Upotreba reči isto u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Tako su, dragi prijatelju, sudili Madžari Srbima, a tako isto i Austrijanci Madžarima. — Ti li si taj, što oslobođenje vasceloga Srpstva tražiš?...

Više puta bi se zagledala u moje oči i onda bi briznula nanovo u plač. „Iste njegove oči!“ govorila bi tužno. „Isto njegovo lice!...“ Sirota!... Ni do groba ga nije zaboravila. Dan za danom tužno su prolazili.

Čovek makar kako da se namučio, opet se još nije nasitio života; isto kao što pijanica viče: „Mnogo je!“ i: „Hvala, domaćine, ja ne mogu više!...

ga nisam hteo ni za šta pitati, jer sam sve znao šta ga boli: znao sam njegove brige, poznavao sam mu prošlost, a tako isto i sadanjost, pa velim: što da ga mučim kad se i sam dosta muči... Siromah!...

Ja ga ne marim nikad na putu sretnuti. Isto mi tako dolazi kao i zmiju da vidim. Nevaljatni su, pakosni, nikome ne misle dobra.

“ Ja sam ga odvraćao od toga, ali sve uzalud! On se rešio da je uzme, i to još ono isto veče, istu noć! „A ako devojka ne htedne s tobom ići?...“ pitao sam ga ja.

Moj pobratim šanu mi na uvo da je vreme da se da znak, i on kveknu, isto kao novorođeno dete. U kraju šljivara nešto se zabele. „To je ona“, reče mi Živko, a glas mu je drktao.

Gledao sam je i u kolu, kad igra s momcima, i video sam da se i na njih isto tako smešla kao i na svoga zaručnika... A čovek kome su svi ravni, ili sve mrzi ili sve voli...

On joj je dopustio da ga u ruku poljubi; to je isto činio i sa Stanom, samo što je njojzi vratio poljubac, strasno je zagrlivši.

Posle se tako isto lagano vratio natrag u Turski Potok, pa je onuda čitav dan lutao, a Stojna mu je svako micanje pratila.

Obradović, Dositej - BASNE

Ibo ono što sam se ja nadao jošte posle tri ili četiri godine sopstvenim pristaranjem i iždivenijem učiniti, to isto u vreme ove jedne godine svojom milošću i darom o n me je u sostojanije ispolniti postavio.

Bedni kurjak stane kurjački drečati, a lisac k njemu: „Kako si svirao, komšija, tako sad igraj! Naravoučenije Ovo isto biva ljudma kojih um nije prosvešten čistom naukom, koji živu u gluposti i varvarstvu, i kojih su kačestva i sklonjenija

Poprestanu malo za odahnuti i s većim ustremljenijem sraženije obnoviti. U isto vreme orli i gavrani, gledajući bitku i njušeći krv, dolete sa svih strana, oblećući i padujući se.

Žale musulmani hristjanom ustupiti ono isto što su od hristjana silom pohitili, a ne misle da bog i pravda hoće da s vremenom opet svakom svoje bude.

Kako to? Evo ovako, slušajmo samo. Kad nas ko prevari, žao nam je i tužimo se, a u isto vreme toliko ne želimo nego da nas drugi varaju, pak ko nam je vešt i ko nas lepo ume varati onako baš kako mi želimo

Ovi rečma odgovori da nije ništ smotrio, no u isto vreme pokaže im prstom na kolibu. Lovci se tome ne dosete u hitošti, i otrče dalje.

se sramio očina sostojanija, no i vsegda na trapezu svoju, među zlatne sudove, i zemljane zapovedao je metati, i to je isto služilo na veću slavu njegove vrednosti.

on to ne čini niti iz zlobe niti iz lukavstva, nego iz nedostatka ili iz nedovoljnog pronicatelstva uma, a to je isto i neznanje. Naši, dakle, praroditelji, u svom prvom sostojaniju bezlobija, niti su zlobe ni lukavstva poznavali.

Zato, dakle, predraga junoste, uči se, vrazumljavaj se i umudravaj se; ali u isto vreme sva tvoja nauka, razum i mudrost, iste tvoje igre i zabave neka su neotlučno svezane i sojedinjene s česnostiju i

” No ovo što ću sad reći dobro znajmo. Nije moguće da je čovek uprav dobar a da nije u isto vreme i učtiv; njemu je prirodna i svojstvena učtivost kako god telu sen.

Ako mi sebe kako nadleži ljubimo, zato isto i samcato valja da svaki trud, priležanije i podvig upotrebimo da nas mnogi rado imaju, ljube i počituju, a k tome inim

Starešina obače zahvali svima za takovu učtivost i otmenost, ali u isto vreme umoli od sebe takovo poštenje s kojim ne bi se nikad mogao iz rupe pomoliti da ga mačak ne čuje.

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

vranče, pokazo bih ti kako se spava NA SEČOREČKOM GROBLjU Kog žutica, kog srdobolja, ko od sekira, ko od sabalja, na isto se svima hvata: u travuljini - dva hvata.

Kome krpa na zakrpu, kom pretilo na debelo, na isto se oboma hvata: pored crkve - dva hvata. Ko u postelji, ko na lađi, ko po kišici, ko preko polja, ko uz njivu za

RIBARNICA Ne samo pesničke tričarije, kako je verovao i pisao Katul; u ovom veku i besmrtna dela završavaju isto kao i mrtva: kao i u listove sinoćnjih novina, danas i u listove svetih knjiga, čija su slova svetlela kroz tmuše,

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

To je bilo uz naš božićnji post (1787. godine). U isto vreme bili su spremili Nemci dve pune lađe vojnika, da udare na donji grad i da uđu na Su-kapiju.

vidili da će rat započeti, dozvali su knezove i kmetove, uzeli od nji’ konje i pratioce, te su sva dvižima dobra, a tako isto i žene i decu ispratili u Užice i Soko, a neke i preko Drine, a oni, sami vojnici, u Valjevu ostali.

Tako isto i sve one nahije od Morave koje su se s Turcima zavadile svoje familije spreme u Ćesariju, a muškarci ostanu u vojsci.

Teško mi je do Boga bilo, jerbo sam vidio u Sremu kako se činovno po crkvama stoji, i žene baška a ljudi baška. To je isto i otac moj vidno i gdekoji naš komšija, koji su nam mlogo pomagali, kad smo red uvodili dokazujući narodu.

” — „Ja” reče, „to Srbinu kažem, a ne Nemcu; a i Nemcu ću to isto kazati, i svakom.” Moj otac ne htene ostati, nego se vrati kući u Brankovinu, a za njim Lazar Ilić iz Jabučja i Petar

) Tako posle nekog vremena pođe ozdo Hadži-Musta-pašin sin s vojskom, a tako isto i moj otac krene vojsku s ove strane, a drugi knezovi s drugi̓ strana.

vojsku dovodio i janičare tukao, i što je neprestano dogovarao se sa drugim knezovima i sirotinju zastupao; isto tako bila im je kost u grlu, što je on imao u svojoj knežini svagda spremni̓ i oružani̓ 1800 momaka, koje je i

i koji je takođe kod Birčanina bio buljubaša), i pišem mu da kupi čete da tučemo Poreč-Aliju u Valjevu, a tako sam isto i knezu Nikoli Grboviću pisao.

nebo crveno na Rudniku koji je Karađorđe i Janko Katić zapalio, i to kad vidi naša vojska, vrlo se ohrabri; a tako su isto i oni (kao što mi je posle Katić kazivao) vidili plamen od Valjeva. To je bilo na poklade 28. februara 1804.

dođe meni pismo od Grbovića, i od naši̓ buljubaša, da su Turci onu noć, kad sam ja otišao, pobegli iz Valjeva; tako mi isto i stric Jakov piše da su razbili Turke na Svileuvi, i mlogo i̓ pobili, no da gledam džebane što više i brže mogu da

, buruntija; a tako isto i Turcima donese vezirov divitar-aga: da obe strane od bojeva prestanu i da je njega sultan odredio da dođe i Srbe i

Tako isto i Redžep-aga svome stricu piše: Ako ne pobije Fočića Memeda, Mula-Jusufa, Kučuk-Aliju i Aganliju, da će on od Bećir-paše

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Sima je taj dan popio više časti nego ka nekoj slavi. A tako isto i Đura i Spasoje. Gazda Raka utekao u kačaru na tavan, pa nije odatle tri dana silazio.

Učini se Petru da iz vode izlete i pade na nasip. Zatrča se pravo njemu, a sve veće raste, raste, raste... i okreće se isto kao radiš; dojuri već do njega, kad — al̓ opet onaj crni pop pa ište bukagije. Petar ne da nikako...

— upita kapetan Đuku malo potiše da ne čuje kočijaš. — Je li glavu?... — upita opet tako isto Đuka. Kapetan klimnu glavom da jeste. — Poneo sam... Eh, gospodine, zar ja to da zaboravem!

I on je čovek u stanju; barem je bogatiji od mnogog opštinskog pisara. Obogatio se onako isto kao što su se obogatili mnogi i mnogi opštinski pisari po selima, piskarajući seljacima za skupe pare, advokatišući im

, kao i astale, stolice i uopšte stolarski posao, i to sam dužan mu raditi, kako njemu, tako isto i onde gde me on kome prati da štogod i od toga zanata uradim, koje će on naplaćivati.«.

I sve je to advokat nabavljao onako isto kao i onu dijamantsku iglu. Jedne iste stvari nabavljao je otac Savkin i u isti mah Pupavac je, opet, mislio da je to

Da se promenio u naravi — nije ni to; i sad je onako isto dobar, iskren i svakom ljubazan... Ima tu neki đavo! Tako je to trajalo čitavu godinu dana, čak do pred Petrovdan.

učitelja Grujice, moleći pokorno da ovu stvar izvidi, bukavca, kao svojinu, na priliku, potpisanog oduzme, a tako isto i sveštene utvari, koje se, kao što sam mogao doznati, nalaze sad u nekoj saračani učiteljevoj, i u njima drži on —

— Eno ga u voćnjaku, pase. Probudim se jutros, a on vezan za kola tu — isto onako kao što si ga ti ono veče vezao. Simica nemade kad više pitati, nego poleti naniže u voćnjak...

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Zamori se pogled putnikov gledeći jedno isto: njivu, pašnjak, njivu, pašnjak, i ništa više. Ili uđe u selo. Tu vidi kućicu do kućice; uz kuću staje, iza staja bunar,

I deda i otac mu pomreše kao kmetovi, pa i on se tako isto nadao. Trideset godina kmetuje on Crnoj Bari. Znao je svaku kuću kao svoju, znao je svakog domaćina kao sebe.

Ali sad, kad mu i jedan star čovek veli ono isto što mu jednako njegova crna misao šapuće, sad mu se učini da je u pravu da tako uradi!... I šta ga se tiče Stanko!...

Sima se čudio šta je Ivanu te se tako unezverio, ali se još više začudi kad vide i kmeta tako isto bleda, gde se vraća iz kovanluka. — Simo! — reče on brzo. – Čujem! I Sima skoči kao oprljen.

I, jureći šumom, umorio se. Živci napregnuti i razdraženi umorili se tako isto... Mrtav umoran i oznojen spusti se pod jedan hrast... Nije mogao više mrdnuti...

— Ama kako ćeš to učiniti? — Kad ti kažem da ću učiniti — učiniću! Ne brini! Zavadiću ih onako isto kao što ti zavadi... Opet nešto šušnu. Ču se čak i topot hoda čovečjeg... Turčin izlete napolje. Istrčaše i panduri.

— Oho! — rače Zavrzan — pa ti se kanda ljutiš?... — Ne, živoga mi boga! Ja volim šalu isto kao ti i ova druga braća. Vidjećeš kako se i ja umijem šaliti usred najljućeg okršaja!...

Ali ja mislim: svaki čovjek ima svoju svetinju; i kao što nije lijepo smijati se čovjeku kad se Bogu moli, tako isto nije lijepo smijati se svetinji. Ja nemam ništa sem ovoga srpskoga imena — nemoj mi se njemu smijati!... — Neću, brate!

Ja ne znam kako ti sudiš, ali ja — a ja sam i pametan čovjek — ja bih onako isto učinio kao i Lazar!... Ivan samo sleže ramenima, ali mu je duša bila zahvalna Turčinu...

Stanite, da vidim ljude!... Željan sam ih kao travka rose!... Stanite!... Stari popa se zaplaka, kmet Jova tako isto... Zeka stiskao pesnice pa gleda po ćoškovima, a suze ga oblevaju...

Marinko priđe pa priteže i Ivana kao i Krušku. Kad se to svrši, Stanko priđe Turčinu i izvrte ga kao kakvu kladu, isto onako kao što je nekad sanjao. Onda se naže nada nj. — Je li, Turčine, gde mi je otac?

— Nemoj ćutati! — reče harambaša. — Ti si postavljen za starešinu onome narodu. A starešina u jednom selu, to je isto što i starešina u jednom domu. Je li tako? — Pa šta sam skrivio? — upita Kruška. — Zavađao si narod. — Jok ja.

Dučić, Jovan - PESME

Sejač i seme, reč i obličje, Od prapočetka isto načelo; Zakona istih hladno zatočje — I jedno u svem što se začelo. Ali u patnji večnih promena, Svemoćni!

Plam što je zablisto; Šta je? Mislim ljubav, a ono je zloba!... A meni se čini tako jedno isto... SAPUTNICI Sve za svojim putem, ja sam žudno hteo Sve za svojim putem!

I umri, da spaseš verovanje čisto, Da si kadgod stao pred istinom golom: I da u životu nisi jedno isto Jednom zvao srećom, a drugi put bolom.

Napred! Ali kuda, i kamo, i zašto? I zar uvek isto, i sve tako večno? Pa kako to ipak boli neizlečno Kad svrši snevanje, i prazno, i tašto...

Mnoge svoje misli bacio je seme, I hrabro je brige prebrodio mnoge: Pola veka opšte nosio je breme, I toliko isto nosio je roge.

Noć je bila studena i tužna. Mefisto seđaše isto onako grozan i bled kao nekad nad Tebom, nad Vavilonom i Jerusalimom, u sate njihove propasti.

To je bio prvi osmeh jedne Frine i u isto vreme prvi osmeh jedne Ofelije. PROLETNjA PESMA Široko groblje na obali, kod varoši, bilo je taj dan puno sunca,

To je bila molitva Zohri, koja je boginja s tako isto crnim i teškim dojkama. Zohra svako veče šalje svoju zvezdu da primi za nju molitvu svih žena u pustinji čije telo žudi

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

o tome nema sumnje. — O tome nema sumnje! — rekoh i ja, tek da se nešto rekne. A devojka isto onako seđaše, isto onako ruke držaše, isti pogled, suze — sve!

o tome nema sumnje. — O tome nema sumnje! — rekoh i ja, tek da se nešto rekne. A devojka isto onako seđaše, isto onako ruke držaše, isti pogled, suze — sve! I opet beše na njoj sve drukčije, sve kao obamrlo, obešeno, bez izraza!

” Dugo smo se tako molili. Posle moja mati usta, pope se na stolicu pa celiva svetog Đorđa. I moja sestra to isto učini, a posle diže i mene i Đokicu, te i mi celivasmo.

moja mati i sestra sede s rukama u krilu; ne kuha se ni ručak: prolaze na prstima pokraj velike sobe i samo othukuju — isto onako kao kad mi je stric umro, Đokica u avliji vezao mački đezvu za rep, pa se uveseljava njenom trkom.

Momci šiju gunjeve u svojoj odaji, a Stojan se izvalio u seno pa hrče kao da je po noći. Moj otac još isto onako sedi, ne miče se. Zateglo mu se ćurče preko širokih leđa, a oko pojasa se razmiče od duboka daha.

Ostadosmo bez kuće i kućišta. Kapetana kao da neka ledena ruka ščepa za srce, ali ta ruka isto tako naglo popusti, jer on u isti mah opazi kako se preko ćuprije kreće jedan čovek u prostom vojničkom odelu, a bez

Na! — Hvala, gospodin-kapetane! — reče vojnik, isto onako pozdravljajući kapetana. — Drži, tata! Ja nemam ruke. — Evo i ja ti dajem moju ćilibarsku lulu.

Onako isto gleda ispod očiju, češlja kosu iz potiljka na čelo, nosi kratke pantalone i ogromne cipele i crvene velike mahrame u

Ja gledam te od njega učim što mogu više engleski, pa posle kazujem njoj. Njen brat lajtnant je onako isto otužan. On je presrećan kad može da nas uverava kako jedva čeka da se opet digne krajina na Francuze: dіe Hunde haben

Ja pritisnem obe korice i ne dam joj da izvuče prst. Naposletku ona ga ipak izvuče, no zdera vrlo malo kože, a u isto doba i parče lista iz knjige. — Ah, oprostite! — rekosmo oboje u jedan glas.

svoj rođeni jezik) je li Srbija u Maloj Aziji; čudili se kad smo im kazali da i mi pijemo kravlje mleko, da mesimo hleb isto kao i oni, da imamo čak pozorište i da smo hrišćani.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

Ovaj nesretni nadimak, na koji se pop Spira onako isto tužio kao i pop Ćira na svoj, dobio je on odavno. Ako je verovati onome što priča gospoja popadija Ćirinica (a to je

pop-Ćiri od zaklatog svinčeta i kožurice i masti i kobasice i krvavice, pa ponekad i neku švarglu, ma i najmanju; tako isto radi i pop Ćira i šalje pop-Spiri. A primeru supruga svojih sledovale su i domaćice.

— Verujem, slatka. — Pa kako je mene moja mama učila, tako ja sad učim moju Melaniju. — Slatka! I moja Juca tako isto. Zna vam ta svašta.

je uvek krišom od pope metala u veče sanovnik pod jastuk), a ono i za »kuglanje« i za »sluge i sluškinje« stoji jedno isto, veli: znači da će te posjetiti neko izdaleka i da ćeš imati gostiju. Sve, vi te, izlazi na jedno.

Još odmah toga istoga dana, u isto doba kad u pop-Spirinoj, saznalo se i u pop-Ćirinoj kući da je došao novi učitelj.

i seoski notaroš nije šiljio nego raščešljavao brkove, pa je izgledao k’o mačak, a mačak se opet šetao po krovu onako isto gospodstveno i majestetično — korak-dva, pa stane — kao gospodin notaroš kad ide šorom po zvaničnoj dužnosti).

i komotno: ako su kreveti, to su bili široki za dve persone; ako su jorgani, opet za dve persone; ambrel tako isto, jer pop Spira što god je kupovao, kupovao je za dve persone.

Melanija mnogo više govorila, a Jula se samo, blago i pitomo smešila i tek ponekad »da« ili »ne« ili »dabome« rekla. Isto se tako živ razgovor poveo i između popova. Oni su se razgovarali o letini, o banatskoj pšenici i o vlaškoj pšenici.

Biće, drž’ ne daj! — Bome, ako se umeša onaj naš sjeverni stric, biće povuci potegni; svi su izgledi za to. I ja isto tako šacujem — potvrđuje pop Spira. — Eno gledam samo na asentirungu: kakve ti ne uzimaju u vojsku.

Vid’la sam, veli, »svaka čuda, ali toga pokora — nikad!« A drugo, što je tako isto, ako ne još i gore naljutilo gđa Sidu, bilo je i samo gospoja-Persino ponašanje.

u ovom svetu, mislim da nema nijednog čitaoca koji neće već unapred znati koja će od njih dveju triumfovati, a tako isto i razumeti da je to baš tako moralo biti. — A vi se, gospođice, k’o što vidim, rado bavite čitanjem!

ta dete, nemojte se tu snebivati i ženirati zbog promene, moja kuća i gospodin Spirina kuća, to je jedno isto. Nemojte posle da se tužite da vam je bilo dugo vreme. — A blagodarim.

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

Još otkada je umrla. — Kako? gde je umrla? On jedva okrenu glavu da me pogleda. I, isto onako napućeno, prkosno, gledaše me kao da me ispitivaše. I posle dugog gledanja kao da se reši da mi odgovori. — Umre.

I popu, za sina mu, predskazao. — Na popa! — opet jednoga dana isto tako počeo da se dere. — Na popa, sina, po glavi — pup! — I rukama je pokazivao kako će ga kamenom udariti.

Ali Taja je jednako jeo, a varošanka se još ne odmicala od njega. Ona je isto onako stajala i kao nešto očekivala, nadala se nečemu od Taje. — Čičo, ’ajdemo si doma!

I to uvek na jednom istom mestu, ulazu, dolazio je u varoš, isto onako zanesen u govoru, u dronjcima, visok, suv i sitna, crna lica.

Poznaju svi nju i njihovu kuću. I zato počne da se sklanja, krije od varošana da je ko ne vidi, pozna a u isto vreme da pazi na njega da joj ne izmakne.

trideset i dve, tri... — odgovara ne vama već kao sebi. — A ovaj? — I pokazujete na drugoga. — On? — I opet se isto onako i drugome unosi, zagleda ga. — Ima četrdeset... četrdeset i pet godina. Toliko, nema više...

— Ima četrdeset... četrdeset i pet godina. Toliko, nema više... — Samog sebe uverava. Tako isto i za život, koliko će koji da živi. I, kao drugi prosjaci, on niti prosi, niti šta traži.

I, kao drugi prosjaci, on niti prosi, niti šta traži. Ako mu date što — dobro, ako ne — on ode. Isto onako stidljivo, nasmejan, blažen, bos, u starim čakširama i uvek, uvek pognute glave s rukama u džepovima i probirajući

Jednog večera svratih u mehanu. I to krajnju, blizu groblja koja je u isto vreme bila i kasapnica i bakalnica i sve što treba za celu tu maalu. Kad uđoh, iznenadih se.

Uhvatili ga i ne puštaju. On seo na kraj klupe sa spuštenim rukama u krilu. I isto onako nasmejan, blažen, stidljivo odbijao je piće što su mu ovi davali a svaki čas se dizao da ide, jer ovi počeli da

i užeta kidao i zatvor obarao, rasturao, da bi samo opet ujutru, tačno, kad počne u varoši služba, bio pred crkvom da isto onako ćutljiv stoji na ulazu, viri unutra i iščekuje.

Ali oni to nisu čuli, već bi isto onako produžavali da se vuku, idu, zamiču po drugim maalama, kućama, jednako derući se kroz noć. — A, Turci, a, a!...

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

muško u žensko, ili žensko u muško zaljubljeno, pa onda muško izlaže se svakom maleru, samo što želi da postigne; tako isto i ženska za ljubav katkad i u muške haljine se mora oblačiti. — Pa to je abentajer? — To je.

Ali šestoro dece, pa tekar na velikoj kući intabuliratih dugova! — Tako isto i Belkić raspituje za Čekmedžijića! Već sve zna kakav je i kako mu stoje akcije.

— Jest; ako mi se još i ono drugo dopadne, onda je sve dobro. — Znam šta mislite. I ja to isto mislim. Je l’ vam moje stanje poznato? — Jeste, al’ ne sasvim. — Čuli ste za moju trgovinu? — Jesam.

Da ostane tako nalako u platki? Ne! Ljuba mora svoju čast da spase. No, kako? Kao god što je Redić njemu pisao, tako će isto Ljuba Belkiću pisati. Jedno jutro dobije Belkić pismo na pošti i čita ga. Poštenorodni gospodaru!

Ne znam vi jeste l’ zdravi. Vi ste mogli primetiti iz moji’ očiju ono što prema vama osećam; ako i vi to isto osećate onda smo vi i ja najsrećniji ljudi.

— Pa tako isto i sad radi. — Ah, muter, sad sluškinju da ovamo zovemo da akompanjira! Kako bi to bilo, kad je masna! Onda je to bilo

Mi smo, hvala bogu, svi zdravi. Ja to isto mislim što sam mislila kad smo se rastali, i nadam se da i vi vaše mnjenije niste preinačili.

Bilo je posle podne, i Čekmedžijić doista nije hteo tim frajlicu da osramoti, no videli smo ga da je malo zbunjen; tako isto kad je došao do sobnih vrata, čistio je đonove, premda ni najmanje blata nije bilo.

— Uzmite za iskrenost što ću vas sad pitati. Kako vam se dopada naša Marta? — Prilično. — Tako isto i ona o vama kaže. — Milo mi je! — Čula sam da biste je radi uzeti. I ona bi rado za vas pošla.

Sad dozovu i Martu, pa je pitaju hoće li za Čekmedžijića poći, da kaže iskreno. Ona kaže da hoće, a i Čekmedžijić to isto kaže. — Dakle, ako neće protivno biti, a ono da bude odma’ danas prsten, — reče Gledić.

Veliki udar za Marka. Izbrisan jurat, dični taj naslov izgubljen, tako isto kao oficir kasiran. Puče glas po celoj varoši da je Marko Rogozić kasiran jurat. Sa takve visine pasti nije šala!

— Jest, i tvoj Jefta je dobar. Lepo se ti nosiš, pa kako na meni vidiš lepu haljinu, a ti sebi praviš tako isto skupu. — Pravim ja i skuplje haljine nego što su tvoje. Moje atlaske teže su nego tvoje. — Ništa za to!

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

Pa isto onako kao što se, posle takvog potresa, ni pojma nema o onome što će da nastupi, a ipak se nešto pretresa, objašnjava i

jedna mršava novinarska maska, pijanih očiju, pa mlatara rukama, utišava da bi se čula i ponavlja stoti put jedno isto. — Gospodo, evo vam poslednje, najnovije, evo gospodo... Evo šta Pariz javlja samo pre deset minuta.

Onda uze sa stola sliku svoje majke i poljubi je nežno, pa to isto učini i sa onom slikom verenice, a zatim obe spusti u sanduk.

Ali mu se, u isto vreme, učini: da se tamo, s one strane, sve bilo skupilo u neku strašnu nevidljivu i preteću zver. „Eto tamo — pomisli,

„Eto tamo — pomisli, on — isto kao i ovde, baš isto kao i ovde, okupljaju se ljudi sa ovakom istom uzbunom u duši; tamo oko tih zvonika ima srca što

„Eto tamo — pomisli, on — isto kao i ovde, baš isto kao i ovde, okupljaju se ljudi sa ovakom istom uzbunom u duši; tamo oko tih zvonika ima srca što kucaju opijena istom

Bilo je divno. A ti? Sve sanjariš o najčudnijim stvarima ovoga sveta. — O ja sanjam, imaš pravo. I mislim na tebe, u isto vreme. Mislim da li si ti to zaista. I najedanput njegov tužno-milostivi pogled posta čvrst i odlučan.

Poslušaj me, eto povuci onu molbu, povuci je smesta. — Ti imaš verenicu... ali to nije jedno isto. Nisi ti još bio u mojoj koži... Ja ne znam, pravo da ti kažem. Ja se upinjem, naprežem, trudim...

On prelete preko njihovih modro-tamnih lica, oseti kako ga poplavi neki hladan talas i pomisli, da je i on sam isto tako sad ovde mogao ležati mrtav i modar.

ljudi, još zdravijih od njega, još dužnijih zajedničkoj stvari, koji nikad fronta nisu ni videli i koji su o ratu znali isto toliko koliko i žene; čak one žene po bolnicama nešto i znaju, ali oni baš ništa.

I malo po malo, ponavljajući ovo isto mnogo puta, on je bio potpuno ubeđen: da se baš tačno tako stvar desila, a to, u ostalom niko nije video i tako će to

okamenio i pomodrio i moli sve one u sobi da izađu, jer ima da piše neki važan zvaničan odgovor, a već jasno oseća ono isto trnje u grudima i one bodlje i mačije nokte kako ga ponovo počinju grepsti, te se sve ubistveno zavitlalo dole duboko u

Afrika

Šminkaju se najdivnije, najneprimetnije i najnežnije što se da zamisliti. Šminka je kod crnaca isto tako opšta kao i čistoća. Mati ujutru šminka decu koja još puze; mladić budeći se za lov šminka svog druga ili brata.

