени̓ Турака.
То је било на покладе 28. фебруара 1804. године, а исти дан и Јаков је на Свилеуви разбио Турке, и кажу да је око 270 Турака погинуло.
Донесе нам исти конзул од Вла-бега Ипсилантија пасош — — —. Пошљемо по коње у мезулану; дођоше коњи и пођемо. Дођемо у Фокшан где се
— Оде, и ми одемо. После неколико дана опет нас у исти дворац зовну, те на њи̓ово питање почнемо од немачкога рата казивати: како су наши оцени у фрајкору војевали и пизму
И од села Докмира, повиче Грбовић и Молер: „Ај, браћо, држите се, удрите се, ето нас вама у помоћ!” У исти час погине Џора-Осман, турски старешина. Турци побегну, а наши заокупе и, они одморни од кућа, потерају.
У који је дан босанска војска пошла за у Шабац, у онај исти дан Хаџи-бег Сребрница изишао на планину Рожањ према ваљевској нахији, послао, и неколико села озго запалио.
” И одма је отишао. Отац каже: „Веће после за њега нисам ништа чути могао”. Овај исти боговађски игуман Жарко у 1804.
и Карађорђем у војсци ишао на Пожаревац, кога је Карађорђе омилио и један му од турске уцене сребрн нож поклонио, — исти буљубашица Митрић избаци једну пушку. Чује то Карађорђе, јербо је близу нас седио (тј.
— По казивању земунскога терџомана досада 173 (главе) и да су исти тај дан из крагујевачке нахије донели осечени̓ серпски̓ поглаварски̓ глава у Београд 50.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
И све је то адвокат набављао онако исто као и ону дијамантску иглу. Једне исте ствари набављао је отац Савкин и у исти мах Пупавац је, опет, мислио да је то његов поклон.
Ревизор пита ђаке. »Кажи ти, мали, ко је био први човек на свету?« упита једног, па завири у исти мах у кујну: »Премажи мало сланином да не прегори!« вели слузи. Ђаче одговори.
— Красно! Ићи, те ме опадати и говорити што није истина... Баш ти доликује! — Ко говорио?... — Ти исти! — викну учитељ Грујица сасвим ускипео, и све му искреса што год је рекао.
»Даље, исти учитељ присвојио је и утајао једну моју ствар, то јест, тицу, зовому буљина, или јеина, или односно букавац, коју сам
попишманити се — одустати порус — шупљика на кожи потес — ограђена њива или ливада, више њива на којима се сеју исти усеви потра — штета коју стока учини усевима потричари — људи који одређују висину учињене штете пошнофовати —
прелазила преко ограде у штету рчин — незгодан човек Саг ке — сад ће сајузити акт — спојити акта која се односе на исти предмет салауски марјаш — стари турски новац, вредео је отприлике 2 гроша.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Та још јуче је веровао да је Лазар најпоштенији човек па свету, да од њега неће имати бољег друга. А од јуче?... Тај исти Лазар пуца на њ; па кад му то није за руком испало, он наноси срамоту дому његовом И пљује на седи перчин оца његова...
Ја њега најбоље знам!... Ако друмом путујеш, па те он сретне — тешко теби!... До његовог ћефа стоји ти живот!... Тај исти Сали-ага се понекад веселио убијајући људе. Јединца у оца убије само зато да би се насмејао!... Али дође и њему!...
— А ко си ти? — рече поп и загледа се у њ. — Зар ме не познајеш? Скоро у исти мах и поп рече: — Ногић! Шта ћеш ти овде? — Свештеничка су врата сваком отворена!
Алекса халапљиво докопа лонац. Пријатан мирис рибљи заголица му нос. Маринко га пусти мирно, само му је онај исти сатански осмех играо око усана. — Је л̓ добро? — питао га је. — Добро... Само много слано. — Сува риба... али ништа.
И он се маши први Маринка, те му одреши руке, али у исти мах од појаса направи омчу, па му је натаче на врат. — Тако... А сад, устај!... Онај страшан поглед диже Маринка.
Људи се прибили око ватре, те се греју и суше у исти мах. Од силне влаге и назеба сви су скоро говорили промукло, очни им капци надувени, а очи закрвављене. — Људи!
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Њен је корак био Кô корак самоће, нечујан и сетан. Бесмо тако тужни; нас тишташе тихо Исти јад без суза и бол истоветан.
Често све стане; још се само чује Куцање мог срца. Но исти удари Чуше се шỳмом; мирно закуцаше Удар за ударом, из стабла; и јасно Куцну из црне рогози и шаше — Дуж целог
Вај! И младост прође, кô сунце над гајем! Само још у мени ти си и сад така: У коси ти исти цветови од мака. СЛУШАЊЕ Из Дубровника Када падне вече поврх воде плаве, И засветле Млечни Пути из далека, Тада
Чујем и сад: хуји испод оштрих жала Исти стих, још исти што ме некад срете — Стих из строфе ко зна када започете. ЗВЕЗДЕ С острва Лопуда Високо у грању
Чујем и сад: хуји испод оштрих жала Исти стих, још исти што ме некад срете — Стих из строфе ко зна када започете. ЗВЕЗДЕ С острва Лопуда Високо у грању мирно горе
Бићеш силник свему кад и жртва свачем; Живеће у теби исти час, — знај чуда, — Пророк, лакрдијаш, краљ и његов луда, Роб с ланцем о врату, и осветник с мачем.
И стопе у песку избрисаће наше Исти топли ветар, који нежно свима, Нечујан, отвара срце цветовима, Да нове светлости налије у чаше.
Нејасна носталгија и неизвесна туга умарале су њену крв и њено тело, који су били исти као крв и тело у љиљана. И у топле ноћи, када је ваздух пун златне звездане прашине, и док на мрачним зидовима
Све је тамо било као и пре. Али он није више био онај исти. И није могао да позна те сунчане обале родног краја. Болно, он затвори очи и погледа у себе.
ПЕСМА Велико веће донело је закон да чланови убогог племства могу просити по граду, али са маском на лицу. Исти дан је на тајна врата изишла Луца из своје мраморне палате у којој није било више хлеба.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Много сам о томе мислио, и сад ми се тек чини да сам тада и на њој видео онај исти израз лица, ону исту тишину душе, оно поуздање, поуздање у — Бога! — Отиди опет кад стигнеш! — каже ми мама.
— О томе нема сумње! — рекох и ја, тек да се нешто рекне. А девојка исто онако сеђаше, исто онако руке држаше, исти поглед, сузе — све! И опет беше на њој све друкчије, све као обамрло, обешено, без израза!
А, није! То је Јоца доктор! Гле како заљубљено гледа у њу! Познајем, познајем! Знам све! Ено онај исти озбиљан поглед на њему, који сам јуче опазио и коме сам се чудио! Дакле то ли је! Наравно!
Дебео у лицу, шишкав у телу; накривио некакав шеширић, а преко прслука златан ланац: исти онакав какав је пре бабо имао. На руци му некакав прстен, цакли се, брате, не да у се погледати.
Стаде најзад под кров од амбара да извади пиштољ. Али у исти мах, не знам откуд, створи се моја мајка уз њега. Пренерази се човек. Упро поглед у њу па блеји.
Капетана као да нека ледена рука шчепа за срце, али та рука исто тако нагло попусти, јер он у исти мах опази како се преко ћуприје креће један човек у простом војничком оделу, а без десне ноге и леве руке. — Ћути!
Онда му уједанпут сину нешто кроз главу. Скочи с клупице и као да се насмјехну, а у исти пар чу дреку малога дјетета из собе. Он клече на траву и узе се молити богу.
Тај је чардак Ненада Ђерића, а у њега је син Павао, момак за женидбу. Онај исти коме учитељ рече да је марва. Сједе поп с Маром за сто под орахом. Иконија донесе бијелу каву.
Талас страсти (ѕіт веніа вербо) све ми јаче дизаше груди. Ја се нагох њојзи. У исти пар сину ми као муња кроз главу: Швабица, сирота, моја мати, Србија.
Кад ме већ хваташе сан и нејасне успаљиве слике почеше се ређати, изиђе ми она у црном шалу. У исти пар точак од кола хтеде да ми прегази стопало, ја тргнем ногу и лупим главом о кревет. Сан ми се разби.
Она је имала исти црни шал око главе. Ја сам јој непрестано гледао у очи. Била је лепа као вила Ја не знам кад сам је научио српски,
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Све излењирала и исписала, слатко дете моје. Пише к’о канцелариста какав; исти њен отац! Ко је узме, слатка, тај ће бар знати да има једну добру виртштафтерку. — Рâно моја, знам.
А док није он, исти Трифун учитељ, дошао, било је муке и невоље доста кад је требало што написати. Што је сад боље, то је заслуга старога
Овим се умирио и помислио у себи: »Благообразан младић! Исти ја!« А затим продужи гласно: — Мило ми је... Парох Спиридон, овдашњи... Е, наравно!
« А баш јој се допао чим га је спазила, учтив па смеран, па косу разделио по среди; исти к’о њен попа пре толиких година кад је свршио богословију карловачку и био у њу заљубљен па јој певао: »Ах, Венеро,
Имали су и поп-Ћирини мачка. Али је поп Ћира несретан био са својим мачком. Јер исти иако је био од рâне младости код њега, иако је васпитаван цигло у том правцу да буде, такорећи један ступ куће — ипак
— »Ааа, један по један!« — рече у себи газда Пера Тоцилов, и намигну ђаволасто испод шешира. Јер исти газда Пера није нико други него добро познати нам синоћни Пера Тоцилов, коме је Нића боктер дошао и код њега се добро
— Но, па добро, ал’ ја ипак, још не видим... Пак шта онда? — Е, па сад каж’те ми, молим вас, још само ово: коме је исти поп-Олуја већи пријатељ, вама или господину Ћири? — Поп Олуја!!! Та мени, мени дабоме!
Па једнако певуши те стихове, а никако да их се отресе; они је и жалосте и теше у исти мах. А како је вердија и задовољнија била тих дана њена доскорашња другарица Меланија.
— Сушта мати! — додаде нежно. — А, није... него баш његове; баш исти он, исти отац! — вели Јула, и стаде љубити те црте очеве... — доћи ће, Иво, господин попа опет. Је л’ те да ћете доћи?
— Сушта мати! — додаде нежно. — А, није... него баш његове; баш исти он, исти отац! — вели Јула, и стаде љубити те црте очеве... — доћи ће, Иво, господин попа опет. Је л’ те да ћете доћи?
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Али опет, која вајда кад Љуба исти онакав. Од тада још лењи. Само лежи и спава. Више мртав него жив. Наза лута, проси, донесе му а он ни да се окрене на
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
— Мој муж се доста одужио; нека иде ко се није одужио, то би било право. — Одужују се једни исти, и једни исти се не одужују, одговори јој Јуришић. — Видећемо.
— Мој муж се доста одужио; нека иде ко се није одужио, то би било право. — Одужују се једни исти, и једни исти се не одужују, одговори јој Јуришић. — Видећемо. и нешто као неки скривен, мрачан грех, сину у њеним очима.
и ето данас, све сам чинио... Али нека сваки да колико ја... Сви се извлаче. Зашто ја и ти вечито све само ми, једни исти. — Ја ти рекох што сам имао, то је све. И Јуришић намрштен и љут уђе у свој шатор.
А отуд изнутра, као из самог оног дна пробудио се онај исти паклени крик као на бојишту: јао шта сам ја то урадио, јао, шта сам урадио?
А после су умукли, јер је пут био дуг, а на станицама се бескрајно задржавало. И сви су заузимали увек онај исти положај, као кад су први пут ушли y купе: блага баба с главом накренутом на једну страну, девојка је преко Јуришића
А другим, изванредно свесрдним напором она се подиже и муњевито и очајно пропе; али, у исти мах, ненадно и неспретно омаче задњим ногама и, отиснувши се грозно и грунувши грудима у груди оног човека, сручи се
„Ето им сад реда — мисли Јуришић. Само што би сад такав исти ред требало и у глави направити. Све је у томе да се сав овај каламбур у глави једанпут овако рашчисти, па да човек
необуздане „јавне“ животиње што не могу да га осете, све оне борце ма за шта једнообразне и амбициозне, што су свуда исти и личе на оне идиоте скупљене по душевним болницама, ошишане кратко, унезверене, са истоветним, безизразним лицима.
Африка
Где год падне поглед види се по двадесет, по тридесет њих у исти мах, а наслућују се хиљаде, Јата птица, што лете прецизно, право, као стреле изнад њих.
Па тај је допратио мог пријатеља из Бобо Цуласа. Лопов најгоре врсте, и ја га само чекам у Бобоу (где исти господин рано сутра одлази) па да га стрпам у помрчину (хапс)!
Црнац, који изненада избија на светлост веранде пред нас, црнац је белаца: исти црнац кад се са веранде врати у ноћ, док иде по јела, само је црнац ноћи, дивљине и бескраја.
Певају болну очајну тужбалицу девојака које ће хипопотам појести. Али оне су и срећне у исти мах, толико срећне, јер су оне његове невесте, његове кћери, његове матере; њега који је најлепши, најмлађи,
У зору долазе они исти младићи и односе их. Трчим за њима разнежен њином детињском лепотом (моји пријатељи ми се смеју) и дајем им још две
је црнац бедан, покварен, и нижи створ, и ја га презирем исто колико и други бели; само што ја знам колико су и бели исти гад и поквареност.
Ја сам увек још човек међ људима. Сви су исти за мене, и ја сам као сви други за остале.“ Ћутали смо, и с часа на час ме је само задржавао руком да припазим на
располаже присвојним генитивом; сам појам толико им је стран да чак, и кад науче наше језике, изражавају га и даље на исти описан начин: „Ово је за мене, ово је за тебе; хоћеш ли чашу што је за тебе, или ону што је за мене?
да има четири краве, он памти да има краву белу, краву тамну, краву малу, краву врло рогату, и сву осталу стоку на исти начин.
осећали црне демоне око себе, и који као да су рукама шибали по звездама; али у свима њима жеља, луда жеља, да буду у исти мах и на небу и на земљи, вукла их је овим дивним женама.
их сличним ономе архаичноме Аполону кога су Грци добили из Египта, и који је био, као небо и земља, и човек и жена, у исти мах.
Онда опет сви играју у исти мах, вртећи се свако за себе; чак и деца — падају у занос али не греше покрете. Жена коју додирујем за раме, чинећи се
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Лаже и паралаже млоги су ми оваковог рода књига љубитељи често напомињали да не би без ползе било јошт штогод на исти начин составити, и средством печатње читатељем и читатељкам сприопштити.
БИВШИ, ПЕТАР ПЕТАР: Господару, не могу људи више да чекају. ЈАЊА: Господин нотариус, сад сте чули моје план, можете исти кући. МИШИЋ: Рад сам мало видити шупу. ЈАЊА: Кала, кала. (Петру.) Водићеш господин нотариус код шупу да види коњи.
Црњански, Милош - Сеобе 2
За канцеларију Гарсулија, сва четворица били су исти, из исте породице, браћа, четири ребелијаша. Међутим, године старости, прошлост њихова, њихове жене, имовно стање,
Кога да се Гарсули боји? Имали смо разне тамничаре, ал’ ни један међу њима није био кицош. Међутим, у исти мах, Павлу се чинило да чује како му одобравају сви које је био, пре тринаест година, превео из Србије у Срем.
Све промене, које се човеку догађају у животу, догађају се истом човеку, али чудно. Тај исти човек их посматра, бира, па их и мења, као да се догађају неком другом човеку.
Била су то нечиста посла Нечастивога и као нека мађија. Оне су имале исти, тамни, дим на црним очима, иста узвијена уста, исте чак и груди, па и глас.
То је била јава, није било привиђење. Па ипак, у исти мах, та варош, у неким жутим баруштинама Дунава, са брдом које се плавело и које је, после, нестало, у вечерњој тмини,
Питао се, откуд та чудна игра случаја да, у исти мах, једно женско биће оде, са овог света, а друго, сасвим слично, појави се, пред нама. А личе као сестре.
А Валдензер је на то стењао и додавао да је тај исти сад остарео, па се, на коњу, као празно буре, клати. Валдензер се учини, заиста, грдосија, Павлу, изблиза кад је
у подруму, у мемли, са пацовима и мишевима, и ове собе, у огледалима, и ораховини, али је унутрашњи смисао био исти.
Исакович му онда рече да му је то рођак, и један исти официр, и да га зна. Уосталом, каже, нек их пишу како хоће, они желе да остану официри, да заврше живот у биткама.
Рукопис Павлов одаје човека озбиљног, уображеног, плаховитог, и, у исти мах нежног, а пун је коврџа. Са потписом по шпанској етикети – уобичајеној, у то време, у аустријском, официрском,
Нек му тражи све богатство овог света. Па онда? Онда се, једног дана, жена пробуди, и види да је тај исти човек оставља, као кад се мења кобила. Не, никад се неће вратити у кућу тог човека. Доцкан је. Павле мора бити уморан.
Само би мртвог могла да пољуби Трифуна. Није то више онај човек, иако је то исти онај његов братучед, за кога се удала. Она га види сад као неког маторог коња.