široke drvene stepenice, kojima se silazi do kratkih molova podignutih na koljima, prekriljene šarenim gomilama crnaca, isto kao i crvene ulice što strmo silaze između šumovitih bregova.

Danas sam ja u odnosu sa crnima skoro isto toliko druga rasa koliko i vi. Uzmite da nikakvog stvarnog razloga za to vraćanje evropejstvu nije bilo.

To isto sunce što je na našim širinama dobri i mili drug, pod čijom se toplotom prijateljstva rascvetava naša krv, ovde je za be

Iznenadno, panično ekvatorsko veče, koje je na Ekvatoru tačno u 6 časova, dvanaest časova tačno posle tako isto paničnog svitanja, na ovom neznatnom rastojanju od Ekvatora zbilo se dva-tri minuta docnije.

Toliko me neka glupa strast za cenjkanjem odjednom zaslepila. Nešto docnije, počinje igranje onako isto kao u velikoj Mongi; ovde samo pod krovom jedne prostrane kolibe.

koje pojmi našu misao; koji, sa drugog kraja života, kome mi tek idemo, pruža nam nasmešeno i prijateljski ruku), takvo isto čudo, takva ista uzvišenost, kao što je čudo i uzvišenost živeti ili umreti.

Ja sam video ljudi isto tako veličanstvenih kao što su veličanstveni ovi pejzaži natopljeni poslednjom svetlošću i bojama.

Život je hteo da prijateljstvo bude isto tako svetlo kao i ljubav, i sada, kada nisam plakao za onom koja je daleko, moje su suze, izgledalo je besmisleno,

I, ono što je najčudnije, ja sam u isto vreme bio beskrajno gord na te svoje suze. Ja sam svršio u Abidžanu sve svoje poslove i spremio svoje dalje putovanje.

Kraj samih bengaloa, oni su u svojim kolibama ostali isto tako primitivni kao i buntovni Lobi više Volte. Alkohol osim toga ubija još i poslednji polet njihovog duha.

Kada me vide sa aparatom, cičeći nestaju u zelenilu. Njine dve drugarice, isto tako lepe, pristaju da se slikaju ali najpre obavijaju svoja bedra.

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

No ovde neka niko ne pomisli da je moje namjerenije hvaliti se (premda su gdikoji baš ovim povodom to isto napominjali), no iz toga najviše uzroka ovo navodim da se vidi kakve je naša literatura sreće, gdi sirječ spisatelji sve

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Među oficirima, u paviljonu, nastade, isto tako, nemir i videlo se kako Garsuli pozva k sebi jednog, mladog, husara, kome nešto reče na uho.

Varvara je, toga dana, obukla rođaku u plavu, svilenu, krinolinu, na kojoj je imala kecelju, isto tako plavu, ali bleđe boje. Bila je utegnuta u prslučić od rumenih, somotskih šeputa, a držala je crnu lepezu u ruci.

Anin otac, krivonogi, nasmejani, senator Jakov Bogdanovič, isto je tako bio dojurio, iz Novog Sada, da vidi zeta i ćerku, ali on nije proklinjao. Međutim, i on je grmeo i pretio!

Posedeo bi kod Pavla, dan, dva, izbrojao vrata i pendžere, na kući, i čudio se koliko ih ima, koliko, pa bi zatim, isto tako pešice, skromno, srdačno, otišao.

Pa i o tome, što ga, ubuduće, svakako, čeka. Kuća tog Trandafila, iznad Rakosavlevičeve, bila je isto tako na padini prema Dunavu, nedaleko rascijanske crkve.

One su imale isti, tamni, dim na crnim očima, ista uzvijena usta, iste čak i grudi, pa i glas. Isto lepo, setno lice, ali sa malo prćastim nosem, a isto tako i taj mio pogled.

Isto lepo, setno lice, ali sa malo prćastim nosem, a isto tako i taj mio pogled. Kad je Isakoviču pao pogled na Božičkinu lepu, bledu ruku, pretrnu.

Oficiri govore svakoj ženi isto. Komplimenti udovca ne vrede. Ona je bila uzela trikorn Pavlov, na krilo, a sad mu uze i sablju, koju je Pavle dotle

On je bio navikao da žene oficira, tamo, dole, u Sremu, govore o nacionu, isto toliko, koliko i muškarci. Nije bio uvideo da se to dešava samo u njegovom, uskom, sirmijskom, husarskom krugu, a da je

Gospoža Evdokija se tužila da su joj utrnula kolena, i da se seća kako su, prošle noći, u Rabu, mirisale lipe, isto tako. I jasmini. A Božič je onda upozoravao Pavla, kako žene ne znaju da misle ništa korisno.

Ima li neka presvlaka da mu se opere? Sa isto onoliko brzine, sa kojom mu je gospoža zadala strah, i kad mu se nudila, sa isto toliko brzine, ovo mu se mlado

Sa isto onoliko brzine, sa kojom mu je gospoža zadala strah, i kad mu se nudila, sa isto toliko brzine, ovo mu se mlado stvorenje dopade, kao neki znak proleća i lepe noći, koja je napolju, u bašti, ostala.

Teodosije - ŽITIJA

A ljubljeni sin pripade na svečasno lice očevo, i mesto toplom vodom vrućim suzama ovo umi, a tako isto i prepodobne mu ruke umi mnogim suzama.

A ovo mu se dogodi zbog nesmerne volje i gordoga vrata njegova, i zbog velikog nemilosrđa prema ljudima, koji su sazdani isto kao i on, i zbog nepoštovanja zakletve i straha Božjeg zanemarivanja.

Ne priliči da onaj koji vama u Boga vlada bude istoimenog dostojanstva vlasti sa vama i da se isto zove. Nego kao što sam ja radi vas vlašću sveštenstva i kao glava crkve u Boga postavljen, potrebno je da se i onaj

Ušavši u manastir Svetog Gerasime, i tamo isto svršivši, dođe i u veliku lavru Svetoga oca Save, i svima božastvenim i svetim crkvama u njoj poklonivši se, i na grob

— I vi ste — reče — od istoga zemnoga praha od koga i oni, jer i vama je potrebno od Boga Vladike sviju isto čovekoljublje kao i njima od vas.

Kada je sveti okusio od Bogom poslane mu ribe, čuđaše se neiskazanoj sladosti njenoj, a to isto rekoše i učenici i gospodar lađe, i svi koji su tu, da takve ribe pre toga nisu okusili.

i veoma korisno i zgodno: na dobro nadmetanje dobroljubive duše, kada se o tome čita, revnošću za dobrodetelj podstiče, isto kao što i ljubitelji ratova ono što se u neznabožačkim spisima nađe napisano o mužastvu nekih junaka u drevnim ratovima,

Ovim jačajući srce svoje i dušu svoju veseleći, ničim od propadljivih stvari u svetu ne beše uznemiren. Nije se, isto tako, brinuo ni o tome da obdelava njivu ili da kuću sagradi, nego se bogotesanim pešterama i rupama kao sjajnim

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

na opšti tok istorije, na raspored raznih civilizacija, na migracije, na etničku podelu, položaj i tip naselja, već isto tako neposredno ili posredno ona utiče i na psihičke osobine stanovništva.

Proučavali smo i druge zbirke koje nisu tako dobro zabeležene i koje su iz docnijeg doba, ali koje isto tako otkrivaju osobine pojedinih južnoslovenskih plemena i promene, na njima izvršene.

Kao što su jezici istovetni ili vrlo slični, isto tako i osnovni običaji i narodna shvatanja, na koje je docnije razviće manje uticalo, čine jedan deo zajedničkog nasleđa

Ali je Ljudevit Gaj u isto vreme bio sebi postavio prostranije ciljeve. On je smatrao imena Srbo-Hrvati i Slovenci kao oblasna imena jednog istog

I drugi su uticaji isto tako doprineli da se formira temperament ovih naroda: pretapanje balkanskih starinaca, istorijski događaji, uticaji

Osobito poštovanje predaka i običaj slava. — Kao što su među sobom vezani ljubavlju, dinarski su ljudi isto tako odani precima; nigde toliko ne znaju za svoje pretke, katkad do dvadesetog kolena, naročito u Crnoj Gori; nigde

On zna ne samo imena kosovskih junaka već isto tako i kakav je ko bio i koje su mu mane i vrline. Ima krajeva u kojima čak osećaju i rane kosovskih junaka.

Ovakva se divinacija osetila pred ustanak 1804. god.: „zeman doš'o valja vojevati“, kaže narodna pesma. Isto je osetila Srbija 1912. god., u srpsko-turskom ratu. Intelektualne sposobnosti.

Stvaralačka mašta i ukus se isto tako manifestuju u manje poznatim delima narodne umetnosti, u rezbariji, ćilimarstvu i u vezovima — u ornamentima, na

Vrlo retko urade štogod potpuno. Često misle da je isto videti ili osetiti i izvršiti. Ima, dakle, dosta površnih. Kod mnogih ljudi je darovitost vrapčije intenzivnosti.

Ovaj je narod primio zapadnoevropske ustanove, ali ih je izmenio i prilagodio nacionalnom duhu. U isto doba javila se u novoj državi velika figura Vuka Karadžića, koji je, napuštajući stari slovensko-ruski književni jezik,

Seljaci se često odlikuju osećanjem mere, koje ređe imaju njihovi školovani sunarodnici. Isto je tako razvijen smisao za komičnim koji potiče od inteligentnog i finog posmatranja tuđih akcija, naročito njihovih

Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE

POD ZEMLjOM Mišić tame mišić mesa Na isto ti se hvata Pa šta ćemo sad Zvaćemo sve kosti svih vremena Popećemo se na sunce Šta ćemo onda Onda ćemo rasti

Nušić, Branislav - POKOJNIK

” Pročitah prve redove i na jedan mah me obli znoj! RINA: Isto tako i mene. LjUBOMIR: Obli me znoj po čelu, a ruke počeše da se hlade, zamagli mi se pred očima i ja se naslonih na

Naišli smo na jednu vrlo veliku smetnju, kojoj se nismo nadali, i svi smo zabrinuti, i tvoj verenik tako isto. VUKICA: Da, i taj gospodin verenik.

LjUBOMIR: Sve je to isto, nema nikakve razlike. Na osnovu toga što ste vi oteli imanje postali ste bogat čovek; na osnovu toga što ste bogat

Verujte, sve je to jedno isto. SGІASOJE: Ti govoriš tako bezobrazno, zaboravljajući sasvim na dužno poštovanje prema ocu svoje verenice.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Tačna, kao i uvek, katolička crkva otkucavala je podne. Kroz Tri minuta to isto će učiniti i pravoslavna, dovodeći vo iskušenije popa Domentjana da Luki Crkvenjaku skreše sve po spisku deset kolena

Sada je bio red na mene. Ovo će se, kao Bog, smrskati poda mnom! - pomislio sam napravivši prvi korak po ogradi, a isto je to, sudeći po izrazu na njegovu licu, mislio i Ataman, samo što sam ja koračao i dalje i ništa se nije događalo.

Karanovo je govorilo o romansi između nje i nastavnika fiskulture, iako je to bilo isto kao kad bi se govorilo o romansi između nosoroga i kolibrija.

Ja ponekad mislim to isto, iako sada nemam snage da išta mislim. Ležim u krevetu, pokušavajući da se ne sećam onoga što mi je stari rekao, iako

Gledajući Melaniju kako predaje o elektromagnetima smešeći se i vazduhu oko sebe, gledajući njeno sivo lice sa isto tako sivožutom kosom i očima, ja nisam osećao ni trunke smeha u sebi. Ono što sam osećao bilo je gađenje na samog sebe.

Uz samu ogradu očeve kuće videh jedan ljubavni par i trgoh se u isto vreme kad se i oni odmakoše u stranu. Ne znam kako izgleda srčana kap, ali ono što sam tada doživeo bilo je nešto

upitah je. Reče da nije. - Samo kamen. Greta posebno voli taj kamen. - Greta? - Kornjača. Liči na Gretu Garbo. Ima isto tako tajanstvene oči. Videćeš sutra, a možeš videti i na igranci, ako hoćeš!

Zove se Neda. Najbolji je đak. - Je li još nešto „naj”? - Mislim da jeste, ali to nije važno. Diviti se njoj, isto je što i diviti se zvezdi Severnjači, Rašida! - Onda se divi obema. Meni daj moju Gretu!

U redu! Objasni mi onda kako je ona mogla da bude sigurna da će ga voleti celog života, samo njega, mislim? To je isto kao i odlučiti da čitav život jedeš samo pekmez, ili sarmu, isključivši sve ostalo?

„Desilo se, pa šta!” - rekla je Rašida, ali sam isto to mogao da kažem i ja, ili Ataman, ili bilo ko od nas. Sada mislim da je to bio naj trenutak koji je odlučio, iako

Naš plan o putovanju bio je sve bliži, ali i nejasniji u isto vreme. Bilo je toliko mesta koje je čovek morao da vidi i to je bilo divno, mada zastrašujuće: život je izgledao

Bilo je to čudno osećanje da si potpuno usamljen, a da je neko, ko zna gde, usamljen isto tako. Rašida je ležala sklopljenih očiju, ali varate se ako mislite da je spavala: bila je budnija od mačke pred

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

i to za nedelju od zelenog manšestra čakšire i „jankl“, i to bez gajtana, svecem, pak, čakšire gajtanom iscifrane, tako isto i kratka dolama, na njoj pedeset rifa gajtana, i to sve od fine crne čoje.

Lenka je katkad morala i u dućanu pomagati kad je vašar, ili inače kad ima mnogo mušterija; tako isto i gospođa Soka, premda im nije išlo od srca. Ali tek nisu hteli gospodaru Sofri volju kvariti.

— Tako isto i kod mene, moja je navalila samo fiškal. Ajd’ nešto i po njoj nek bude, a kao otac sve ću učiniti, trošiću koliko

— Jesam, i srebrom okovan štap. — Dobro je, i ja sam poneo moj trajdrot i šešir, tako isto i Jova, i to sve pakovano metnuli smo u jedan platnarski sanduk. Je l’ kod tebe tako? — Jest.

Ali i dolikovalo joj. Sav izraz u nje bio je nešto gospodstven. Tako isto i kod njenih kćeri. Zato za dućan nisu mnogo ni marile. Pera je bio već prvih godina prenebregnut.

Mati je, doduše, nadgledala, ali tek danju; noću se nije pokazala, a u mehani ni danju. Tako isto i kćeri. Pera mora biti celu noć na nogama; naravno, mora se i piti, i to sa lađarima, noj i to dobro umeju.

Gospođa Soka sa kćerime plače; tako isto i Krečarka. Već se malko i Čamčinica pobrinula, ako se i nije još zaplašila, jer zna ona da je veliki vrag Čamča,

Prva kola prostrana. Čamča pokaže put kud treba ići, pruži se u kola pa zaspi. Tako isto i Krečar. Samo gospodar Sofra ne spava, no zapalio je veliku stivu lulu pa puši, oko baca pred put, — jedan mora biti

Gospodar Sofra tek od bede odgovara, zeva, jedva čeka zoru; tako isto i Krečar. Nije šala, hiljada forinti. Sad Čamča gurne armicijaša. dâ mu znak da je vreme utaložiti gospodara Sofru.

„Neh žiju Vengri”! Gospodar Sofra radostan izvadi kvitu, primi novce i turi u buđelar. Odmah veselije lice. Tako isto i u Krečara; već nije bio bled, zarumenio se. — Ten čertovski Čamča, taj je sve to učinio.

Za desetak godina i u obitelji gospodara Sofre Kirića nastala je velika promena. Gospodar Sofra je ostareo, tako isto i gospođa Soka. Nije ni čudo. Lenka se udala za jednog sudca, protiv očine volje, koji je hteo za Profita.

Dođe polka. Šamika i to fino izređuje. Gospodar Sofra stoji između sale i kredenca, pa gleda kako mu sin igra; tako isto i gospodar Polaček gleda na svoju kćer, ali Šamiku meri. — Al’ gospodar Kirić, imate finog sina!

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Smrkavalo se nad njima i tu, pod strmim, starim stazama Pečuja, ispod zapuštenog groblja, na utrini, isto onako brzo kao i kod kuće, u onom sivom, maglovitom večeru, što kao kiša pada u baruštine, ali je ovde proletnje veče

rasle tu noć, poplavile su logor nekim šumom što je bio nečujan, ali prisutan svud, oko svakog šatora, oko kojih je isto tako, nečujno i neopaženo, niklo bezbrojno mnogo zrna zemljinih, izrivenih od nevidljivih krtica.

šta se u dvorištu dešava, Isakovič je stajao dugo pred velikim ogledalom i gledao širok ožiljak rane, na desnom ramenu, isto tako pažljivo, kao i svoje debele, opuštene obraze.

Pokušao je da ode iz vojske, ali zar onda nije išao isto tako za žitom? Naselio se u Galcu, terao svoje šlepove do Beča, pa ipak izgubio sve.

umre, niti ga je bilo žao što će on kroz koju nedelju dana možda već biti sam, bez oca i bez brata, bez ikog na svetu. Isto će tako prolaziti ljudi, prolaziti lađe, isto će tako trgovati, jesti, brojati brojanice.

Isto će tako prolaziti ljudi, prolaziti lađe, isto će tako trgovati, jesti, brojati brojanice. Baš ga se ništa nije ticao taj brat.

Vlahinjama, Mađaricama i Nemicama, kao uostalom i njegov brat Aranđel, u čiju se kuću sklonila, ali o kome zna da je isto tako mnogo živeo sa Grkinjama, Jermenkama i Venecijankama, čiji govor razume.

Starija pade, u prvi mah, plahovitom radošću materi u krilo, ali je isto tako brzo i ostavi, igrajući žmurke među šarenim haljinama što su visile iza peći.

Osetila je i to da joj preljuba neće donositi neke radosti. Mogla je to učiniti isto tako, ma s kim drugim, sutra opet, a da joj ne izgleda baš naročito nešto važno.

Uskoro, slutila je sasvim do kraja, kako se događa zalazak Sunca, a isto tako i sve pojave svitanja, koje je primetila, kao kroz san, prišavši svom prozoru, katkad, odmah posle ponoći, mučena

Kao stvar je doneše u kuću, kao stvar će je i izneti, da bi se načinilo mesta drugoj, koju će isto tako milovati rečima, obasuti srebrnim novcima, moliti ponizno i ljubiti drhćući.

Uostalom, i kad bi ga obuzelo sažaljenje, a sažaljenje ga je obuzimalo isto tako plaho, posle ljutnje, i onda bi želeo da sa njima ode nekud, dalje od onog života i od onog kraja.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

Ujutru isto potraži orahe, pa na kojoj ih strani nađe najviše, s te će strane doći prosioci“, veruje se na Timoku.³ Drugim sredstvi

Ako iznikne koje od imenovanih, onda će poći za momka koji ima isto ime; a ako iznikne ’neznani’, onda će se udati za nepoznatog momka.

“ Ljubavne čini se često vrše pa izvesnom modelu koji predstavlja momka, sa željom da se to isto što se čini modelu desi i onome koga ovaj model predstavlja.

Ljubavna magija najčešće počiva na principu imitativne magije, tj. na „zakonu“ da isto proizvodi isto. Tako, na primer, kada momak hoće da ga zavoli devojka, on svoju izabranicu, dok su u kolu, dodirne

Ljubavna magija najčešće počiva na principu imitativne magije, tj. na „zakonu“ da isto proizvodi isto. Tako, na primer, kada momak hoće da ga zavoli devojka, on svoju izabranicu, dok su u kolu, dodirne glavom zaklanog

³⁰ Drugim sredstvima, biljkama, oslanjajući se na isto načelo, služi se devojka u Skopskoj kotlini i drugim mastima. Da bi se za nju „lepili“ momci, ona se opasuje travom

) jer kao što mrtvi ne mogu ni da vide niti da čuju, tako isto se neka osoba može učiniti „slepom“ i „gluvom“. „Srpske i bugarske žene kojima teško padaju ograničenja bračnog života

²⁰ Magijska logika („isto proizvodi isto“) stoji i u osnovi ritualnog razvezivanja čvorova, zavezaka na odeći mlade, kako joj utroba ne bi bila

²⁰ Magijska logika („isto proizvodi isto“) stoji i u osnovi ritualnog razvezivanja čvorova, zavezaka na odeći mlade, kako joj utroba ne bi bila „vezana“.

²⁴ To isto čine i nerotkinje u drugim krajevima: na primer, u Gornjoj Pčinji ove žene dolaze na Vražji kamen — tu se provlače kroz

Za razumevanje jezika magije plodnosti važno je znati vreme kada se obavljaju ovi obredi. Oni se često vrše u isto vreme kada i ljubavna magija, pre svega na veliki prolećni praznik — Đurđevdan, kada se bude plodotvorne snage prirode.

U gornjoj Hercegovini to isto čini kum sa muškim detetom kada uveče svodi mladence. Na Kosovu, da bi se „stalo na put“ rađanju devojčica, poviju

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Čitao sam da je najzad ostavila onog ćelavka Mel Ferera i da se udala za nekog drugog tipa, isto tako nesimpatičnog. Patili smo oboje.

Naravno, igrali su nas neki drugi momci; mene je igrao onaj plavi, slavni Kakoseonozvaše, ali inače, sve je bilo isto, potpuno isto!

igrali su nas neki drugi momci; mene je igrao onaj plavi, slavni Kakoseonozvaše, ali inače, sve je bilo isto, potpuno isto!

Ruski Cigani su svirali »Ja nje savjetskij, ja nje kadjetskij, ja toljka ruskij anarhist...« Kako je izgledala? Isto kao i pre, kad se posmatra s izvesne daljine, a ja sam je gledao čak iz pedeset i neke, iz sirotog restorana »Balkan«,

— Stigao sam! — kažem. — Istina, malo kasnim, ali nema veze. Tu sam . . . Gledamo se kao onda, na peronu, i sve je isto, čak i ono prašnjavo staklo vagona, koje nikako ne može da se spusti. Ništa se nisi promenila! — slagah u prolazu.

(Na vašem jeziku ta bezazlena igra zove se isto tako bezazleno: to plau tag!). Evo. iz pepela pepeljare na mom stolu, iz njene pepeljaste dubine, počinju da niču

Njena kći ima majčine oči boje dima. U isto vreme, iz suprotnog smera, svake nedelje dolazi jedan mladi čovek vodeći za ruku sina, koji se klatari u hodu baš kao i

I ne sanjaš, Žuži, da mi ulaziš u priču koju nikada nećeš pročitati, jer ja pišem male priče na jednom malom jeziku, isto tako malom kao što je tvoj, koji ne razumem.

Nije ga niko video sem mene. Čemu putovati ovako daleko kada je sve isto? Svugde je sve isto. Samo se kulise menjaju u ovoj staroj drami: datum, gradovi i muzika. Daleko si zabrazdila, Žuži!

Nije ga niko video sem mene. Čemu putovati ovako daleko kada je sve isto? Svugde je sve isto. Samo se kulise menjaju u ovoj staroj drami: datum, gradovi i muzika. Daleko si zabrazdila, Žuži!

jednoga dana; nije ni sanjao da će ga možda jednog jutra mrzeti da priča i da neće imati čemu da se raduje, da će isto tako sedeti potpuno miran i utučen i gledati nekuda ispred sebe u prazno. To treba proslaviti, pomisli!

desetog ili dvadeset i petog, stizali su novi gosti i govorili za komad obale da je to njihovo mesto, i sve je bilo isto. Ne, ne, zaista je krajnje vreme da se pakujem! Bio sam sa kelnerima na ti.

Matavulj, Simo - USKOK

Valjda je slučaj bio da se tijeh trenutaka to isto dešavalo i teti. — A znaš li, Janko, da ovaj pikolo grdov hoće da se ženi? — zapita djed. — Tako!

To isto, a složno s njim, učini i baba. Onda izmijeniše noge. Tako naizmjence poigraše njekoliko puta na jednome mjestu, on sve

— I što moja dva prsta ostadoše — doda Ćoro, uz svoj obični goropadni smijeh. — A ne rekoh li ja da nijesu isto što i Turci! — reče stari Mrgud. — Toliko mi jada, što vi ćaste tako lako izgoniti Turke iz šanaca!

ne mogu nikako da im zapamtim imena! Kako se ono zvahu, pope? Pop odmahnu glavom. To isto učiniše svi stariji. Stevo se okrete Krcunu. — Kako se ono zvahu, Krcune? Očevidno Krcun čekaše to pitanje.

Što da ti duljim? Nama i Inglezima predadu Francuzi gradove, a u isto vrijeme čusmo da carevi uglaviše da Boka bude ćesarska!

Od njega nalijevo, naovitak, sjeđahu isto tako još trojica oružanijeh mladijeh Crnogoraca. Iza njih, u uglu kamene klupe, bješe prislonjen snop dugih pušaka.

I ti do njega tako isto, vojvodo Miliću! Dedete! Budite voljni, kao da ste gdje na svadbi u vašim pitomijem i bogatijem Cucama i Bjelicama!

Izlaziš iz moga doma u dobri čas, a ušla u taj, u koji se krećeš, u bolji čas!“ Za ocem blagoslovi je i mati tako isto, ako je plač ne omete!...

— Nije nikakva rana, zapravo! — povrnu medik. — Zrno je prošlo kroz meso i nije ni dohvatilo kost! Nâko je isto lila krv i rana se malo zapalila! Dvije, najviše tri nedjelje, pa će i ustati.

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

uvek usmeravan od odraslih; u njemu, razume se, ima dobrih namera, moralne odgovornosti i plemenitog nadahnuća, ali, isto toliko, licemerja, proizvoljnosti, nametanja odozgo i samozavaravanja.

dečje knjige bilo bi u duhu našeg doba, koje je „znalo da otkrije primitivnu umetnost, i koje treba da nam omogući da, isto tako, shvatimo: usmena književnost, uspavanke i popularni roman vrede koliko i bilo koja druga forma književnog

Trebalo bi utvrditi tačno značenje i smisao te vezanosti. Isto tako, ne valja zapostavljati vezu dečje pesme sa pisanom poezijom u širem značenju; razumevanjem tih odnosa i njihovim

mogu dodirivati, preporučljivo je, i za poeziju i za pedagogiju, da svoje težnje ostvaruju nezavisno jedna od druge. Isto tako, nije potrebno raspirivati netrpeljivost između jednog i drugog pristupa detetu.

I kako je zalazio u godine, pesnik se sve isključivije posvećivao dečjoj pesmi. U isto vreme u mladoj, obnovljenoj srpskoj državi jačao je i širio se školski sistem; Zmaj se u nj celim bićem ugradio.

Ali pevati o opštim stvarima nije isto što i razmišljati o njima. Izgleda da onaj dublji, čisto poetski podsticaj nije bio dovoljno jak.

da i nije od ovoga sveta, koju smo naslutili kao vanvremenu lepotu i smisao, da je nigde više na zemlji ne nađemo, ali, isto tako, da je nikad ne zaboravimo.

Intonirano, donekle, i kao društveni protest, ovo književno svedočanstvo, bar meni, deluje isto tako i kao prikaz čovekove zaglibljenosti na zemlji. Ćopićeva vezanost za takvo stanje mogla bi izjednačiti s ljubavlju.

Kao da je dete poraslo samo zato da bi se moglo sećati. Davno jednom, osetili smo seljačko i ljudsko beznađe, ali, isto tako, i drhtaj srca kad se u proleće zazelene „ona dva svijetla perca... na mrkoj oranici”.