Теодосије - ЖИТИЈА
А добра госпођа и мати моја на исти начин ради Бога код куће од свега да се ослободи. Молим те, господине мој, нека те због славе царства и због многога
На исти начин учинише добра дела и у Иверском и у осталим манастирима, записујући себе у књиге живота. А стигавши у Лавру у по
Матере и приснодеве Марије, и светога оца нашега, твојега угодника Симеона, којим си нам показао да познамо тебе, исти нити живот; молитвама његовим погледај на мене грешнога који се у тебе уздам, да судом твојим праведним расудиш распру
веселом душом Бога благодарећи, на виђење с њим долажаху, јер га сви љубљаху, и због крајње смерности по првом обичаЈу исти свима је сав био.
Јер ти си тада и сада и на Векове исти. Све је теби могуће, немогуће ти није ништа. У рукама су твојим душе и дисање свакога створења.
Павлом великим утврдимо се и верујмо, говорећи: „Ицyц Христос јуче и данас исти, и на векове“. У старини и у садашњици, онима који Бога љубе све иде на добро.
Као раније ученике, и нас сада услиши који смо у беди и смрти, јер ти исти тада, и сада си ти исти. Теби је све могуће, и није ти немогуће ништа.
Као раније ученике, и нас сада услиши који смо у беди и смрти, јер ти исти тада, и сада си ти исти. Теби је све могуће, и није ти немогуће ништа.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Кад се изузму неки архаични облици, језик дубровачке књижевности је исти онај који је у XИX веку усвојен као књижевни српско-хрватски језик. Ова је акција почела већ крајем XВИИИ века.
Он је употребио за српски књижевни језик говор западне Србије, језик Јадра. То је штокавски дијалекат скоро исти са херцеговачким. Око 1830. године Људевит Гај је увео код Хрвата штокавски дијалекат као књижевни језик.
У исти ред појава долази и динарска узајамна помоћ која постоји између инокосних кућа и задруга. Она се показује у свим прилик
Прва је реч турско-источњачког порекла и она се једино данас употребљава. Реч поносници је имала исти смисао у неким српским средњовековним споменицима.
Да истакнемо у исти мах њихове заједничке особине и разлику између њих, говорићемо о оним ерским групама које се највше разликују једне од
„К̕смет“ има у свеколиком њихову животу и раду исти значај као и у најчистијим муслиманским областима. Изгледа да је ова вера у судбину утицала и на динарске хришћане и
Нови дух је почео да прожима њихову свест. Исти се развитак извршио и код школованих мухамеданаца у Босни, и поред свих напора аустријске управе у супротном правцу.
То је била нека врста карсне тврђаве коју су чували динарски досељеници, у чијем је менталитету, који је био у основи исти, ипак било неких разлика. Он се је развијао у смислу националне независности у Црној Гори.
Зато је број становништва у Боки остао скоро исти од средине XИX века до данас: 33.000 до 34.000 душа. Бока је чисто српска област и њено је становништво по Сави
Имали су толико националног одушевљења да би се могли изложити свима опасностима и свима жртвама. Исти сам менталитет нашао код неких Мијака из Тресонче, који раде као зидари у Београду.
Али, мада се клонила Русије, ипак је имала исти програм: остварење санстефанске Бугарске. Санстефански мир је целу Македонију оставио бугарском утицају.
Имају исте шаре у орнаментици и цртају их на исти начин. А на те исте шаре се наилази и у областима Сјенице и Новог Пазара и у Долини Ибра.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
МАРИЈА: Да! ПАВЛЕ: Слушајте, ма ко да ме тражим, нисам код куће. Разумете ли? МАРИЈА: Разумем! ИX ЉУБОМИР, ИСТИ ЉУБОМИР (у том тренутку појављује се на вратима носећи једну велику књигу): Је ли слободно?
ВУКИЦА: Из младости свакојако? АГНИЈА: Да... да... из ранијих дана. Добила сам, тада, такав исти букет са визиткартом на којој је писало: „Цвећу цвеће”. ВУКИЦА: То је тако лепо!
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Некада смо ишли у исти разред, али после његовог покушаја да наставницу избаци кроз прозор, он је престао да иде у било који разред.
од себе: не зато што није болело: болело је, али нисам хтео да плачем и пружим старом задовољство да понавља како сам исти као ујак Драгутин. Тај ујак је већ двадесет година у извесној згради у коју Караново шаље све што штрчи.
Кажу да синови обично личе на мајку. Ја немам ничег њеног, споља не, иако смо изнутра исти. Ни она не мора да се окреће да би знала да сам ја ту, нити пита шта је то о чему говоримо, она зна и лице јој изгледа
Слушао ме је тренутак или два, па опет почео до говори о себи босом и изгладнелом у рату на онај исти начин на који је већ говорио, тако да нисам имао снаге да га слушам. - Опрости, мама!
Био је то тип са сувишком патетике, јер како би иначе у исти кош могао да стрпа девојку, ждрање и страх да те не прозову?
Она је почела да гунђа и то ме је подсетило на све оне године у којима сам од јутра до мрака слушао њен глас. - Исти си на свога проклетог оца!
Ножић се још налазио у мојим рукама. Могао сам да питам. Питао сам и чуо да је отишла возом у два. Био је то онај исти воз који је прешао преко моста, док сам се ја пекао на сунцу и нисам хтео да гледам, иако је Грета била узнемирена.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
На столу опет лежи „зборник“, тај исти насликани, и лепеза, па онда „Вечити календар“. Сановник и годишњи календар је господар Софра у дућану држао.
Када се она двојица пробуде, извирују испод арњева, чини им се да то није тај исти пут. Дођу до једног села. — Чамчо, ми смо забасали, ми кроз ово село нисмо прошли.
— Ко каже на силу? Зар си ти за мене на силу пошла? Ја сам био удовац и тај исти дућан сам имао; Ти си била девојка, те каква девојка, па си опет за мене пошла! — Ви сте штогод друго.
— Ви сте штогод друго. — Шта штогод друго? Тај исти дућан сам имао, оданде сам се помогао. — Али наше женске нису на дућан и биртију научене. — Ниси била ни ти научена!
Ко га је први пут видео, одмах је морао рећи: „Ово је исти Дон-Кихот”. Тако је на овог наличио, или бар на слику, како Дон-Кихота, малају.
Ништа необично, као год у сваки дан што се носи. Само се за једно побринуо. Онај исти дан дао је из Пеште донети два лепа букета од свежег цвећа, један за фрајла-Лујзу, други за госпођу Матилду.
Писмо је овако гласило: „Љубазна Лујзо! Нисам још сасвим спреман, но чекај ме у тај исти дан и сат седмог априла, сигурно ћу доћи. — Твој Ш. К.
— Твој Ш. К.” То писмо преда свом верном кочијашу, налогом да гледа ма како да преда Лујзи или Матилди, и то исти дан. То је било уочи заказаног дана Кочијаш оде. Међутим ће се о томе и са оцем договарати. Састане се са оцем.
Није, то је њен брат. Брат кад види да нема кључа у брави, оде у собу и скочи кроз пенџер. У тај исти мах дошла баба да отвори капију и Јуцу да повезе. Кад види брата, назове добро јутро.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Непрегледни врбаци и ритови, модре ледине и црвени шибљак. Тад зашкрипа ђерам и, у исти мах, залупаше на врата. И као да се трже не само он, већ и све друго живо, у мраку, што је дотле било и невидљиво и
и тамним небесима, ни ти воћњаци који се осете тако у мраку и миришу негде у близини, ни тај лавеж паса који је свуд исти, ни те ватре од којих засузе очи, загарави лице и угреје се једна страна, док друга прозебе.
Па онда сјај. Свој народ треба да уведу у сјај. А сјај је у католицизму. Кад Сунце на Западу залази, на Истоку се, у исти час, јавља. У католицизму. И какви мисле да буду они војници, кад су шизматици у очима цара свога?
У исти мах, осети да неко стоји иза завесе, у мраку, и, разбарушивши дрхћућим рукама своју косу, тресући се од зиме, као у лед
га самопоузданим и охолим, јер он, жут, црн, са својим сувим рукама, иако слабији од њих, није се мењао и остајао је исти.
опсадних јаркова, примао је и заповести да их учи како ће исушити баруштине, и колико их је учио пуцању из пушака у исти мах, чему их никада није могао научити, толико их је учио и набијању зидова крај баруштина и врбака, где су они радије
тим јако плавим источним небом, које јој беше пре тако досадно, као и ти бедеми, блато и увек исте рибе на столу, увек исти разговори.
осети да ништа боље не бива и тек тада примети око себе блатишта и баруштине, беду својих људи, живот, сваки дан исти чемерни живот, у селима и шанчевима, по кућама на води, по колибама и оборима, по рупама ископаним у земљи.
У исти мах, скоро без икакве разлике, могао је бити и у овом свету, са високим травама, са зеленим брдима, у овој празној улиц
У исти мах говорила је о деверу врло похвално, истичући да ће се са њим преселити у Будим. Мало доцније, она опет погледа свој
Земља је била само тамна влага, невидљива и кишовита. Испрекидан лавеж паса, познат му и увек исти, чуо је опет, и туп удар копита, у близини, као под земљом.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
³ Другим средствима девојке у Поповцу постижу исти циљ: „Дјевојке уочи Ђурђевдана посаде струк коприве (жаре) и намјене га на своју удадбу.
Овај обичај је веома стар и познат је многим индоевропским народима (Индијцима, Грцима, Немцима, Италијанима итд.). Исти древни обичај бацања ораха, жита, бадема, мака и других плодова јавља се у многим свадбеним ритуалима свих словенских
вратницу на дворишту, испод себе истргне јастук и снажно га баци уназад, да би се она тако лако и брзо породила. Исти смисао има и, у Шумадији забележен, обичај магијског разбијања судова (негде с водом) на свадби.
особито сунбулит (како у Црној Гори зову човека кљаста и богаљаста уједно), верује се да ће у њој зачеднуто дете исти изглед примити.
„нагази“ на „сумувиле“, па да јој се од тога одузме рука, нога или да онеми, а дете које би касније родила било би на исти начин оштећено.⁷⁴ За носећу жену опасно је чак и да остави своје рубље напољу да преноћи.
Дани у недељи, чврсто верује народ, нису исти. Време од понедељка до недеље није хомогено, односно постоје у свести народа велике семантичке и аксиолошке разлике
Једноданци су деца истих родитеља рођена у исти дан (истог имена). Она су судбински повезана: када се једно разболи, разболи се и друго: ако једно умре, убрзо ће и
Да би дете добро спавало, требало би да га први пут стави у колевку онај који има добар сан. Исти циљ се магијски обезбеђује и на тај начин што се дете полаже у колевку жмурећки.
би, опет магијски, требало да учине да дете остане живо: Живко, Живоје, Живота, Живадин, Живан, Живојин, Живорад и сл. Исти заштитни магијски смисао имају и имена: Трајан, Трајко или Постоја.
„безвредних имена“ стоји сасвим супротна магијска стратегија од оне у надевању опасних имена, али циљ је у оба случаја исти: одбрана детета.
„Хлеб и со значе срећу — да у своме животу дете никада не остане без хлеба и соли.“⁷ Битни елементи стрижбе су свуда исти, само су варијације локалне.
као према некоме ко је слаб, безвредан и не спада у категорију повлашћених, одраслих, већ у категорију потчињених. Исти овај однос према детету испољава се и у неким регионалним дијалектима нашег језика.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Друга стара дама, комунисткиња, срушила се у несвест петнаест година касније, када је исти човек покушао да јој пољуби руку и казао: »РУ-КЕ, ГОСПОЂО!
– Па да, без везе! – Сасвим без везе? – Па да, научиле су да долазе и сад им је необично ... На исти изненадан начин на који су стигле, птице једним покретом крила, по неком прећутном птичијем договору, крећу натраг —
Плећка је чекала да буде узета у руку. Окренух је према светлу и у том часу открих да чиним потпуно, али потпуно исти покрет као онај домаћин у Бачкој.
је потребно да се попуши једна цигарета, а професору се поврати боја, и још кажу да су видели како је устао из мртвих исти онакав какав је био пре него што га је ујела змија, а старац је и даље седео и гледао некуд према оним љубичастим
« »За сељаке асфалт је свугде исти. Али ви осећате врло фине разлике под точковима. Знате где се завршава стари, изанђали, онај што је већ напукао, а где
Ти исти људи, десет година касније, плаћали су скупо Французима да их смеју копирати, или су их, једноставно, крали, мењајући
Одвезао се таксијем до града. Људи су се променили, али равница кроз коју се возио остала је иста, непромењена. Исти однос неба и пооране, податно растресите, масне црнице, која се пуши очекујући да је прекрије ноћ. Његова земља. Земља.
враћао у власт свих оних већ одавно у памћењу потиснутих жентурача уцењивачица, његових бивших станодавки и газдарица. Исти они покрети, иста нескривена дрскост подземља; исте кућне хаљине неодређене боје, избледелог дезена, умашћене и
косу, навлачили беле тениске патике и стављали сатове на руке, па одлазили до усамљене станичне зграде да чекају тај исти воз. Локал у деветнаест и педесет два! Никада нико занимљив није силазио на његовој станици, а толико је чекао да сиђе.
Прича им колико Скупштина има већа, показује топове у Војном музеју, а непрестано гледа једног риђег дечака; исти он, исти тај корак, то зверање испод ока — као да сам себе види кроз београдска чуда.
Прича им колико Скупштина има већа, показује топове у Војном музеју, а непрестано гледа једног риђег дечака; исти он, исти тај корак, то зверање испод ока — као да сам себе види кроз београдска чуда.
— рече жена. — Довољно си ми ионако уништио живот! – То сам и очекивао! — рече он. — Сви сте исти! Полуугојени, добро стојећи, солидни.
Матавуљ, Симо - УСКОК
У исти мах чуше њима добро познати громки глас пуковника Кнајста, који је њекога грдио. Њеки од грађана рече: — Није побјега
? Па шта му је фалило? Лијеп човјек и мудар и учеван и стиман бјеше! — Ко то бјеше? — запита Јанко. — У исти мах опази да се сви намрачише и да Крцун погледа Стева као не одобравајући.
Тада ми је исти владика дао ову царску медаљу, коју у нашем племену има само још Саво Марков, зато што је посјекао Мехмет-пашу
— Па ти опростише живот? — Да. Пошто ме изведоше да ме погубе, стаде преда ме пуковник, овај исти што је сад у Котору, па рече: „На првом мјесту, стога што си од куће која је увијек била вјерна цару, која је њему
? — Па ситнице, но што? Пошто је Махмут-паша харао Црну Гору, закрве се Чевљани с нашим племеном и Ћеклићима, те овај исти владика, који тада тек бјеше настао, мирио их је и умирио за шездесет и четири главе! — Ух, страхоте! — рече Јанко.
У исти трен устадоше коњушар и говедар и приступише владичиној руци. Он им рече: — Одосте на лијегање? Е, хајте са срећом.
Стојећи тако, одједном, не знам како, ни откуд, обрете ми се у руци погача, и у исти мах долетје од њекуд силно јато тица, све њекаквијех лијепих, шаренијех, па све цвркућу и скакућу око мене.
Послије јутрење духовници и ђакон обукоше владику за архијерејску литургију. У исти мах, кад она започе, грану сунце, а на гумну, пред манастиром, зачу се тутњава, рзање коња и људски гласови.
Док се облачио, питаше се је ли му и то у дужности да зором иде у цркву. У исти мах привидјеше му се: отац, мати, брат, снаха и поп Фелицијан; учини му се да они са ужасом посматрају како облачи
На Крцуново наваљивање Јанко заведе нову забаву, борење, које учини исти утисак као и на Његушима, и у чему ђакон најчешће страдаше и највише се љућаше, што је много веселило омладину.
За њим искочише Перо, па Јанко. Крцун опали и обори једнога до Мушовића, али онај високи, готово у исти трен, опали на Крцуна и обори га. Перо уби и посјече високог.
А јадна Јоке могла би се удати готово у исти мах! Није ли тако? — Еј, помози боже! — рече најзад Крстиња и дубоко уздахну. — Сад и ја видим да је тако!
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Постоје тематске промене и освежења, али основни подстицај и поступак у бити остају исти. Може се охрабривати смелост дечје песме: у том погледу надреалистичко искуство дало јој је неке поуке.
Она су само простодушнија и доконија и у начелу расположенија према књизи, али су, у исти мах, и неискуснија. Деца подједнако радо примају и добре и лоше ствари.
најсиромашнијим средствима, у оквиру игре, у духу пародије, са циљем да забави, децу на један, одрасле на други начин. Исти резултат, поетски још јачи јер је слика хомогенија, постигнут је у тексту о слову М: Мамуран миш у мемли музеја
Песник се опире оним случајностима које би могле да га одведу у „нежељеном” правцу, али се, у исти мах, користи њиховом помоћи, ако је повољна.
и где стих непрестано тражи и налази задовољење у звучној експлозији која га заокружује, испуњава, и поништава, све у исти мах. Само су у дечјим песмама, тј.