Veliki zanosi i bedni, niski porivi, žive u čoveku u isto vreme. Ćopić je, u zavičaju, naslutio obe istine, i zato ih ne razdvaja; njegov humor, kao protivteža lirskim ushitima,

tim, „domaćim”, u detinjstvu naučenim, i nigde, kasnije, nesusretnutim rečima ima divljih pokrajinskih posebnosti, ali, isto tako, i dobro nađenih, tačno skovanih reči.

Ona polazi od dosetke da K liči na čoveka koji je zakoračio, pružio korak; slede munjeviti ukrštaji slika, sa isto tako brzim promicanjem znaka K kroz reči i slike; poslednja tri stiha su prava snohvatica: K krakato spremilo se za

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

(Skida svoju kokardu i baci je na zemlju.) SMRDIĆ: I ja umem osećati šta je Srpstvo. (To isto učini.) ŽUTILOV (tako isto): S ovim se odričem svake madžarštine! ŠERBULIĆ: Jeste li zadovoljni, gospoja Zelenićke?

(Skida svoju kokardu i baci je na zemlju.) SMRDIĆ: I ja umem osećati šta je Srpstvo. (To isto učini.) ŽUTILOV (tako isto): S ovim se odričem svake madžarštine! ŠERBULIĆ: Jeste li zadovoljni, gospoja Zelenićke?

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

M. Kolarca, koji je omogućio ovo i ovakvo izdanje knjige. Isto tako sam zahvalan g. dr Vojislavu M. Jovanoviću, stalnom docentu Univerziteta, koji mi je pomagao pri skupljanju i

Ali ona je pogotovu isto tako podražavalačka, odvojena od narodnoga života i staleška kao i stara književnost. Ono što joj je naročito smetalo

i tvrdi da su Srbi, još u XVIII veku, trebali usvojiti, kao književni jezik, jezik kojim su pevali dubrovački pesnici. Isto tako Spiro Dimitrović Kotoranin, jedan od najranijih srpskih prevodilaca Šekspira, žali se, 1860, u jednom otvorenom

van svakoga spora: dalmatinska književnost nije ni po čemu uticala na stvaranje nove srpske književnosti u XVIII veku. Isto tako bez većeg uticaja su bile i ostale lokalne i katoličke književnosti naše, bosanska književnost XVII i XVIII veka,

Iz Beča su ih isto tako stalno odbijali, pod izgovorom da je jedna takva štamparija »nepotrebna i suvišna« pored jezuitske ćirilovske

za štampanje srpskih, rumunskih i grčkih knjiga, da se štamparska privilegija za dvadeset godina izda Kurcbeku i da se u isto vreme sasvim zabrani svaki uvoz knjiga iz Rusije.

U njegovoj štampariji su štampani dosta mnogobrojni školski udžbenici kao i izvestan broj crkvenih knjiga. Isto tako štampano je u njoj prilično dela svetovne sadržine, od Pavla Đulinca, Jovana Rajića, Zaharije Orfelina, Aleksija

JEROTEJ RAČANIN Kao i o Kiprijanu Račaninu tako isto malo zna se o njegovom sabratu Jeroteju Račaninu. Sva je prilika da je prešao u Ugarsku prilikom Velike seobe. 1698.

1688. uspe da se njegov plan u Beču uzme ozbiljno i dobije titulu grafa rimske imperije. U isto doba dobije pismo pećkoga patrijarha Arsenija III, u kojem se priznaje za potomka starih vladara srpskih 1689.

kao stari slovenski jezik, zvaničan jezik pravoslavne crkve, i crkveni ljudi trudili su se da što bolje pišu njime. Isto tako on se sam sobom nametnuo i u književnosti.

ostao grb Karlovačke mitropolije; zastave u prvom ustanku i grb obnovljene Srbije uzeti su iz Žefarovićeve knjige; tako isto i grb današnje Bugarske.

Jovan Rajić zna i podražava tu pobožnu rusku poeziju, on isto tako zna i za učenu psevdoklasičnu poeziju, i za sobom će ostaviti u rukopisu ceo jedan udžbenik retorike na latinskom

Milićević, Vuk - Bespuće

Oni su bili projurili čitav peron i vraćali se natrag, isto tako zgužvani, smiješani, smućeni, s istom grajom, dovikivanjem, jedva dišući pod teretom koji su vukli, ne mogući da

Dani su mu. bili isto tako pusti i bezbojni. Diže se oko devet sati, rashladi lice vodom i silazi u baštu, gdje leškari u hladu, dok se

Uvijek ga, i poslije, poduzima isto osjećanje jeze, uvijek ga potresa ista groza kad vidi sunčano proljećnje jutro poslije 2kiše: po travi i po lišću

da je izbriše ili da joj doda nešto ne dobro, rđavo, ružno, — osjećajući da nema prava da je vrijeđa i da bi ta uvreda isto toliko boljela i njega, kao i nju, kad bi je znala.

I žurio se kući isto onako kako je hitao u crkvu, osjećajući se neprijatno kad bi se s kime sreo koji bi ga mogao zaustaviti i primorati na

Sremac, Stevan - PROZA

Prepisuje lepo i tačno, izradi sve što mu kaznačej da, i ovaj je s njim zadovoljan, a tako isto i publika. »Vredan k’o krtica, miran k’o bubica«, izražavali bi se o njemu.

ispod nogu pobožnih i gladnih hrišćana koji hitaju iz crkve, gde su se postarali za svoju dušu, da se sad kod kuće isto tako i za svoje grešno telo postaraju. Među njima je bio i domaćin Jova sa svojim polaženikom.

Upravo sam odbio, imam prečega, da idem tamo. — I jeste, vala, i ja bi’ ti isto učinio. — Pa i mi mislimo, gospo’n-Pajo — reče domaćica i primače se bliže gostu. — A, sasvim! — veli polaženik.

— A vidiš li, priko, ovo? Nije kome je rečeno, već kome je suđeno. Isto k’o i tvoje! Ne znam baš pouzdano je li Jovi sve jasno bilo, ali tek nekako posle ovoga razgovora postade nešto

i sad pod starost nositi zelene jegerske pantalone — zbog svega toga bio je gazda Radisav na sina ljut kao ris, ali isto tako i pritajen kao ris; i čekao je samo prvu priliku kad će onako na njegovski način dočekati Marjana gimnazistu i

Za koliko možeš da stigneš? — Za po sata! — reče Marjan, i stade se vrpoljiti na stolici. — A natrag? — Toliko isto! — veli i spusti ruke do sedala. — A koliko ima od one »Ruske krune« do ove naše kafane?

Radičević, Branko - PESME

Ta lepša si nego vila, Lepša nego sunce isto; Bi li, rano, moja bila?“ „Oj srećice iznenada! U moga me išti ćaka, Tela bi te moma mlada, Tela bi te ja junaka.

Ode jutro, eto veće pladne, Eto veće i večeri ladne, Tio veče kao juče isto, Oblak zlatan, nebo stoji čisto, Sve se kiti, sve se zlatu sprema, Ali zašto njega jošte nema?

Oko tvoje beše tada čisto, Lice svježe kao cveće isto. Al' pored puta topolicu jednu, Oborenu olujom, ti zglednu: Na granama listova tu puno, Dub iznutra sasvime

Kako onda, tako sada isto Pred okom je meni sve tu čisto. 57. Ja joj vidim kose raspletene Po labudni ploviti rameni, Rumen-usne, obraze

67. I bogami, na njega ste Sila nalik baš zaista: Iste oči vragolaste, Isto čelo, usta ista, Ista kosa, isti zubi.“ Tu g' ogrli, pa poljubi. 68.

V Bože, Bože, što bi s njome? Kud se dede zlato čisto; Kô nesretne one mome Zar i ona sada isto? Pre za koju kad bi čula E je snađe kob ta uda, Bi se ona prepanula I zgrozila oda čuda, I bi glavu, moja bela,

zaigralo, Ni oblačka najmanjega Da mu skrije lice krasno, Ni oblačka oko njega, Eto tone sunce jasno, Da i ona tako isto Samo može zaći čisto! XVI Sunce zađe: „Tamo, tamo, Makar kako, sve je jedno!

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

jedva da je negdje i bilo tragova modre boje, ali ako je djed kazao da je modra, onda ima da bude modra i kvit. Isto se tako moglo desiti da neke godine djed rekne za tu istu baštu da se crveni, i onda za tu godinu tako i važi: sljez

To „gledanje u sat“ za mog je djeda bila jedna isto tako tajanstvena i pomalo natprirodna umješnost kao i gatanje u dlan.

Načiniću mu nešto, ima da vidiš. — Ih, ti kao da čovjeku praviš samar, tako govoriš. — A zar konj nije isto što i pravo čeljade, još bolji. Deset puta bolji. — Konj? — Da, da, konj, što se čudiš.

To je isto kao da ideš zagledati u oltar šta pop radi. — Hm, šta veliš, Petrače? Petrak samardžija, držeći na koljenima rašivenu

Da i ne pominjem njegovo veličanstvo, koje isto tako ... Munižaba briše vjernopodanički hladan znoj i hukće: — Vala, da mi je znati ko to dozvoljava da se svakoj rđi

Šta je ovo, zar se još uvijek nisam konačno razbudio? Na ovome svijetu, izgleda, nema u isto vrijeme mjesta i za bombardere i za opčinjene dječake, koji rone ispod sjenki i nešto traže kroz tišine opepeljene tugom

Oni, dabome. Bog zna kako li tek ti plijeve, jadna ti majka. — Ovi ne plijeve — namerno žvaće momčina. — Ti su isto što i partizani, samo su malo probrani, prosijani na sitno sito. — Kad stiže da i tu mudrost pokupiš, a?

To ti je isto kao s bijelom kobilom: čim je imaš u komori, odnekle će na te zapucati, nema da brineš. — I ti ga baš prećera.

Treba, brate, pomoći pri evakuaciji, samo neka dušmanima ne ostane. Kanda isto misle i ovi moji prijatelji, jer čim je u šipražju nešto šušnulo, Vačkonja načulji uši. — Sigurno seljak, Očenaš mu njegov!

— Aha, jesi li se pripremio, burazeru? — gače mu u susret Vačkonja, pun razumijevanja, dajući mu u isto vrijeme do znanja da on već dobro zna kud se „burazer“ uputio.

— Brani ga, brani — grakće Bačkonja. — Isti si kao i on. — Kako ga neću braniti kad noćas, negdje tu oko Banje Luke, isto ovako čeči i moj djed Rade s torbom o ramenu — pobunih se ja. Što da propusti ovakvu zgodu i da se zeričak ne okoristi.

Jovaš čisto podskoči u mjestu, poznade glas brata Mikana, ali isto tako brzo sjede ponovo u zaklon i zlurado vreknu: — Aha, neka, neka, dosta je i tvoga bilo!

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

— Da ne misliš o Nikoli? (tvoj, iz komšiluka, najdrskiji udvarač a u isto vreme i najveći opadač). Ti bi se trgla. Polako bi podigla svoje krupne i vlažne oči.

“ I kad bi ti osetila da sam ja baš to isto i pročitao, oborila bi brzo pogled i zacrvenivši se rekla bi: — Možeš da govoriš šta hoćeš! Eto tako je to bilo!

Ja joj, držeći čašu rakije na dlanu, onda prilazim ruci, i, nudeći u isto vreme svoj obraz, čestitam praznik: — Hristos se rodi, nano, i srećan dan! — Vaistinu i s tobom, čedo moje!

Pred svakim „satlik“ vina. Čim se načne, odmah se dopunjuje. Svi ućute. Samo tetka, srećna, nasmejana, onako isto zasukana i ulepljena testom, ulazi. — A, lale — dira je njen brat čiča Toma — ovo ti je jelo zagorelo! — Tugo, tugo!

uljudno ispružio, da se nije štogod otkopčalo, otpoče da se zamišljeno čisti po glavi, kosi, licu, ali se videlo kako u isto vreme prati i Marikine pokrete po sobi, čija mlada snaga, zdravlje, svežina od rada napolju, a naročito vitka joj

Nisam mogao. Odoh. Ali me na kapiji sustiže majka mu. Trčala je za mnom, a u isto vreme uplašeno obzirala se, da je ko ne spazi kako za mnom trči i zaustavlja me, a naročito se krila od sobe u kojoj je

Gotovo da izludi od straha, jer oseća da mu nema leka, da će joj umreti, a opet jednako nudi ga, bdije, a u isto vreme mora da nadgleda kuću, kako ih smrt ne bi iznenadila, zatekla kuću nepočišćenu, nespremnu.

Samo gutljaj. — Ne mogu više. — I okrete se, zagleda opet u noć, u mesec koji sad beše nasred neba i isto onako veselo poigravajući osvetljavaše ozgo sve, jasno trepereći.

Mita se beše zagledao, kao zaneo. Bogzna gde je bio. Ariton, bojeći se tog njegovog zanosa i hoteći da ga trgne a u isto vreme i hoteći da mu ugodi, kao pogađajući šta on misli, nadnese se nad njega i, pokazujući na mesečinu, poče: — Mito,

da mu ugodi, kao pogađajući šta on misli, nadnese se nad njega i, pokazujući na mesečinu, poče: — Mito, znaš, ovako isto. Pantalej... sabor... — Mita se trže, okrete se njemu i poče iščekivati radoznalo.

Onda on čak izvan ulice ide, u polje, u reku. I tamo, skriven, isto onako visok, ozbiljan, šeta se, ide od vrbe do vrbe, jednako ponavljajući ono: — Ništa, ništa nije.

Iziđoh i, gotovo bežeći, odoh, ali ne kući... već odoh lutajući po mahalama, po noći, koja beše isto onako mračna, topla, mirna, nepokretljiva.

Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU

O, naše detinjske pameti! Braćo, ljudi, poznajmo jedanput našu nepravdu! Kako možemo mi iziskavati od drugi(h) ono isto koje kad drugi od nas iziskavali, velika bi nam se nepravda činila.

To isto i mi smo dužni svima ljudma na svetu. Ovo je sav zakon i proroci. Svaka nauka koja je ovoj protivna uznemiruje ljude: uzr

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Druge noći u isto vrijeme stane opet onaka sila, huka i piska oko dvora carskog, i neko počne na vratima govoriti: — Otvor', carevići,

Treće noći u ono isto doba opet se zatrese iz temelja dvor od velike sile i tutnjave, i neki glas poviče: — Otvori vrata!

Čim carević uđe u sobu, otmu mu se oči gledati đevojku, kako je vrlo lijepa. U isto vrijeme smotri da ide jedna velika zmija niz duvar, tako se pružila da joj je glava više glave đevojčine bila blizu,

Kad car to vidi, jako se obraduje, a svijet se skupi i boga stane moliti za zdravlje onoga koji ih je posjekao. U isto vrijeme dođoše i sluge iz dvora carskoga i jave caru kako je šćela zmija da njegovu ćerku ujede.

A Baš-Čelik skoči kao munja, pa raširi krila, poleti, i u isto vrijeme uzme pod krilo carevu ćerku, ženu njegova izbavitelja, i tako najedanput iščezne iz očiju.

kažem, i evo ti ovo moje perce, pa kad ti bude velika nužda i BašČelika nađeš, a ti zapali ovo pero moje, ja ću onda u isto vrijeme da doletim sa svom mojom silom tebi u pomoć. Carević uzme pero te pođe.

se ne može poznat ili je čovjek go ili u tijem haljinama, i na njima da budu okna od stakla kuda ću gledat i duga cijev isto od kože. — Što će ti take haljine? — upita ga kralj.

On iziće iza sela, i kad dođe na ono isto mesto gde je pre onu devojku našao, ona iziđe opet preda nj pa mu reče: — Opet si, brate, neveseo n plačan.

Druge godine baš u isto vreme ubi ga opet, pa treće, pak ga više nikad i ne ostavljaše. Seljak napusti vinograd, pa postade opet siromah kakav

Ovi se tako isto jave opet odozgo da još čekaju. On je sad privezivao jednu po jednu djevojku za uže, i dao svakoj blaga koliko je koja

Sablja ga posiječe, ali odmah zaraste; odsijeku mu ruku, ona odmah sama priraste; glavu, nogu, tako isto! Izgibe caru sva vojska. Sad on poruči caru: ili da pošalje vezenu maramu, ili da spremi novu vojsku.

Džomet ga odvede u mlin i pokaže mu ono isto mjesto đe je i on ležao kad je u mlinu noćio. Tivtiz legne tude. Kad je bilo oko ponoći začuju se opet oni isti

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

Ja sam trpila, ja sam ćutala i gutala, pak ti nisam mogla ugoditi. Počela sam malo oštrije, to isto! Kaži, kako da ti ugodim? MAKSIM: Da kuvaš, da mesiš, da me vučeš po balovima.

Šta je to krug čerte? DOKTOR: To se uči u matematiki, koju ja nisam učio. Tako se isto u matematiki uči da se ekvator deli na 360 časti, tj. stepena.

ŠALjIVAC: Da ne bude to ono drvo koje je onako lepo opisano u doktorovom Zemljeopisaniju? PUTNIK: To isto. ŠALjIVAC: E sad verujem. Samo, molim vas da me ne dodirnete njime po glavi, te će preći njegova sila u mene.

Tu ti je ona dosadna u kući; tu se bojiš, da je ko ne obmane — sam ne znaš šta ćeš da počneš. Tako isto i s novci. Dok ih nisam imao, činilo mi se da mi je čitav svet velika, prazna činija.

Naklonost koju dva lica k jednoj istoj stvari osećaju. Moj komša dakle ima naklonosti k ovim talirima: to isto osećam i ja, sledovatelno, mi se u simpatiji naodimo, koja nama, kao susjedima, na svaki način priliči.

DAMJAN: E, komšo, kad je tako, bolje je da zakopaš; i ja sam ti sam to isto učinio. Vreme je čudno, mučiš se i kinjiš, pak najedanput da ti drugi odnese.

MARKO: Onda je homeopatija. Daleko su i doktori doterali. Šta je to homeopatija? Omiopatija. Isto s istim. Ako te stariji izbio, daj se nanovo istući, pak će te proći, to je homeopatija.

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

Iz ovog uzroka i nazivam pozorište ovo sopstvenim djelom, i nadam se da će od moji čitatelja onako isto primljeno biti kao i dosadašnja moja sočinenija.

Ja ženski rod onako isto počitujem kao što ij najprilježniji Epikura đak počituje; i od osam godina ovamo, to jest otkad sam namislio ženiti se,

Moje je pleme blagorodno, a nije iz đubreta postalo kao tvoje. SRETA (meri je): Na moju dušu, isto naša gospođa; tako i ona sikće. Pelo, gledaj da se namažu čizme.

Lalić, Ivan V. - PISMO

Igračke sam ti donosio, zatim Knjige i ploče koje volela si, A sve u isto, neko tvoje vreme; Tako me stalno hrabriš da te shvatim U nastajanju, nestajanju: da si Plod što ga rodi izmišljeno seme.

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Sada, kad nemam ni filera, živim isto: pušim „Dravu“, pijem ružicu, vozim se tramvajem i opet sam bez love ... Znači, stvar nije u lovi, kao što misle mnogi

“. Bakuta je, naravno, posle umorna od tolike diplomatske aktivnosti. U isto vreme, strašno je ponosna na svoja poznanstva s visokim gostima i stalno pokazuje novine gde se kao o njoj piše, znate

“. Bakuta je, naravno, posle umorna od tolike diplomatske aktivnosti. U isto vreme, strašno je ponosna na svoja poznanstva s visokim gostima i stalno pokazuje novine gde se kao o njoj piše, znate

Krenuh potpuno nasumice. I da vidite, bilo je tu izvesne razlike u bazanju; mislim, nije to isto kao kad gluvarite onako, štosa radi, mislim, bez veze; čoveče, odjedanput sam nekako primećivala da pada sneg i da su

„To mora da je neka greška!“ Jeste, ali u vašoj glavi ... To naravno neću da kažem, ali ću pomisliti, u stvari, isto. Ona će znati šta sam pomislila pomoću telepatije, znate ono: tele patiš ti — tele patim ja? Šta je?

Ni otadžbinu, isto tako! U tome je štos. Ni ona njega, to jest, i obratno! A da li sam zaljubljena, baš onako, mislim? Pa sad, kako s tim

) Tu me jako podsetiše na nekog mog frenda, šofera Drndu, s Kalenića pijace. On isto tako vozi levom stranom kad se ukoka sa društvom. Jedanput je po noći vozio od Slavije do Terazija u rikverc!

lađe, videla je lutke koje kažu „mama“ kada im se pritisne pupak, videla je pet ulica u Trstu i svih pet su se potpuno isto zvale, i to SENCO UNICO, a ne kao kod nas u Beogradu, razno kao na primer Čuburska, Slavujev venac, Požarevačka ili

Nije stigao da kaže ni britva! — Ali to nije šoljica za kafu! — Zar nije isto? — iskezih se manijački. Zgužvao je besno hartiju sa gospodinom Roršahom i bacio je u korpu za otpatke.

Dobila si najmanje deset kilograma, jel' da? — Haljina ti je prosto neverovatna! I pre dve godine mi se isto toliko dopadala, sećaš se? Bakuta unosi aperitive.

Baš će joj biti drago i ti sistemi. Tako nas ostane troje. — Dezerter... — reži matori, puneći rastreseno lulu isto tako istresenim opušcima.

Svratićemo onda sa društvom oko ponoći na piće! Ne pada im na pamet da bih isto tako i ja mogla da im malo svratim oko ponoći, a ne samo oni meni -— i zašto da mi svraćaju, šta su mi oni: braća od

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

JELICA: O, molim, Lidija je samo ćuteći potvrdila da Lauzusa ljubi; tako isto i ja ljubim. ALEKSA (đipi gore i uvati je za ruku): Vi mene ljubite? O, bozi, pomozite mi da moja čuvstva izrazim.

JELICA: I ja to isto ćuteći beštetigujem. ALEKSA: O, nebo, o, sudbino! Kako su putovi tvoji nedostižimi! Odbacio sam više od tri stotine

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

Umače Toša, zadihan, ljut, sakri se dedi pod širok skut. U isto vreme evo i Žuće, šulja se kao zverka, kraj vode vreba, uporno keba jazavca, kuma Žderka.

TUŽNI HARAMBAŠA Krupa, labud, na Uni raskriljen, to je bila tužna sredokraća: pola puta hoda od Hašana i toliko isto do Bihaća. Tu na mostu, nijemo i ukleto, ostane mi srce razapeto.

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

Od prvoga časa, od sasvim prvoga časa. Samo ja nisam znao da izrazim šta osećam, nisam znao ko propoveda isto; nije imao ko da mi objasni. Je li, Marija? — O da, moj muž je osećao da nešto novo nailazi, al̓ nije umeo da izrazi.

Vi biste noćas mogli biti na nekoj mojoj reci i osećati se isto tako prisno i ugodno kao da ste u samom zavičaju. Ne mogu da pojmim kako se onda mogu naći dva čoveka da se ubijaju,

Šetam strmim kosama oko Eskalone, kroz maslinjake. Ovi na prvoj dnevnoj toploti mirišu isto tako zanosno kao i da su vrt karanfila ili jasmina. Ljudi proteruju stazama mazge natovarene vinom.

Vi ga poznajete isto tako dobro ili čak i bolje od njegovog brata, sina itd. Možete provesti pored njega još dvadeset godina, ništa podrobnije

— Dobro veče, gospodine, — kaže duboki, mladićski glas. — Hteo bi da vam pruži ruku, ali se ne vidi, — kaže ono isto devojče.

O, ona mora da ima ipak jedno osećanje sreće što se njegova kći zove njenim imenom, i što se barka, kojom on plovi, zove isto tako. I ko zna da nije on sam to ime tražio od svoga druga!

Ovi unose u večite elemente nešto neobjašnjivo i na izgled prolazno. Zatim, isto tako na izgled efemerno i neprirodno kao ptice i slepi miševi, struje kroz svet električne reke, matice zračenja i

Verovali ili ne verovali! Žao mi je života ove poslednje biljčice, kao i moga. Ne suviše, taman koliko da je isto; ili možda malo više ove biljčice, a ipak tako malo da je mogu i iščupati dok razmišljam ovo a da nemam nikakve griže

Sve što je čovečansko najzad spava i duboka ljudska disanja isto su tako mirna kao disanja šuma. Moja misao takođe više ne radi. Samo da zaključi da živi i da je tu jedina.

To može isto tako biti žena ili čovek. Snažno stvorenje. I mora biti čovek ili žena koji umiru; jer se inače ne viče ovako, ljudski i

Opet pomrčina. — Ja mislim na to, — reče čovek, — na to, tu glupost. — Šta misliš? — Da je uvek isto glupo što čovek neće da se mrdne od nečega kad nije nužno, a onda kad treba: nije tu. — Nisam razumeo.

To zbog nas trpe ovako žene, jer mi volimo da ih volimo. I decu da volimo. — Šta će mu da živi, kad je to sve isto, i kad će to uvek biti isto!

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

Istinita je i različitost od istine. Ali je istina u svojoj istovetnosti isto što i bog koji je isto sa svetom kome je teško da bude istinit.

Istinita je i različitost od istine. Ali je istina u svojoj istovetnosti isto što i bog koji je isto sa svetom kome je teško da bude istinit.

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

MIĆA (ode uz stepenice). POJAVA V DANICA, AGATON, SIMKA AGATON (kad spazi Danicu, poleti i zagrli je, isto tako i Simka. On vadi maramu i briše suze): Drago, drago dete moje! SIMKA: Slatka moja, rođena moja!

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

— A-ha!... Naravno, sasvim drugi čovek. Razvukao sam usne u smeh, verovatno isto onako kao onaj srednji vozar iz prve baterije. — Pošto si položio oficirski ispit, određujem te za vodnika drugog voda.

Time ćeš davati primer vojnicima, a isto ćeš zahtevati i od njih. Jesi li razumeo? Govorio je odsečnim glasom i sugestivno me pitao da li sam razumeo.

Tešio sam se da i sav taj narod mora isto onako ćutati preda mnom, kao što sam i ja jutros pred komandirom... Jer ja nosim dve zvezdice i tu pogovora nema.

Čuo sam samo zvek svojih mamuza. Neko se zakašlja. Pogledao sam strogo u tom pravcu, isto onako kao i baterijski narednik. A vojnici su me gledali iz očnog ugla, očekujući novu komandu.

— Vi odsad pripadate otadžbini... Ona neće zloupotrebiti vašu dobru volju, ali isto tako i svaki onaj koji se ogreši o pravila i propise, iskusiće najstrožu kaznu.

To nam je isto rekao i komandir, kada smo podnosili raport u četiri časa posle podne. Činjene su poslednje pripreme. Posilni su

Svesno?... Voljno?... Naše je raspoložene mračno kao ono crno nebo, pa bismo želeli da se noć produži i da isto tako i prostor korača ispred nas.

Ledena drhtavica i pritajen strah prožimao je telo. U ratu neko mora poginuti i taj će biti isto onako naduven, pomodreo kao leš pored koga sada prolazimo, a sa koga je skinuta obuća, te su prsti rašireni i natekli,

Ili su se možda navikli na pomisao da to isto i njih može snaći, pa je utrnuo svaki osećaj saučešća i samilosti. Sunce zađe za oblačak i kratka senka prelete preko

Zasluga je vaša velika. Ali je isto tako značajna uloga i onih koji su nas vodili. I u ovim velikim danima, na ovom svetom mestu, na domaku pogleda i

Svet zanemeo od straha, stoji skrštenih ruku nad svojim jadima i uzdiše. Slika je bila isto onakva kao kada voda posle snažne bure izbaci na obalu polupane stvari i smrvljenu travu.

— veli na jednom zastanku kapetan Jovan. — Jer, bio na Drini, ili na Šapcu, ili na nekoj trećoj strani, uvek te isto čeka: popravnik, mesni ugao, plotun zdesna... — More ćuti, bogati, ovako fino!

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

— Evo ti groš, pa kupi i spremi. Čiča iziđe veseo, a Gojko se spusti i leže na svoju novu postelju... »I ovde ono isto! Ista zaprega, isti posao, pa isti i ljudi... I ovde smanjuju dodatke, čim opaze da je čovek mekši.

Taman rekoh: da mi bude od pomoći, a ono... Ljubica se okrete i razgledavši po dvorištu uđe u školu. »Sve jedno isto«, pomisli ona prolalazeći pored stola, za kojim se vrši upis i slušajući preklinjanja jednog mlađeg čoveka i molbe da mu

Još da mu nije ove guste bradurine, — zlo! — Šta ćemo sad, čime da te častimo? reče Gojko nudeći ga u isto vreme stolicom, koju je Stojan izneo. — Ja sam ti bećar, dodade on gledajući Ljubicu preko očiju.

« I pred njenim očima proleću sjajne, divne slike zamišljene budućnosti, ona se smeši tim slatkim sancima i u isto vreme čuje kako joj se drugovi gromko i veselo smeju. »Kakvo zlo, misli ona dalje : samo tek da se tako kaže.

izneše stolice ; odjednom se tu nađe i Stojan, koji ćuteći namesti stolice u hlad pa se izmače, gledajući pisara onako isto neobično, naježeno, kao i Gojko. — Izvol’te, nemamo sve udobnosti kao kod kuće, reče Ljubica sedajući i smešeći se.

Kako!... reče on i udali se sa nekim značajnim osmehom na ustima. Stojan, koji stajaše više učiteljice, isto onako naježen i zgrčen kao i Gojko, obrte se i ode u školu mašući glavom nepoverljivo i šapućući u sebi : »Ja, bratiću,

I šta mi ko može ! Ona se uputi u školu. Vrata na Gojkovoj učionici behu otvorena, a on, onako isto namršten, hodaše živo preko škole. Kad opazi nju, on se obrte deci, naredi im da se spreme, pa ih pusti kući.

je naročito došla da čuje koju reč o pisaru, da vidi šta je to: treba li da se boji čega, ili će joj i Velja kazati ono isto što i Stojan. Ali sad joj je veoma nezgodno da počinje razgovor pred učiteljkom.

Samo tihi, lagani uzdasi po kadšto odaju njegovo nemo prisustvo. A oko njega sve jedno isto: suton, žubor, jecanje... Odjednom se oboje trgoše, ustadoše i pođoše dalje.

simpatiji, o tome kako je on gotov na sve usluge, prosto i jedino zbog nene samoće i sirotinje, jer zna da tako isto čami i njegova sestra, pa valjda će se naći dobra duša da i njoj pomogne...

Ja... ja... uzviknu on u ljutini, pa zape i odjednom prekide. Ljubica i pisar tako isto izgrdiše čiču, pa posedaše za sto, koji se povijaše na sve četiri strane. — Šta ću, starost je, bratiću !...

Kakav mi je bio prvi dan školovanja, takav mi je bio i poslednji: sve jedno isto... sudovi, voda, cipele, trčkaranje do bakalnice, do kasapnice, a noću krpi se, peri se i uči... Sve tako, bez kraja!...

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

Vi ste samo sanjali! Saberite se!” JELISAVETA: „Zar on nije bio ovde? Zar mu nisam stisnula ruku?” VASILIJE: Opet isto! Ne kažeš „stisnula”, nego „stisnuo”! Zar ne možeš ni toliko da se uživiš, da utuviš da ti igraš grofa, a ne groficu?

BLAGOJE: Pušta se da je povaljuje krvavi Drobac! GINA: A ti misliš da si bolji od Dropca? Ovo bi i on isto ovako uradio! DARA: Zamajavamo se ovde, a Drobac odmače! BLAGOJE: Naći ću ga po tragu, neće nam pobeći!

BLAGOJE: Šta je? DARA: Pa iza tebe ostaje krvav trag! (Zatamnjenje) VIII SLIKA NASTAVAK SEDME (Isto mesto, nekoliko trenutaka kasnije. Odjednom se smračilo, mesečina je nestala. Duva vetar.

SOFIJA: Šta sračunato? JELISAVETA: To sa Filipom. VASILIJE: Ti ceo dan isto! JELISAVETA: Kopka me. Možda je on imao duplu masku! Prvo, masku glumca! A ispod maske glumca masku ludaka!

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Kad je, u austrijskoj artiljeriji, kod Verdena, za vreme prvog svetskog rata, njegovom sinu amputirana ruka i kad je, u isto vreme, i Srbija propala, Berić se bacio sa velike visine trećeg sprata, glavačke, na kamenito dvorište.

Šta hoću time da kažem? Hoću da kažem da je ljubav prema moru isto tako moguća kao mogućnost da čovek voli, beskrajno, jednu ženu.

On od mene nije ništa krio. Njegovi sinovi, Miloš i Ranko, vrlo lepi muškarci, isto su tako skinuli sa mojih očiju veo. Upoznao sam selo.

Novi Sad i ostao samo zbog jedne lepe, mlade žene, sestre tada čuvenog muzičara, koja je, sa svoje dve male devojčice, isto tako, bila došla da letuje kod brata. Ona je bila žena jednog čuvenog, srbijanskog oficira.

Ono što je glavno, bio sam pošteđen da idem, kao austrijski kaplar, u Srbiju. Ne verujem da bih to bio preživeo. Isto mi je tako teško bilo i to što sam preživeo – da sam se okupao, pri ulasku u bolnicu, u Vukovaru, u vodi, u kojoj se,

To je bilo tužio, čemerno. Svi epileptičari pri napadu imaju poluciju, koju je trebalo, isto tako, ustanoviti. To je bilo komično. Zatim smo palili šibice i posmatrali refleks u zenici.

Jeste li učestvovali u bitkama?“ To isto. Ponova. Po nekoliko puta. Mene je tetka, u takvoj prilici, sakrila jednom u bolnice Salcburga, zatim u sanatorij

Dva dana danju, treći dan i danju i noću. Grafinoni su bili u rukama oficira, a tako isto i šifra, telegrami, formulari, kontrakcije, potpisi. I odgovornost je bila njihova.

otišao iz Zagreba iznuren. Osećao sam da je jedna Evropa potpuno propala, ali da se i jedna nova pomalja, isto tako krvava.

Ja i danas mislim da sam imao pravo. A da akcenti, kao što Vuk kaže, ne treba da se štampaju za čitaoca. Isto tako, veselo, Pandurović je tvrdio i to da ja kažem da duša može biti brkata.

Niko nas književnike nije uzimao ozbiljno. Sasvim je drugo bilo, pre rata, doba Skerlića, koji je, tobože, tako isto bio socijalista. Državi je tada bilo potrebno pero i hor, koji će pevati, kako su Dučić, Rakić, Bojić, Jelić, pevali.

ribara, starih, izrađenih, pretrgnutih, kako stoje na obali, među konopljem, na svakom dalmatinskom ostrvu, i gledaju isto ovako, mirni i prokisli, nekud?

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

U isto vreme bio je episkop Hristove crkve u Rimu jedan starac, koji je, pre toga, u postu i molitvi proveo četrdeset i sedam

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

“ Druge su novine otprilike to isto saopštavale, sa ovakvim dodatkom: „Sem toga, doznali smo s pouzdane strane da taj čudni čovek dolazi još i važnom

— upitam učtivo i radoznalo. — Ništa prostije: pošaljem drugi poverljiv raspis, u kome ću opet tako isto narediti policiji da poradi da narod opet u što većem broju dolazi na čestitanje.

Ja sam s nestrpljenjem očekivao da čujem taj znameniti članak i da, u isto vreme, saznam oko čega se vodi ta važna i očajna borba između ministra finansija i ministra građevina.

Kako je stvar hitna, to ćete sve ovo odmah tačno izvršiti i o svemu podneti iscrpan izveštaj... U isto vreme, najstrožije naređujem da obratite naročitu pažnju na temperaturu u kasarnama, kako bi bio zadovoljen taj

postupnim razvijanjem i usavršavanjem dugim nizom vekova dolazi do najsloženijeg organizma čovečijeg tela, tako se isto i jezik razvijao od neartikulisanih, životinjskih glasova dok nije dugim nizom vekova dostigao visinu savršenstva

I poglavar crkve, dobar gimnastičar i strastan jahač, međutim naprasit čovek i tako isto rado se tuče. Jednog je sveštenika udario štapom po glavi u božjem hramu iz nepoznatih razloga.

Dok, odjednom, ugledah među decom nekoliko starijih ljudi gde tako isto šetkaju, ili sede, uče nešto iz nekih hartija.

Vlada je tako isto pravilno razumela svoju dužnost, te je, da se ne bi dangubilo u sitnim pitanjima, odmah iznela na rešavanje zakon o

Voli da gladuje s porodicom nego da, kao svi drugi pametni, gleda svoja posla. Koga god bih upitao, dobijem tako isto mišljenje o takvim ludima, pa čak ih svet gleda sa sažaljenjem, ali i prezrenjem.

Ministri se zaustaviše na pristojnoj daljini, skidoše kape i prikloniše se do zemlje. To isto uradi i masa. On izgledaše nešto zbunjen, preplašen, a u isto vreme jako začuđen, ali se s mesta nije micao, stajao je

To isto uradi i masa. On izgledaše nešto zbunjen, preplašen, a u isto vreme jako začuđen, ali se s mesta nije micao, stajao je nepomično, kao statua.

Jedan je potmuo glas psovao čak i dotičnog vođu, pa umuče. Kad je svanulo, a vođa sedi onako isto kao i onoga dana kada ga izabraše za vođu. Na njemu se ne opaža nikakve promene.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

celim svetom, kad je sve pred mojim nogama, kad moja uobrazilja stvara hiljadama najstrasnijih slika, u kojima uživam isto onako, kao da sam na ozbiljnoj javi...

Od njega je strahovalo šest velikih okruga. U jedno isto vreme — svakog trenutka — na svakom mestu njega su očekivali i bojali ga se: i seljak za plugom češće se osvrtao i

I Ljubiša tako isto, samo očekivaše zgodan trenutak da opali. Pružiše se puške i — trenuci se pretvoriše u vekove... Najedared Ljubiša

On se prenerazi, preblede i oseti kako počeše da mu klecaju kolena. U isto vreme oseti da mu glava nekako nezgodno stoji: kao da je suviše pognuta.

»Ah, naplatićemo se!« — reče u sebi gledajući ga, a u isto vreme znađaše i osećaše da se on neće i ne može s njim naplatiti.

Samo ga po nekad uznemiri kakav glas iz sela da Spasoje još isto ’nako govori, i da mu ništa ne pomažu saveti starijih ljudi, koji su ga zbog toga naročito korili.

Eto, zar nije lepo setiti se tako krasnog događaja iz života pokojnikova i, u isto vreme, glasiti njegovu smrt. Seća se Marko i drugih slučajeva s pokojnim Nikolom, pa ništa.

Čini se iznemoglom bolesniku da sluša i njihovo šuštanje, i ono mu izgleda onako isto zlosluto i jezivo, kao i poslednji odjek jasnog zvona...

Rudnika, Maljena i Medvednika, dok ga, slabunjava, čuvaše nežna roditeljska ruka, čini mu se da je još tada jedared ovako isto ležao, a iz daljine se čulo ovo isto zanosno jednačito zveckanje: tres — tres... tres — tres...

slabunjava, čuvaše nežna roditeljska ruka, čini mu se da je još tada jedared ovako isto ležao, a iz daljine se čulo ovo isto zanosno jednačito zveckanje: tres — tres... tres — tres...

Posle nekoliko minuta začu se ono isto zveckanje praporaca, ali se sad ne ču ni jednog glasa, ni jednog zvuka... Tiho, gotovo krišom, udaljiše se veseli gosti,

Odjednom dete opazi, posle nekoliko, često ponovljenih slučajeva, kako tetica svakog dana, u jedno isto vreme, seda kraj prozora i gleda... gleda... ne diše. — Tetice! ... Načini mi, bolan, Zorki šešir.

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

Može, na primer, da izađe plakat pa da kaže bogzna šta ružno o meni, a može tako isto da izađe plakat pa da kaže nešto ružno za zeta. Jer kako može da se agituje ako se za protivnika ne iznese nešto ružno?

a on... SPIRINICA: Pa to je isto? SPIRA: Nije sasvim isto. SPIRINICA: Pa nije, ali je glavno da će se Danica tamo u Beogradu mnogo bolje isprositi i

a on... SPIRINICA: Pa to je isto? SPIRA: Nije sasvim isto. SPIRINICA: Pa nije, ali je glavno da će se Danica tamo u Beogradu mnogo bolje isprositi i udati.

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

Zatim izvedi nekoga Lasala, i njega obesi, Svetozara tako isto. I pošto poveša slike zaslužnih ljudi i ukrasi sobu, stade vaditi knjige i ređati ih u prozor.

ili Omladinski i narodni dobrotvor, Još jedan prilog za privrednu nastavu i još jednu knjigu posle koje se opet onako isto trže i stade zverati kao već dvaput što je. Zaustavi se na famulusu.

obukao, nije smela izostati dugačka mašna koja mu se pružala, bože me prosti, kao epitrahilj sve do tkanica, a tako isto nije smeo izostati ni prsluk ispod jeleka.

« Isto je tako i Sreta mogao sebi reći. Život je borba, trenje — razmišljavaše Sreta ležeći u krevetu. U borbi i trenju je živo

Malo posle zahrka i on i zaspa kao okupan; zaspa snom pravednika. GLAVA DEVETA U kojoj je sve onako isto potpuna istina kao i ono u prethodnim glavama.

Sreta je bio učtiv čovek, pa je lepo blagodario, a ne kao onaj Mića »Oficir«, koji je isto tako badava, i još mnogo češće, popio čast od ćir-Đorđa, pa kad god bi kafu popio, a on bi rzao kao ždrebac, a to je

i počeo da srče kafu, priđe mu ćir Đorđe stolu, rukuje se s njim, pa sede za sto da se razgovara, motreći, naravno, u isto vreme svojim živim nemirnim očima na sve strane i kontrolišući da li je svaki došavši gost poslužen, a još više da li

— Ama i selo to isto veli! Razgovarao sam ja već s mnogima. Da vidiš samo kakve sam asase prikupio i pridobio za te, pa, more, hoće za

Sedi svaka na pragu svoje kuće, pa se i brani i napada u isto vreme. I to često ne ide s bog zna kakvom vatrom. Sede i jedna i druga, svaka na svom pragu, a pristavile džezve uz

dijalogu svoj monolog i naređuje mlađem u kuhini šta treba; dakle, sasvim onako kao što pričaju za Napoleona: da je u isto vreme mogao diktirati nekoliko pisama.

skoči i stane da se lupa po onoj strani koju gospođa kapetanica ukrašava turnirom, a na to skoči i ona druga, pa to isto učini; i sada mesto dijaloga nastane mimika, koja obilno naknađuje prestanak dijaloga.

I sad, toga i takvoga petla mrzili u selu! A međutim on je imao neospornih zasluga za to isto neblagodarno selo, jer je ne samo oplemenio celu živinsku rasu u tom selu, nego ju je i umnožio kao kakav starozavetni

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Izgleda, nečega seća se... Pre deset godina predavao je algebru u Somboru... Popodne, isto ovako... Časovi, dosadni, prazni...

Pogleda, katkad, mačor kroz staklo: E da li se štogod pomaklo? Al sve je isto. Barice cakle. („Opet je pala kiša, dakle”). Iz dana u dan, tako, čamuje.

U magli, nedogledno, Sve je isto i jedno. Kroz dane, kao kroz snove, Kupušnjaci plove, plove; Lutaju, po rečnom slivu, Tonu, u magli i dimu, Idu,

Nisu, valjda, zauvek zaćutali? Daleko su, daleko su sneseni U doline neke druge jeseni. Tamo ćute, i čekaju, sve isto: Nov početak, neko novo detinjstvo.

Kroz Povest jedni idu Andante, drugi Presto Al na kraju će svi stići na isto mesto! SRBI Pođi do na kraj sveta, do najdaljih visova i grbina I tamo ćeš naći bar jednoga Srbina!

” „Pet banki stare il nove love, Samo da para ide na paru! Meni je isto, stare il nove, Glavno je ući u poslove: Za nove dinare robu staru, Svi ćemo u preduzetnike i u bosove!

” „Kukavni, bedni anarhisto! Skitnico, ljubitelju lepih predela! Ženskarošu, šovinisto i mač isto, Stara ti je slava izbledela, Dolijao si, propô načisto, Stiže te kazna za nedela!

Upita me, jesam li počeo pisati pesme. (Pri prvom susretu, na isto pitanje sam mu odgovorio odrečno). Pokazah mu hrpu stihova; pogledao ih je, s nogu, i rekao: — Ovo uopšte nije loše.

Setio sam se tramvaja koji su, gore, u Sredačkoj, spavali isto tako neudobno, kao i ja. U rasvit, vratio sam se u svoje prebivalište na periferiji Beograda, sa dovršenom pesmom u

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

bio utvrdio da su srebrnasta, žuta i zelena jegulja, dotle smatrane kao zasebni varieteti jegulje, u stvari jedno isto.

Ova poslednja je isto što je i prva, opremljena za svadbeno prekookeansko putovanje na koje se krenula, ili će se uskoro krenuti.

tona, koji je nosio ime »Dana«, a docnije »Dana I«, pošto je posle godine dana taj brod zamenjen drugim koji je nosio isto ime. Sa tim brodom Šmit je 1920—1921.

plodišta po okeanima, a poglavito otkriće da sve evropske jegulje, ma na kome kraju Evrope one živele, imaju jedno isto plodište koje je Šmit obeležio, proučio, od njega radijalno u svima pravcima propratio rasprostiranje i metamorfoze

Osim toga, pastrmke sve više u svetu nestaje, dok je jegulja i danas tako isto rasprostranjena i mnogobrojna kao što je bila i od vajkada.

Druga metamorfoza jako zavisi od temperature vode, ali je dokazano da ne zavisi od njenog saliniteta. Ona se tako isto i sa istom brzinom vrši i u mešovitoj slano-slatkoj vodi na ušćima reka i u lagunama, kao i u običnim slatkim vodama.

Tako je isto kazano da se, prateći obeležene polno zrele jegulje na njihovom putovanju od obala kontinenata ili ostrva, može doterati

Opadanje je s početka dosta brzo, a sve je sporije što je bliže dnu. U umerenim pojasevima je tako isto, sa tom razlikom što se polazi od po vršinske temperature od 160−170 S.

Oni tu, u tim hladnim dubinama, nalaze uslove za život slične onima u višim slojevima polarnih voda. Isto tako, u ovim poslednjim vodama duboko morsko dno je siromašno u krečnom materijalu; životinje što žive u tim polarnim

Tako isto se hrani uginulim životinjama u moru i običan jastog, koji se tako i lovi što se u vrške, u kojima se on hvata, stave

primerak Scrobularіa nіtіda, koje ima dosta u svima morskim slojevima, počevši od morske površine pa do dna, a tako isto i jedan primerak vrste Fuѕuѕ, koji obitava osrednje dubine.

To isto potvrđuju i drugi lovci krupnih dubinskih životinja, a to je potvrđeno i nepreglednim brojem eksperimenata sa rakovima,

Rakić, Milan - PESME

Tvrdica je bila vaseljena za nas, Odmerila tačno uživanja naša; Nama biće uvek sutra što i danas, Uvek isto piće, uvek ista čaša. Svršiće se.

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

Sve su naše glave izabrane! Momci divni, isto kâ zvijezde; što su dosad ove gore dale, svi padali u krvave borbe, pali za čest, ime i svobodu.

Niko meda otle jesti neće. — Goniš kamen badava uz goru. — Staro drvo slomi, ne ispravi. — I zvjerad su isto kao ljudi, rod svakoji svoju vjeru ima; za kokošku i orla ne pitam, no što strepi laf od guske, kaži!

VUK MANDUŠIĆ Nema kumstva bez krštena kumstva, ako hoćeš i četvorostruko. ARSLAN-AGA MUHADINOVIĆ Šišano je isto kâ kršćeno. VUK MANDUŠIĆ Kum ću biti, a prikumak nigda!

Bogatijeh bješe pogolemo; od bogatstva bjehu poluđeli, đetinjahu isto kao bebe. Svi nuglovi punani praznovah; mučahu se, da im oči prsnu, da oderu koru leba suha.

Kuća bješe sila od svijeta, uždi u njoj hiljadu svijećah; po zidu joj svud bjehu panjege, cijele se napuni naroda, tako isto i kuća ostala; svud mogaše iz zida viđeti đe virahu kâ miši iz gnj'jezda.

Kad viđeli e ih pogrdiše, skoči narod, i bi ih pobili, no uteci u Kotor Latini. — To igranje isto je ovakvo što na konop igraju, vojvoda! VUK MIĆUNOVIĆ Pojahu li uz gusle lijepo?

SMRKLO SE; SJEDE GLAVARI OKOLO OGNjA. IZLAZI MJESEC KRVAV, I BI VELIKI POTRES. U TO ISTO DOBA DOĐE K NjIMA STARI I SLIJEPI IGUMAN STEFAN S BROJANICAMA U RUKE.

Budale su s očima slijepe, koje vide, a zaludu vide; trebaju im za proste potrebe kâ ostaloj isto životini. SERDAR VUKOTA A misliš li, serdare njeguški, da bi bio ovakvi s očima?

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

I u brijanju i šišanju kose izdvajali su se. Kaogod što su svi imali isti izraz lica večito uzak, suv, tako su isto svi bili i sa jednako kratkim, potkresivanim brkovima, koji im nikada nisu prelazili iza krajeva usta.

I valjda zbog toga spoljnjeg, neblagodarnog | sveta, od koga su se oni toliko odvajali, bežali, ali kojega su se toliko isto i bojali, jer je, usled zavisti, taj svet uvek gotov da se podsmene, siti i zazloraduje, — znalo se: da oni, od uvek,

Aferim, Nikolčo! Ali mnogo, sinko, svetovno, mnogo silan i čudan glas! Ali isto onako kako je umela da sačuva od sveta te svoje veze sa njim, tu ljubav, gotovo zadocnelu za njene godine, ali ne i za

da sačuva od sveta te svoje veze sa njim, tu ljubav, gotovo zadocnelu za njene godine, ali ne i za njenu lepotu i svežinu, isto je tako znala, kada se to htelo da obelodani porođajem, sve da zataji. Kratko i mirno sa sobom je svršila.

I to ne oni stari begovi, begovi samo po bogastvu, već ovi drugi, koji su, pored bogastva, isto tako bili školovani i naučeni kao i on sam i koji su u poslednje vreme počeli ovamo da dolaze i da bivaju postavljani za

Tako isto on je bio najbolji i najmerodavniji ocenjivač ženskinja koje bi begovi dovodili za sebe. Docnije, kada je trebalo da se

Ali njega to brzo zasitilo, te opet nastavio svoj stari način života. Kao i pre, kada je bio neženjen, moralo se njemu isto tako gore, odvojeno, nositi, i ručak i večera.

Ali pored sve te njegove odvojenosti i usamljenosti od kuće, od rodbine, pa čak i od svoje žene, u kući se ipak živelo isto onako raskošno i u izobilju.

— Eh, zar da me seljački hleb kune i suza njihova proklinje? — gorko, velikodušno je odbijao od sebe. Ali tako isto nije hteo niti smeo da dočeka ni ono drugo — otuđivanje, prodaju imanja, i obelodanjivanje svega što bi moralo da nastane.

Tako isto i Magda gotovo nikako se od njih, od kuće im, nije odvajala. Cele bi nedelje presedela tamo u selu kod svojih sinova i

I onda ovde, kod njih, slušajući i trčeći, presedela bi praznik i još koji dan. Tako isto i ostali seljaci, pređašnje njihove čivčije, i dalje su kod njih dolazili, uvek donoseći po nešto, nikad ne spominjući da je

A kada dođe slava, Uskrs, Božić, isto je onako bilo nameštano i spremano, i ona, mati joj, u najlepšem odelu, povezana, zakićena cvećem.

Pandurović, Sima - PESME

Jedna otužna boja nemara preko stvari Stvara se. Sve mi sada liči na jedno isto. Svaka ideja lepa brzo se, čudno kvari U meni samom sada, n izvorište čisto Negdašnjih snova talog života prlja stari.

Sva iskustva samo jadnu dušu ruže. Jer, na kraju, sve će biti jedno isto: Prazni vetri koji „memento“ zašume, Malo trošnog praha, ništavilo čisto, Kraj dosadne, duge i frivolne glume.

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

U davno doba, jedna velika duša, preko umjetnikâ, to isto kamenje, složi u veleljepno zdanje: hram Matere Božije i manastir na Kipuriji.

Ona gospoda i gospođe rukovaše se s njim isto preko volje, djevojka ga samo poglednu, ali jednijem pogledom iskaza mu toliko ljubavi i žalosti.

Uskok Janko (jer on to glavom bješe) ležao je još za nekoliko, ni budan sasvim, niti uspavan. „Ćaše zimus isto ’vako“, reče Krcun. „Ponekad zagraj e bi probudio i...“ „I mrtve?“ „Ne samo njih, no i tebe, valaj!

“ reče Otaš, izmaknuvši se malo i počevši puniti lulu. I Spasoje to isto učini, pa stade kresati. Krcun odriješi mješinicu u kojoj je bila voda, pa se napi i dade i drugima da piju.

“ zapodje Petar. „Nećemo, boža ti vjera!“ odgovori Mišan žestoko. Da je ovaj to upitao, onaj bi prvi tako isto odgovorio, jer istovjetno pitanje zače im se jedanak a i odgovor isti.

Već zamahnuo bješe da posječe bega, ali ovaj opali iz svoje šešane pa hitro iz obje kubure na Marka, a u isto vrijeme povika: „A, Alija i Mujo, crn vi obraz! zar me ostaviste?“ Olovo povi Markom.

Pavle je umio da ih zabavlja i poučava u isto vrijeme. On je razmjerio to prema njihovu dobu i ćudi. Sve je to teklo prosto i prirodno bez natege.

Toga ni među životinjama nema. U prošlosti bivalo je isto tako u njihovoj kući sa djecom mjezimnom, njihovim precima po krvi i udesu.

Posinak mu je odgovarao isto tako nadugo. Tako mu prođe prva godina. Uspio bješe srednje, ali bi odlikovan u „fehtovanju“.

“ To je odgovorio serdar svojim ženskijema, koje pošto se razbraše, bjehu u velikoj brizi što će se sad. Tako je isto govorio i ostaloj čeljadi iz svoga brastva, koja se vrzijahu na izmjenu po kući mu i bijahu u zabuni radi njega.

Ivani se jad oko srca savio i jedva suzbijaše suze, jer joj sve to napominjaše Miluna. Tako su isto večeravali kraj njega; njega je isti taj čovjek zaludu vidao. „E, sad ćemo!

Ostala tri druga mu, nagoše se na sjedalima, baš kad onaj to izusti; vidjelo se da i oni to isto šćahu. „A čemu, striko! Mogu i ja!“ reče cura veselo, pa kao da dokaže kako može, zagna sjekiru do ušice u kladu.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

B) VRAČANjE I GATANjE Po narodnom shvatanju vračanje, gatanje, pa i bajanje nije jedno isto. Ove tri tajanstvene radnje, iako imaju posebne uloge, — stoje u međusobnoj vezi.