Све је повезано, свему је корен један и исти: у поезији речи оживљавају успостављањем веза, премошћивањем временских и просторних бездана, а слик је тачка у којој
Чак и онда када схватимо да у свету чудеса нема, да су закони битисања свуда једни и исти, зов тих далеких, нестварних пространстава не престаје да нас испуњава милином и тескобом.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Овде је писано слободније, и за публику већ упућену у књижевност. Између школског и овог издања ове књиге исти је однос као између издања у Ларусовој збирци, лівре де л̒Елèве и ливре ду Оаîтре.
Обрадовића како су, поред Качићеве песмарице, и Рељковићев Сатир и Дошенова Аждая седмоглава побудили га »свој исти простонародни језик писати у књиге...
себе неколико добро писмених калуђера и отпочео »в велицеј бури и метежу« преписивати књиге за оскудне српске цркве, у исти мах поучавајући млађе калуђере у писмености. Од њега је сачуван велики број преписа најразличнијих црквених књига.
Ова друга књига има исти садржај као и прва, има исти број паралелних строфа, разлика је што је прва на српском народном, а друга на
Ова друга књига има исти садржај као и прва, има исти број паралелних строфа, разлика је што је прва на српском народном, а друга на рускословенском језику.
ЈОЗЕФИНИЗАМ Српска књижевност на крају XВИИИ века претрпела је исти утицај и прошла је кроз исто ступањ развића који су прошле књижевности других народа у Аустрији тога доба.
Не само Срби, које су га уважавали као народнога мудраца, но и странци који су са њим разговарали, имали су тај исти утисак. Руски писац Андреј Кајсаров, који га је видео у Трсту 1805. године, пише о њему: »То није обичан човек.
Он је много путовао и живео по готово свима српским крајевима и на лицу места стекао осећање да је све то један исти народ.
Доситеј Обрадовић у исти мах продужује борбу која се готово цео век у српском друштву водила између црквенога и световнога елемента, теократије
У културном погледу Србија чини исти напредак. У почетку XИX века она још мало значи у духовном животу српскога народа.
Новом Саду и Београду, далматинска књижевност као засебна целина престаје и прелази у српску и хрватску књижевност. Исти случај је у Босни и Херцеговини, уколико је тада било културнога и књижевног живота у њима: православни се окрећу
КЊИЖАРЕ И ЧИТАЛАЧКА ПУБЛИКА У XВИИИ веку штампари Курцбек, Стефан Новаковић у Бечу и Теодоси у Млецима били су у исти мах и књижари.
Милићевић, Вук - Беспуће
И касније нико нити имађаше воље нити се усуђиваше да га тужи. Он је остао увијек исти, силан и јак, да показује своју снагу и да ломи свој бијес на сељачким плећима.
Она је бацила свој шешир на хрпу сувог лишћа, и они сједоше, погледавши се у исти мах, и бацише поглед на више. Одозго се чуо озбиљан, пола љутит и одсјечан инжињеров глас који је давао раду једну
ГЛАВА ПЕТА Иза тога догађаја који је, за часак, пробудио и потресао ову мирну кућу, све се поново слегло и смирило. Исти онај мир, иста она тишина и једноличност која је била прије тога, враћала се са побједничким ликовањем и падала
Кад ју је срео, послије неког времена, с оцем, који је остајао вазда исти и непроменљив као и његова одјећа, ријечи и погрјешке у говору, он је спазио у њезиним очима пријекор.
Он се чуђаше тренутном нагону који га је овамо довео, љутио се на се у исти мах и стидио се самога себе и једне дјетињарије коју је био увртио себи у главу.
њезин дах на своме лицу и губљаше игру; једном, кад сјеђаху упоредо, дотакнуше се њихова кољена и обоје се погледаше у исти мах; Гавре Ђаковић се осмјехну, а она збуњено обори очи.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Јавно мњење било је, истина, на његовој страни, али је то била слаба војда за увређен понос и срце његово, кад су ти исти професори и даље остали на својим местима у школи и чекали своје периодске повишице, и, као за пакост, мораде он све
Паја с ћураном. То је тај исти ћуран о коме се вредна домаћица последњих дана више старала него о свом законитом мужу.
На бадњи дан је исти слатки покојник само један орах добио, а одмах истога дана га је задесио и суђени час. Шта је даље с њим било, дознаће
Е, не може да трпи, умро је за правду! Па такав је и после остао, кад је у јаван живот ступио. Остао је исти онај идеалиста, стари борац противу тираније, ма у ком се виду она појавила.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Што нам пашче на пут стаје, Што ли на нас режи, лаје? Јуриш, брате, сеци, туци — Бесна пашчад, исти вуци — Јуриш, јуриш на злотворе, Да ти име не оборе!
67. И богами, на њега сте Сила налик баш заиста: Исте очи враголасте, Исто чело, уста иста, Иста коса, исти зуби.“ Ту г' огрли, па пољуби. 68. „Ох мој Боже, драги Боже, Сад сте моји, сад сте моји!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Сваком ваља у мељаву, а шта ти можеш томе што ће и ђаво тај исти пут употријебити и за своју душегубну работу, враг му гњате пребио!
Није се знало обраћа ли се он то самом себи, будали, или Ради с Брдара, лопову, а можда и обојици у исти мах. Брзо је дјед преболио штету, а било је тога и ван кофера, прође га и озлојеђеност, остаде само лако чуђење и
— Дај, болан, оставите човјека на миру, шта вас брига куд је он пошао. — Брани га, брани — гракће Бачкоња. — Исти си као и он.
— Стани, човјече, па гдје су ти већ данас ти исти дјечаци?! — Ништа ти не брини — шапатом упозори старац. — Треба само увече овдје наложити ватру и одмах ти ето неког
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
А после и удатима забранио да долазе! ХУСО: Хасанага? СУЉО: Исти Хасанага! Поцрвенио, запенио, па му од беса и она гласина дошла некако пискава.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Угуши све што беше. Али ето сад, од неко доба, опет он, тај исти Стојан, гледа, вреба згоде да се с њом нађе, види и разговара.
— Отац ти! — рече она Мити и пође вратима да их отвори. И, заиста, то му беше отац, ч’а Јован. Уђе. Он још онаки исти, висок и озбиљан. Кад уђе, Мита поче да се мучи, како би устао пред оцем. — Седи, седи. Ја тек онако дођох.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
те ноздрве узвијене? те зар очи испијене? па те уши — тај незграп? Иста слика, бог и душа, на самрти њена мужа, исти зелен, бледи вап!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
У исти час ето ти чуда! Долети цар змајски са својијем змајевима, цар соколовски са соколовима и цар орлујски с орловима, па с
Путујући тако дуго време дође и он под онај исти град, где му је брат затворен. Како он дође под град и галија стане у крај, цар онога града пошље и по њега људе, да
И тако путујући дође и он под онај исти град, где су му два брата затворена. Како он стане под град и галија стане у крај, цар од онога града пошље људе и по
Кад она виђе, извади једну длаку из главе, баци и они исти час узрасте страшна гора да не знадоше просци ће ће ни куда ће, но тамо амо те за њом, а она опет далеко им одвојила,
Они исти дан кад је млада царица шћела родити, пође јој муж у лов, и у томе она роди два сина златнијех руку и трећу ђевојку зла
Он одмах заповједи да је у исти час понесу насред онога царева града, и да кажу свакоме који поред ње прође шта је родила, и да је цар заповједио да
Кад дође, упази једну велику пећину и у њој види тицу, која јој у они исти час долеће на десно раме, и рече: — Хвала да је богу!
Она то учини, пак кренувши натраг кад дође до браће, намаже их, и у они исти час оживе, те сви дома. Кад дођу, обрадује им се они господар, а још више кад види оне три ствари, које је рекао цар
Цар се обрадује, притрчи к ђеци, а они к њему, ту се ижљубе и изгрле, па отолен дома, и у они исти час смакне матер, а оба сина ожени и шћер уда у један исти дан.
они к њему, ту се ижљубе и изгрле, па отолен дома, и у они исти час смакне матер, а оба сина ожени и шћер уда у један исти дан. ЦАРЕВ ЗЕТ И КРИЛАТА БАБА Отац и мајка имали сина, па овај уснио да је постао царев зет.
То су били ђаволи. Кад су били близу онијех млинова, сврате се у онај исти млин гдје је џомет био. Кад су дошли у млин, стану играти и пјевати.
— и све му искаже како је у млину чуо. Онда тивтиз рекне џомету: — Џабе ти твоји дукати, само ме одведи у онај исти млин ђе си и ти преноћио. Џомет га одведе у млин и покаже му оно исто мјесто ђе је и он лежао кад је у млину ноћио.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
, одговори г. Спасић у 9 числу исти новина, али не да призна, што је погрешно, и да брани учтиво и лепо, гди мисли да има право, него окупи одма лично
Будући да се баш онда списак правителствени ствари прегледао, гди више не стоји него само 3 флоте, тај исти член, иначе мој непријатељ јави Камери да сам 37 флота или продао или утаманио, и тиме народу грдну штету причинио.
Што да видим, кад дојдем у собу? Седи онај стран момак, па се разговара сас њу. НЕША: Знаш шта је, мајка? Тај исти момак послао ми човека, и проси Љубу. СТАНИЈА: Казала ми је. Зато су се и договарали. НЕША: Ја мислим да је дам.
Куд се он део? ЈАКОВ: О, чича, теби су вечити путови непознати. Онај исти магарац, кога си ти толико мучио и кињио, коме ниси сламу на време давао, кога си на киши и снегу остављао, — онај
магарац, кога си ти толико мучио и кињио, коме ниси сламу на време давао, кога си на киши и снегу остављао, — онај исти магарац био сам ти ја. СЕЉАК: Како то?
Лалић, Иван В. - ПИСМО
У једначини света ми смо бином: То није реко Петрарка Лаури, Но матрица је иста. Исти покрет. Говор душе с душом, како рече Сократ.
Наш брод. Држи ли правац? А онај врт на Авентину, Да ли је исти, ма да пиније прстенују Декаде, год по год? Размисли, одговори, Или прећути барем неслагање са сумњом Која ми кочи
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Колко до јуче играла се испод стола, ма сећаш ли се? Боже, кад пре израсте! Види је, види само како гази... Исти бакутин ход! Или је у Струку више на тета Нену? Расту деца због витамина... Да ми је само знати куда ли је наумила?
Натоварени смо, дакле, до даске, на тај исти трицикл, и возимо се познатом туристичком туром Упознај свој град. То је та варош по којој ћемо за свега двадесетак
У чему је фазон? Тачно за петнаест дана улазите поново у онај исти смрдљиви разред и погледате око себе — а оно сви препланули и само што не експлодирају од својих сопствених личности!
укочености истог часа када седне на неку блесаву лажну алдајч столицу са равним наслоном а онда, што је занимљиво, ти исти сељаци који су већ једанпут продали своју рођену кућу на селу, ђутуре са дединим и бабиним костима, купују сад неку
мазне једно пиће, да се мало среди, прича госн Суленце, па уђе у једну отмену београдску кафану, кад на вратима — онај исти новинар што га је нападао 1950.
Светови пропадају, ишчезавају поједини континенти, смењују се владе, а наш недељни ручак остаје увек исти истицијати! Супа са резанцима, говедина с реном у парадајз-сосу, пире од кромпира и на крају — Штрудла с јабукама!
Нико ни с ким не говори. „Неочекивано лепо време за ово доба године — масира егзалтирано увек исти тип с екрана — измамило је десетине хиљада Београђана у околна излетишта.
Најзад, један глас у његовом животу! И то женски! Окрете још једанпут 95 и — гле опет чуда! — зачу се онај исти гласић, али сада је говорио нешто измењен текст: двадесет и три часа, осамнаест минута, тридесет и пет секунди!
Прича о томе како је Анин матори дочекао срећну нову 1951. годину —Исти случај — почне он причу — чекам ја Нову годину: дванаест сати — нема је! Дванаест и пет — она не долази.
Онда исти репортер посети дежурну екипу за борбу против елементарних непогода и лепо видимо да су сви укокани као сам враг, мисл
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
Међутим, уверени будите да ћу ја такав исти начинити дати, ма пошто био, кад се таква несрећа догодила. МАРКО: Ја не знам шта ти говориш, Батићу.
АЛЕКСА: Драговољно, драговољно; ја се надам најбољој сатисфакцији. (Извади марамицу и почне се брисати, но у исти ма испадне му писмо.) БАТИЋ: Ха, ево пасоша! (Зграби писмо.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
На сваки напад, на поглед зао, испред мене би, штитећ ме, стао. У рату, опет, исти је био, ко да смо вечно основци ђаци, у тешком трену, пред митраљезом, својим се телом преда ме баци.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Њена слика, начинивши тај исти пут у супротном правцу, по језеру појури право мени, до самог чамца, где се одједном угаси.
Тај крик, који се ево апсолутно идентично понавља, исти је као ова муња у простору. Он осветљава нагло, одједном, нешто што ја на дану нисам уочио, јер је сувише много
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
поколења и то се догађа напоредо са наглим сажимањем васионе у којој смо потпуно без мерила; остајемо стога несмањени, исти, истијати. Има један не-свет, и један све-свет и један свет који је свет.
и за рај путују тврдице и прзнице заводе ред на измаку овог дана у коме су све мачке црне и сваки је играч у исти мах на реду да баци своју карту на чоју пред лихвара који нам је изнајмио живот да нас после кињи.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
ВИДА: Немојте двапут да кажете, али... Кад је човек мало изближе погледа. Мени је баш пао у очи њен нос, исти покојников нос. САРКА: Е, баш си потрефила, прија-Видо, ако је почему другом, а по носу...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Ваљда хиљадама година посматра оно увек исти призор. Наредник Милутин намести троножац, да кроз дурбин посматра месец.
Из оне шуме непрестано допире клокотање митраљеза. Нека наша батерија, а и аустријска, засипају, чини нам се, исти простор у шуми. Изгубили смо појам о времену. Али одскора, непријатељска артиљеријска паљба бивала је све бржа.
Ова заједничка невоља и готово исти услови живота приближили су једно другом народ и војску. Кажу да исто правило влада и у природи.
“ — и већ нестрпљиви опалише готово сви у исти мах. И као руком бачени, свитнуше наши шрапнели пред устима цеви непријатељских топова.
Рат као рат. И точкови су нестајали. Само украдена се ствар љубоморно чува, пошто један дух веје, а поступци су исти. И онда се проналазе нови путови, нове јединице, док једнога дана не закукаше и Шумадинци.
Јеси ли разумео? — Разумем, госпо’н наредниче! — И то онај исти! — Разумем, госпо’н наредниче! — Одлази! — Разумем, госпо’н наредниче!
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Чича изиђе весео, а Гојко се спусти и леже на своју нову постељу... »И овде оно исто! Иста запрега, исти посао, па исти и људи... И овде смањују додатке, чим опазе да је човек мекши.
Чича изиђе весео, а Гојко се спусти и леже на своју нову постељу... »И овде оно исто! Иста запрега, исти посао, па исти и људи... И овде смањују додатке, чим опазе да је човек мекши.
је ли ово онај исти, пређашњи човек ? Не, није, није... Ово је све друго... други израз, понашање, тон говора, све, све друго.
Све се надамо да дођете, да се видимо. Изиђе свештеник. За чудо и он беше исти учитељ... Онако исто говори, онаки исти покрети, осмех, ама баш све исто.
Све се надамо да дођете, да се видимо. Изиђе свештеник. За чудо и он беше исти учитељ... Онако исто говори, онаки исти покрети, осмех, ама баш све исто. И његове прве речи беху скоро исте као и учитељеве.
И све му се чини да чује пролетошњи врисак и јаукање... Одмакне се од прозора, чује се још боље, баш онај исти врисак... Тамо је ваљада и њена мати, па ће доћи и Стојан с мотиком... А сусед Глиша даће коња...
А после већ свакад је исти: озбиљан, оштар поглед; само из оних јасних плавих очију сија љубав и доброта... Така му је нарав.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
И то је сјај у мени, што се сад, нестајући, расипа, у празнину, осветливши ми пут, и бездан, у исти мах? Све су то биле, дакле, пролазне само сени, на које сам, кроз благост, и жалост, и тишину, стресао, устрептао,
И то је сјај у мени, што се сад, нестајући, расипа, у празнину, осветливши ми пут, и бездан, у исти мах? Све су то биле, дакле, пролазне само сени, на које сам, кроз благост, и жалост, и тишину, стресао, устрептао,
Инфицирајући се трахомом, аустријски пешак надао се да ће сигурно изостати из формација које су слате на бојишта. У исти мах се излагао опасности да ослепи на оба ока.
Дају нам супе од пиринча, а пиринач је поклон сиромасима из иностранства, који добијамо као поклон и милостињу у исти мах. Као захвалност за лепо понашање према нашим великим савезницима. У пиринчу, често, плива мноштво црвића.
Вели, браћа Поповићи, враћали су се једном, из Новог Сада, а у тај исти вагон ушао је и један крупан, разбарушен човек, из Карловаца. Ушао је у купе браће Поповића.
Оно Аристотелово: кад смо будни имамо сви исти свет, а кад сањамо свако свој! Сад би требало да се упустим у метричке дискусије.
Пређе ме јутарња језа. Видео сам још Месец, сјајан, па се и нехотице осмехнух. Он је свуд исти, јер је мртвац. Осетих сву нашу немоћ, сву своју тугу. „Суматра“, прошаптах, са извесном афектацијом.
Ипак, многи су уметници отишли. Отаџбина не може да плаћа. Излазим из тих великих дворана и примећујем да су увек исти само скретничари трамваја, на ниским клупицама под којима држе хлеб, завијен у мараму.
Да им прегледам буџет, новинарство, са жучним осмехом, са слатким осмехом освете. Али, нашто? Они су остали исти – лажљиви, бедни, доброћудни. Пред вече је пред Опером препуно. Прекјуче су испратили Пучинија.
И ја им говорим: „Да, снажни сте, снажни.“ И ти исти људи, одједном, почињу да прете, да тупаве, да лажу, да луде. Гони их, неко их гони.
Укус се мења, укус се мења: само су хуље све исти. Хиљаде година вуку нас за нос, песници, месије, цареви и комунисти.
Шта ти је жао нашег покољења, укус се мења, укус се мења. Свеједно родиш ли сина или кћер: вечно су исти човек и кер. ПЕСМА Кад раширим руке у жутом лишћу, што засипа јауке, сине нека страшна, мутна моћ.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
После, наређењем Божјим, мушица је, на исти начин, упропастила и оног неправедног судију који је осудио на смрт Сина Божјега.
3атим остави двор и оде у пуостињу, у којој је некада живео тај исти старац. И тамо је, молећи се Богу и кајући се за учињене грехе, живео до своје смрти.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
“ Буни ме што је исти језик, али помислим да то могу бити два далека народа, једног порекла, братска, иста, који имају један језик, али и не
Мало-помало преста чуђење, па се и ја почех осећати поносан што је случајно и мој матерњи језик исти такав, и баш са том истом красном особином.
У исти мах јави се један с готовом резолуцијом и замоли збор за дозволу да је прочита, па, ако се збор слаже с њом, да се прим
Јер тај исти крај, господине министре, шале у војску своје синове, шаље их радо, пошто у њима, у војсци, гледа потпору своју —
Свака нова влада буде на исти начин поздрављена као једина ваљана, а свака прошла осуђена и названа издајничком, гадном, штетном, црном, гнусном.
Па и изјаве и честитке исте, од истих луди, сваком новом кабинету, а и у депутацијама су стално исти луди. Чиновници нарочито журе с изјавама оданости свакој новој влади, сем ако који сме да противним поступком доведе
влада имала неке своје хитне послове, а потребно јој је било да јој народ преко посланика изјави пуно поверење и у исти мах да осуди рад прошле владе и скупштине, то задржаше исте посланике.
— Који наш рад? — Рад ваш са прошлом владом? — Осудићемо прошлу владу! — Знам, али како ћете то ви, исти посланици, кад сте до јуче помагали прошлу владу? — Не мења ствар. — Не разумем! — Врло просто и јасно!
Ту туве сваку реч учитељеву, и опет на исти начин измиле из школе. Ето, такви бисмо ми изгледали да смо били сасвим добра деца.
— Можда је збор противу народа? — упитам. — Можда — одговори онај на исти начин. — А шта ти мислиш? — упитам. Он ме погледа тупо, безизразно, слеже раменима и рашири руке, као да би рекао:
у последње време толико се компромитовао некаквом збирком својих као бајаги песама, да, због угледа државне службе, исти не може остати, јер се бави неозбиљним послом који не би доликовао ни пиљару, а камоли једном државном чиновнику.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Кад је дошао из војске, није се могла опазити на њему никаква промена. Исти говор, исти покрети, све — као што је и пре било. Само сам ја запазио да је одлучнији и одважнији него што је пре био.
Кад је дошао из војске, није се могла опазити на њему никаква промена. Исти говор, исти покрети, све — као што је и пре било. Само сам ја запазио да је одлучнији и одважнији него што је пре био.
уграби ту прилику, те му се примаче за пет шест корака, па се опет заклони у прелом чатала, а ми одовуд продужисмо исти маневар. Остаде још само десетак чатала између њега и Љубише. Ближе се није смело.
Ама баш ништа друго! Дете је врло марљиво пазило... После неколико дана дете опази, да све један исти младић пролази баш онда, кад тета изиђе. И он се то редовно јавља тети... Али какво је оно лице ?!...
Дете рашири очи од чуда. ко, од кога да се не растаје ? А Коса?... А мало маче ?!... Хтеде бризнути у плач, али је исти глас поврати. О, па то не говори тетица, него он!... Чекај да видимо кога више воли тетица!...
Њему сиромаху беше много криво, опет је шиљао баба Соку и резултат опет исти. Најзад се и њему то досади, те се обрати на другу страну.
— Ето их! Пази на себе, викну снаша Јула па затим изиђоше у авлију, где у исти мах застадоше путничка кола из којих искочи један млад и леп, но врло надувен господин, који пружи руку у кола И
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ДАНИЦА: Ево овде, ова друга врата. 'Оди, показаћу ти. ПАВКА: Ама, немој ти да му показујеш. (Сими.) Ево овде, исти ходник, само она друга врата. СИМА: Е, опростите, ја видио, знаш, фирму на кући; па мислим... ова друга врата, је л'?
на његову столицу и чита): „Еволуција једнога друштва зависи често и многоме од напора и подвига појединаца, када исти подвизи хармонишу са социјалним потребама и савременим тежњама тога друштва”.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Погледате, пошто дођете мало к себи, да видите ко вам то пише, и још више се зачудите кад видите да је то Срета, онај исти Срета што је по сто пута данас с вама. Погледате шта вам може то писати!
вас кад ћете платити за она пенџета три динара раденику-шустеру, а уз то вам очита једну папрену буквицу: како тај исти раденик живи од својих руку, а не живи готовански од двадесет шестог, као, на пример, ви.
дâ своју зграду да се употреби за механу ако неје добио месно право; и па други параграф, параграф двадесет и други у исти тај законик што писује: »Кој упражњава механску радњу, а нема никој дозволење, на пример, за тој по смисла од
Беше то поносит, госпоствена хода, петао. Кад накриви ону његову пусту кресту па се поносито пошета, изгледао је исти Мића кад накриви вес или шајкачу па се крене и искашљује поред плотова. И сад, тога и таквога петла мрзили у селу!
Он му је био десна рука; најважнији од свију, јер исти Срета, иако је ужасно зазирао од милитаризма — ипак му је Мића неопходан био.
И тај исти Максим, да га запитате, не би вам то знао казати. »И наковњи увеличаше весеље! вели Срета на једном месту у допису.
— рече ћир Ђорђе. А слагао је, грдно је слагао кад је казао да му је ћеф. Та колико је само пута држао исти тај ћир Ђорђе формалне елегије, дугачке елегије ради тога.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
У зиму и у лето, увек исти је Весели Београђанин Димитрије. Стопала му као две мистрије Које укршта хитро, све хитрије; До подне обигра све
Једна је пчела на шљунак села, И поскочила, као врела. Јер пре ње на тај исти шљунак Био је присео сунчев зрак. Две бубе, на врху травне ћубе, Једна другу у лице љубе, А балегари покрај
Ко две чуме, две але Гурале се, стењале. Срћућ једна на другу Најзад се у каљугу Сурваше у исти час. Чу се Пљес! и Пљус! и Пљас! Хиљада ће Тисући: „Морамо се извући!
Кад прича — све ошљари. Сам самцат насред бескараја Живота животари. ВОЗ ПРЕДВЕЧЕ У исти сат, исти воз Што иде скроз, скроз, скроз...
Кад прича — све ошљари. Сам самцат насред бескараја Живота животари. ВОЗ ПРЕДВЕЧЕ У исти сат, исти воз Што иде скроз, скроз, скроз...
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
000 килограма јегуље. Велика и издашна ловишта јегуље налазе се и у Јапану, устројена на исти начин као и у Европи, само што се за преграде употребљује искључиво трска, које тамо има у изобиљу.
Али је у исти мах одлучено и да се подигне нов и модеран даљан испод Таш-Моруништа. Ту се налази једно место где корито Дрима нагло
толико јаче у колико је дубина већа, већ се и разлаже на разнобојне зраке из којих је састављена и који и сами буду на исти начин апсорпцијом слабљени силазећи у дубине, али свака боја са другом брзином слабљења.
који доприносе да се животиња заклони од очију прождрљивих морских створова што живе и лове по дубинама мора. Исти разлог чини да су неке дубинске морске животиње провидне, понекад као кристал.
Напослетку, треба знати још и то да светлосни органи код дубинских организама служе у исти мах и на то да животињи олакшају лов, као и на то да у великим дубинама, где нема друге светлости, држе на окупу рибе
додир који кроз кабл стави у дејство електрично звоно на броду и тиме објави да треба обуставити даље одвијање кабла. Исти инструмент служи и за то да са дна, у које је ударио, зграби одређену количину муља за хемиску анализу.
на кога смо поменутом приликом били наишли и који је ту, на пустоме острву остао стално настањен и обављао такав исти посао, још се живо сећао доласка немачког брода и препричавао нам своје негдашње доживљаје са учасницима те немачке
И сасвим је могућно да и колевка јегуље буде у исти мах и њен гроб. Другу је хипотезу много теже примити, ма да није немогућна.
дубинских ровова или понора у којима би јегуља могла наћи за њу неопходно потребне услове за мрестење и расплођавање. Исти разлог важи и за јужни део Атлантског океана, и то чини да слатке воде јужне Америке и западне Африке све до Сенегала,
је, отпловивши из Хавра, имао да за време од три летња месеца крстари по океану између Азорских и Бермудских острва. Исти је брод 1937 године возио експедицију која је проучавала прилике за ваздушни саобраћај између Европе и Америке, преко
конична, дужине 25 метара и у себи садржи другу једну мању коничну кесу, која пропушта рибу у ону прву већу кесу, а у исти мах је спречава, као у обичној вршки, да може из ове изаћи.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Ја сам чуо од једнога ђеда, у Боку су једни доходили из Талије, или откуд друго, на наш пазар исти излазили, па викнули цијелу народу: „Погледајте онога кокота!“ Кад погледај онога кокота, али шљеме за ногу потеже.
А ђе ви је та злосрећна баба тê међу вас нож крвави вргла? ИСТИ ЦУЦА Ево смо је довели са собом да пред вама ово посвједочи.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И у бријању и шишању косе издвајали су се. Каогод што су сви имали исти израз лица вечито узак, сув, тако су исто сви били и са једнако кратким, поткресиваним брковима, који им никада нису
И Софка не памти слађе вечере од тих. И сутра настали би тако исти срећнији дани. Колима би одлазили у Доње Врање на чивлук. Али нико више сем њих троје и Магде.
И тај сан један исти: у великој, раскошној соби, пуној изукрштане разнобојне светлости. Око ње остале собе, такође намештене, окићене
И ваљда услед свакидашње употребе и стајања на једном истом месту, били су готово уплеснивели. Такви исти су били и јастуци, чупавци, дугачки, али са грудвама.
А то богаство њиховог села и њихове куће умножио је највише исти овај газда Марко, када је, после оца, предузео старешинство. Он је био и писмен.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
А наших срца један исти звук Бележи дражи и времена хук. Јер ми смо давно, верна драга, — је ли? — Искидали конце што нас вежу За
У тај Заношљив тренут године и снóва Ја сам волео, срећан био, знам; Исти је био врућ пролећа дах, Исти је ветар них’о врх од зова И пуно цвећа што на један мах Стресе на земљу.
У тај Заношљив тренут године и снóва Ја сам волео, срећан био, знам; Исти је био врућ пролећа дах, Исти је ветар них’о врх од зова И пуно цвећа што на један мах Стресе на земљу.
За све лепе ствари заборав је исти: За младост, љубав, за цвеће и снове, — Дубок и вечан, што мири и гове; Без профанога сећања сте чисти.
За све лепе ствари заборав је исти. Тако ћете, најзад, и ви једном лећи У постељу лепу заборава земног, Крај срца мирног, угашеног, спремног За
Нежност према земљи и родноме крају Чијим нам је дахом дух некада плењен, Где и сада звезде истим сјајем сјају, Исти ветар дува плодан, неизмењен, Исте шуме, цвеће и мириси трају. Исте птице поју.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
У исти мах, двије му се крупне сузе скотрљаше низ образе. Толико је било доста; то као да је био знак, који женске очекиваху,
Но ми смо, Господару, и погладњели...“ Е, можете замислити би ли смијеха. Господар исти осмјехну се и љубазно погледа свога веселога ђакона.
Да је овај то упитао, онај би први тако исто одговорио, јер истовјетно питање заче им се једанак а и одговор исти. На те ријечи, у томе часу свечаноме, прионуше им душе једна уз другу.
У исти мах дуну сјевер жестоко, па предуши, па још јаче суну и повитла јеловим и боровим гранама. Људи поустајаше сви једанак,
У исти видјели тичије гњездо па се мучили једно за другијем ко ће се попети да га дохвати. Сви се залуду мучише па и Јан два ј
„Не бојим те се!“ издрије се Јан, ама издрије се као помаман, а у исти мах крочи десном ногом назад а из џепа истрже го ножић па замахну њим.
Он је размјерио то према њихову добу и ћуди. Све је то текло просто и природно без натеге. Он је исти налазио велико уживање у тим састанцима с дјецом, јер је осјећао племениту радост предавати своју умну тековину тим
Послије онијех сердаревијех ријечи нико не проговори. Он исти гледаше замишљено у огањ, држећи одигнуту напуњену лулу, коју заборави приждити.
Синовац му Марко, видећи то, саже се, дохвати угљен и метну на дуван, па му рече: „Пуши стрико!“ Затијем, исти Марко, протегну се, па рече: „О, људи, што ме рамена боле!“ „Богами, и мене!“ дода бркоња Радоје.
Тако су исто вечеравали крај њега; њега је исти тај човјек залуду видао. „Е, сад ћемо!“ рече видар извадивши из торбе неки завежљај. Сви се дигоше и окупише око њега.
„Пејо!“ зовну она и другом. Пејо извуче руку испод струке, па је преви под главом. У исти мах уздахну дубоко и затвори очи.
Сердар љосну плећима на пустину, као мртав. Као прољетни ћух вјетра, тако силни уздах оте му се из груди, а у исти мах двије крупне сузе скотрљаше му се низ образе. Дисао је као што дише човјек кад је у највећем трку.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Кад их све сагледа и многе међу њима позна, онда се, као од чуда, прекрсти говорећи: „Анате вас мате било!“ У онај исти мах оне све прсну куд која, а он спадне под орах, човјек као и прије што је био.
Газда (опет пита...) и води се као горе исти разговор, а све једну по једну „кошницу“ придиже и упућује у заклонак. Тако их све дигне.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Послије некога времена отиде онај исти ђаво, те уђе у кћер другога већег цара, који је био комшија с овим. Ударе свуд по царству тражити јој лијека, а кад не
Послије некога времена дозна најмлађи брат на чардаку да се браћа његова и оно чобанче онијем ђевојкама жене. Онај исти дан | у који се најстарији брат вјенчавао, он узјаше на вранца, па баш кад су сватови из цркве излазили долети међу
” | Кад он ово чу, од страха паде на земљу и као заклан заспа. У та му исти час дође опет на сан оно исто дијете говорећи му: „Ти си устануо, умио си се, обукао си се, кренуо си на пут, и работу
Кад она виђе, извади једну длаку из главе, те баци и они исти час узрасте страшна гора да не знадоше просци ђе ће ни куда ће, но тамо амо те за њом, а она опет далеко им одвојила,
Кад то виђе царев син, извади нож иза паса, те сам себе уби, и обоје мртви на земљу падоше. У ови исти час — Божја воља!
” Она се зачуди шта то може бити прихвати штап у руке, и тек што га поче превртати преко прста од руке, у они исти час она се прометну овца, и поче кроз кућу блејати.
Тек што у ову авлију уљезе, остаде и он и коњ му и пас мутав и окамени се на ономе мјесту ђе се нашао. У та исти трем замути се брату му бочица воде, те он јави оцу и мајци да је његов брат а њихов син мртав, и да га иде тражити;
брат а њихов син мртав, и да га иде тражити; те он од мјеста до мјеста, од града до града, док нанесе га срећа у онај исти град и пред царев двор. Када га пар угледа, ухвати муштулук шћери говорећи јој: „Ево ти мужа!