U crkvenoj redakciji postoje isto tako „basme“ vračalačkog karaktera, — što je nesumnjiv dokaz da su i crkvena lica, pored svešteničkog poziva,

— Bolje je štetovati danas jaje nego sutra kokoš. — Ništa nije tako korisno da ono isto i škoditi ne bi moglo. — Psa većma kos’ veže neg’li ga veriga steže. — Interes (kamatnik) dušu gubi.

Što je moje nek je kod mene. — Rekao odža kad je uveče vadio isto jutro posađeni luk. Da bog da! ali kako ja znam...

Kad to vidi šćer, i ona isto učini, i tako idući dođu do manastira; no kad ih vide đaci manastirski, počnu se smejati i gledati.

Majka se spazi pa vikne na šćer: — „Što mi, kukavice moja, ne kaza!“ a ona majci: — „Bogme majko, i ja sam isto tako uradila, jer sam ja mislila da se ovako na zavjet ide!“ Nema bolećega.

Redom mu odsuđuju, i što reče ona, kad prvi petlovi zapoje, na to se sve slože i sve to isto vičući nevidom odlete kroz dimnjak. To se detetu posle i zbude. (Tako su mu suđaje dosudile. Tako mu je suđeno).

Pošto majstori ćupriju nanovo sazidaju i voda je tako isto pokvari i odnese, kaže neimaru neko u snu, kad ćupriju treći put sazida, da se prvo veče pod njom negđe namjesti sa

(Oni sad u hitnji viče): — Kazao mi je (naprim.) Niko (a on na Nika isto tako, a Niko viče da mu je kazao Petar, a Petar, da je čuo od Marka itd.

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

Kad dozna da mu se srednji brat ženi, a on u ono isto vrijeme kad su svatovi iz crkve išli, doleti na đogatu, te i srednjega brata onako udari da se odmah s konja premetnuo,

” On iziđe iza sela, i kad dođe na ono isto mesto gde je pre onu devojku našao, ona iziđe opet predanj pa mu reče: „Opet si, brate, neveseo i plačan.

Ona ga upita kuda će, a on joj kaže da ide prositi đevojku tu i tu, a baba ga stane odvraćati govoreći mu isto što i ona prva, a on joj reče: „Bogme, baba, idem da bih se i ne vratio.

” | Kad on ovo ču, od straha pade na zemlju i kao zaklan zaspa. U ta mu isti čas dođe opet na san ono isto dijete govoreći mu: „Ti si ustanuo, umio si se, obukao si se, krenuo si na put, i rabotu si započeo, a prekrstio se

bio od straha panuo, nego u nekakvome bostanu punanu cvijeća, pa se prekrsti, uzme svoju kljuku i motiku te opet na ono isto mjesto pođe đe mu je bilo rečeno, i priđe nego počne rabotati prekrsti se prema suncu, koje u oni trem izlažaše, u tri

Kada ga par ugleda, uhvati muštuluk šćeri govoreći joj: „Evo ti muža!” Ona istrči, i videći đevera koji bijaše isto kao brat, kao da si jabuku razrezao po napoli, a videći istoga konja, istoga psa, istu sablju, pritrče oboje i car i

Njena kći naiđe na onu istu kolebu; al niti je htela vatre staknuti, ni spremiti. Kad u veče dođe ala onako isto s vetrom, zapita je: „Rajska dušo! što nisi moju vatru stakla i moju kolebu počistila?

Idući tako na vašar sastane se s jednim čovekom, koji je isto tako poneo na vašar vreću šešarica da proda mesto oraha, kojima je odozgo s vrha šešarice bio malo pokrio.

Druge noći u isto vrijeme stane opet onaka sila, huka i piska oko dvora carskog, i neko počne na vratima govoriti: „Otvor', carevići,

Treće noći u ono isto doba opet se zatrese iz temelja dvor od velike sile i tutnjave, i neki glas poviče: „Otvori vrata!

Čim carević uđe u sobu, otmu mu se oči gledati đevojku, kaka je vrlo lijepa. U isto vrijeme smotri da ide jedna velika zmija niz duvar, tako se pružila da joj je glava više glave đevojčine bila blizu pa

Kad car to vidi, jako se obraduje, a svijet se skupi i Boga stane moliti za zdravlje onoga koji ih je posjekao. U isto vrijeme dođoše i sluge iz dvora carskoga i jave caru, kako je šćela zmija da njegovu ćerku ujede.

Sveti Sava - SABRANA DELA

A za post Rođenja Hristovog — kao i u druge dane što ustanovismo, neka i tada bude isto. A u post svetih apostola isto da je kao i u druge obične dane kako ustanovismo.

A za post Rođenja Hristovog — kao i u druge dane što ustanovismo, neka i tada bude isto. A u post svetih apostola isto da je kao i u druge obične dane kako ustanovismo.

A u post Hristovog Rođenja neka vam za jelo i piće bude isto kao i u post Svetih apostola, kako onamo ukazasmo. A po okončanju, kao što je ukazano, sve službe u sinaksaru, ovo

dajte dobro odlaganjem, što ne treba da bude, nego sa voljom svakom i žurbom na to pritecite, da bismo jedno bili svi, isto mudrujući, isto pomišljajući, koje jedan isti pastir napasa i vodi i kao neka zlatna veriga jedni za druge vezani,

što ne treba da bude, nego sa voljom svakom i žurbom na to pritecite, da bismo jedno bili svi, isto mudrujući, isto pomišljajući, koje jedan isti pastir napasa i vodi i kao neka zlatna veriga jedni za druge vezani, jedan drugoga držite

nad ovim veoma bdeti, um čuvajući, znajući da je protivnom lako na njih naići i do pada dovesti, što ne mora da bude, i isto je kao i kada se ovca od ograde, stada i pastira odagna. Pri tom može u dosađivanje jedan drugom upasti, ili u gnev.

Treba da bude po dvojica u ćelijama, i sasvim dosta! Treba da budu jedno i isto, dišući zakonom ljubavi duhovne, isto misleći i kao jednodušna braća, vaistinu, koja su se sakupila, isti jaram

Treba da bude po dvojica u ćelijama, i sasvim dosta! Treba da budu jedno i isto, dišući zakonom ljubavi duhovne, isto misleći i kao jednodušna braća, vaistinu, koja su se sakupila, isti jaram Gospodnji vukući, svesrdno i jedan drugom u

vam pred Bogom i samom Vladičicom našom Presvetom Bogorodicom Nastavnicom zapovedam: zapovedam vam da bude svima vama isto jelo i piće, a da ne kuvate zasebno, kao ni ti sam, igumane, niti ekonome, niti eklisijarhu, niti drugi koji od

A u post Hristovog Rođenja neka vam za jelo i piće bude isto kao i u post Svetih apostola, pa način kako vam ukazasmo. Ovo neka je znano za post Rođena Hristovog.

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

CMILjA: Ima i brak iz ljubavi! Obadve kupus? IKONIJA: Obadve. Pa šta iz ljubavi, i to se ofuca. Svaki dan isto telo, iste reči, isto disanje, da ti se smuči! Piva dva sam ti kazala!

Obadve kupus? IKONIJA: Obadve. Pa šta iz ljubavi, i to se ofuca. Svaki dan isto telo, iste reči, isto disanje, da ti se smuči! Piva dva sam ti kazala! CMILjA: Meni se bogme ne bi smučilo, ja bi to drukčije!

Postoje mamci i mamci! VILOTIJEVIĆ: Odi ti vamo! Ajde, brate rođeni, popi nešto! Mi smo ti sada isto društvo, ni kučeta ni mačeta, pravi drugari! Sigurno nemaš nigde nikoga? Vidi se da nemaš! Nemam ni ja! A do juče..

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

Tako, ono isto s čim je on bio naumio da me od moga puta odvrati, mene je na isti put metnulo i uputilo. Da mi dâ poznati šta je

I šta valja da mislimo od kaluđerskoga čina?” Episkop: „Dve stvari u isto vreme pitaš, od koji[h] samo za jednu ne bi nam dosta bilo da do noći besedimo.

No, ja nikako ne vidim kako bi[h] ja mogao novine mudrovati potvrždavajući ono isto što sam sosud izabrani, apostol Pavel, uči i propoveda.

sluge — sve se to počne jednim grlom smijati; a što je jošt najsmešnije bilo, Janja Grk, sedeći baš do Malenice, u isto vreme počeo bio piti; imajući puna | usta vina i ne mogući od smeja uzdržati se, okrene se u itošti da ne poprska

Od onog blaženog dna, velim, ne mogu viditi malo dete pri sisi, da u isto vreme ne razmislim neiskazano blagodejanije, milost i promisal preblagoga boga.

Dati mu da pozna da to bog [h]oće i za naše isto blagopolučije to od nas iziskuje, jerbo samo na ovi način možemo s drugim ljudma i sami sa sobom u miru, u ljubavi i u

svoju, i potok, njena ljubitelja koji je zagrljenu drži, i one koji pokraj njega prolaze, gledati i smatrati, i kako će u isto vreme svak svoju velikolepnu, sa svi proletnji, letnji i bogati jesenji darovi nadičenu i preukrašenu glavu pokazivati i

mu pokratka, okrugla, i vlasi na glavi bele kako sneg, a obraz čist i mlad, pun mleka i ružice; pogled drznoven, no u isto vreme ljubak i milostiv; oči pune života i neke osobljive sladosti. Kako me je pogledao, predobio je sve srce moje.

S njim sam obišao sav Srem, Slavoniju i Bačku. On je svud bio dobro primljen za svoje veselo i, u isto vreme, prepošteno ophoždenije.

No, pridodavao bi k tomu: „Bojim se, neće ta svetinja zadugo durati.” (Tako je i bilo.) I sva bi mi bratija to isto proricali, da se zaludu mučim, da se jošt NIKO nije u [H]opovu blizu Iriga posvetio, da neću ni ja.

” Probudivši se od sna, tolkovao sam moj san po mojem želaniju. U to isto vreme mitropolit, za nešto srdit na mojega starca, smetne ga s igumenstva i zapovedi mu da pođe na neko vreme u

Prvo, za ispuniti od časti volju svima onima koji su to isto zaktevali, a drugo, koje je meni najvažnije i srcu mojemu poželatelnejše i dražajše, za predati večnomu vospominaniju

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

se mnoga dalmatinska plemena ponose svojim junacima u prošlosti, koji su se odlikovali u ratovanju s Turcima, tako se isto mnoga plemena ponose svojim „misnicima“, koji su se borili protivu „nevirnih rkaća“; kao god što u Dalmaciji ima

, tako isto ima ih iz kojih je izašlo toliko fratara ili popova (fratar je više cijenjen). Taka se plemena zovu: svete loze.

— veli Čagljina. — Taa-ko!... — A tvoje će se isto brojati, kâ uvik, dujo, ali je dobro da nas čuješ! — veli Kljako. — Taa-ko!... — A njemu, šta će biti od riči?

Bakonji se učini da je na jezero stupio, tako sijahu crvene i plave ploče od poda, a tako isto i mramorne stubice ispred sedam oltara.

Tu je bila knjižnica, a u isto vrijeme i „skula“. Najprije bi Bakonjin nos osjetio zadah vlage i prašljivijeh knjiga, pa onda bi njegove oči otišle ka

Amen! Đakon ga ponovo poljubi u ruku, pa to isto učini svakome, ponavljajući istu čestitku. Za njim priđoše đačići: Mačak, Bujas, Lis i Bakonja.

Baš sinoćke bi mu lakše i razgovarali smo se i smijali. Još reče da će jutroske na matutin, ako vitar ujenja. — „Ma isto nemoj me buditi, ako se sam ne probudim“ — reče mi.

Sahraniše nesrećnog đakona, pak se, malo-pomalo, poče povraćati stari red u manastiru, ali se, u isto vrijeme, poče osjećati „žata“. Čimavica, pošto je četiri dana ležao gdje i prije, odjednom navali da ga premjeste.

Srdar je mahao rukama, i obadao ga petama, i prepliva. Prekovođani stigoše i svi jedanak zagrajaše, a tako isto manastirska čeljad s druge strane, te zaglušiše jedni druge.

mu se da se on prometnuo u njeko drugo čeljade, i da se sve oko njega skroz izmijenilo, da je manastir mnogo manji, a tako isto i crkva, da je voda oko ostrva široka kao more, a da se oko vode, svud naokolo, nalaze njeki divovi, od kojih strepe

Tako je isto zapritija i ostalima. Sad, zašta to čini? Ćuti li, može biti, da će brzo umriti? Baš je i Barica ništa ružna snila...

Te godine avgust bješe veoma kišljiv. Svako se zlo pojača. Brne je malo ustajao, tako isto i Duvalo. Balegan sta jednoga dana s velikom bukom iskati od Tetke da mu poveća obroke vina, što Tetka i učini.

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

Bosu mi nogu zemlja draška vlaćem. Usnama mičem: daleki dvojniče Da li naše duše još na isto liče? POD NOĆNOM ZVEZDOM Dok o teme lupa vrelog sunca bradva Prljav od busenja a podoban lasti U grotlo ću prvog

Ćosić, Dobrica - KORENI

Na zapadu je šuma i manastir uvek gospodnji, a dno se otkrilo Palankom, isto gospodnjom. Ne videh nigde tako duguljastu ljusku da je nebo, gde svi vetrovi teku tragom sunčevog i mesečevog hoda.

A iza oblaka nebo je puno zvezda. Za daljine i Boga Đorđe Katić, trgovac, isto je što i list u šumi. Isto što i kokoška. Krtica. I sve će biti isto. Samo će u njegovom krevetu drugi s njom da spava.

A iza oblaka nebo je puno zvezda. Za daljine i Boga Đorđe Katić, trgovac, isto je što i list u šumi. Isto što i kokoška. Krtica. I sve će biti isto. Samo će u njegovom krevetu drugi s njom da spava.

Za daljine i Boga Đorđe Katić, trgovac, isto je što i list u šumi. Isto što i kokoška. Krtica. I sve će biti isto. Samo će u njegovom krevetu drugi s njom da spava. Druge šake gnječiće njene slabine. Vukašin će pojesti imanje.

A nekada... Nekada, pošto bi se pozdravili, išli bi na ručak u mehanu „Orač” i jeli uvek isto jelo: gust, postan pasulj. Za ručkom ne bi reč progovorili. Iz Palanke bi pošli tako da u suton stignu u Prerovo.

Sve je isto... Kao onda, kao nekada, kad je on tu živeo, i kad je pošao u Francusku. Isto je kao i onda kad ga je otac vodio za

Sve je isto... Kao onda, kao nekada, kad je on tu živeo, i kad je pošao u Francusku. Isto je kao i onda kad ga je otac vodio za ruku, ne, on se uvek držao za njegov štap, i kad je bio čobanče, đak...

licejac, velikoškolac... Ne, nije isto, ne, to više nije njegovo, nije ni on više onaj, nije odavno, godinama, još pre Pariza, mnogo ranije, seća se, pa

Neće da misli. Sanke škripe. Nekada, onda... uvek, za svaki Božić, sankama kući. Sve sanke na svetu isto škripe. Kao u Gogoljevim pričama. Zima je, beda, konji zaudaraju na balegu i kiseo znoj.

Neće da umre kao predsednik palanačkog suda! Pogleda: sve je isto, kuće, zima, i onog poznaje, i ženu poznaje, ne, to je beda, sirotinja...

Tamo, Evropi, pokaži ko je Srbin. Pokaži, majku im belosvetsku, da mi nismo samo s jataganima vešti. Nek znaju da smo isto tako i s knjigama umešni. Pamet im pokaži, a dukate ne žali.

da smalaksa u pokornom ćutanju, i, odozdo, sa daljine od petnaest godina, bez ljutnje se zagleda u ženu koja je tada imala isto ovako surovo lice i nemilosrdne oči. Gledala ga je iskosa, kao da se čudi i ljuti, ovako kao sada.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Tek trećeg dana slete na prozorski okvir i reče: — Hvala ti, a sutra me čekaj u isto vreme! — Šta je sad ovo? — devojčica se zaprepasti. — Da ne sanjam?

»Koji još vrabac govori?« — rekli bi joj. »Baš koješta!« i sama isto zaključi, pa ipak, još od zore poče čekati pticu, ali vrabac niti se javi niti pojavi. »Zaboravio me?

Je li moguće? Protrljao je oči, ali i dalje je bilo sve isto. Prelivena mesečevim sjajem livada je bila sva plava, a kroz plavu travu hodao je plavi jelen. — Pa, ja to sanjam?

« List jasena podozrivo oslušnu šta među sobom šumi brezino lišće, ali ono je šumilo isto što i ostala zelena braća i na isti način treperilo na vetru.

To ga toliko uplaši da celog dana ne izusti ni reč, a sutradan, još pre zore, otrča na obalu, na isto ono mesto gde je video Zlatnu krabu. — Krabo, Zlatna krabo!

— zavidljivo su gunđala braća, ipak gutajući ribu koju je najmlađi brat donosio. Srebrni galeb je slegao ramenima. Isto to je činio i na pitanja Vođe jata u kakvim je odnosima sa Mesecom, je li zaista Mesečev brat.

Car, carica i tri princeze Peletinke pocupkivale su od sreće. Kako i ne bi? To se u carstvu smatralo isto tako otmenim kao upotreba slanog čaja i nošenje žutih cipela. — Šta sada kaže Ferfelin?

Car Peletin oduševljeno pljesnu rukama, i poče se spremati za put. Učini to isto carica s Knedlicama. Ali poče se spremati za put i car Ferfelin, s Ferfelinkom i prinčevima, mada se nije znalo kako

Samo su uzalud provodili dane u nagađanju! Konačno se Jasnovitka seti da bi i mahanje lepezama bilo isto tako korisno za odabiranje pravih pratilaca! — Ah, kako je to mudro! — podskoči od sreće car Peletin. — Baš mudro!

Kako i ne bi? Pred njim je bilo ono isto žitno polje, a u njemu žetelica kojoj se zlatna kosa lepršala na vetru. Bez reči, kao da je ne poznaje, princ poče

Uzalud ga je dečak tražio. Tek tu i tamo javljao se njegov radosni smešak nalik na titranje mesečine na vodi, i isto tako brzo nestajao. 3amišljen i zbunjen, korak po korak, dečak poče silaziti niz planinu. Patuljak je nešto rekao...

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

Nije znao otkud je iskrslo, odgurnuo ga je, ali mu se pitanje, odgurnuto, stalno vraćalo. Odgovor je, isto tako iznebuha, iskrsao onog majskog dana 1839. kada se Vučić vratio u Beograd sa svog pobedonosnog puta po Srbiji.

“ Ali Vučić, tada, već nije mnogo mario za Gospodar-Jevremove opomene jer je od drugih, isto toliko moćnih, dobijao poruke drugačijeg sadržaja: „Tako, tako, Vučiću!

Na ovom današnjem svetu srdžba se isto pokazuje kao i na onom davnašnjem, jer sve još ima isti vid: i lukavost i glupost, i moć i nemoć.

Tako su se našli u varoši, iza zidina, neopaženi. Isto tako neopaženi trebalo je da se Konda i Mirko privuku stražarima a ostali da obiju reze i katance na kapiji i puste

opomena, a jedna se glista, debela i presečena napola, migolji i gmiže, sumanuta, natrag u gustinu zemlje, a u Stojanu, isto iz nekih tamnih gustina, prvo se migolji a onda zakotrlja grumen neke čudne, možda šaljive, svakako lepljive, primisli.

meseci pred bunu kada je Karađorđe, prvi, počeo iz potaje da presreće Turke i da ih tamani a onda ohrabrio i druge da isto čine, Dobrači to nije smetalo. Naprotiv.

Dočekale su ga one iste, spokojne, oči i ono isto, spokojno, lice. — Moraš li to, sinko? upitao je starac sa malim osmehom ili se to Dobrači pričinilo, i umro.

li, posle svakog uspeha, u njemu odmah iskrsavalo ono pitanje, pravo: ako mu je dobitak već toliko siguran, da li mu je isto toliko siguran i gubitak?

U trenu se obnovio: nimalo tvrd i nimalo umoran, postao je, kao da je opet mlad, isto toliko osetljiv koliko i pokretljiv, isto toliko lukav koliko nepredvidljiv.

trenu se obnovio: nimalo tvrd i nimalo umoran, postao je, kao da je opet mlad, isto toliko osetljiv koliko i pokretljiv, isto toliko lukav koliko nepredvidljiv.

Nepoznatim bespućima prolazio je, sam, isto tako lako kao i poznatim puteljcima. Tama mu se otvarala i on je u njoj bio svoj.

Tada je stigao i Karađorđe sa svojom vojskom i sve se izokrenulo: bitka je bila dobijena, Loznica odbranjena. Isto veče, Karađorđe je hteo da vidi tog pevača čija ga je pesma sačekala nad šančevima.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

K'o smoren putnik u dubokoj noći Što zaman baca mutni pogled svoj, I razum ljudski tako isto luta, I strašno kliče u nevolji toj, Al' nigde glasa... nigde stanka nema, Umornu svoju da okrepi moć.

M. Jakšić TREĆE DOBA (Posle 1900) CXXXII PUSTITE ME KAKO JA HOĆU! Zašto uvek jedno i isto, Zar sve baš mora biti jasno i čisto, I svuda própisan broj!? Ta pesma nije akt, i mis'o nije slovo.

Zatim: kako kruži Kroz vasionu celu isto biće, I kako sve se u nj stapa i sliva, I svi poznamo njegovo otkriće U času kad od dvoga jedno biva.

Ah, da mi nije mlade snage ove, Što mrzi mlaki nerad duše mirne, Sve bih mu dao, da ne bunim snove. Mi nismo isto, Ni srce ni glava; Moje su misli nestalne i nove; Ja imam snovâ, a puk mirno spava. M.

Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA

umoreno silnijem napregom preskačući prirodnu granicu, utruđeno istegne se leći u pješčanu svoju kolijevku, tako isto moja slaba duša zanešena tvorca čudesima za granice voobraženija, u duboko padne uninije; krilatoga lišena

nju će se životne porode, u vozduhu, vodi i na suho, razne rasut u izobiliju: tu će biti tihijeh porodah, a biti će isto grabljivijeh i otrovna gada puzećega.

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

dramatičnom radnjom uveo sam u taj krug naučnika i kraljevsku porodicu sa lepom kraljevom ćerkom Berenikom koja je, isto tako bila istoriska ličnost. Tako sam uspeo da Aristarha i njegovu nauku stavim u centar dramatične radnje.

stare kamee koja predočava Ptolemaja Filadelfa i njegovu suprugu, a još više takvu reprodukciju lika Berenike! Isto tako sam se obradovao kada pronađoh vernu sliku kuće u kojoj se rodio Isak Njutn, a u njoj mu sinule prve zamisli

„Poplave Nila ne dolaze svake godine tačno u isto doba. Njihovo zadocnjenje rasprostre strah i trepet po celoj zemlji, svi upiru svoj pogled u iscrpeli Nil i u stubove koji

Oni su, isto tako kao mi danas, posmatrali iz godine u godinu izlazak Siriusa, kad se on, prvi put u toku godine, pojavi na nebu

Počeo sam svoja ispitivanja time da vidim mogu li da pronađem takva tri cela broja koja, isto tako kao brojevi 3, 4, 5, imaju tu osobinu da je kvadrat najvećeg od tih brojeva jednak zbiru kvadrata ostalih dvaju.

„Naravno, nastavi nomofilaks, „nisu svi jaganjci jedno te isto. Treba ih znati pregledati, opipati i odabrati. U tom poslu ja sam veliki majstor; uverićeš se o tom večeras“.

Zato podiže samo desnicu u vis. To isto učini i majmun. Pet teških kapljica znoja pocuriše sa čela nomofilaksova, padoše u prašinu i ostaviše onde svoj trag.

i prostornog rasporeda i sastava, proizilaze sve kvalitativne raznolikosti materije kako ih pred sobom vidimo, isto tako kao što se istim slovima može napisati i tragedija i komedija.

onda mi izlazi ovo: kao što iz opažanja proizilazi samo nejasno saznanje koje ima za predmet pojavu, a ne suštinu, isto tako je uživanje koje proističe iz nadražaja naših čula relativno, mutno, samom sebi nepouzdano, prividno i varljivo.

Iza ovih spoljnih stubova naš mladić opazi drugi jedan red isto takvih stubova, sa tom razlikom što su oni nosili nad sobom vertikalan zid, prekriven po celoj svojoj dužini

Malo na levo opazi Amfiteater. To beše Dionizovo pozorište, ono isto u kojem su Eshilos, Sofokles i Euripides ubrali svoje lovorike. Mladić se oseti ovde kao kod svoje kuće.

On je, isto tako kao i Euklid, stavio na čelo svom delu nekoliko definicija i tri slavna svoja aksioma, i na tom temelju sazidao je

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

Pre rata, pamtim, nije bilo ovako. Onda, ako bih neraspoložen bio, to je ipak trajalo dosta dugo; isto tako ako bih, na priliku, bio dobre volje.

„Je l' od pravih?“ „Pa jest od pravih, pravcatih.“ „Eto, da kažem pravo, treća.“ „I ti me uveravaš, da je ona isto onako snažna, pomamna i odana, kao prva, koju nisam zaboravio i koja se nije najbolje svršila?

„A zar je mene teško upoznati? Ja sve kažem što mi je na srcu. A evo ti po čemu znam da sad volim isto onako, kako da ti kažem, bezumno kao što sam voleo kad sam bio student i još više...

bio i pre pet godina kad sam sa drugoga sprata stare Velike škole, opet jednog jutra pred čas krivičnog prava, to isto hteo da učinim da je samo onda to poželela... ti znaš ko. „I takav ćeš umreti.“ „To ne znam. Ali sad takav sam.

— I večeras ti to isto ponavljam. Zatim se lepo sećam kad on posle ovoga kresnu palidrvce da upali cigaretu. Lice mu je sijalo od zdravlja i

— Ne priznajemo nebirane poslanike, niti privremeni parlamenat — prekide ga, u isto vreme, ona prva prilika što nas je pronašla.

Gotovo u isto doba noći kad prolazim ovuda, prilično nervozni, šetali smo ono veče duž pruge koja je blještala na svetlosti mesečine,

te, čuj šta sam rekao: „Mi se danas bijemo i ginemo da bi srećnije živeli budući naraštaji; naši su očevi činili to isto da bi stvorili što bolje uslove za život nama; njihovi su se očevi borili i stradali da bi njihova deca bila srećnija,

bolje uslove za život nama; njihovi su se očevi borili i stradali da bi njihova deca bila srećnija, naša deca činiće to isto da bi obezbedila lepšu budućnost naraštajima koji dolaze.

u Solun, svraća u trgovinu da joj kupi dugačke svilene čarape, jer je to za njega najveća draž kad pomisli da će ih ona isto veče navući. Zatim da verujem, kao on, da su saveznički političari genijalni.

Cene će pasti jer čekamo... Ameriku. Vojska diše jednim duhom i... Marina, isto tako. — Je l', dakle, na jedan odžak? — prekide me student. — Attendez! Continuez ѕeulement, ѕ' il vouѕ plaît!

nisam video na nenom smernom licu, nešto čudno nestalno, izveštačeno, ciničko, čulno, nešto dražesno i nečedno, u isto vreme.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Tako sam se zabavljao i nekad davno, davno. U sobu mog djetinjstva isto je tako prodirala izvrnuta slika svijeta napolju, u ljetna popodneva kad sam poslije kupanja ležao s još vlažnom kosom na

ljubav ljudskog dostojanstva onog običnog prosječnog čovjeka, na drugu stranu i drugim načinom, opet poriče i umanjuje to isto dostojanstvo tog istog čovjeka.