Кад муж њезин отиде, она ти богме у та исти час дозове слуге и нареди им да сјутра зором одведу ову сироту ђевојку као у прошетњу у једну оближњу гору, и кад је у
Послије некога времена отиде онај исти ђаво те уђе у кћер другога већега цара, који је био комшија с овијем. Ударе свуд по царству тражити јој лијека, а кад
У исти час ето ти чуда! Долети цар змајски са својијем змајевима, цар соколовски са соколовима и цар орлујски с орловима, па с
те почеше по гори брати некаке љековите траве, па дадоше младићу да пије, а другом му опет намазаше очи, те у они исти час стече вид очињи и разговор десет пута љепши и бољи него ли је пријед имао.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
него са вољом сваком и журбом на то притеците, да бисмо једно били сви, исто мудрујући, исто помишљајући, које један исти пастир напаса и води и као нека златна верига једни за друге везани, један другога држите се, и у једно саудите се
А и када сте на путу, па од тога болујете, лечите се на исти начин. Треба над овим веома бдети, ум чувајући, знајући да је противном лако на њих наићи и до пада довести, што не
буду једно и исто, дишући законом љубави духовне, исто мислећи и као једнодушна браћа, ваистину, која су се сакупила, исти јарам Господњи вукући, свесрдно и један другом у миру и у потребној послушности и поштовању покоравајући се, да и међу
У исти дан и богодана му супруга, госпођа бивша све Српске земље, Ана, и она прими овај свети лик, и наречено би име јој госпо
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Погледај само ову данашњу младеж! ИКОНИЈА: Не можеш ти с њима у исти чабар. Ако ниси прегуро триесту, нек нисам која сам!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Може један исти човек у једном послу право мислити, а у другом — врло криво; на прилику, Турчин вели да од бога не ваља човек да бежи,
Тако, оно исто с чим је он био наумио да ме од мога пута одврати, мене је на исти пут метнуло и упутило. Да ми дâ познати шта је туђинство и туђ хлеб, одведе ме у Тамишвар и даде ме једном мај-стору
„Немојте сваком духу веровати, но искушавајте је ли од бога” — учи нас исти они који је из прсију спаситељеви[х] мудрост почерпао, Јо[в]ан Богослов. Како ћемо и[х], дакле, искушавати? Ево како.
На исти начин, о чем год мислимо расуждавати, не ваља се нимало страшити, него сваку сујеверицу одбацити, слободно приступити
дна и до данас, како гди видим дете при сиси, споменем се моје милостиве и предраге матере, која ме је на исти начин при матерњим прсима држала и својим млеком [х]ранила, оживи жеља моја за њом, колико да је данас умрла, крв
Он исти, игуман будући, начне нас питати. Игуман: „Откуд сте ви, децо?” Ја: „Из Баната.” Игуман: „А далеко ли сте накањени?
А знаш ли шта си ми неки дан из оне руске књиге читао, да и између свети[х] отаца било је свакојаки[х]; кад су исти они који су на првом сабору Арију проклели, нама[х] после сабора предали цару Константину више него сто меморијала
У исти дан било је по обичају „умовеније ног” и служили су с митрополитом множество архимандрита и игумана. По служби, пре нег
Ово на расужденије чувствителним и человекољубним срцам дајући, уздам се да и они исти који толико не маре за моја прикљученија, сматрајући на причину која ме к томе убеждава, неће за безместно судити што
И сад кад помислим они случај, ужасавам се каква је ужасна вешт предрасужденије! Они исти младићи, моји вршњаци, које сам мало пре с не-исказаном радостију гледао, колик’ да су ми мила браћа и сродници, како
Први дан марта месеца дође у исти дом гди сам ја, на квартир, један од наших свештеника из Хорватске и у разговору каже ми да је дошао куповати нужне
Кажу нам к тому да они свештеник води за ђака свога синовца. Тај исти дан пригоди ми се и други случај који ме здраво уплаши. У церкви смо на литургији, кад ето ти улезе млад момак.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Фране, него чак и у Зврљеву, нико никог не зове правијем презименом ни правијем именом, него свако чељаде има надимак. Исти фратри, иако су, послије бога, највише штовани не могу измаћи томе народњем крштењу.
Не само што сваке боговетне ноћи понављаху исте мисли, него понављаху исти истовјетни низ ријечи, тако да им дјеца научише напамет те разговоре, баш као какве молитве.
бјеше свом главом мањи од брата, али кад би Кушмељ обријао брке, па му се надули образи, шија, трбух, и — сапи, био би исти фра-Брне. — Бижмо у кућу, е помете! — рече духовник, па дода с прага: — Ваљен Исус! — Вазда Исус и Марија!
— Евалај ти га! — А шта ће се, дуовници! Божја је воља да човик мора исти докленка је жив, па се не знам шта догодило! Али, вирујте ми, ја сам још изван себекаре.
Ти не смиш ни трена спавати посли подне, ка шта ти је ликар река. — Не ваља ми исти, не ваља да спавам посли ручка ка шта сам навика има тридесет година, онда шта ће ми живот! — вели Наћвар љутито.
Одлази! — Оћу, оћу, кад велиш! Оћу, одма, на ма’ с ови исти стопа! Зар ја тебе да не слушам, а? Збогом. Кушмељ отиде другијем лактом тријема, па наишавши на отворену трпезарију,
Тек што вра закуња, осјети да се часовник на десној стијени уставио. У исти мах угаси се кандиоце на другој страни и други часовник преста куцати.
— викну стриц. — Ко је то исприд врата? Бакоња се тргну, те кад повуче врата себи, ударише га у чело, а у исти мах зачу се више гласова. — А, дите моје, ту ли си? — вели Кушмељ. — Иве мој! — викну Кривица, одјевена као невјеста.
А шта ники кажу да је вратар полудија!?...“ Кад стриц заиска штолу, Бакоња махну руком странцу. У исти мах Тетка се упути к вратима, вичући: — Оди Пивалица, оди! — Ваљен Исус, дуовниче!
Валимо те, боже, оће ли се разидити до колико? — пита Крсте Бакоњу, који му не одговори, но уђе к стрицу. — Одма, с исти стопа да иђеш у варош да понесеш фра-Бони једно писмо, а адвокату друго. Узећеш једнога товарнога коња, па га осамари.
А ви уморни, господине? Путујете из далека? У исти мах промоли се кроз прозор сушта Машина глава, али млађа готово за двадесет година, па је одмах нестаде.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Спуштених очију, а зрело и, у исти мах, младо се њишући у бедрима, Симка донесе каву, и тако, још брже, али као и пркосније, изиђе.
Друкчији је њему овај, сваке године исти дан. Могао је бар паре да затражи. — Коњи ће покидати амове! — каже Никола, поново промоливши главу кроз одшкринута
— Ђорђе, дај овоме пет стотина дуката, и да га моје очи више не виде у кући. Губите се, нећу исти ваздух да удишемо. За њима врата остадоше отворена. Ветар јурну у собу. Псето лаје љутито и изгубљено. ...
Ниси ти ништа бољи од Ђорђа Катића. Шта ти ја могу? Јаловак си. Сви сте ви исти, сунце вам, мајку вам, бога вам божјег, све вам...! Тола клону поред огњишта.
Шапутале су, а. он се правио да спава и чуо сваку реч. „Видим, твој Лука увек исти.“ — „Исти. Дође у постељу само кад му наредим. Као што га у воденици видиш, такав је и у постељи. .
Шапутале су, а. он се правио да спава и чуо сваку реч. „Видим, твој Лука увек исти.“ — „Исти. Дође у постељу само кад му наредим. Као што га у воденици видиш, такав је и у постељи. .И оно ради као да ујам узима.
Држећи печат у испруженој и подигнутој руци, Аћим га загледа. И остали га окитише очима. А онај исти довикну: — Аћиме, ако бога знаш, покажи нешто веће, мало крупније даје! — Па судница је већа. Ми не дамо у њу да уђу!
— Иду ли? — упита тихо. — Нек иду! — ошину га Аћим презриво и сажаљиво у исти мах, па седе поред здепасте касе коју је прошле године купио у Београду и поклонио општини.
скеле везивали, јер тада је брест био на обали Мораве, па касније коње, а још касније, Василије је Лазара обесио о тај исти брест, а његов син под Милошем Обреновићем церовим младарима тукао је Преровце по крстима и туру, и сада, то село око
браду, тамну, која га је увек подсећала на купинов лист прикачен да скрије лоптицу подваљка, види и прљав кожух, онај исти кожух који је професор имао и када га је Аћим довео њему да га упише у први разред.
дан урезао на нешто омршавелом дугуљастом лицу с косим, густим обрвама изнад крупних и црних очију, тај осмех је исти и кад је сама у пословима и кад њиме срета Ђорђа и Аћима.
Љутио га је тај стални и увек исти осмех. Она, сигурно, зна ко је он и што у нераду, као апсеник, сачекује ноћ у соби са шареном, поткорућеном таваницом.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— према њој полете чичак, а девојчица се следи. »Јој, сада ћу још и рогове стећи!« помисли и ужасну се. У исти час прође јој главом мисао да би могла брата истурити пред чичак, и избећи несрећу. То је још више ужасну.
Лист јасена подозриво ослушну шта међу собом шуми брезино лишће, али оно је шумило исто што и остала зелена браћа и на исти начин треперило на ветру.
»Мора да ми се приснило?« —помисли јаје, али онај исти глас поново рече: — Хоћу напоље! — Па, добро, пустићу те! — рече јаје помирљиво. — Али најпре реци ко си?
— Принцу је опет досадно! Чак и када му се син родио, и када Му је жена побегла, на принчевом лицу био је исти израз. Мучила га је иста досада, иста туга. — Можда принц чезне за већим царством?
Како да зна? Око њега била су пола налик на она која је оставио, исте куће, исти луди. Једино врх Снежне горе који се беласао у даљини био му је непознат.
Нико ни да се осврне ни да подигне главу. »Приснило ми се!« помисли дечак, али онај исти глас настави да запомаже: — Спасавај, шта чекаш?
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
наилазе од Саве и дрхтуре изнад високих зграда на Обилићевом венцу па се кидају на прамење, безазлено и злослутно у исти мах.
Необично у тој материји било је то што је изгледала нематеријално, сва од тамног сјаја, прозирна и непрозирна у исти мах. Могла је настати од прашине нролазности коју је слепила људска патња или од отпадака страве измешане са светлошћу.
У исти мах му је ваљда било и жао младића па му је обећао да ће га, кад обојица буду у смрти, даривати невидимком какву пожели
Кад xоће да их схвати, гледа им у лица и све му бива јасно јер су им изрази готово исти као и у оних које је добро познавао.
На овом данашњем свету срџба се исто показује као и на оном давнашњем, јер све још има исти вид: и лукавост и глупост, и моћ и немоћ. (Изгледа, само, да је доброте увек мало, или се једино она скрива.
Кад је Милош чуо причу, опоменуо га је да ни у оданости не ваља претеривати. Да ли и сад исти Милош мисли тако? Да ли би сад могао да поверује да га исти Јован напушта?
Да ли и сад исти Милош мисли тако? Да ли би сад могао да поверује да га исти Јован напушта? А можда они нису више исти Милош и исти Јован? Мучио се.
Да ли и сад исти Милош мисли тако? Да ли би сад могао да поверује да га исти Јован напушта? А можда они нису више исти Милош и исти Јован? Мучио се. Приближили су се Београду, препознао је, под Авалом, шуму кроз коју је често јахао.
Да ли би сад могао да поверује да га исти Јован напушта? А можда они нису више исти Милош и исти Јован? Мучио се. Приближили су се Београду, препознао је, под Авалом, шуму кроз коју је често јахао.
Готово у исти мах, каже низамима, на турском, да се не опиру. Сима терџуман види, и не први пут, речи како делују, своје речи како
Васа му је узмицао, да не буде стигнут пре времена, и то је било све. У исти мах, није веровао да се може узмаћи и зато се понекад трзао.
То се време дуго чекало. Ако дође, питали су се Срби, а доћи ће тврдили су. Тако су готово у исти час исказивани и сумња и вера.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Нејасна носталгија и неизвесна туга умарале су њену крв и њено тело, који су били онаки исти као крв и тело у љиљана.
Све је тамо било као и пре. Али он не беше више онај исти; и сунчане обале веселог и страсног Јонског Мора није могао да позна! Болно, он стиште очи и погледа у се. И, гле!
А наших срца један исти звук Бележи дражи и времена хук... Јер ми смо давно, верна драга - је ли? Искидали конце што нас вежу За простор,
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Убрзо иза тога увидех да и за бројеве 8, 15, 17 важи исти такав однос. Мало по мало нађох још неколико таквих бројева.
Док су они тако говорили, пришуља им се један кириџија, зван Антракс, са својим магарцем, исти онај који је доцније у познатој парници о сенку тог магарца получио светску славу.
Абдерићани не послушаше савет мудрога лекара, па осташе исти као и дотле. Не само да се испунило све што је Демокритос о њима говорио, већ превазиђоше сва његова претсказивања:
Због тога они нису предмети стварног сазнања. Такво сазнање могуће је само о оном што је, само по себи увек на исти начин такво. А оно што посматрамо, то је само објекат нашег схватања, изазваног нашим чулима.
Да би оно наступило, потребан му је покретач, а овоме један такав исти. На крају тога реда налази се непокретни узрок свих кретања, први покретач, праискон свих кретања.
Морам, пре свега, да се запитам, имам ли права да га, као што чине неки познати историчари филозофије, ставим у исти ред са два највећа грчка филозофа; смем ли га са њима упоредити?
Како нам то показује списак његових дела, што га је саставио Диогенес Лаертиос, он је био у исти мах и геометар и астроном, и географ и физичар, и метеоролог и зоолог, и анатом и лекар.
Краљ, стасит, леп човек, заузе место у средњем од намештених престола, десно од њега седе његова сестра, и супруга у исти мах, слична по лику своме мужу и брату, бујна хладна лепотица; лево од краља седе његова ћерка из првог брака,
Све се, дакле, слагало да не може боље бити. Обдарен генијалном интуицијом, Аристархос беше у исти мах и врло критична духа, па је зато био у стању да без икаквих предубеђења испита и све замерке које би се могле
зауставио небо звезда некретница, а Земљу упутио да се креће по кругу, нагнутом према небеском екватору, и да се, у исти мах, обрће око своје осе“. Друго сведочанство потиче од једног још јачег сведока, од Архимеда.
„Па знате“, рече он, „ја нисам светитељ“. „У вашим годинама нисам ни ја то био“. „А кад бисте знали што је онај исти језуита себи дозвољавао?“ „Е-е?“ „А мене потказа због једног пољупца!“ „Пољубац је само знак питања“.
расуту његовом призмом у своје елементарне боје, скупио опет помоћу сабирног сочива, и тиме добио опет белу боју. Исти ефекат добио је када је то сабирно сочиво заменио призмом која је била потпуно једнака оној првој призми, но била
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Не бих ти могао тачно рећи — одговори први — нисам прибран; али имам тај утисак и чудим се да ти немаш исти. Уосталом, размисли и сложићеш се са мном. Као и Сирано, Жером Коањар одскаче дубином ума.
осећа дете кад га буди сунчани зрак и славуј, колико сам се пута напрезао да замислим: како опет кроз сан слушам онај исти жумор свемира и осећам сав онај, буран, пун страсти дах зоре пролећа, кад је ваздух сав од мириса и од цвркута, зујања
То вече позвани смо на банкет, који су нам приредили новосадски ратни богаташи; они исти што су, у међувремену кад ничије војске није било, разграбили сав петроварадински плен, заостали материјал немачке
Тај исти рођак дочекао ме је сад први и пре уласка у кућу изнео страшне, срамне оптужбе. Сад све знаш, побратиме, и сад можеш
Разочаран и огорчен вратим се натраг у собицу. Како сам одшкринуо врата, дочека ме опет онај исти продирни и презриви поглед из крајичка оног одвратног ока командантова, које бих са ретким задовољством ноктима
И Правда. А је ли правда кад се за ту отаџбину једни исти крваве неколико ратова, док други исте те ратове искоришћују?
Тако га је некако благо, меко и људски (четвртог дана) ословио исти онај цивилни полицајац, чије је лице угледао оног вечера према малој, џепној електричној лампи кад је изговорио ону
А плашљива, нејасна, нека мрцварена нада синула би да још брже умре и тако све до пред вече кад је журно ушао онај исти дебели цивилни полицајац, позвао га да устане и казао му просто: „Свилару, слободан си, идеш кући.
је дотле само понекад осетила, не само да се наједанпут стишао кад се умешала у хуку оне миришљаве реке, него се тај исти немир сместа претворио у нешто одлучно до раздраганости, до прелома, нешто тако одлучно после чега се улази у нов
Да уклони ову грозну слику, госпођа Леђенски се нагло окрете назад. И у исти мах један висок, елегантан и леп господин отменог изгледа, збуњено скиде шешир, па је испрекидано и неразговетно одмах
Ја скочих и упитах ко је, али у исти мах онај неко паде на моје груди. „Слободна сам, слободна сам, твоја сам, спашћу те“, говорио је и грлио ме тако
И кад ја, тако ухваћен, онај исти спремљени израз, хтедох управити њој, она се наједном и на мој ужас прекрсти са одвратношћу. Она беше видела све.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
у те очи, које су ми, онако у изокренутој слици, с обрвама под собом и подочњацима над собом, долазиле чудне и нове, у исти мах и добро знане и сасвим непознате.
Држим да никада једна од њих није помислила или осјетила нешто што у исти мах није осјетила или помислила и друга: и човјек се у чуду обазирао, као да се жели увјерити нису ли те двије духовне
Хтјело ми се нечег новог, дотад неосјећаног. Све у мени је жудило за некаквим открићем, стрепећи у исти мах од његовог објављења које се нејасно наговијештало.