Tad sam po prvi put dosta jasno naslutio da prozirati ljude znači otprilike isto što i vladati njima. I čini mi se da sam već tada osjetio kako to može da i za nas same bude neugodno i odnekud bolno

Kao što su inače rijetke velike nadarenosti. Lepota tek nešto malo nižeg reda već nije to isto. Ono već nije nešto potpuno, cjelokupno, samo po sebi dovoljno, nešto apsolutno i ničim uslovljeno.

lepote i savršenstva imali nešto indiferentno, ili čak i savršenu rugobu, pridaje takvom stvorenju čar skupocjenosti. Isto tako, ima i velikih umjetničkih djela čije postanje i organizacija predstavljaju jedno pravo čudo, djela kojima bi sitna

— Vi se mnogo brinete oko mene. — O, to je malenkost!... Samo uzmite, sigurna sam da će vam prijati — odgovorila je isto tako tiho i nasmiješila se, kao da tačno osjeća smisao moje zahvale. Navikla na bolesnike, valjda ih dobro poznaje.

zar i fakat našeg doživljavanja u misli, u fantaziji, zar i fakat našeg čuvstvovanja, treperenja naše senzibilnosti, nisu isto tako fakti kao i oni „vanjski”, „fizički ”, „realni” , objektivni fakti (i kakvim li ih sve mrežama za leptire ljudi ne

)? Zar i fakat što ja u datom času doživljavam, mislim, čuvstvujem, strepim, trpim, nije isto tako realan i historičan fakat kao i fakat što je u datom povijesnom momentu Cezar prešao Rubikon ili što je u drugom

I što sam se dalje otiskivao u toj svakodnevnoj avanturici, postajalo mi je podnošljivije. (To isto iskustvo obnovio sam kao zreo čovjek, kad sam, zatočen ratnim prilikama i granicama, smjer mojih svakodnevnih šetanja

„crno” — samo je tehnički modalitet, puki diverziv u igri sila, ukršteni transmisioni remen u mehanici naturanja volje. Isto tako nema nikakva značaja ni činjenica da li smo tuđu volju usvojili kao takvu ili smo je, da bismo je učinili

Slobodna, nerazmišljena spontanost reakcije, nezaskočena, već u samom aktu, gotovo istodobnom, i gotovo isto tako spontano poteklom intervencijom svijesti.

Nadalje, klavir je važio kao pretežno ženski instrumenat, isto kao što je violina bila eminentno muški. Dopuštalo se (jer svijet ipak napreduje!

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Narod gospoda, korača, preskače preko potočića, jendeka i vrzina... Đurica to isto čini, ne prestajući zvoniti jednačito i snažno, ali ga taj jednačiti zvon sugestuje, odvaja ga od svega što se vidi i

Ali popa mu razgali srce... I čudno je to srde, koje se raduje medenici na crkvenoj litiji, i u isto vreme misli o jalovicama!..

a u grudima osećaš neopisanu toplinu i zadovoljstvo; gotov si da odjednom zagrliš sav taj lepi i veseli svet, koji je isto tako razdragan i raspoložen... A ko se u takvu veselju nađe uvređen, nije mu lako.

Čim se čulo za kurjake, odmah isto veče Stanka zatvori ovce u obor sa volovima i kravom, uze šarenicu, guber i sekiru, pa ode i leže među ovce.

s Vujom (ostali pomagači raziđoše se na razne strane) preko ulice i potoka, dohvati se šume, pa se u njoj oseti onako isto, kao riba kad se sa vrela peska vrati u vodu... Kad se odmakoše podosta, Vujo ga zaustavi.

— Gledajući s polja, vidi se nasred duvara prozorče olepljeno hartijom; kad se uđe u sobu, vidi se na istom mestu to isto prozorče, a nikom ne može pasti na um, da su to dva prozorčića, između kojih ima dobre zgode za prikrivanje svakojakih

Mehandžija raširi oči, i kao da sad tek poče da se budi, pogleda Đuricu isto onako, kao što ga gleda u svojoj mehani, donoseći mu satljik rakije. Tako mu i progovori, onim običnim glasom: — A gle!

Dosada je Đurica na ceo svoj rad gledao kao na slučajnosti, koje se menjaju svakoga dana, onako isto, kao što se menja nebesno plavetnilo turobnih jesenjih dana.

uspomena iz detinjstva senu mu kroz glavu, seti se kako je nekada detetom plakao, i sad mu se učini da oseća ono isto, što je i u detinjstvu osećao; učini mu se da je i on sam onakav isti, kakav je i u detinjstvu bio...

Zanosna vatra ljubavne strasti obuzimaše ga sve više, i on već osećaše da mu Stanka nije ono isto što i čvorkovi, uviđaše da mu je mnogo više za srce prirasla. »Šta ću da mislim ?

ja bih rekao da on navraća vodu na svoju vodenicu, isto onako, kao što to čini učitelj. Ja vam opet velim, gospodo : prilike i okolnosti.

Odmah sutradan, oko zaranka, isto društvo opkoli kuću Nikole Čolića, bogata seljaka iz Grabovca. Nikola je bio na putu, i razbojnici, znajući tačno kad

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Kad dozna da mu se srednji brat ženi, a on, u ono isto vrijeme kad su svatovi iz crkve išli, doleti na đogatu, te i srednjega brata onako udari, da se odmah s konja premetnuo,

Druge godine baš u isto vreme ubi ga opet, pa treće, pak ga više nikad i ne ostavljaše. Seljak napusti vinograd, pa postade opet siromah kakav

Druge noći u isto vrijeme stane opet onaka sila, huka i piska oko dvora carskog, i neko počne na vratima govoriti: — Otvor̓, carevići,

Treće noći u ono isto doba opet se zatrese iz temelja dvor od velike sile i tutnjave, i neki glas poviče: — Otvori vrata!

Čim carević uđe u sobu, otmu mu se oči gledati đevojku, kako je vrlo lijepa. U isto vrijeme smotri da ide jedna velika zmija niz duvar, tako se pružila da joj je glava više glave đevojčine bila blizu,

Kad car to vidi, jako se obraduje, a svijet se skupi i boga stane moliti za zdravlje onoga koji ih je posjekao. U isto vrijeme dođoše i sluge iz dvora carskoga i jave caru kako je šćela zmija da njegovu ćerku ujede.

A Baš-Čelik skoči kao munja, pa raširi krila, poleti, i u isto vrijeme uzme pod krilo carevu ćerku, ženu njegova izbavitelja, i tako najedanput iščezne iz očiju.

i evo ti ovo moje perce, pa kad ti bude velika nužda i Baš—Čelika nađeš, a ti zapali ovo pero moje, ja ćy onda u isto vrijeme da doletim sa svom mojom silom tebi u pomoć. Carević uzme pero te pođe.

Pošto divovi zaspu, starac siđe s tavana, ukloni smrvljeni samar, a on leže na isto mjesto. Ujutru skoči on prvi na noge, a divovi, kako se koji budio, stale su mu oči od čuda kad ugleda starca.

Kada ga car ugleda, uhvati muštuluk šćeri govoreći joj: — Evo ti muža! Ona istrči, i videći đevera koji bijaše isto kao brat, kao da si jabuku razrezao po napoli, a videći istoga konja, istoga psa, istu sablju, pritrče oboje i car i

On iziđe iza sela, i kad dođe na ono isto mesto gde je pre onu devojku našao, ona iziđe opet preda nj pa mu reče: — Opet si, brate, neveseo i plačan.

Ovi se tako isto jave opet odozgo da još čekaju. On je sad privezivao jednu po jednu djevojku za uže, i dao svakoj blaga koliko je koja

Petković, Vladislav Dis - PESME

Nosi nove dane, moje novo nebo I srce, al' srce kao nekad što je, K'o juče, k'o uvek, isto srce moje. Nosi nove dane, moje novo nebo.

pokojni — Pričao je stvari iz prvoga rata S rečitošću onom što mu vojska dala: Od njegovih reči strah ne zna da hvata, Isto tako ni laž, kleveta, ni hvala.

mladost, Strast, navike, žudi, Borba, slava, ljudi, Oko suzno, čisto, Lica nova, znana — Uvek svakog dana, Uvek jedno, isto.

Uvek jedno isto ponavlja se, eto, Monotono, tromo, bez ikakva cilja; I otkuda, zašto, čemu zima, leto, Dani, zvezde, zemlja, čovek,

Uvek jedno isto, uvek isto, jedno!... Odvratnost se širi životom i smrću, Odvratnost se širi jezivo i ledno I pada, pritiska, a magle

Uvek jedno isto, uvek isto, jedno!... Odvratnost se širi životom i smrću, Odvratnost se širi jezivo i ledno I pada, pritiska, a magle se zgrću.

Najzad sve je isto, i svest snova dođe, Horizonat misli vedriji je samo. Apatija nesta i klonulost prođe, Al' podsećaj stoji da se išlo

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Bije me glas da sam jedan od najvrednijih radnika a možda i jesam, ukoliko je razmišljanje isto što i rad, pošto sam mu posvetio sve moje budne sate.

se sa ljudima, sklapao prijateljstva i poznanstva i ma koliko to bilo neverovatno, činjenica je da su oni bili za mene isto tako dragi kao i oni iz stvarnog života i nimalo bleđi u svojoj pojavi.

Taj ukusni napitak veoma uzbuđuje i postepeno iscrpljuje fina moždana vlakna. Isto tako ozbiljno utiče na arterijsku cirkulaciju i trebalo bi ga uživati što ređe, utoliko pre što je njegovo štetno

Bila je oštra hladna noć, tlo klizavo, a u blizini nije bilo taksija. Pola bloka iza mene išao je neki čovek koji je isto kao ja jedva čekao da stigne u zaklon.

Nekoliko puta sam ponovio to isto kao u snu sve dok mi se srce koje je jako kucalo nije smirilo i dok se nisam pribrao.

Posle toga svaki dečak je mogao učiniti to isto, pa je sledeće leto bilo katastrofalno za žabe. U svom sledećem pokušaju činilo se da sledim svoj prirodni instinkt,

Neuspeh je bio potpun kada sam ja stupio na scenu. Moje znanje o mehanizmu nije bilo nikakvo, a gotovo isto toliko malo znao sam o vazdušnom pritisku ali instinktivno sam se setio usisne cevi u vodi i shvatio da je ona

i postala slična krokodilskoj pa se često pitam da li možda zahvaljujući ovoj vežbi čak i danas mogu da varim i kamenje. Isto tako, ne mogu da prećutim svoje igrarije s praćkom, sa kojom sam zapanjivao gledaoce na hipodromu.

koje su povremeno vršili naši nastavnici su me očarali i nesumnjivo su bili snažan podstrek mom izumiteljstvu. Isto tako, strasno sam voleo matematiku i često sam od profesora dobijao pohvale za brzo računanje.

To bi bilo isto kao kada bi se jedna konstantna privlačna sila kao što je gravitacija preobratila u rotacionu. To je perpetuum mobile,

Jedan od činovnika mi je obećao krupnu nadoknadu u slučaju da uspem, isto kao i u slučaju usavršavanja njihovih dinama, pa sam se nadao da ću dobiti priličnu sumu novca.

ovaj sistem omogućava da se trenutno i precizno prenese bilo koji signal, poruka ili znak u sve krajeve sveta već isto tako uspostavlja vezu između postojećih telegrafskih, telefonskih i drugih signalnih stanica, a da pri tom niukoliko ne

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

, pa je tako došlo i do pobede Austrije kod Kustoce. Austrijski car je isto tako bio poštovan među ljudima kao i Kraljević Marko, Karađorđe, Linkoln i Garibaldi.

Novo saznanje me je ushićivalo; sve je to bilo tako novo i tako jednostavno, tako mi se bar tada činilo, a u isto vreme bilo je tako oprečno svemu što sam do tada poznavao.

I on je gledao iste plamteće zvezde na crnom ponoćnom nebu koje sam i ja video. Osećao je isto ushićenje koje je David osetio i koje je kroz svoje psalme preneo na mene onih mojih budnih noći pre pedeset godina.

To je narodna poslastica. Za pitu sam dao poslednjih pet centi pa sam krenuo prema Bateri parku i u isto vreme ispitivao svoju pitu. Ispostavilo se da je moja prva kupovina u Americi bila pravi promašaj.

Kod kuće me je čekalo još jedno iznenađenje. “Vilina” majka navali na mene da treba da sa njima ručam isto tako kao što sam sa njima prisustvovao službi u crkvi.

se jako dopao taj običaj, ali njena majka primeti da je šetnja kroz voćnjak sa breskvama, koje su sada u punom cvalu, isto tako korisna. To posle podne ”vila” ija smo šetali kroz voćnjak i toje bila neka vrsta nagrade što sam bio u crkvi.

Ko od mene očekuje da se odreknem svojih srpskih nazora, to je isto kao da mi oduzima život. - Vi ste pogrešno shvatili moju majku, Mihajlo – rekla je ”Vila” - ona je htela samo da čuje

“Vila” mi je pokazala da je Amerika, isto kao i Srbija, bila zemlja heroja. Ostatak tog divnog nedeljnog popodneva proveli smo u razgovoru, u kome je ona

Bilo je to moje najlepše nopodne u Americi i osećao sam da i tu ima isto tako mnogo velikih događaja kao što je to bilo u Srbiji, o kojima je pevao srpski guslar u srpskim narodnim nesmama.

Ovi zvuci su me podsećali na divan sklad crkvenih zvona u mom rodnom Idvoru, a u isto vreme iskrsla mi je pred očima slika moje majke.

Kretanje me je zagrevalo, a u isto vreme imao sam više prilika da se raspitujem za posao u prodavnicama boja i tapeta.

nemoguće, pomislih u sebi, gledajući kroz prozor kupea kako se univerzitetske zgrade lagano gube u daljini i kada mi, u isto vreme, postade jasno da me ovaj voz vodi natrag u Baueri.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Omećavilo je, i u osvitku nije smrzlo. Nazuše lako opanke, — popustila koža i oputa. Nastajnog dana isto se radilo. Nije smetalo što je vetar silovito hukao i tresao maslinovim granama.

Vođa lijepo upita otkle su i kako se zovu, i ponuka ih da mu ispričaju redom ono isto što su i protu ispričali. Oni, u nadi da će ih žandari osloboditi skitača Mitra, ponoviše istu stvar po drugi put, a

—Ubih ga, pa eto! — ponavlja on odlučno. —I ja bih bio isto učinio, javi se mlađi. Sudac pričini se kao da je prečuo riječi mlađega brata, i proslijedi pisanjem.

U gradu nema nikoga od srca, a gospodari, ako je i gledaju lijepo, isto su tuđa čeljad. Poočim odavno se negdje iselio i nije znala kuda je pošao, a nije nigda ni saznala za majčin grob.

zbog toga nastupio u njoj nikakav prelom: i poslije toga kućna čeljad pažaše je kao svoje dijete, i njeni osjećaji ostaše isto kao i prije. Ali u toj kući ne ostade dugo.

—A hoćeš li isto po moru ploviti?... —Xoćy... —I amo ćeš svratiti? — hitro nadometne i živo ga u oči pogleda. Pogledi im se sukobiše,

Pisala sam mu da meni ništa ne treba, da sam se ja naučila trpjeti, samo neka njemu i djeci mu dostaje... Ah, eto, isto sjetio se svoje majke!

Kapetan uzlazi uza stube, a mi za njim. Starica se iz uljudnosti odmakne, pustivši gospodu ispred sebe; ja učinih isto. Ostavši časom sam sa staricom, rečem joj: — Nije pravo da vi sami, ispred svih nas, platiste potpuno prijevoz!

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

Tako se isto svaki od nas nalazi u nekome kulturnom krugu i iz njega može da izađe samo ako u neki drugi stupi. To je neminovnost

Naime, u svojim zasebnim jezičkim sistemima slovenačko vabiti i makedonsko vika(ti) nemaju isto mesto kao i istozvučni glagoli u srpskome jeziku, nego im pripada mesto koje u ovom poslednjem jeziku ima stilski

izvornošću, neposredno zavisi od sačuvanih starih i najstarijih slojeva iskustva, ali ne treba zaboravljati da je ona isto tako velika ako se poznija iskustva tako saobraze sa starijima da se dobijaju novi a homogeni lirski proizvodi.

To znači da se znak još ne izdvaja, već se potpuno poistovećuje sa značenjem. Isto su, recimo, reč i ono na šta nas ona upućuje. Otuda se ikona s naslikanim svecem i sama doživljava kao sveta.

“20 Na prvi bi se pogled reklo da i Vojislav Đurić u rečima koje smo ranije naveli iznosi isto ili bar slično mišljenje.

Razlike su u grafiji, morfologiji i, među rečima, luna za mesec. Ostalo je uglavnom isto. Nema potrebe da se ovde govori o putevima širenja Novog zaveta u narod, upoznavanja s njim, počevši od njegovoga čitanja u

On je isto tako do savršenstva doveo i oblikovanje strofe, kao i sklapanje uravnotežene lirske kompozicije. Pored ostalog i zbog

nošene ritmom i melodijom, grade jedno u sebi sređeno a potresno viđenje sveta i čovekovog položaja u njemu koje je isto toliko dostupno našim čulima koliko i našem umu.

pretežno, kao što znamo, povratnim pogledom okrenuta prema početnoj granici, prema čovekovom dolasku na svet, što je isto toliko tamno, za naš um neprozirno kao i završna granica, kad se sa ovoga sveta odlazi.

Ako ih ispravimo, desiće se isto što i sa pesmom čije smo pojedine stihove pretočili u prozu. Ali kako ih objasniti sa književnog, a ne lingvističkog

Štaviše, na sasvim drugoj strani, ali u isto vreme, prvi put je jedan ozbiljan lingvist, Lav Jakubinski, blizak formalizmu i futurizmu, poreklo poezije izveo iz

Zanimljivijom nam se, međutim, čini sama činjenica da je u isto vreme kad i Petrovićeve pesme nastala knjiga Ota Ranka, u kojoj on – već u početnoj tezi – ističe da polazi od „na

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

ČEDA: A šta ćeš da kažeš njemu? DARA: Kome njemu? ČEDA: Pa Nikaragui? DARA: Reći ću mu to isto. ČEDA: Sasvim! Ona to misli tako, ako je ministarka, da pa izdaje naredbe: da se moj zet razreši od dosadanje dužnosti

VASA: Pa valjda nije i tebi i meni poverila jedno isto? ANKA: Je l' treba da svuče kaput? VASA: Ko? ANKA: Gospodin zet. VASA: Kakav kaput, brate?

On je čak poslao i provodadžiju u kuću, da prosi babu u isto vreme kad je jedan kineski smrdljivac, neki Ka-ra-gua, dolazio da prosi njenu udatu ćerku”. (Govori.

PERA (čita glasno): „Najzad, nije nikakvo čudo što se ovakve stvari dešavaju u Kini, ali je pravo čudo što se to isto dešava i kod nas i to u najvišim krugovima našeg društva, u domu jednoga našega mandarina”. (Govori.

ČEDA: Razume se. Isto tako i ja mislim. I ne samo to, nego ako da ostavku i ne bude ministar, onda nema smisla biti u srodstvu s njim.

(Otvori nervozno, čita, zgražava se i daje pismo gospa-Nati.) NATA (pročita): Ostavka! Kažem ja vama. Ovakvo isto pismo sam i ja dobila čim je pao moj kabinet. ŽIVKA: Ju, ju, ju... Ne mogu da dođem sebi!

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

Stoga za dvadesete godine nije karakteristična samo široka upotreba slobodnog stiha nego, isto toliko, i težnja ka „poetskom” ili „lirskom” romanu.

isključivo u kontekstu ranog stvaralaštva Miloša Crnjanskog, uopšte ne govori o Drugoj knjizi Seoba, a pominje se uzgred isto kao i Roman o Londonu ili Kod Hiperborejaca.

u romanu desiti samo onoliko koliko je primaknut pripovedaču (naratoru) koji je zauzeo autorski položaj ili - što nije isto ali je blisko - nepersonalizovanom autoru koji pripoveda roman kao celinu.

Po analogiji, dakle, i u prozi. Tako je veoma indikativno što se primedbe upućivane Borisavu Stankoviću približno u isto vreme kad piše Bogdan Popović, i to sve zajedno uzete, lako mogu podvesti pod Popovićeve karakteristike „dekadentnog”

64 Stoga na sve upotrebljene zameničke oblike, a ne samo na lične, pa isto tako i na sve ostale reči koje ispunjavaju ili mogu ispunjavati sličnu ulogu, u načelu treba u pripovednome tekstu

] A vi sada, tamo po kući, spremajte i udešavajte. ” Njegovo vi isto je što i Todorino on, ali pošto je Mitin govor upravan, autor sa svoje strane dodaje u zagradi žene, pa rečenica

Samo što ta uloga isto tako utiče, i više no što bi se očekivalo, na sintaksu. Jer se - kod dobrog, kod rasnog prozaista - sintaksički niz

Tako isto ona vide kako i mati joj [. . . ]”. 83 Cela pantomima Todorinog zbunjenog ponašanja koja zatim sledi zapravo je slika

Ali isto tako i sam Todorin doživljaj; na njega nas, između ostalog, upozorava podvučena zamenica u sintagmi „njegov glasnik”, što

sa onim konotativnim obaveštenjima koja sežu do u samu govornu situaciju, do u govornikov stav i doživljaj; nego se isto tako zna da srazmerno sa uvećavanjem udela prozodijskih činilaca dolazi do pomeranja, pa i do narušavanja normiranih

Način na koji je uveden pokazuje da je motiv prodaje kuće tesno povezan sa formom pripovedanja, pa prema tome isto toliko predstavlja formalnu koliko i tematsku jedinicu.

izrazu lica iščitava im misli o tome kako treba kuću prodati, a u stvari ona to iz svog doživljaja učitava: „Pa onda, isto tako je znala, kada bi oni mislili da ona uveliko spava, za ono njihovo, materino i očevo, dugo, noćno, sedenje, cele

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

To isto je za Brod Pantelijevdan, sadašnja Pantelejica, ostatak njihove hrišćanske zavetine kod crkve Sv. Pantelije u Brodu.

Ali evo već nekoliko godina kako su Prizrenski odgovori tužni. Svet počeo da se miri sa sudbinom. Tako isto i hajdučki kapetan. Iz dana u dan vidi on kako od nada nema ništa.

— Dakle i kaurin da se maša za pušku? — Sladak mu je život kao i Turčinu, aga... Obraz tako isto... — Take je! — uzviknu dervišina na goranskom narečju, te se Trgovci još više uplašiše.

Upravo kao poručen za stroga buljugbašu i, u isto vreme, za otmena carska izmećara. Soko. Ali nastupa kroz svetinu nekako potkošeno, bez snage i vole.

Ali u isto vreme pop spazi dosle nezapamćeno čudo: niko mu od gostiju ne prihvati pozdrav, niti se pokrenu iz svoga položaja.

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

Ali tu je veće bio Jedan venac, mnogo veći, Tako isto uzdisajni — Možda ga je Srpstvo celo Od uzdaha svojih splelo.

Sinje more diše plimom I osekom tudi — Isto tako, isto tako Kô i njene grudi. Morem blude povetarci, Nevidljive sêni — Isto tako, isto tako Uzdisaji njeni.

Sinje more diše plimom I osekom tudi — Isto tako, isto tako Kô i njene grudi. Morem blude povetarci, Nevidljive sêni — Isto tako, isto tako Uzdisaji njeni.

Morem blude povetarci, Nevidljive sêni — Isto tako, isto tako Uzdisaji njeni. Povetarci, uzdisaji — Oni se ne dele; Na susret im lete tice I crne i bele.

Morem blude povetarci, Nevidljive sêni — Isto tako, isto tako Uzdisaji njeni. Povetarci, uzdisaji — Oni se ne dele; Na susret im lete tice I crne i bele.

Na moru ćeš uvek videt’ Dalekih brodova — Isto tako plove nâdi Morem njenih snova. Posestrila s’ morem sinjim U javi i sanju, Srodila se s morem sinjim U dugom

tu je Naš pokojnik mili. Pa kad protrh oči U trenutku seva, Videh: zagrlio Branko Deskaševa. Da je isto vidô Šapnu mi još neko, Al’ ja Deskaševu Nisam ništa rekô; Nisam rekô da ga Branko zagrlio — No čini mi s’ da je

Bilo jutro, podne, veče, — vino veli: sad je doba. Jedan pije jer ga znade, drugi pije da ga proba. Isto s’ pije kad se pođe, kâ što s’ pije kad se uđe. Gazda pije: njegovo je, — a gost pije jer je tuđe.

Ako i Dekembar prevari te ljuto, Nemoj da ti očaj nadanje preseca, — To isto ponovi u godini novoj, I ta ima pupih dvanaest meseca. »Starmali« 1889.

Je l’ se time đubre Izgubilo? — Nije. Buđanovo osta isto Ubrljano i nečisto Kâ što beše prije. Zato nije dosta: đubre Krenut’ samo sa svog praga — Daleko ga iznet’ valja,

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

FEMA (Sari): Može to biti, ma šere? SARA: Uj, žurnalu nema granice. FEMA (uspijajući): I ja mogu tako isto nobl biti kao Engleskinje. Jokan, da mi kupiš jednu klepetušu, samo koja dobar glas ima.

FEMA (dugo ga gleda): Po tri?... Muža? MITAR: Pitaj svakog koji je god bio u Francuskoj, pa će ti svaki to isto kazati. FEMA: Ali tamo prosti nisu kao ovde? MITAR: A, tamo su poslednje žene kao kod nas ti što si.

Miljković, Branko - PESME

Osporeni svete! Nije li strašan let koji je dokaz Praznine u stvarima. Cvet umesto oka Isto sunce vide. Slepo slepim samo Videti možeš. Zaleđeni plam Ogledalo posta onome što sanja.

Jao, reči razne Isto znače. Nikad cvet ne mogu reći Ako ne mirisah necvet mnogo veći. Najbliži dan je koji prođe davno, Smirenost seni

oka Ružu u sliku pretvori, duboka Rasanjanost da joj ludi miris kroti I oduzme srce vedrini i lepoti, Jer ako krajnosti isto sunce doji Suvišno je srce gde pesma postoji.

II To u šta se sjaj i bol pretvara isto Biva: ljubav koju još pesnik ne reče Jarki cvete kojim vrtovi se leče Iz probitog nerva rasteš bolno i čisto.

Ptico, dovešću te do reči. Al vrati Pozajmljeni plamen. Pepeo ne huli. U tuđem smo srcu svoje srce čuli. Isto je pevati i umirati. Sunce je reč koja ne ume da sija. Savest ne ume da peva, jer se boji Osetljive praznine.

Upamti Taj pad u život ko dokaz tvom žaru. Kad mastilo sazre u krv, svi će znati Da isto je pevati i umirati. Mudrosti, jači će prvi posustati!

Al niko posle nas neće imati Snagu koja se slavujima udvara Kad isto je pevati i umirati. Smrtonosan je život, al smrti odoleva. Jedna strašna bolest po meni će se zvati.

Jedna strašna bolest po meni će se zvati. Mnogo smo patili. I, evo, sad peva Pripitomljeni pakao. Nek srce ne okleva. Isto je pevati i umirati. MORE PRE NEGO USNIM Svet nestaje polako. Zagledani svi su u lažljivo vreme na zidu: o hajdemo!

Krakov, Stanislav - KRILA

Poručnik Luka ide duž niza šatora, koji su isto tako budni i osvetljeni, i po kojima igraju pogrbljene senke. Preko svega se rasula mesečina, na kojoj se crne prilike

Bar neće mor ati više amalski samar da vuče. A u beloj baraci je bilo uvek isto. Mija je stalno ležao uzdignutog kuka. Bol je bio već jednolik i umrtvljen.

Inače bi dan bio tih. Vojnici se radovali vestima, koje je kurir doneo iz Soluna. Isto kao i konjaku. Ovaj je donet u sanducima.