великим” и „безграничним” — и опет није него атом нокта неког бића још вишег реда; а ово, са своје стране, долази у исти такав однос према једном још вишем свијету. И тако без краја и конца.
Тај исти пијетет захтијева да језива фотографија на којој је ретуша драгој умрлој особи наказно изобличила уста и нанизала јој
И било ми је у исти мах и мило и криво: мило, јер сам у том тобожњем распору и ја стајао на бакиној страни, а криво зато што сам био
А све је то, прилагођено Егидијеву тромбону, добивало однекуд исти израз и исту вриједност: што је год изрицао, Егидијев је тромбон изрицао аподиктички, не допуштајући ни најмање мјеста
Зар јој није довољан онај један таленат, и зар није у њему цјелокупна она? Имао сам отприлике исти утисак као кад би за какво велико сликарско дјело запитали да ли, поред тога, има под оквиром монтирану направицу која
Умјетност је у исти мах и најнаивнија и најпрепреденија од људских дјелатности. А умјетник — препредена наивчина, прелукаво дијете.
Једно угодно филантропско иживљавање, једна права мала страст. А у исти мах, и једно госпојинско друштвено натјецање. Неки од мушкараца из трупе нађу какву нижу привремену зараду.
Веза с опћином и с мјесним угледницима био је Густе, чиновник у дједовој агенцији, онај исти на коме се дјед искаљивао због сталија и контрасталија. Ујутро га је сам шиљао тамо и грдио га што још не одлази.
А све из оне луде бојазни да субесједник у себи не рекне: „Види! Увијек је остао исти!“: из оне инфантилне скрби за озбиљност, из оног пубертетског страха пред неозбиљношћу, који већини људи остаје једно
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Овце, од страха, јурнуше на ограду и тиме надражише курјаке, те се један од њих залети први и скочи на чатал. У исти мах севну секира према месечини и лупи у курјачку главу, која беше наслоњена на врљику.
очекивао да види иза овога прозорчета, указа се неко мало, уско, а дугачко одељење, на коме беше само један, овакав исти прозор, као и овај изнутра.
дететом плакао, и сад му се учини да осећа оно исто, што је и у детињству осећао; учини му се да је и он сам онакав исти, какав је и у детињству био... Откада памти за себе, никада му још нико није тако отворено у душу загледао...
»Сад овога тренутка беху два човека жива, беху оваки исти као што сам и ја, и гле...« Пантовчеву главу дохватио пламен, згорео сву косу и по кући се просу задах...
— Будан је... нешто шушка, јамачно се спрема... У исти мах зачу се неки узвик споља. Митар истрча из куће, довикнувши оној двојици: — Пазите!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Он је онај исти што ти је кћеп одвео био, ја сам га одавно познала. Цар одмах зовне ашчибашу, и нареди му да му доведе јабанџију што
Послије некога времена дозна најмлађи брат на чардаку да се браћа његова и оно чобанче онијем ђевојкама жене. Онај исти дан у који се најстарији брат вјенчавао, он узјаше на вранца, па, баш кад су сватови из цркве излазили, долети међу
У исти час ето ти чуда! Долети цар змајски са својијем змајевима, цар соколовски са соколовима и цар орлујски са орловима, па
да му се спреми ручак од, меса, али, чим први залогај поје, скоче двојица људи (то бјеху његова два брата, који исти овај час оживише) те га убију, узму коња, златну јабуку, очев трс и дјевојку, па бјеж̓ кући.
Тек што у ову авлију уљезе, остаде и он и коњ му и пас мутав и окамени се на ономе мјесту ђе се нашао. У та исти трем замути се брату му бочица воде, те он јави оцу и мајци да је његов брат а њихов син мртав, и да га иде тражити;
брат а њихов син мртав, и да га иде тражити; те он од мјеста до мјеста, од града до града, док нанесе га срећа у онај исти град од пред царев двор. Када га цар угледа, ухвати муштулук шћери говорећи јој: — Ево ти мужа!
“ И гле, баш умријети! Најпослије дође најстарији лекар и каже да му се не може помоћи. Управ исти дан стајао је и један малар крај мора, кад се по мору провезао брод и ђевојка, и он наслика онако скупа брод и ђевојку
Послије некога времена отиде онај исти ђаво те уђе у кћер другога, већега цара, који је био комшија с овијем. Ударе свуд по царству тражити јој лијека, а кад
— ноге и руке (шчепаше га за четврти) чимбур — јело од јаја чипчија — човек који живи и ради на агиној земљи чити — исти читлук — пољско имање чифт — пар џара — „земљани суд за масло или уље” џевап — одговор, разговор џенет — рај
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
И та песма носи мени нове дане, Мада су к'о јуче и сад стари зраци, Док над мојом главом исти су облаци. И та песма носи мени нове дане.
И разумедох пут што се не мења, Стари загрљај човека са смрћу. Био сам миран што сам сазн'о тада Да је свет овај исти однекада, И да ће такав и остати вазда: Да вечно пати с унутрашњег рада, Да залуд траже оног ко га сазда, И коме иду
Крвљу се умаза сав, векови да му се чуде, И реч је оков'о, први да у злу буде. Ал' цар погреши. Јер исти пут Не води слави, него ужасу. Небо и земља немају кут За Сина новог сад да га спасу.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Тај исти коњ је био крив за повреде мога брата од којих је он и умро. Био сам сведок трагичног догађаја и мада је од тада прошло
Чак и приметим ако није избалансирана. Било шта да је, нема разлике, резултати су исти. На овај начин сам у стању да брзо разрадим и дотерам замисао, а да ништа не додирнем.
Обузело ме је очајање. Међутим, прикупивши сву снагу, направио сам трећи очајнички покушај али резултат је био исти. Мучење настало због задржавања даха постало је неиздржљиво, завртело ми се у глави и почео сам да тонем.
Одмах сам је извукао. Поновио сам исти поступак више пута и метод се показао непогрешивим. Када су моји другови, који упркос доброј опреми, ништа нису
проводнике са калемом великог пречника а довољно раздвојеним да би расподељена капацитивност била мала, чиме се у исти мах спречава велика концентрација набоја у било којој тачки.
Свет није био спреман за њега. Био је исувише испред свога времена али ће на крају ти исти закони преовладати и претворити га у тријумфални успех. ВИ.
Очигледно је да се природне и вештачке сметње простиру кроз земљу и ваздух на потпуно исти начин, и да и једне и друге могу да генеришу и хоризонталне и вертикалне електромоторне силе.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Највише ме је занимало усаглашавање или ”штимовање” гајди. Нисам ни сањао да ћу неколико година касније тај исти посао обављати електричним колима.
извирала из ока и слала наоколо зраке - пипке на околне предмете и да преко зрака-пипака видимо околне предмете на исти начин као што те предмете осећамо преко чула додира.
Ускоро је и старији пар путника ушао у исти купе, поздрављајући се са мном врло пријатељски, готово на дирљив начин.
Тада нисам знао за разлику између Њујорка и Џерси Ситија и сматрао сам да су они један те исти град. Мислио сам како велики простори Сједињених држава морају бити прекривени стотинама оваквих места и како у тим
Било је очигледно да су ови исти дечаци, који су ме малопре вређали и исмевали, сада били на мојој страни и бранили ме од полицајца.
Чинило ми се скоро немогуће да се једно обично српско сељаче сврста у исти ред са студентима који су по много чему личили на младе аристократе.
И то моје мишљење потврђивало би се сваки пут када сам себе упоређивао са оним младићима у Творници који су радили исти посао као и ја. У томе су сви они били бољи од мене. Међутим, у једној ствари, мислио сам тад, ја сам им измицао.
Необично је личио на св. Саву на икони у нашој цркви у Идвору. Исти снежни праменови косе, румено лице и блажен поглед који је зрачио из два сјајна плава ока.
Они су се слагали са Џимом који им је рекао да сам ја “паметан деран”. Употребио је исти израз као и моја ”вила” на обалама Делавера када бих јој добро издекламовао нешто на енглеском. То је био добар знак.
Џим је био практичан човек и набацивао је своју практичну мудрост на исти начин као што је убацивао угаљ лопатом у ватру испод својих котлова.
Неки бруцоши лежали су поред мене и рукама чврсто држали штап на коме сам се ја налазио. И како је исти толики број бивших бруцоша држао штап, судије су опет прогласиле борбу нерешеном.
”Сваки Ваш колега понашао би се на исти начин”, - завршио је свој коментар повереник Колумбијског колеџа - ”или не би био вредан титуле Колумбије.
Ћипико, Иво - Приповетке
Кроз конопље бродова фијукне удар ветра и у исти час затресе гранама оближњих дрвета. Звиждук и шуштање гдекојег сухог листа губи се негде у висини, праћен тугаљивим
— Мичи, скоте, јер си погинуо! — разједи се Турчин и удари га бичем по образу, па се исти час маши за револвер. Спасоју сину мисао освете, пусти узду, одмаче се, и у тренутку састави. Пуче из џевердара.
Задовољна, једнако се надвирује, а кад маче свијећу да пође, у задњи час дуге трепавице задрхташе на исти начин као када за ведра дана, изненада, у грму нешто шушне и тек примјетљиво у сунце полети, па испод њих фрцне живљи
као нигда досада, пригиње главу и подвргава се своме удесу; очима потражи Лазу, као да хоће да се увјери да ли и њега исти осјећај прожима.
Радећи снатри, и тако јој вријеме брже пролази.... Давно је већ на шкољу, и увијек овај исти начин живота. Заправо рећи, она друго не би ни тражила да није везана уз човјека који јој не да нигда мира и држи је
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Затворен и у исти мах активан, кућни и варошки простор који поставља ограничења не само на кретање него и на држање тела Станковићевих
То се нарочито добро види у случајевима кад исти природни језик налазимо у двема културама. Не треба тражити бољи пример од српског језика.
Само што је он у исти мах и најхерметичкији српски песник. Као што је познато, од француског симболизма, од Стефана Малармеа, херметизам је
И новозаветни љиљан, симболички преносилац благе вести да је Христос зачет, у исти мах је само биљка израсла из земљине утробе, али је реже жртвени нож.
Оне лепоте за коју верујемо да нам је једино поезија, једино уметност може дати. Али не можемо а да у исти мах не приметимо да та објављена песничка лепота има нешто тајанствено, што нам се отима, што измиче нашем поимању.
СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ДВАДЕСЕТОГ ВЕКА ПЕСНИК „СТРАШНЕ МЕЂЕ“ Неко је већ рекао да Јован Дучић није само песник него у исти мах и критичар. И то изврстан.
Али, мало би му шта од свега тога пошло за руком да у исти мах није убрзано мењана (и да је он сам није мењао) српска синтакса.
Има у овим песмама нешто од класичне лирике, и у исти мах нешто неочекивано ново. А не само у ове, него у све три групе песама уводи нас прва од јутарњих – „Прича“.
судбину за време рата и путовање из Русије, па преко Јапана и Енглеске описује код свог пријатеља Сиба Миличића на исти начин као и раније код Биримца. Остала путовања Сиба Миличића подударају се потпуно с Чарнојевићевим правцима пловидбе.
Све се то још разговетније опажа у једном раније наведеном примеру, где је песник у исти мах испуњен сопственом чежњом да јутро сване и чежњом самога јутра да сване: ,,[ја сам] пун чежње јутра да сване“.
Наиме, „навукох на себе небо као кабан“ иде у исти ред као и слика људи којима су главе обвијене „у видике ко у саруке“, у претпоследњој песми Откровења: Недоглед, гле,
У њој се, по свему судећи, подразумева, али не именује, онај исти предео с реком и језером, у деволској долини, у коме су у осмом веку живели Набор и Управда, ликови из Бурлеске
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ЖИВКА: Ето видиш! А не иде то ни као што ти мислиш, зете. Треба и пет и шест пута ићи на исти праг. Уосталом, видиш да су напољу и неке демонстрације, па ко зна да нису министри можда и због тога збуњени.
А је ли, бога ти, Рако, знаш ли ти зашто госпођа купује тако много данашњих новина, и то све овај исти лист? РАКА: Знам, дабоме! АНКА: Зашто? РАКА: Изгрдили су је у новинама, па хоће да их купи све да не би свет читао.
НАТА: Дозволите ми, молим вас. ЖИВКА (подметне јој): Ево баш, помиришите, кад вам је толико до тога стало. НАТА: Исти мирис и иста боја, розе... Отворите слободно, отворите: није то мени ништа непознато; добијала сам и ја таква писма.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
написан је роман о Софки, а највише о удаји њеној, којом она не само да мора прећи из једне у другу породицу, него у исти мах са високога (хаџијског) места које јој је припадало у једној варошкој култури силази на периферију.
Врање Станковићево заправо јесте и у исти мах није што и збиљско Врање с краја прошлог века. Јер је ово друго грађа из које је створено оно прво; друго је
Да свега тога нема, не би била могућа ни она већ гласовита Софкина удвајања, када се, понирући у своје тело и у исти мах га посматрајући као да је туђе, осећала „двогубом”.
Али чији утисак? Томча, који је из собе побегао у мрак, свеједно није ни ту сам: у потаји га прати и помно осматра исти онај Миле, и то Миле још једном у дечачком узрасту.
изглед без разлога, а заправо ради контрастирања - дометнуо како је „напољу хладан и влажан мрак“, па опет продужује исти онај прекинути опис.
када је отац послао гласника као најаву јунакињине удаје, писац у приповедној садашњости бира управо тренутак када тај исти отац усред ноћи одлази оставивши јунакињу саму; нешто касније, када је желео да нас врати у још даљу прошлост, све до
Али у исти мах све до ИВ, у нешто мањој мери и до В главе - до оне уз варирања понављане реченице „Било је то пред Ускрс” - догађа
Најзад, добија се утисак као да је Станковић, кад се по други пут вратио писању романа, у исти мах одлучио да крене потпуно супротним путем, одбацивши два ранија решења.
посматрања постепеног сливања двају ретроспективних момената у јединствен проспективни ток могло пратити како се у исти мах губи потреба да се субјективни угао гледања мотивише помоћу јунакињиног сећања.
бар једним делом јасно одакле у Нечистој крви долази она стилизација описа као да је то што јој се дешава за Софку у исти мах и изненађење и нешто што јој је познато, што је тако рећи унапред доживела.
Као што почетна формула „био једном један цар” отвара поглед на свет бајке, па у исти мах функционише као део текста и као метатекст.
и тумачи, или барем већина, а међу њима и они који су у похвалама знали јаче да притисну пером, упућивали су у исти мах примедбе синтакси и једанпут уже, други пут шире схваћеној композицији.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
„Опрости ми, млади брате, Веруј, нисам хтео. Ласно ј’ теби новом бојом Поновити рад, Насликати такав исти, И још лепши „Над“. Платну дајем оно чим се Груди прелише... Ал’ из душе нек’ ти живот Над не избрише!
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ЕВИЦА: Он ме нигда није терао радити, али ја сама имам вољу. ФЕМА: Ето ти, исти отац! Тако је и он имао то лудило у глави да ради, па да ради.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
ИВ ПОЧЕТАК ПУТОВАЊА Шта је то што се у дну песме крије Кад исти дар негде је јутро а негде ноћ мира? О даљино сна где југ влашиће свира Скриј ме од слепог камена који у небу бдије.
одблеска који упознаде Испражњен југ и посвећене руке Сјајем нове звезде за прастаре муке Кад пакао је љубав и исти огањ гори У злочиначком срцу и на гори. Биљко, помешаност смешну земље и воде Кажњену блатом, благо презри цветом.
Петровић, Растко - АФРИКА
Где год падне поглед види се по двадесет, по тридесет њих у исти мах, а наслућују се хиљаде, Јата птица, што лете прецизно, право, као стреле изнад њих.
Па тај је допратио мог пријатеља из Бобо Цуласа. Лопов најгоре врсте, и ја га само чекам у Бобоу (где исти господин рано сутра одлази) па да га стрпам у помрчину (хапс)!
Црнац, који изненада избија на светлост веранде пред нас, црнац је белаца: исти црнац кад се са веранде врати у ноћ, док иде по јела, само је црнац ноћи, дивљине и бескраја.
Певају болну очајну тужбалицу девојака које ће хипопотам појести. Али оне су и срећне у исти мах, толико срећне, јер су оне његове невесте, његове кћери, његове матере; њега који је најлепши, најмлађи,
У зору долазе они исти младићи и односе их. Трчим за њима разнежен њином детињском лепотом (моји пријатељи ми се смеју) и дајем им још две
је црнац бедан, покварен, и нижи створ, и ја га презирем исто колико и други бели; само што ја знам колико су и бели исти гад и поквареност.
Ја сам увек још човек међ људима. Сви су исти за мене, и ја сам као сви други за остале.“ Ћутали смо, и с часа на час ме је само задржавао руком да припазим на
располаже присвојним генитивом; сам појам толико им је стран да чак, и кад науче наше језике, изражавају га и даље на исти описан начин: „Ово је за мене, ово је за тебе; хоћеш ли чашу што је за тебе, или ону што је за мене?
да има четири краве, он памти да има краву белу, краву тамну, краву малу, краву врло рогату, и сву осталу стоку на исти начин.
осећали црне демоне око себе, и који као да су рукама шибали по звездама; али у свима њима жеља, луда жеља, да буду у исти мах и на небу и на земљи, вукла их је овим дивним женама.
их сличним ономе архаичноме Аполону кога су Грци добили из Египта, и који је био, као небо и земља, и човек и жена, у исти мах.
Онда опет сви играју у исти мах, вртећи се свако за себе; чак и деца — падају у занос али не греше покрете. Жена коју додирујем за раме, чинећи се
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
код Зајечара це дешавало ово: 16 јула потисне Осман паша Лешјанинова предња одељења код Великога Извора, а 17 (дакле у исти дан кад су Хафис и Сулејман почели нападати на Хрватовића) продужи нападаје и тако се примакне Зајечару да је већ и
ово садашње безбрижно ћеретање са оним забринутим ћутањем и напрегнутим осећајем страшнога ишчекивања с каквим су ови исти људи пре једног сата улазили у борбу. Иста опасност, а како разно расположење! Откуда то?
и почиње их разумевати тек онда кад је похватао у њима толико логичних веза да их (начела) већ почиње усвајати, па у исти мах, кад их је потпуно разумео, он их је већ и усвојио као своја начела.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Исто небо тамо горе, — Истим миром цвет мирише, — Иста земља испод мене, — Само један гробак више. Исте горе, исти лузи, Које гледах тол’ко пути; Ал’ то негда све збораше, А сад — ћути, страшно ћути...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Радовали смо се што је бар неко од нас закорачио у своју земљу. Нисмо ни слутили да ће тај исти Кајмакчалан доћи на крају и нама главе.
Пред нама се указаше бугарски ровови. Заиста нису били даље од педесет, шездесет метара. Укопали су се на исти начин као и ми. Испред ровова наслагали су камење и местимично оставили пушкарнице. Другојаче није могло да буде.
— Хајд’ сад! — викнем овим мојим. Јаој, људи кад је грунуло... Можете да замислите: тридесет бомби готово у исти мах... — Чуо сам и ја експлозију — упаде Светислав — али нисам знао шта је... — Дах нам је стао.
Однекуда појави се један бугарски војник и притрча ономе, вероватно официру. Али онај мој исти редов опали и на њега, те и овај паде.
Али на Желчева је пуцао један. Тај исти убио је и његовог посилног. Требало је видети тога војника како је после изгледао.
Него смокве и коњак. Боже помози! Добио сам фину температуру од тридесет девет са два. А тај исти Пера „Ђеврек“ имао је дужност да „фарба“ официре који долазе са фронта. Било их је лако познати.
— Сасвим. А човек је разумом својим потчинио сав остали сићушни свет. Ти исти људи, разумом својим убијају се међу собом још од Рамзеса, па преко Ханибала и Наполеона, до данашњих дана.
Молио сам да обрати пажњу, јер можемо лако ми да настрадамо. — Шта да радим! Елементи су за све топове били исти, па видите и сами. Морамо остати при овоме. Пустићу још само један, контролни плотун.
— Хоћу, грофе. Другови смо у смрти... можемо и у животу. — Јест, бароне... Гађамо исти циљ на положају, па можемо и у Солуну... Уосталом, бароне, дувани ме. Посилни, шта чекаш?
— Сада долази оно главно... Нас двадесеторица расподелићемо се у четири групе. По петорица. На исти начин пресећи ћемо канал — командир је кажипрстом и великим прстом подражавао маказама.
Онај иза њега држао га је са стране за опасач, а главу је завукао између његових ногу. Исти су положај заузели и они остали, задњи. Онај први, ослањајући се лактовима, померао се напред.
Онако беспосленом паде ми на памет: ето, исти овај мој пријатељ, па напослетку и ја лично, када се сутра нађемо на положају одакле треба нарогушено да посматрамо
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Заправо, а што је далеко горе, имали су чак два језика којима су, каткада једни те исти писци, писали паралелно, и често исте песме у оба језика, већина од њих подједнако непрецизно и непоуздано на оба.
Они исти птични гласи умилни С којима се сваки срећан весели Нису већ за мене; јер ми серце вене За мојом љубезном. На первом
Јован Пачић МУЗИКИ Благи, слатки и пречисти, Свјати неба разговор Ти си, дивни рај к’о исти, Смеран твој сам пјеснотвор; У радости красном цвету Раскоши ја пијем сласт. Музико!
Михаиловића). Ст. Новаковић ју је имао у рукама и забележио уз Плач (нав. дело, 5, под бр. 12), а то је очевидно онај исти примерак Горестног плача који је, заведен под бр. 4518, био својина београдске Народне библиотеке и који је 6.
’”; да ли то у исти мах значи да се песма и певала, тешко је са извесношћу тврдити, али ће пре бити да ипак јесте. — један савременик ево
” (Петра Руњанина Историја села Кузмина. Увод написао и издао Никола Радојчић. Сремски Карловци 1936, 26—7.) Исти занимљиви писац у својој аутобиографији (Автобиографија Петра Руњанина, 1775—1839.
Је ли тако и у Срему и равном Банату? Исти ђаво који се леже у подлом занату, У ком бака срећу баје, а Циганка чара, Одзив мени из горице плачем одговара.
” Исти овај Славончићев а не Видаковићев текст прештампан је и у Дежелићевој Пјесмарици, Загреб 1865. стр. 485—6, бр.
о томе: Младен Лесковац, Поезија Михаила Витковића, Гласник Историјског друштва у Новом Саду, 1935, ВИИИ, 230—1; исти, Чланци и есеји, Нови Сад 1949, 48—51; о музиколошкој страни питања в.
његову песму Вечерња шетња, Серпски народни лист од 19. септембра 1846, ч. 36, стр. 281а; затим, Туговање за Србијом, исти лист од 2. марта 1847, ч. 9, стр. 65. И форма ових двеју песама важна је ради правилне анализе Змајева Пролетњег јутра.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Нећете ли по реду и закону, има у овој земљи и Окружни Суд, има наша премилостива Земљана Влада, а овај исти Давид, с овом истом својом блентавом главом, и с овим истим лоповом, могô би једног јутра и у Бечу осванути.
Има, има и за тебе закона у 'вој земљи; немој мислити да нема! Судац (наставља): Исти је Јолпаз Давидов упропастио Давиду Штрпцу читаву њиву куруза... Давид: ...
војска новтати ― наслућивати, претпостављати нурија ― парохија, црквена жупа омсица ― „особа о којој је реч, тај исти“ острагуша ― старинска пушка чија се цев пуни одостраг оџа (хоџа) ― муслимански свештеник оштурити ― „донети плод
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
То је вечно иста прича исте патње: Обучен у исти облак искушења, Звездар тражи жудно изворе спасења, И клоне и чека дан смрти и пратње.
Тада залуд плоче слаћеш са Синаја! (1915) КАО ПРОМЕТЕЈ У кланцима се моја душа вије И чини ми се они исти кланци Кроз које прођох, где се патња крије, Стежу ме, кô тамнички ланци.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Током времена језици тих народа развијали су се дивергентно, али је језик богослужења и књижевности остајао у основи исти.
Таквом изражајном инструменту недостаје у исти мах интелектуална прецизност и естетска префињеност. Уједно, тај је језик патио од тога што га је велики део публике
Породичне обредне песме према савременој подели, са своје стране, прате исти, сада човечји животни круг - рођења (успаванке), сазревања (свадбене песме) и смрти (тужбалице), а унутар тога круга
Сурове босанске планине подједнако су јунаци његових приповедака као и мали људи који се с њима боре да би опстали. У исти мах лепа и страшна, босанска се природа код Кочића као елементарна снага стапа с човеком у отпору против туђинске,
Манифест експресионистичке школе написао је Станислав Винавер (1891-1955). Он је преузео улогу критичара који у исти мах објашњава поратну а полемички деструише доратну књижевност. Пародија је моћно средство деструкције.
Али су у исти мах настала и дела трајне вредности. И што је најважније у време кад су готово све књижевне конвенције подвргаване
Али нема екстремних решења, ни експеримената, Андрић иде у ретке писце који у исти мах иновирају и канонизују. Таква су и три романа објављена 1945: На Дрини ћуприја, Травничка хроника и Госпођица.
Попа уобличава искуство савременог градског човека. Али у исти мах помоћу језичког и културног памћења открива и другачија, старија човекова искуства.
Лалић у следећим романима неће мењати тематику, ни време и место збивања (северна Црна Гора), чак ће се и исти ликови појављивати више пута.
не и више, колико и предметом описивања: иста тематика подвргава се различитим поступцима приповедања, да би се онда исти поступци примењивали на различиту проблематику.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Сваке суботе, увече, доносећи пазар, још с капије разузурујући се, скидајући колију, у исти мах вадио би кесу и додавао би било матери, било њему, Младену, већ ко би се ту у близини нашао, и давао је да овај
Младен, помажући слузи, гледа како он све ређа: сваку ствар на њено исто место намешта, веша, док дућан не добије исти онај јучерашњи изглед.
До њега мајка му с братом, а тамо у сопчету баба. У кујни судови, посуђе; овамо по соби намештај, они исти покровци, јастуци, у истом реду, исто онако сигурно, тешко поређани, намештени...
био велики, кад је радњу, дућан, увелико почео да води, кад је постао већ »младожења«, опет је једнако требало да буде исти онакав као и пре: увек паметан, миран, тачан. Свако јутро, сваког дана у подне, увече, ноћу, једно и исто увек да чини.
на време, да отвори дућан, да ради у њему, кад дође ручак, да опет онако умерено, тихо, једе, увече тако исто, у исти час да затвори дућан, оде кући, вечера, легне.
рекао, да се не сме ништа да чини, мисли, жели, креће се друкчије него као што је ред, као што он хоће — опет је био исти. Сув, нем, стар, спечен и горд. Знало се његово шта је. Кад ће устати.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
корења (СЕЗ, 17, 117). На исти начин лечи се гушобоља и у другим крајевима (ЖСС, 277; СЕЗ, 17, 119). Болесник од вренге (сифилиса) треба да за 40
У неким српским приповеткама типа гоњене жене (СЕЗ, 41, 243, №63; Софрић, 28) из убијене царичине деце изникну борови; исти мотив јавља се и у народним песмама о невино погинулима, или несрећним љубавницима (...
има изванредну апотропајску моћ. Против вампира употребљује се в. колац, исто онако као и глогов (ЖСС, 326); можда исти циљ има и обичај у Самобору да походници мртваца шкропе китом В. умоченом у благословену воду (ЗНЖОЈС, 18, 128).
Реч је грчка (κυδώνια μήλα), позната и у другим словенским језицима. Г. у веровањима има често исти значај који и јабука.
жила (СЕЗ, 17, 542), или притисну о. петом, заокруже дрветом оно што је о. захватио, па исти о. обесе над ватром да се осуши (ЖСС, 283). Ко пати од чирева, окупа се у води у којој су потопљени о.
покупе п., онда да вам одузму варенику«, ЗНЖОЈС, 13, 160), али је вероватније да ово треба схватити као жртву: на исти начин посипа се »квочка« = полаженик о Чистом понедеонику (Беговић, 105); кокош кад се насађује, посипа се такође
, 4660. У молитви против вештице каже се: »Бог јој озго драчу, а оздо плочу«, ЗНЖОЈС, 22, 1917, 311), исти начин сахрањивања као и у германској преисторији (упор. нпр.
Сви укућани једу к., а остатак дају живини и стоци. Један део к. домаћица баца кроз оџак — ,да нахрани мечку̓. Исти обичаји су у Хомољу, околини Бољевца и Нишави« — »остатак култа медведа — мечке која представља божанство плодности и
у божићну печеницу »момци и девојке стављају и ораха да се окрећу око ражња како би се девојке односно момци на исти начин окретали једни око других« (СЕЗ, 83, 1971, 174, Алексиначко Поморавље); мајка млади при опраштању »спушта у
, ѕ. в.). У народној песми (Вук, Пјесме, 1, 116) бацање четруном у љубавном врачању има исти смисао као и бацање јабуком (в. чл. Јабука). ИИИ ПОВОДОМ ЧЛАНАКА КОЈИ НЕДОСТАЈУ У »РЕЧНИКУ« 1.
(нешто као ,демон вегетације̓), које се ритуално спаљује, да би опет оживело (мотив о божанству које умире и рађа се у исти мах)« (Народна енциклопедија Ст. Станојевића). — Више података о б.
— Да б. представља божанство била и плодности »које умире и рађа се у исти мах«, о томе је сачувано најпотпуније сведочанство у двема старинским песмама од коледе (Вук, Пјесме, 190 и 191): и у
Ћипико, Иво - Пауци
Газда чита и даље и чини се невјешт. — Немам чиме утрнути божићне свијеће, се исти плачљиви глас. — А што? Немам чиме ни купити је .... Де, газда, смилуј се!
—А што питаш? —Двије хиљаде талијера... и то је даровано . . —Чудо! — рече Илија и сневесели се. И паде му у исти час на памет да је газда сва три дизела купио за триста талијера, а ваљада и за мање. —Чудо је! — повика као за се.
Да, веле да Радивој Цвијету у ноћи, таман у часу кад је жена најмилија — бије, бива: у исти час милује и кињи на сваки начин...
Упитао за бискупову палачу, а кад му показаше, сјети се да он понешто бискупа и познаје, ако је то онај исти што је отраг пет—шест година, док је он још клапцем био, обилазио цркве ради кризме.
Дотле је Марко упалио свијећу. Врата се отворише. —Иво, синко! Зар си сам дошао? —Сам, — одазове се Иво, и у исти трен огрлише се. Марко придаде мајци свијећу. — Ја грем спат', — рече им и оде у своју собицу.
Наједном, часом, ду'ну хладан вјетар и потресе гранама, по ваздуху залепрша сухо лишће, а у исти трен зачу се суморан шум што брујаше између китњастих стабала.
Њихови се погледи укрстише; једно се другоме тужно осмјехну, и, након што им се зјенице засвијетлише, оборише их у исти мах к земљи — зближише се као нехотице. Уто и Јуре приђе к њима. Сви остадоше на ногама.
часом тајац, док се наново јави болесник: — Видите, — рече изнемоглим гласом, — да вам прављам, не би вировали... Исти онй шјор Бепо ча сам га прво споменуо метнија ме је у' расап, а да би зашто]... Заја ..
А у исти час из морскога промора чу се мукли шум. — Почела је плима; ноћас ће пунут' јужина, опази старац. — Мени је мило код
А јур је стар! —А оставиће Јуру? — зачуди се Иво, и у исти час бјеше му жао младића. — Ето хоће, а није право! Ко би се био од ње надао?! Чинила се је ка светица!
Уто звонар, коме је било наређено да пази са звоника кад се господа помоле, свечано заслави у оба звона, а у исти час пуче и неколико прангија, једна за другом. — Није требало! — опази владин достојанственик.
самога стола, и учини му се као да је одвојена од трупа, а загасите тамне очи и мали шиљаст носић дају лицу изражај у исти мах и смјерности и лукавости. —Прилично похађају, —рече, констатујући факат.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Онај гавран од малочас лежи у подножју јелке сломљеног крила, а изнад њега бели крст, исти крст, исте величине и облика као онај на Доротејевим грудима. Само је боја различита.
дакле мисли како Христос није никаква жртва људске опачине и незахвалности, него је моћни, свемогући бог и човек у исти мах, који је добровољно пристао на прибијање на крст.
И увек тај исти сан. Мочвара по којој пливају лешине свих оних које сам волео. Надуте, помодреле лешине мојих пријатеља, мојих
моји заштитници овде у Кули: да ли то што допуштам својим монасима да живе као и сви други смртници, дакле да греше на исти начин као и они сами, или да их држим далеко од збивања, натеравши их на пост, бдења и молитве, док око нас пљушти крв
Никада. Од мога немира, који им је изгледао и чудан и опасан у исти мах, направили су они бајку о мојој побожности. У Макарија је ушао божји арханђел, говорили су.
Он је ту. Све очи су у њега упрте. Слатка дрхтавица хвата твоје поданике, те податљиве и колебљиве љигавце. Ти исти људи су још јуче пред тобом исто овако подрхтавали. Они чезну за слепом снагом, а не за дремљивом мудрошћу.
Осећа Дадара у мирису те поруке своју господарицу Јелену, властелинку, госпу високог рода и види како и она мирише на исти начин као оне припросте жене које је Дадара волео, као чобанице, праље, везиље, плетиље, млекарице, девојчурци и старе
Остао је исти онакав каквог сам га упамтио оне ноћи кад сам га први пут видео, ваљда у сну, ваљда једино у сну. Тога дана сам у бици
Те ноћи ме је посетио Црни Стеван. Увек је долазио на исти начин. Однекле из мрачног ћошка помолила би се најпре његова сјајна црна глава са светлећим очима.