Bar po izgledu. Uostalom svima je bilo podjednako. Oko sviju je sevalo, grmelo i jaukalo, i svi su isto umirali. Svi su ljudi mirisali na raskopanu zemlju i na sumpor.

Na ulici se čula vika jevrejskog prodavca. Ivona, Iveta... Duško se smeškao... sve je to bilo isto... bio je zadovoljan... sve su žene znalačke u ljubavi. Bitolj je pao. Vođe su čestitale jedan drugome uspeh i pobedu.

Ovde su bile kuće male i prljave. Gore su bile planine pokrivene snegom, a za njima su bile druge, isto tako bele na kojima se umiralo. Strašna dosada kao mora pritiskivala je ljude.

Petrović, Rastko - AFRIKA

Šminkaju se najdivnije, najneprimetnije i najnežnije što se da zamisliti. Šminka je kod crnaca isto tako opšta kao i čistoća. Mati ujutru šminka decu koja još puze; mladić budeći se za lov šminka svog druga ili brata.

široke drvene stepenice, kojima se silazi do kratkih molova podignutih na koljima, prekriljene šarenim gomilama crnaca, isto kao i crvene ulice što strmo silaze između šumovitih bregova.

Danas sam ja u odnosu sa crnima skoro isto toliko druga rasa koliko i vi. Uzmite da nikakvog stvarnog razloga za to vraćanje evropejstvu nije bilo.

To isto sunce što je na našim širinama dobri i mili drug, pod čijom se toplotom prijateljstva rascvetava naša krv, ovde je za be

Iznenadno, panično ekvatorsko veče, koje je na Ekvatoru tačno u 6 časova, dvanaest časova tačno posle tako isto paničnog svitanja, na ovom neznatnom rastojanju od Ekvatora zbilo se dva-tri minuta docnije.

Toliko me neka glupa strast za cenjkanjem odjednom zaslepila. Nešto docnije, počinje igranje onako isto kao u velikoj Mongi; ovde samo pod krovom jedne prostrane kolibe.

koje pojmi našu misao; koji, sa drugog kraja života, kome mi tek idemo, pruža nam nasmešeno i prijateljski ruku), takvo isto čudo, takva ista uzvišenost, kao što je čudo i uzvišenost živeti ili umreti.

Ja sam video ljudi isto tako veličanstvenih kao što su veličanstveni ovi pejzaži natopljeni poslednjom svetlošću i bojama.

Život je hteo da prijateljstvo bude isto tako svetlo kao i ljubav, i sada, kada nisam plakao za onom koja je daleko, moje su suze, izgledalo je besmisleno,

I, ono što je najčudnije, ja sam u isto vreme bio beskrajno gord na te svoje suze. Ja sam svršio u Abidžanu sve svoje poslove i spremio svoje dalje putovanje.

Kraj samih bengaloa, oni su u svojim kolibama ostali isto tako primitivni kao i buntovni Lobi više Volte. Alkohol osim toga ubija još i poslednji polet njihovog duha.

Kada me vide sa aparatom, cičeći nestaju u zelenilu. Njine dve drugarice, isto tako lepe, pristaju da se slikaju ali najpre obavijaju svoja bedra.

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

Mesto je isto. GLAVAŠ: Nu, momci, zdrav’ odanili! Ima li gdegod nešto od lova? Ili je gora tako oskudna Te nema srne ili grlice,

Ćut’... Neko dolazi!... ČETVRTA SCENA Stana, udovica vojvode Đukića, sa svojom pastorkom Spasenijom, i pređašnji. Isto mesto. STANA: Pomozi bog, deco! GLAVAŠ: dobro ti, bako, bog dao!

(Odlaze.) PETA SCENA Isto mesto. Stana iz jednog šipraga, u kome se za časak prikrila, izlazi. STANA (u sebi): Pogrešila sam Što odmah nisam

GLAVAŠ: A Đenadije? ISAK: Poturčio se, I Prodanova lepa snajica To isto s njime juče učini! Ona mi reče da ne dangubim, Nego što brže da ih izbavljam, A ključeve će sama spremiti...

“ (Glavaš napred, a za njime Isak, Vuk i Radak izlaze.) TREĆA SCENA Isto mesto. Hasan, Ćerim i ostali Turci. HASAN (gleda za Glavašem): E, čuste l’ Stanoja?

(Turci beže na sne strane, Za njima se čuju puške, a posle „Udrite! Secite! Ne dajte! Eno, umače“ itd.) SEDMA SCENA Isto mesto Spasenija raspletena; Vuk, Radak, Isak; za njima, vezanih ruku, Stana i dva Turčina, a posle gomila naoružanih

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

17 jula udari na Hrvatovića Hafis paša od Gramade sa 8.000 ljudi, a u isto vreme krene se i Sulejman od Pandirala takođe sa 8.000 boraca.

i time obiđu glavna srpska utvrđenja kod Aleksinca i Deligrada (ili da im ne dođu s leđa), a druga brani da Turci to isto ne učine prodirući drumom, koji, kao što smo videli, vodi od Zaječara preko Lukova opet u Paraćin.

Kukavni deda Stojane moj! Ti si samo jedan od stotine, od hiljade onih, koji danas ovako isto cvile gorko ucveljeni, kao i ti... Pred podne Turci obnoviše napad na Tešicu.

Tu na drumu bilo je takođe dosta vojske i baterija, i tako isto i dale uz drum u pravcu Tešice. Komarov i toj vojsci zapovedi da se krene polako za njim.

Dođe izveštaj da se oko Prćilovice otpočela borba. Tako isto izvešće da Turci nastupaju na desnoj obali Morave, na krajnjem levom krilu aleksinačkih položaja, oko Prugovca.

Stoga pukovnik Kosta Protić, komandant aleksinačkih položaja, htede da me pošlje u Šumatovac da ja, koji tako isto niti znam gde je ni šta je mina, kažem kako je valja upaliti.

da puna burad takođe spadaju u vojničku opremu timočko-moravskoga štaba, da su ta puna burad za gospodu štablije tako isto nužna na pozicijama, kao god i puni topovi, i da je jednoj čitavoj grupi štabnih oficira glavna zadaća da se brinu da

Usled ove Komarovljeve dozvole bilo je docnije na više mesta svađe između vojnika i mesnoga stanovništva, a tako isto i između srpskih i ruskih oficira. Tim povodom je kod sela Vukanja sadašnji potpukovnik St.

moj gospodine, jedno čitavo koleno naših akademijskih oficira vaspitano je tako da bi svaki od njih u podobnom slučaju isto tako postupio kao i pok. Velimirović.

Ja rado veryjem g. Dragaševiću kao profesoru naše vojene akademije i vaspitaču toga osetljivoga kolena, ali ce tako isto sećam, kako je u sličnom slučaju, kakav se desio sa pok. Velimirovićem, postupao pok.

Globe i danke sa Srbije skidale bi turske paše, turski veziri, sultan, a ovaj bi se kukavac vratio onako isto go u Aziju, kakav je otuda i došao, i argatovao bi tamo i dalje, kao što je i dosada argatovao, da izrani svoju

Rusi su napadali, Čerkezi su branili svoju domovinu. Ovaj se starac tada borio za tako isto svetu stvar, za kakvu se ti boriš sada: za svoje ognjište i svoju slobodu. On se borio junački.

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

Da li se i tebi isto tako seća, Kako j’ naša ljubav rasla sve to veća, A sa njome tuga, sećaš li se, je li? — Jer se nikad nismo zagrliti

Razvijaju s’, prelivaju s’ Iste slike, iste boje; Kao ključem navijena Sva priroda čini svoje. Isto nebo tamo gore, — Istim mirom cvet miriše, — Ista zemlja ispod mene, — Samo jedan grobak više.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

A četvorica da idu odmah i nađu municiju, gde znaju. Da bih bio sigurniji, prođem kroz rov i saopštim to isto i vojnicima. Vatra je bila zamukla celom dužinom našega rova. Ali Bugari su još uvek pucali.

Da iziđe, poginuće... I onda — više moje glave. — Šta si mu radio? — Ništa. To isto i mene snalazi, i sve ostale... Uzme se šaka zemlje pa se zatrpa, ili se ašovčetom izbaci. Na to smo već navikli.

Videli smo kako pretrčavaju otkrivena mesta i zbijaju se u gomile... — To je isto i kod nas bilo — dodaje Svetislav. — Naši strelci tukli su bez prekida.

Paljba je postajala sve življa... Mišić se opet umeša: — Zar je toliko važna bila ta Siva Stena? — Isto toliko koliko i sam vrh Kajmakčalana. Ona zajedno sa vrhom čini dvoglavu aždaju.

A, sem toga, treba znati i ovo. Napadajući Sivu Stenu, mi u isto vreme udaramo s boka i na položaj Starkov Grob, koji se nalazi na krajnjem krilu leve horizontalne prečage

Ovo svoje raspoloženje krio sam od vojnika. Ali i njih je obuzelo isto duševno stanje, te se u toku noći često orila paljba celom dužinom rova.

Ali onda pogled mi je slučajno pao na prljave noge, pa se ta slika veza sa predstavom jednoga leša čije su noge bile isto ovako blatnjave, i najednom sam osetio neko uznemirenje.

Iza mene spavao je podnarednik. Dohvatio sam ga za noge, i viknuo na njega zašto me nije probudio. Ali i on je bio isto tako premoren kao i ja. Žurno smo pošli niz jarugu ka Crnoj reci, da pronađemo četu.

Bojović objasni desetarima kako ćemo sada izvršiti prelaz. Smatrao je ipak za potrebno da to isto i vojnicima ponovi. Ljudi su prilazili polako i zbijali se u gomilu. — Kamo tebi bajonet? — zapitao sam jednoga.

Ali o tome je trebalo izvestiti i Bojovića. Da bih udaljio vojnika koji mi je doneo izveštaj, uputio sam ga da to isto i Bojoviću saopšti. Pitao sam se onda neprestano šta li će biti sutra, kad svane dan.

Mesec se lagano pomaljao, i tiha svetlost razlivala se preko čukara. Osećali smo se neugodno, isto onako kao kad blešteći farovi automobila osvetle iznenada skrivene ljubavnike. I još gore...

A i on je voleo, sanjario o životu, čeznuo za svojom kućom, isto kao i ja. I da smo se slučajno sreli u životu, bili bismo sigurno dobri prijatelji... Ovako, ubio sam ga...

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

da i sama zasenjujuća pojava Branka Radičevića, koliko začetak nečega bitno novoga, nije istovremeno, a bar u toliko isto odsudnom stepenu i opsegu, takođe i završni umetnički rezultat svega onoga što se kod nas u poeziji dešavalo čitavo

Evo, i tebi je sudbina dala zadatak ne laki: Slave uzletit na vrh, večnu il' pasti u tmu! Isto će reći to: danas sa narodom živit, pa večno, Il' umreti jošt sad, pa ni po smrti s njim bit, Gorčine čašu, za koju

Sagrevaju sva srca isto seme! Muhamedskom smrt strela moja pleću! Sad zbogom! Glede slatke sestrice me.” To nek’ je tako.

Odmah setim se mog sna, i u nedri mi srce Štrecne, i sva mi umah krv u žilama stane. Al’ mi u isto doba i majke vera i kćeri Sveta čistota volju nestašnu tesno sapnu.

i prozni (ritmički), ali bilo kako inače osobiti i zanimljivi, ili drugačije privlačni, ili značajni nekim svojim isto tako važnim estetskim osobinama ili društvenim tendencijama aktuelno-istorijskim, nacionalnim, verskim, političkim,

Videlom i jednim očevidno Novakovićevim člankom u njemu, pisao kako Novaković „o crkvi i državi ima onoliko isto pojma koliko ima o Kantu i Raiću, te poznati Rajićev „kant”, pesmu, trpa u rad filosofa Kanta.” (V. br. 8.

pogleda na opustošene, razvaljene, popaljene kuće; kad vidi okolo cela Iriga jedan klaftar dubok i toliko širok jendek, isto takovim jendekom opkopano grobje i špitalje gdi su bolni iscjelenije ili poslednju sudbu svoju ožidavati morali, sve

Ja se tešim s potočići Ki mi suze primaju, Vavek s njima uzdišući, Koji brege haraju. Tako isto i mene će Ljubav, posle il’ prije, U grob tavni sahraniti, — Valjda za me i nije.

se i, vitez u vojni, pjevac sade golubodušnij, nežnim pjesnama serca blagomislenih zemljakinja svojih voshištava, isto tako je i sočinitelj ovih stihova, posredi šuma oružija Muzom oduševljen, posle slavnoizveršenog službe svoje vremene,

Ostalo je sve isto; potpisa autora nema. Zatim, ova ista, pesma štampana je, u nešto drukčijem obliku, na 92-oj str.

U isto vreme otprilike, 23. februara 1954, i mađarski književnik Janoš Hercet poslao mi je tekst jedne mađarske pesme čije bi p

odluku“ ništa drugo ne svedoči nego samo to, da sam ja pre devet meseci, kad sam onu pesmu u Zagreb poslao, onako isto i mislio i čuvstvovao, kako god što od onog vremena, to jest od kako sam Serpski narodni list, Serpski ljetopis i knjige

Jakšić, Đura - JELISAVETA

VUKSAN (za sebe): E, boža mi vjera, da brzo li lagati nauči!... Nas radi je isprosio?... Laže, zdravlja mi! A isto bi tvrditi mogao: vas radi spavam, sanjam, jedem, hodam — sve to vas radi činim; a ovamo je, opet, uzeo Latinku, a boga

Bojić, Milutin - PESME

Ja sam bio mrtav ili žive stvari. Jer sve beše isto: drveta i seni I nebo i zemlja i leptiri njeni. A kad sutra zora rasu svoje čari, Ja pozdravih sunce i nebesa plava

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

ŽIKA: (i ne obraćajući pažnju na Miladina): A Vića? MILISAV: I ja i gospodin Vića stigli smo u isto vreme. MILADIN (koji je prišao stolu Žikinom): Ovaj ... gospodin-Žiko, otišao je gopodin kapetan.

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

, dok ćirilica ima jedno slovo za taj glas, i to isto svugde gde se ta azbuka upotrebljava. Crkvenoslovenski i narodni jezik ajednički crkveni jezik i zajednička azbuka u

S grčkog se prevodilo mnogo, a jednom nastali prevodi, isto kao i originalna dela slovenskih autora, cirkulisali su po celom pravoslavnom slovenskom svetu.

Ali, i sva ostala znanja iz tadašnjih nauka, istorijska, zemljopisna, medicinska, ulaze u ovaj opšti slovenski fond, a isto tako i poučna i zabavna lektira mediteransko-azijskog sveta, kao što su čuvena Knjiga o Varlaamu i Joasafu, Stefanit i

Sve, dakle, dela koja su se u isto vreme širila Evropom na njoj zajedničkom latinskom jeziku. Posredstvom ove literature Srbi su, zajedno s ostalim

veka nastaće i prvi srpski istorijski žanrovi, letopisi i rodoslovi, koji su vremenom dobijali sve veći značaj. U isto vreme javljaju se novi oblici, traže se nove literarne forme, oslobođene istorijskog zadatka, kao što su učene

Stavio ih je naporedo s Pesmom nad pesmama, da bi to isto učinio i Gete. Grimovom zaslugom, ali i inicijativom obrazovanog i mudrog Slovenca Jerneja Kopitara, cenzora

Ubistvo turskog sultana Murata, koje je počinio srpski vitez Miloš Obilić, jeste istorijski čin, ali je isto toliko poetska činjenica.

U bezbrojnim megdanima između slavnih hrišćanskih junaka i isto tako slavnih muslimanskih krajišnika dele se pohvale i jednima i drugima, ali epska pobeda zavisi od toga čija je

Vuk narodnu prozu, kao i ostale usmene tvorevine, posmatra kao izraz narodnog duha, ali mu je isto toliko stalo do jezika kojim se taj duh iskazuje a tvorevine oblikuju.

U najboljim nalazimo isto što i u autobiografiji: živo osećanje za narodne potrebe, didaktiku, humor, živopisne likove, poetske opise prirode.

On piše stilom nadahnutog usmenog pripovedača, kod koga ima jednostavnosti i naivnosti ali, isto tako, teške životne zbilje, istorije, razmišljanja, humora.

Spev je isto tako otvoren prema prirodi i kosmosu. A ta otvorenost dobija razne oblike, od folklornih posmatranja nebeskih prilika

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

Posle njega bi baba, mati i on, Mladen, nastavljali ručak, ali tiho, polako, kao kradući, da ne bi oca probudili. Tako isto bi tiho se dizali sa ručka, majka nečujno iznosila sofru i čistila, tamo u kujni ostajala da pere sudove, sprema.

Spolja, sve što je bilo vezano za kuću, za ime, bilo je isto kao i pre. Grobovi uvek su kao pre bili čisti i sa zapaljenim kandilom, u crkvi jednako je gorelo ono zlatno kandilo,

Tako isto ona je vodila brigu i o slavama, Božiću, Uskrsu. Da, kao uvek, sva rodbina tu kod njih bude, iz crkve prvo se kod njih

Ali zato mati je morala babu jednako da sluša. Isto onako kao u početku, kada je bila dovedena, što nije znala ništa po kući pa morala svašta nju da pita, tako i docnije,

Da kao pre, u isto vreme, rano se otvara. Da čim se iz njihove ulice izađe, naniže, posle nekoliko dućana, odmah se njihov raspoznaje.

Mladen, pomažući sluzi, gleda kako on sve ređa: svaku stvar na njeno isto mesto namešta, veša, dok dućan ne dobije isti onaj jučerašnji izgled.

Da se održi bar ovo što se ima. Da neće i on biti kao drugi, ostali. Kao neki od takođe čuvenih, bogatih porodica, pa isto tako kao Mladen, posle smrti oceva, počeli da vode radnje, trgovine, pa ili na karte, ili na ženske i piće odali se, i

Večito se sunča, pari i leči. Ne zna ništa, niti može išta. Pa tako isto, eno čuveni Poglavarci, čiji su stari zakupljivali i naplaćivali danak.

Svakada tačno, u jedno isto doba, kada se dan razdanjuje, odlazio bi u dućan. Iz kuće peo bi se ka kapiji sa ključevima.

Za njim onda majka donosi jelo: — Hajd̓ da se večera! — veli, i kao nekad, tako isto i sad, uzima legen, ibrik vode, peškir i pred babu nosi i posipa je. Počinju da večeraju.

U kujni sudovi, posuđe; ovamo po sobi nameštaj, oni isti pokrovci, jastuci, u istom redu, isto onako sigurno, teško poređani, namešteni...

kad tako ostane sam, u postelji, može ako ne zaspi, mirno da misli na sutrašnjicu, kako sutra da radi, pazari, pa uveče isto ovako da leži, odmara se; eto, zato je Mladen bio kao što treba, svakad umeren, tačan, pametan.

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

Na Novu godinu žene meću b. za desno uvo, a muški za kapu s desne strane (SEZ, 19, 20); isto tako b. za uvo meće žena koja mesi kolač na Veliku subotu (іb., 44). B.

o Božiću (SEZ, 17, 107; Karadžić, 3, 1901, 65), i o slavi (SEZ, 14, 1909, 196); isto tako i sud sa vodicom za znamenje (SEZ, 16, 167) i sa bogojavljenskom vodicom (ŽSS, 1799; SEZ, 40, 1927, 25); njime se

, 139); takođe i bardak vruće zamedljane rakije (žrtva precima! Upor. takvu rakiju o zadušnicama!) o svadbi (іb., 168). Isto tako, b. se kite ili bodu žrtveni kolači o svadbi (іb., 159), zadušnicama (іb.

SEZ, 19, 216). Njegov sok upotrebljuje se protiv zmijskog ujeda (GZM, 12, 1900, 149); isto tako, b. se privija kad ujede čela ili zolja (SEZ, 40, 245). B.

i poslovicu: »Duša mu na b. miriše. Kažu za dobrog čoveka«, GEM, 5, 127; uz ovo upor. Vuk, Pjesme, 1, 173, 8), onako isto kao što u pesmi aginica budi svoga agu b. (Sofrić, 45). O b. se pričaju i razne etinološke skaske i legende. Novi b.

Sofrić, 60 id), i kod našeg naroda v. ima izvanrednu apotropajsku moć. Protiv vampira upotrebljuje se v. kolac, isto onako kao i glogov (ŽSS, 326); možda isti cilj ima i običaj u Samoboru da pohodnici mrtvaca škrope kitom V.

i SEZ, 31, 1924, 46 id. Prilikom strižbe v. grančicama potopljenim u vodu poškropi se svaka ovca (SEZ, 7, 319). Isto tako praktikuje naš narod i magično opasivanje vrbom, i to naročito čine žene; ono se vrši, obično pre sunca i u vezi

Tako rade npr. i Turci u Skoplju, GNČ, 24, 1905, 280) i na Spasovdan (ŽSS, 124). To isto čini se, u celom srpskom narodu, i na Lazarevu subotu (to bi tobože odgovaralo grančicama finike u NT, Jo.

s jedne strane, prinosi žrtva (pogačica, vino, voda, so, cveće), da bi se odobrovoljili i sa njima načinio savez, ali u isto vreme, kao da ničega nije ni bilo, oni se magičnim načinom teraju (jer se od potkovice, i od metala uopšte, a naročito

Kad se stoka vraća iz planine u tor, domaćin je broji šibljikom samo od leske ili d. (Vrčević, Pomanje, 50). Isto tako teraju se krave samo takvim šibljikama kada ih gone biku, pa ako se goni d.

grančice, pa se na Đurđevdan njima kite prozori i vrata (Karadžić, z, 1901, 121, u Levču); isto to biva i na Cveti (SEZ, 19, 40; ZNŽOJS, 19, 168); takođe se, na Đurđevdan, kite drenom vedrice, da bi se obezbedile

Njime se naš narod i danas u vrlo svečanoj formi, in aller Form, našte srce, pričešćuje, isto onako kao i naforom, o Božiću (ŽSS, 169, šabački kraj; GZM, 6.

Ćipiko, Ivo - Pauci

Prodaće suvišak blaga za koje preko zime nedostaje sijena, a svoga sijena neće prodavati. I zimus, valjda ono isto što je jesenas otac prodao u bescijenje, morade od gazde za skupe novce kupovati.

Gazda Jovo sastavi dopis za jedne srpske novine, u kome navaljuje na braću—nebraću koji niječu srpsko ime, a u isto doba sramote srpske svetinje, za koje svaki patriota mora da se bori na život i smrt.

, Ali Božica neće da pruži ruke, već u Radu gleda. — Ponesi ga natrag, Mašo! Tebi isto fala! — smislivši reče Rade odlučno. — Ponesi ga natrag, molim te! — Zar sam ti teška, Rade?

—prekide ga Marko, brat Ivin, koji se je na strani napose zalagao komadićem sira. —Uzbalija, da: vi jite sira, ma isto meni će bolje bob sprobit'... A da je i boba! — I on se nanovo obrne k Ivi i gledaše mu smijući se ravno u oči.

Mladiću je srce pucalo od jada kad je stupio na prekopanu, ispucanu zemlju što se je prašila isto kao i cesta s koje su došli. — Gledaj, molim te! — govoraše zabrinuto djevojci. — Grožđe naoko gine...

Ovdje se mrska, a kod njega doma, da je bilo i kapule! Oni, bolan, i ne jidu nego kanule i zeleni; isto ka i živina! Majstor međutim ne slušaše veseloga mladića, već se slatko zalagao i silno se znojio... vVražji pliše!

Ivo nije znao što da reče, a tutnja mu bijaše teška. On prevrnu razgovor: — A je li ocu bolje? — Uvik isto — odgovori djevojka. — A biće i gore! — nadoda brat. Ivu potresoše pošljednje riječi i čisto se smuti.

I najednom, iznebuha, kao da se smislila, reče: — Isto nije mi drago poć'... — A ti ostani! — očito živo upade joj u riječ Ivo. — Nije moguće, valja slušat'!

A nisam moga... Pomoga sam mu u drugoj prigodi; ma isto, rđavo sam se vlada... A hoće li bit' zla? — Ne znam ti reći, — odgovori Ivo. — Neće ni ova mitit' bez arči!

Poznavao je prilike u gradu. One bijahu isto onakove kao u njegovu selu. U nekolicine bijaše se zgrnulo sve blago. I oni držahu u svojim rukama vlast i život

Glavar ustade i namršti se: — Ne znam zač se drugi miša u naše posle. Ča će vlada dat', isto bi valjalo da selu otpadne priko dvije hiljade fiorini, a okle? Hm, lako je govorit'!

pozajmio novaca uz pogodbu da nastajni buhač imaju njemu prodati, kilogram po deset novčića, a u trgovini pošto bude. Isto tako nekima je i Rogo pozajmio.

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

A ne, kako je to Jakos uradio, obadva prizora koja se nikako nisu mogli dogoditi u isto vreme, strpati u jednu sliku. Ovako je ispalo nerazumljivo.

Kad bi pobedio, a pobeđivao bi gotovo uvek, smejao bi se srdačno i srećno kao malo dete, a s njim su se isto tako srdačno smejali i oni koje bi pobedio. Zatim bi seli da se nadmeću u jelu i piću. Mogao je da pojede za trojicu.

Istakao se u mnogim bitkama svojom odvažnošću i izdržljivošću. Vrlo brzo je naučio vojnički zanat i isto tako vrlo brzo došao do uverenja da je taj posao upravo skrojen prema njegovom biću. Počeo je iskreno uživati u poslu.

I probisvet. Da je čovek bez svoga doma, da mu je svejedno živeo ovde ili tamo, pa će mu isto tako biti svejedno dobije li ili izgubi bitku sa Brzanom. „Ne volim šaljivdžije.

Vremenom se ime Jajara pretvorilo u Dandara, što je značilo skoro isto: olinjali džukac, šugav i pun buva, dremljiv i mrzovoljan, takođe slab prema kokošijim jajima, ali i prema pilićima,

Sve bi se to skršilo na mojim jadnim pogrbljenim ramenima, dok bi sve drugo ostalo isto — ona bi i dale obilazila oko svog nepreduzimljivog petlića, raspaljena željom, u nadi da će njegov otpor jednom popustiti.

Ovome pak nisam mogao pričati sve te stvari o peru, lukvi matorko bi začas smislio nešto isto tako podesno, naveo bi nešto iz Starog zaveta, pa bih ipak nakon rasprave i nadmudrivanja morao napustiti svoj topli

Slatka drhtavica hvata tvoje podanike, te podatljive i kolebljive ljigavce. Ti isti ljudi su još juče pred tobom isto ovako podrhtavali. Oni čeznu za slepom snagom, a ne za dremljivom mudrošću.

To je njegov greh prema bogu i zločin prema ljudima.“ Nikanor zna da ga niko među monasima ne voli, isto tako zna da igumana na čiji je položaj bacio oko vole svi.

Kad smo god mogli, trudili smo se da se ne nađemo na istom mestu u isto vreme. Nismo valjda mogli da stanemo jedan kraj drugog i da kažemo: izvolite, braćo u Hristu, pogledajte nas dobro i

„Došao je ovde prošle godine. Od prvog dana radio je jedno te isto: sušio trave i lečio njima bolesne lude. Sada stoji kao krivac pred smrknutim licima.

Zar sam upamtio šta mi je rekla? Jer nisam u isto vreme mogao da je slušam i da je gledam. Bila je preblizu. Približila je svoje lice mojem i govorila mi šapatom nešto

Ilić, Vojislav J. - PESME

Kô smoren putnik u dubokoj noći, Što zaman baca mutni pogled svoj, I razum ljudski tako isto luta, I strašno kliče u nevolji toj Al' nigde glasa...