Да бих отерао тај наметљиви призор који ме годинама кињио у својој несношљивој упорности, увек у длаку исти, а да му не знам ни издана ни ушћа, ни због чега је ту, отворим очи јер ћу радије подносити сунчеву паклену јару него
тихо као кад се вршњакиња вршњакињи јада и кад јој обелодањује своје најскровитије тајне, час је причао он, опет на исти начин: мрмљање, шапат, све неко мекано, лако задовољство.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Тако могу у исти мах да пишем и да се дивим лепотама, природе, у које с правом убрајам и, једну витку сапутницу, која се, са Бедекером
не оспоравате недостатак писане речи „уз коју ваља у мислима небо разапети“, но држите да су те њене слабости у исти мах и извор њене снаге.
Са Грцима разговарам француски или немачки, са нашима Српски. Заморна је ствар служити се у исти мах са три разна језика, нарочито кад ти мисли беже на другу страну; моје су летеле без престанка ка поносној лепотици
део мора види на отвореној пучини његовој; тај део личио је на плави округли штит, украшен нашом лађицом у средини. Исти утисак за време целе вожње! Од заобљене површине мора види се увек само његова непосредна околина.
То су исти они знаци које су употребљавали већ вавилонски астрономи, да њима означе дванаест станица Сунчеве путање.
Но, сада је време да се сетимо ради чега смо амо дошли, и да пођемо у Музеум. То је, у исти мах, и Универзитет и Академија наука.
основа наше реформе, али сви страхујемо од тога да се услед тога оба хришћанска календара после њихова довођења на исти датум не одвоје један од другог. Ту лежи сва тешкоћа садашње ситуације.
Главне одредбе тога календара су ове. Нови календар довешће се на исти датум са Грегоријанским. У њему ће бити преступна свака година дељива са четири, са изузетком секуларних година, које
просторијама станују сада страни људи, али је његова главна зграда, а нарочито њен горњи спрат, са својих седам соба, исти онакав какав је био у моме детињству.
позва Галилеји своје противнике на трг иза катедрале, па са косог торња пизанског, као створеног за тај посао, баци, у исти мах, две камене кугле. Једна је од њих имала добрих сто фуната, а друга ни фунтицу. И ја сам био очевидац тога призора.
Но модел планетског система који сам Вам сада показао има да нам предочи, у исти мах, и величину тога система према нама и сићушност његову према васиони.
И све те звезде да је Бог без икакве намере и намене створио? А тај исти Бог није овде, доле код нас, у свету четирију елемената, ниједну стварчицу створио која не би имала, своју властиту
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Узми, једи. Мораш, дедо. Ево чак сам и земљани тањирић наредила да се купи. Исти онакав какав смо имали некада, као деца.
Исти онакав какав смо имали некада, као деца. (Узима тањирић и подноси га Мирону): Гле, исти је, прост, од земље, чак сам га мало и окрњила, разбила, да би био онакав.
Знао сам да ћу, колико пута, идући сам путем, којим сам некад као дечко ишао, радовати се, кад видим како се исти тај пут проширио и повећао — исто као и ја; дрвеће по њему, које је било некада засађено, већ ижџикљало, израсло са по
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Е, ми тутори — наставља се разговор — ми знамо и друкчију госпа Нолу. Исти крој одела додуше, али све црно и фино, и наша добротворка у минут тачно на службу, стоји у свом столу висока и права
— Госпа протиница замаха брже лепезом: Но, но, маторост ћемо оставити за други пут. Све на исти начин, без јасна и видна отпочетка, једнога је дана нестало из Србине собе госпа Нолино „књиговођство”, а створио се у
од њих појединачно истакне, или одликује, сва тројица се дигну да протестују, и црвени у лицу сва тројица говоре у исти мах, све брже, све заплетеније. Директор би се чешће озбиљно љутио: — Шта хоћете!
— Не знам, али не верујем. Одвратан ми је сад већ и тај славни Павле. Исти је као и она његова мати. Ћути и ћуте. — Паланка, лепо да пукне.
Затим, једноставнији сам, простији сам, и зато јачи. Не гурај се у болест! Све су то немири млада човека, и исти код Јевреја и Хришћана. Савлађуј се. Не слушај никога, ради... Ја сам се малочас грубо изразио.
Ја узмем тамбурицу, мама седне до мене, певамо, као да бриге на свету нема... Али што се спољашности тиче, исти сам отац. И то ми не ваља, мада је отац, мора се рећи, много лепши од моје госпа Лепосаве.
Лекар, онај исти дечји лекар у варошици који је имао врло велико и право искуство, јер је био лекар-човек, лекар-добар човек, говорио
” Девојчице гутају речи. Чују нешто сасвим ново. Мија расте у њиховим очима; некако им је сасвим сасвим друкчији. У исти мах запиташе и Кода и Сока: — А да ли ти видиш и оне што су затворени? — А да ли има и женских у затвору?
и од свега тога, више у вашој Римској, него код нас, а, хоће л' тако бити? Два Грка, чисти и нечисти, на исти начин развукоше усне: дошло им мило од мушке победе.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
И тако мислим, а и сваки ће, разма ако је стар, потврдити да је данас онакав исти свет као што је био кад се онај славан поета тужио.
— Проча чуда што аљине праве наћи ћете код нашег Рабенера. О новом комплиментирања начину који је исти пријатељ наш изнашао, на пример: ја желим вашем изрезаном фраку добро јутро; ја се препоручујем у милост вашег
Роман се сам зачуди видећи себе овако еквипирата, и сумњати почне да л’ је то онај исти Роман који је малопре с расцветаним туром по сокаку одио; но кад се сам поименце повиче, кад се за нос увати и осети
сокаку одио; но кад се сам поименце повиче, кад се за нос увати и осети да га боли као и пређе, увери се да је он онај исти сушчествени Роман као што је пређе био.
своји, али Роман, који је, као што је речено, поетическо воображеније имао, особито сном збуњен, помисли да су то они исти непријатељи који ће га у ропство водити, пак распаливши се гневом Краљевића Марка, »Мене у ропство?« викне.
и сад у тамници лежи и тако даље, од куће до куће идући, стигне најпосле и до честитога аге, гди придода да је исти младић неописане лепоте.
Међутим, будући да је исти магарац, кад је описаније Хершела о месецу у Народном листу читао, с највећим иа, иа, иха!
ово описаније другом приликом, кад сирјеч особито објавленије издам и цену повисим, продужити, а сад придодајем да је исти овај знатан магарац који је Муамеда у месец носио тако беславно умро као и млоги људи на свету; и из овог поучавамо се
Може бити да би исти магарац већу славу него што други списатељ има код садашњег света задобио кад би књигу једну овог истог предмета за
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
закона школског мора једном напустити тај разред, он је остајао доследан своме мишљењу и упорно и даље одлазио у исти разред.
А, дозволите, да није ових лепих и врло глатких стихова, ко је тај који би се смео подухватити да научи напамет тај исти Карнов принцип, који у прози гласи овако: „Квадрат над једном страном троугла једнак је са збиром квадрата других
А немојте мислити да је то само свирала тако објашњена. Боже сачувај! Објашњава нам физика на исти начин и све друго о чему смо ми дотле имали чисте, јасне и здраве појмове.
Пошто ме је, на тај начин, председник упознао са свима добрим странама кривичнога закона, изјавио ми је да ме тај исти кривични закон кажњава са две године тамнице за увреду Величанства.
О, више него то, ми смо пред бракоразводном парницом. — Исти почетак као и код њеног мужа. — Верујем — настави она — да вас то изненађује, јер вас буни то што се ја и мој муж
министру оно анонимно писмо о набавци дрва за огрев министарства него онај Арса писар из трећег одељења, а тај исти Арса... Баш штета што ми се разбила ова ћилибарска муштикла, а тако сам је волео...
вероватно, то овако замишљају: регрут, доведен од куће онакав какав је, није ништа више него само теорија, али тај исти регрут кад научи да се равна, да иде у корак и да треска ногом о калдрму, то је већ спојена теорија и пракса, и то је
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Онда отпоче разговор. — У историји света овакав случај не постоји. — Протерани су Јевреји... — То није исти случај.
Преко оштрих серпентина Трешњевика, под собом, и горе изнад, виде бескрајну колону сапатника. Некада је све њих носио исти занос.
— А како превукосте остале возове? — пита поручник Протић. — Да нам се не би исти случај поновио, људи су остале топове пренели на рукама. На овоме само месту задржали смо се цео један дан...
На сам дан Ускрса били су људи постројени и старешине су им честитале празник са жељом да идуће године дочекају тај исти светли празник у слободној домовини. Сваком је војнику дато обојено јаје, а као предовољство добили су и вино.
Командиру се развуче један крај усана у осмех. Али био је заузет и само махну руком. Онда се обрати мени: Увек исти... Танасије приђе да се поздрави са мном.
Лице капетана Лазара је устрептало, очи успламтеле. Као да му још увек лебди пред очима визија када су ови исти непријатељски војници касапили његове људе. И сад је дошао час. — По пет разорном! — Ох! посред рова!
Ободох коња и зачас се створих пред оним командиром. Али и он је био осмотрио исти циљ и, пре него што му ишта рекох, командова: — Нишанџије, напред. Батерија поче да гађа брзом паљбом.
Пришли су команданту одлучним кораком, у исти мах заузели став „мирно“, и поздравили. — Господине пуковниче — поче командир прве батерије — у току јучерашње борбе,
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
васкрснути херој јак, Узеће је у беле руке своје па спустити у пас; А један једини воз Одхуктаће свим правцима у исти час.
Они нису хтели ни мог имена нити ичијег, ја сам учинио по трећи пут исти ужас. Али ако каква жена ужаснута, увређена, побегне у моју кућу, и иза редова пуних мула, крви, сламе, донесе на свет
Већ више дана лежах на поду, у бунилу, Толико је душа моја тешко патила, Све један и исти сан стајаше на крмилу, И лудило је ноћно развило своја крила, Док се врата на соби нису отворила, Кроз саму црну патњу
Први пут дакле спавах, не надгледајући ток живота, И сањах исти баш час животни како одлази, И како равнодушност, непреболна, у поруб сваки силази: Освртах свој бедни лик, где љубав
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Како да буде сигурна да све то није само сан? Изнад ње је исто небо, исто сунце на небу, исти песак, исти Цвет. Али, зашто су им сећања другачија?
Како да буде сигурна да све то није само сан? Изнад ње је исто небо, исто сунце на небу, исти песак, исти Цвет. Али, зашто су им сећања другачија? Сунце је над пустињом брзо расло, титрала је јарица као златна ватрица.
на починак, увек се изнова надајући да ће у току спавања променити боју, увек изнова с ужасом запажајући да је остао исти, да је једино још мајци добродошао.. Био је већ у узрасту кад се напушта родитељски дом. »Како ће наћи невесту?
Нарочито су ноћи биле ужасне. Доносиле су снове које никаквом наредбом ниси могао укинути. Били су то увек исти, мучни снови у којима су се неке празне главе усправљале и све више и више расле.
Младић се трже, застаде. Поколеба га начас нежност и туга у гласу 3латокосе. Али, готово у исти мах, осети врели дах пса на листу ноге, стресе се, одречно одмахну главом, и закорачи преко ивице неба.
Варалица зграби вештице и хитну их у пламен, њихове мараме исто тако. Букну огањ, смрад се као барјак диже у небо и у исти час орао слете пред Варалицу. — Успело ти је, видим! — рече орао, а камење се покрену, у луде створи.
Више неће бити сам! Узе Радан патуљка на длан и само што не крикну од чуда: Мицко је имао његово лице, на исти се начин смешио, мрштио, прекрштао руке. Како то до сада није опазио? Како га није, као шамар, лупило у лице.
Али, кад погледа мало боле он схвати да познаје једино старчев глас. Био је то исти онај глас који му је поверио тајну Заборављеног Града. — Па, реци сада и остатак! — рече младић и седе крај ватре.
Нико није сазнао зашто. Је ли овога пута исти случај? — Добро би било да не напушташ небеску башту! — рече Велика Звездана Мајка, али Звезда није могла да прихвати
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Све видим: и башту комшије Муктара, И исти капиџик, и пчелињак цео; Под орахом, где је неко на пањ сео, Јоште чесма прска ките ђулбехара.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
С друге стране, од лирских и епских нераздвојни су драмски елементи. У почетку они се сви јављају у исти мах и скоро у подједнакој мери, а неке песме су до краја остале лирско-епско-драмског карактера (на пример, тужбалице
У песмама свих циклуса одјекује један исти непомирљиви, бескомпромисни, борбени зов на жртве, на погибију ради бољег, праведнијег, достојнијег живота.
Али ту лежи и велика противречност. С једне стране, Марко помаже цару, то је ван спора, са друге стране, и најчешће у исти мах он му наноси огромну штету. Како све то да се разуме? Можда би се могло примити следеће објашњење.
По себи се разуме да од свих општих места исти ред излагања сличних или истоветних догађаја највише умањује вредност поетског израза.
стереотипних, наш народни песник — и то је његов најкрупнији недостатак — многе и многе ситуације изражава увек на исти начин, истим речима.
Хомер, на пример, слика (у Илијади) Парисову опрему приказујући његово опремање. На исти начин наш народни песник приказује Грујичино одело и оружје (у песми Новак и Радивоје продају Грујицу): Уранила
У прву врсту би ишли један те исти говор који се више пута понавља, или писмо једне те исте садржине које се упућује већем броју лица, или такво писмо
се упућује већем броју лица, или такво писмо које једна личност добија од већег броја људи, или кад неко на један те исти начин дочекује више лица (обично оних које је писмима позвао), или кад се ма која ситуација истим речима више пута
“ „Ето књига, два брата рођена!“ „Ето књига, двије четобаше!“ Тако се осећа у песми Сестра Ђурковић–сердара девојчин исти одговор тројици Турака, али увек са нешто друкчијим последњим стихом: девојка први пут каже да је испрошена „за ђидију
Сличан је случај и у песми Косовка девојка: један те исти опис тројице јунака увек има друкчији завршетак, а у једне те исте речи којима се они обраћају девојци унесене су
И колико резноликости у начину понављања! Понекад се у понављању чува исти ред (на пример, у песми Јанко од Коњица и Али–бег у Савиним одговорима на Павлова питања да ли се зелене лугови
с времена на време, у различитим видовима, да се нешто нагласи, или као музичко освежење, или као и једно и друго у исти мах.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
се одговор, али однекле одозго, као с неба, и истог тренутка низ глатко стабло витке букве на ивици заравањка спузну исти један такав дјечак. — Охо, мајсторски се спушташ! — похвали га дјечак дошљак.
Почео је зато свакодневно да их прозива иако то раније није чинио. Примијетио је да у школу не долазе увијек исти ученици: Јованче, Потрк, Стриц, Мачак, Вањка, Ник Ћулибрк, Луња. Број бјегунаца растао је сваког дана.
Јеси ли рањен? — Охо-хо-јоој! — оте се Стрицу нешто између покушаја да запјева и да заплаче у исти мах. Лежећи на Луњину крилу, милован њезином ручицом, он се од среће почео тако топити да му се чинило рањен је из
— Пази, па Леденица је у ствари овај исти пећински поток низ који смо ми данас ишли — досјети се Јованче. — А пећински поток исти је онај који тече кроз Прокин
— А пећински поток исти је онај који тече кроз Прокин гај и тамо понире — додаде Лазар Мачак. — Видиш, то си се добро досјетио!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Гаврил Та бар у цркви у света светих посвећена девојко ниси л ме видела; та знаш то добро и очивестно да сам ја исти много времена теби храну доносио јести, те си од моје ватрене руке узимала јести и доста сам беседио с тобом.
Но сад, што о том винограду божију велите? Може ли се то држати и право веровати се томе писму, јер је то исти оваки виноград био што се копа и вино из њега пијемо?
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Па и оно малочас, можда шегрт Поте и не би запевао и, ни крив ни дужан, добио шамар да није сам он, исти калфа Коте, звиждукао баш ту исту песму.
Кад увече леже у кревет, шапуће те стихове; кад ујутру устане и потражи папуче, опет му се ти исти стихови отму с усана, и он певуши ту песму: „Синоћке те, леле, видо’, Зоне...
јер и исти тај Манасија био је красан младић. Било му је тако двадесет две или три године. Врло је рано отпочео радњу на своју
Исправку му је написао баш онај исти адвокат буџаклија који је и непријатељу његовом написао напад на њега!... у кући Мана кујунџије несрећа.
Таска шанула Зони на ухо једну страшну ствар коју је дуго крила и чувала и као последњи метак избацила, а то је: да исти Мане има брата (по оцу) међу Циганима!...
“ Али кад га видеше да се само мало задржао у дућану, издао наредбе, па опет духнуо као ветар, завртеше опет исти ти сумњиво главом и рекоше: „Ама, — није без ништа! Има нешто! Има неку муку!
научија се!“ Виде ли? Не чури ми се. Кеиф си немам на другу... Исти тај дуван, ама, неје та иста мушљика! Три-четири дима, па гу фрљи’!...
Манино, а сетила се и покојног Ђорђије, оца Манина, да је и онај увек готов био на такве ствари, — а Мане је исти отац...
Без теб’, рече, живот си нема... — Кол’ко ће пут па тија исти речи да ми кажеш и збориш?... — Што, не верујеш, бата-Мане? — Да се неси посмешила, невесто?...