Tako i prošlost moja preda mnom tiho se budi, Moj pogled isto tako kroz puste poljane bludi, I moje žele tako, što srce u meni draže, Toplije nebo traže... 1883.

Biću tvoja.“ Pan Ljubecki diže oči I pogleda konja vrana, Pa na konja hitro skoči, A na drugog mlada pana. I u jedno isto doba Sa dvorišta oba jezde, I jurnuše, kao zvezde, Na poljanu konja oba.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

zvezdanoga neba, koje se naučno zove dnevnim kretanjem neba, samo prividno i posledica rotacije Zemlje oko njene ose. Isto tako i bubamari koja sedi na točku preslice izgleda da se ceo svet oko nje okreće, a da miruju samo ona i taj točak i

Po toj svojoj postojbini, Haldeji, značilo je na Zapadu ime Haldejac isto što i nebeski vrač, astrolog. Kraljevi, vojskovođe, pa i same rimske pape, imali su svoje astrologe.

Pomračenje Sunca može se samo onda desiti, kad Sunce i Mesec u isto doba prođu kroz onu tačku nebeske sfere, u kojoj se njihove putanje međusobno presecaju, jer samo tada može Mesec da

Da ja o tim stvarima drukčije mislim, znaš vrlo dobro, isto tako su ti poznati moji dokazi da je Zemlja lopta: pri svakom pomračenju Meseca, granica Zemljine senke koja se vidi na

Moji đaci koji dođoše sa Kipra ili sa Krita pričahu mi da se onde južno od Sirijusa vidi na nebu jedna skoro isto toliko sjajna zvezda koju odavde nikad ne možemo videti.

Tu treperi, visoko nad morem, sjajni Sirius, a pravo ispod njega, blizu samoga horizonta, blista se još jedna, isto tako jasna zvezda.

Ta ulica, široka četrdeset koračaja, nosi isto ime, Kanopus, kao i zvezda koju smo noćas prvi put videli, a vodi u aleksandrisko predgrađe istoga imena.

Od njegovih spisa očuvali su se samo baš oni neznačajniji, isto tako kao i od spisa Aristarha i Eratostena, a evo zašto. Naučna produkcija imala je onda, kao i dan današnji, dva vida.

već sam njena ličnost, čovek od preko šezdeset godina, odeven u dugački crni redengot, preko kojega se spustila skoro isto toliko dugačka bela brada, dočekao me je kao svoga davnašnjega poznanika.

Razvedrava se, varoš menja svoj natmureni izgled, a ja, činim to isto i bacam se u veliku toaletu za našu prvu oficielnu posetu u Fanaru.

ova plava morska reka, koja deli dva kontinenta, uokvirena zelenim brežuljcima, obraslim klasičnim drvljem, izgledala je isto tako divno kao i sada, možda i lepše.

Kao god što su mene samoga primili ti duhovni pastiri sa iskrenom ljubavi u svoje kolo, tako su isto bili voljni da nauci koju ja zastupam dadu njeno zasluženo mesto pri rešavanju kalendarskog pitanja.

Stanković, Borisav - TAŠANA

nije jedan dan, mesec i godina, već ceo vek nikako ne smem prozor da otvorim da se ne bi zavesa više pomakla, već da isto onako stoji kako je stajala, dok je on bio živ... MIRON Kako da ne smeš?

(Pokazuje ga Mironu): Evo, isto sam ga tako, na istom mestu, sada razbila. I da znaš koliko sam se tome radovala. MIRON (ustaje, potresen): I ja, i

(Zamišljeno): I kad bi mi ti slala, isto bi tako i sa mnom bilo. U veče, u mojoj ćeliji, sâm ja, preda mnom tvoje jelo, čaša tvoga najboljeg vina.

se zasiti svačeg — a najgore je kad se zasiti još i znanjem i to tobož najvećim, i onda postane dovoljna sama sebi — isto tako rano ostane i usamljena, stara. (Hoće da prekine): Ali, šta ja to tebi govorim? TAŠANA Ama, zašto, dedo? Nastavi!

idući sam putem, kojim sam nekad kao dečko išao, radovati se, kad vidim kako se isti taj put proširio i povećao — isto kao i ja; drveće po njemu, koje je bilo nekada zasađeno, već iždžikljalo, izraslo sa po kojom suvom granom — isto kao i

— isto kao i ja; drveće po njemu, koje je bilo nekada zasađeno, već iždžikljalo, izraslo sa po kojom suvom granom — isto kao i ja; planina nada mnom, u koju sam, onako mali, zbog njenog večitog zelenila i magle, uvek sa strahom poglédao, da

večitog zelenila i magle, uvek sa strahom poglédao, da će biti već malo gola, stara, izrešetana pukotinama i stenama — isto kao i ja što sam sa pukotinama i stenama na duši. I to će me radovati.

Ćuti! Zar nije bilo greh da ti, koji si onoliko sa pokojnikom drugovao, njegov hleb i so jeo... u isto vreme... SAROŠ (otvoreno): Zašto greh? Rekoh li ja to kome? Eto, ti si tu, pa reci: pogledah li te kako ne treba?

Čujem, kod njega je veselje, tamo su i ostali begovi. I Naza sa svojom družinom da dođe, a begovi tako isto. Kažite da ja zovem. (Baci im novac na pod.) Na, evo bakšiš!

I ona u njenu crkvu, ja u moju džamiju. Oh, a ista reka teče, u koju se kupasmo i brčkasmo, isto trepere i šumore topole pod kojima smo se odmarali. Oh, de, beže: »Veselo, Stojno, Veselo«.

A ne znaš koliko si se time podigla. Oh, Tašana, pa ti si bila isto tako, kao i ja, siromašče. TAŠANA (sa zahvalnošću): Da, siromašče, i to kakvo. Do smrti, bez nade.

Prilazi ruci Mladenu; ovaj zabacuje ostrag. Tašana se okreće hadžijama da i njima poljubi ruke; tako isto i oni zabacuju ruke za leđa.

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Stari i Srećko se tako saživeli, da prosto jedno isto govore i misle. Sin sve više liči na oca. Smanjio se, osušio, osedeo, oko očiju mu se iskopale duboke bore, dobio i na

Tako isto niko ne zna kad je i kako se crkvenjakov Srba prebacio u gospa Nolinu kuću sasvim, i pod uslovima određenim: da u kući

Aoh, kud mene sudbina zanese... Da mi je s ovom pameću još jedared početi... A šta bi počela? Isto to još jedared... Jedna sudbina za jednog čoveka... nikuda iz kože, i od Božje volje...

Palanka je poštedela gospa Nolu od strelica; a nije mnogo ni zanimljiva mlada koja po treći put otpočinje isto. Samo je gospodin Joksim propratio slučaj, ali međ muškarcima, za kafanskim stolom.

Ima slabomoćnih, koji se osećaju pregaženi čim neko napred krene. I ima uobraženih, koji veruju da su oni isto što i Kalenić mogli, i samo ih on slučajno pretekao, i time im krivdu učinio. — More, Branko, ti položi maturu!

Rogoz i sita čine čitavu šumu, a u šumi tma sitnih pokreta kratkih života i isto tako kratkih smrti. Muvu pritisne u blato ogroman barski komarac koji ide kao na štulama, a komarca odvuče nešto

Gospodin Toma je stekao klimanje glavom, a izgubio siguran prav hod. — Svejedno, daj štap. — Posle je gospodin Toma isto to kazao i kad je nekoga dana morao da uzme dva štapa. — Ne mari, može se i tako živeti.

Kada god bude došlo do tog ispraćaja, isto ću se pitati, i, čini mi se, kad maturanti zađu za poslednji ćošak, zaključaću se u svoj razred i čupaću kosu s glave...

istorije uzima pod ruku starog profesora istorije, osvetljava put fenjerićem, i sluša kako mu stari učitelj i drug isto ono ponavlja na melodičnom grčkom jeziku. I to je neka radost.

Jeste li zapazili da skoro svi romani dokazuju to isto? Stare lokalne novine, to isto. Sudski procesi oko neke kuće ili vinograda, to isto: pred izumiranje loze sva je

Jeste li zapazili da skoro svi romani dokazuju to isto? Stare lokalne novine, to isto. Sudski procesi oko neke kuće ili vinograda, to isto: pred izumiranje loze sva je zajednica iskidana, članovi

Stare lokalne novine, to isto. Sudski procesi oko neke kuće ili vinograda, to isto: pred izumiranje loze sva je zajednica iskidana, članovi rastureni, i međ njima, i još živima i već mrtvima, ko više ko

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

Da je kakav stihotvorac u isto vreme u tom selu živio, znam da ni jedna boginja ne bi ostala s kojom je ne bi sravnio, i jamačno bi nokte svi deset

kojega je otac znoj mlogo ljudi u svoj sanduk iscedio, želeći putešestvijem sebe oblagoobraziti, dođe slučajno u isto selo gdi je Roksanda prebivala.

dobro ga s rečma pro cent, per meѕo obučavaju, uzajmljuju od njega nekoliko krajcara i posle kratkog vremena to mu isto s interesom vraćaju; uče ga tužiti se na rđava vremena, uveravati da je stvar crna koja je bela, i proče.

To isto biva i kod ženskog pola, jer komplimente praviti, savijati se kao lutka, stajati kao na žici, čepiti se i kao miš iz tr

javi mu što ima kazati, i metne ruku (ja upravo, gospože, ne znam gdi) da ga probudi, koje bi i učinila da joj nije u isto magnovenije starac na pamet pao, koji, kao što je njojzi dostovjerno poznato, ovakove sastanke kolcem razvađa.

Mlogi ljudi, koji u tisuću slučajeva isto kao majmuni postupaju, radovali bi se videći sorevnovatelje postupaka svoji, ali Roman, koji je, kao što je rečeno,

njega osuditi želi, budući da bi mu opet moglo pasti na pamet rat protiv nji podići, i on bez stida ispoveda da rat tako isto kao Sanho Panza na dve milje daleko obilazi, bio on sa sabljom ili puškom, budžom ili makar pesnicom.

zaključiti da ja ne bi bio poslednji šlendrijan kad bi hteo romane po starom kalupu praviti, i da bi moje persone tako isto uzdisale, sunce, svet i sudbinu apostrofirale, tako isto noževi’ ubijati se znale kao i drugi romandžija, ili kao što

romane po starom kalupu praviti, i da bi moje persone tako isto uzdisale, sunce, svet i sudbinu apostrofirale, tako isto noževi’ ubijati se znale kao i drugi romandžija, ili kao što sam ja negda svetliti usiljavao se.

— »Hi, hi, hi!« — Badava se smejete, gospodična, agina je kći takva ista pravila dobrog tona, i tako isto mlogo na moral držala kao i vi sami, ali ovakovog momka omilovati, koji je sigurno mladoženja, kao što je i ona devojka

Bradu je, naravno, imao, jer kad naši sadašnji mladići sila na bradu i brkove drže, zašto ne bi on kao filosof to isto pravo imao, osobito što od stotinu mladića devedeset i devet misle da brada i pamet ravnomerno rastu.

da je ona njega pod ruku vodila, a ne on nju, koje samo zato ovde navodim da naše devojke i žene, koje modi sledujući to isto čine, znadu otkuda je ova učtivost proizišla.

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

To isto, samo malo drukčije, i sa jednim kompozitorom. Čitao sam mu biografiju, po kojoj je u njegovoj aktivnosti, posle prvih

Ja to samo pretpostavljam, jer o mojim precima vrlo malo što znam sem fakta da nisu nosili isto porodično ime koje ja nosim.

“ To mlada gospa; ali će to isto učiniti i njena gospođa mama, koja svakojako želi da izazove od vas bar ovu frazu: „O gospođo, koliko je mladih koje bi

“ Pa to isto hoće i njena staramajka, koja je rada bar da joj se kaže da se još vrlo dobro drži. No nemojte misliti da je ova

Kakvo je to pitanje? — zgranula se namirisana udovica. — Pa mama kaže da si ti matora kao Prokina kobila. Tako isto okružnog načelnika, kad je o slavi došao, pitao sam: — Da l' imaš ti, čiko, rupu na glavi? — Ne!

Tako isto, ako se u varoši vrši regrutacija, mi ćemo igrati regrutaciju; ako se u planini pojave hajduci, mi ćemo igrati hajduke.

A kao god što roditelji imaju svojih želja za budućnost svoje dece, imaju ih tako isto i deca, samo što su deca mnogo skromnijih pretenzija od roditelja.

On mi reče da je tako isto celu moju porodicu morao vući u školu. Ali se glavna borba razvila u toku samoga školovanja, kojom su se prilikom

On je tako isto prvi razred gimnazije smatrao kao nasledstvo i kao posed sa kojega ga niko živi nema pravo da krene.

To sam isto posle dokazivao i našoj kuvarici. A zagrlio sam n poljubio i berberina. Jer, posle prvih manifestacija radosti i uzbuđe

Tako isto direktor banke sa gospođom ličio nam je na broj 50, po tome što je on tako nekako izgledao kao da mu je trbuh od natrag

“ što nam je bilo tako isto jasno kao da nam je kazao: Deco, za iduću nedelju pismeni zadatak: „Bifurkacija Patagonaca u odnosu prema oscilaciji

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Pade mi tada na pamet slika koju sam nekada video u jednoj galeriji slika u Rusiji. Bateriji je isto ovako presečen put.

Luka skakuće s noge na nogu, pa nam veli da sada ličimo na balerine. Ukrućeni šinjeli ostali su isto onako podavijeni, kao da smo još na konjima. Iz jedne kućice donese vojnik zapaljen ugarak.

Odem u divizion... Dođoše i ostali komandiri i izjaviše da to nije njihov konj. To isto rekoh i ja. Komandant se nađe u čudu. „Pogledajte još jednom konje po spisku“ — naredi nam. Ne rekosmo ništa...

Ali tamo su sada Nemci. — Pripremali su se Bugari do prvog oktobra. A mi smo posmatrali i čekali... Isto onako kao osuđenici „na belom hlebu“. Egzekucija je počela tačno prvoga oktobra u pet časova izjutra.

I viša komanda se odlučila na poslednji korak, koliko očajan, toliko i drzak... To je isto kao da očajnik baca poslednju paru na kocku, ili da dobije, a ako izgubi, da izvrši samoubistvo. Pa da...

— Prošlo je ravno pet stotina dvadeset i šest godina, kada je razbijena vojska na Kosovu bežala isto kao i mi sada. Razgovaramo o svom bezizlaznom položaju. Još jedan dan marša pa smo na granici. Kuda ćemo posle?...

— Eh, pričaju... Pričaju vojnici, pričaju komordžije i svi oni koji ne uviđaju da današnje ratovanje nije isto što i ratovanje pre pet stotina godina.

— dopunjuje Živadin. — Tako je... I posle izlaska iz zemlje, naša država tu suverenu vlast i dalje ima... — To isto i ja kažem — upade kapetan Velja. — Ama, otkuda vi znate pravne stvari? — nervira se Živadin.

A na celom tom mučnom putu ostavili smo svuda trag ljudskih kostiju. — Istorija će zabeležiti naš podvig, isto onako kao što se kroz vekove pominje prelazak Hanibala preko Alpa — razmišlja potporučnik Branko.

— On ne vidi krupnu stvar, ali za sitnu... — Ama, pobratime, to nije sitna stvar... — To bi isto bilo kao kad bi neko od nas pošao na osmatračnicu, i ostao u nekoj kafani — objašnjava potporučnik Vojin.

— Zamisli, da ja nisam išao... Konji bi sutra polipsali... — Eh, to nije isto. Konji bi nam zaista polipsali. Ali ako pop Momčilo ne prelije grob onoga vojnika, mi nećemo zbog toga pomreti, niti bi

— Dobro, a na čemu ćeš to da napišeš? — Na jednome iscepanom listiću iz „Pravila službe“... A to ću isto kazati onoj dvojici. — I Dušan se diže. — Čekaj! — zadrži ga Luka. — Molim te, pusti neka oni napišu... — A što?

Petrović, Rastko - PESME

Kad smo došli pred raj, zakucasmo na vratnice: Ljupki nas je bog dočekao isto tužan kao i mi. Kako smo se dugo cenjkali da nas pusti, Setih se da smo zaboravili prvo umreti.

Mislio je da koliko je njegova prijateljica čedna, Isto je prezirna i srca ledna, Pod vrbama tek zelenim na obalama Save.

da sam se samo uzbuđivao pri neizvesnosti da li je opasnost tu ili ne) postajem potpuno smiren; jer odjednom imam tako isto jaku senzaciju kao što je jaka samosvest, da taj događaj mora i proći, i da ima jedan deo mene koga mu je nemoguće

Rođen sam; na hiljadu sam se načina trudio da to dokažem; i još nisam umro. Tajanstvo rođenja je isto tako veliko, možda i veće no tajanstvo smrti. Kako sam ja rođen?

Kao da sâm seks za sebe nije odviše veliko čudo i velika misterija, isto tako u najmanju ruku kao i dodir dveju estetičkih ideja - kako bi pristao on da je ljubav!

Ruke su vaša deca i dve bliznake sestre; Deset prstiju su im sinovi, isto ih prati nadanje; Bdite nad njinim igrama, pripazite da se ne žestre, I do najkrajnijih sitnica motrite njino vladanje.

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

— 3ašto bi baš svi morali da rade isto? — govorio je, i umesto da sledi Sunce pratio let vilin-konjica i prolaženje vetra kroz travu.

Nebeske visine nisu je veselile, sve dok joj Zračak koji ju je digao sa zemlje ne reče: čuo je Cvet! U isto ovo doba, na istom mestu — čekaće je kroz sto godina. Neka putuje, zar nije to sama htela?

Da je sto godina svetom lutala? Kako da bude sigurna da sve to nije samo san? Iznad nje je isto nebo, isto sunce na nebu, isti pesak, isti Cvet. Ali, zašto su im sećanja drugačija?

Da je sto godina svetom lutala? Kako da bude sigurna da sve to nije samo san? Iznad nje je isto nebo, isto sunce na nebu, isti pesak, isti Cvet. Ali, zašto su im sećanja drugačija?

Zar je moguće? Je li taj osmehnuti momak zaista ono isto slabašno i večno zabrinuto dete? Majka pretvorena u oblak spusti se još niže: bio je to njen sin!

Ali, dečak nije mogao, a da ne kori samoga sebe i ne prizna kako bi, ponovo, isto učinio: jedna je i jedinstvena riba Srebrenka! Prestade dečak da plače.

— Nije moguće! — prođe mu kroz glavu. — Ludo bi bilo poverovati da je ovo ono isto devojče koje je još pre pola veka video kako iz mreže vadi ribu i baca je u reku? Sumanuto!

Ali, dečak je oklevao da se popne na njega: brod mu je nekako previše ličio na njegovu ribu iz staklenke. Bio je isto tako srebrnast, isto blistav. — Penji se, kapetane! Penji! — viknu Princeza. — Brod samo što nije zaplovio...

Bio je isto tako srebrnast, isto blistav. — Penji se, kapetane! Penji! — viknu Princeza. — Brod samo što nije zaplovio... I pope se dečak.

Varalica zgrabi veštice i hitnu ih u plamen, njihove marame isto tako. Buknu oganj, smrad se kao barjak diže u nebo i u isti čas orao slete pred Varalicu. — Uspelo ti je, vidim!

Šta ako dete nije živo? Jedva je poslednje korake prešao i otvorio vrata. U sobi je sve bilo isto: stiskala je majka dete na grudi, pobednički se kezila Smrt. — A, tu si! — reče Smrt, ugledavši Varalicu.

Pri pogledu na njih dečak postiđeno saže glavu ali metlica prkosno reče: — Pusti ih! Neka se smeju. Srca su im isto toliko prljava kao i ulice. Zato i ne mogu da počiste đubre!

Stanković, Borisav - KOŠTANA

MARKO (ljubi ga u ruku): Hvala, gazdo, i srećan ti praznik! MAGDA (nudeći ga): Uzmi, gazda. Sve je isto ono što si voleo kada, kao nekada, leti po mesec dana ovde dođeš da se razonodiš i provedeš.

Šantić, Aleksa - PESME

— Nikad! 1901. POŠLjE MNOGO LjETA... Pošlje mnogo leta ovdje opet stojim; Lepenica teče isto kao prije, Nad njom stara vrba još jednako bdije I Visoko šumi vrhovima svojim. Gdje si?

Sve je isto, staro... Samo, kao prije, Ne čuje se hitri točak da udara; Kô bol jedan što se u dnu duše krije, Ostavljena ćuti

On je bačvar. Ovdje stanujemo oba. Još od rane zore pa do gluho doba On teše i bije i maljima tuče. Mi smo jedno isto — ljudi sa zanatom, I s nama se samo čedne misli druže: Ja stihove gladim, a on dýge struže, Pa velika djela

prodiru kroz kamen, zemlju, tmine rječne, Plijene i nose i nište i biju: I boga i nebo, život i sazdanje, Sve u isto doba. I u mojoj krvi Ovaj grdni povor ja ćutim gdje vrvi, I od moga žića sve ostaje manje.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

Da je epska poezija narodna isto toliko koliko i lirska, potvrđuje i to što su one po svom opštem karakteru — kako je tačno zapazio Hegel — veoma

One pevaju i despota Stefana (1389—1427), ali vrlo ukratko i fragmentarno, i legendarno u isto doba, čineći ga, npr., roditeljem Sibinjanin-Janka.

U isto doba, one pevaju i hrvatske junake i događaje, Zrinjskoga na primer, i njegove bojeve s Turcima. Pored hrvatskih, one pev

, tzv. neistorijske pesme pomažu nam isto toliko koliko i istorijske da upoznamo prošlost našega naroda, tj. njegovu istoriju.

Izgleda ipak da Turci nisu potpuno satrli srpsko-bosansku vojsku. Vuk Branković je uspeo da se spase, isto tako i vojvoda Vlatko Vuković: stradao je, prema tome, najviše centar srpske vojske.

XV veka, kojega su Turci pri uzeću Novoga Brda (1454) kao mladića zarobili i u janičare odveli, priča uglavnome ovako isto, samo dodaje da se na Kosovu s knezom Lazarom nisu borili svi podjednako, nego da su neki „gledali kroz prste“, te da

U Latinima, koji su u narodnoj pesmi ocenjeni kao stare varalice, Marko je kadar da napravi čudo od junaštva, ali je isto tako kadar i da nadmudri latinske varalice.

samo da nisu nikakve slabosti nego su osnovni i najprirodniji elementi iz kojih je sačinjena njegova herojska ličnost. Isto tako stoji stvar sa prigovorom da je Marko pijanica — razume se, kao svaka druga pijanica.

„rad kotarskih i primorskih serdara u XVII veku uzima kao nastavak akcije senjskih uskoka“ i, najčešće, stavlja u jedno isto vreme i Senjane i Kotarane.

Mustaj-beg Lički (Hurakalović) upravljao je Likom i imao sedište u Udbini u drugoj polovini XVII veka. Negde u to isto vreme Bojičić Alija bio je zapovednik tvrđave Zadvarja (u klisuri kod donje Cetine).

I zato su ove pesme slobodnim ljudima drage isto toliko koliko i njihova sloboda, i u svakoj svojoj reči sadrže opomenu da nema napora koji ne bi trebalo uložiti i

da mnoge pesme pevaju i o Vuku Mandušiću, koji nam je poznat iz ranijeg ciklusa; ovde ga pesme smatraju kao Crnogorca isto kao i druge. — Ovaj ciklus različan je umnogom od ranijih.

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

— Lazare, ideš li? — zovnu on šapatom. — Tu sam — isto tako šapatom odazva se Mačak. — Pogledaj ovo! Jovanče se lagano ispravi i bojažljivo poče da kruži raspršenim snopom

Aha, Petar! Ono „Petar“viknuo je tako gromko da oblak vrabaca sunu s obližnje šljive. To se isto ponovilo i s ostalim imenima, ali samo bez vrabaca, jer je ono jato već odavna bilo u nekom kukuruzištu.

— Znam. Osjećam da dolaze. — Dolaze?! Ko dolazi? — skoči Stric i poče da zvjera oko sebe. U to isto vrijeme napadači su se zaista prikradali kroza šumu.

Tražiti ga tamo bilo bi isto tako uzaludno kao praviti potjeru za mravom koji je još prije tri dana otišao u njivu s pšenicom.

Jovanče se sjeti nedavnog susreta s Nikoletinom i nehotice izusti: — Rat! Pred školom je stajala učiteljica Lana isto tako uznemirena. Čas je razgledala nebo, a čas osluškivala muklo grominjanje iz daljine. — Šta je ono?

Iznenadan povik čisto mu pokosi noge, ali ga u isto vrijeme strah tako udari u leđa da je skoknuo naprijed poput zeca. — Stoj, stoj!

Pucali su za njim, gonili ga i dalje mu se gubio svaki trag. „Izgubljeni“Stric u to isto vrijeme baš je stražario sakriven za jednim žbunom uza samo raskršće i očekivao Jovančetov povratak.

— Uh, toga se nijesam ni sjetio! — odahnu Mačak i življe opruži korak. U to isto vrijeme, s drugog kraja šume, upadali su u Gaj učiteljica Lana i Nikoletina.

— poželi u sebi Lana. — To bi valjalo. Lana nije ni slutila da mrkog naoružanog momka još neko gleda isto onako zadivljeno kao i ona. Bili su to Jovanče i Lazar Mačak.

a kad im još poljar Lijan ispriča sve što je znao o njoj, komandant zadivljeno reče: — Pa ona je rođeni obavještajac isto kao i ti, Lijane. — Nisam ja uzalud četrdeset godina bio poljar — kočoperno dočeka starac.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

A ja, hudi, vrlo sam slab i malovrstan I dubina je u meni nerazuma, Kroštono sam isto jedan ležak, I neradin i lužica; zato i ne umim Niti mogu tebe hvaliti onako, Kako bi se valjalo.

Blago je i gospodarstvo ovoga vilajeta prehodljivo: od jednih k drugim prelazi a najponičije je! Svakom se tako isto prigađa, kano u snu nešto da vidi, ili senku donekle motri, te je hvata rukom da je zaustavi i udrži.

boravak svoj imadu i ptice gnjezda im svoja; a ja, odkako bih sin čovečiji, nejmam ni toliko svoga mesta gde bih isto svoju glavu od zla vremena zaslonio. Sažali se na njega o, čoveče, dobrokućanine dvorski!

A ja, kano skot bih u njega; ne setih se iti na gospodinov posao. Bojim se mojom šijom, zašto ne isto jednoga od manjih da sam pokvario, na zlo naveo, pobujio, s puta dobra svrnuo, i odvoumio, nego i tuštene pobudalio, i

I tetivo je na njemu nategnuo, te smrtne strele zapeo i gotove stoje. Teke isto ha! da ih pusti na nas i potuče nas mahom.

Međusobom isto mirstvujemo, Ako nas s rugom i podražuju koji tuđoverci s preotimanjem našega dobra i iz vilajeta progone, − ne so tim

Mana za jelo kano kiša s neba spadati će ti i iz kamena voda isticati i Amalik satrti se ne isto samo s oružjem tvojim, nego i pravednim rukama dižući ih gore krstato i Bogu se moleći ujedno.

Malo; rukovet, i to nezrelo, ka zeleno isto za ogled kidano, nepune šake! što prohodci ne čestitaju, nego mašući glavom kude.

Ako tek s pameću zaviri u knjigu, bez dobre koristi na prazno neće ostati. Ako isto tek razagne je i pogleda, taki i smotri unutra, ka drago svetlakasto se lepo kamenje, vrle reči za prosvetljavanje se s

A kad biše nasred mora, tadar pak Mojsej isto mahnu štapom te prekrsti more i sklopi se ujedno voda. Poklopi sve Jegiptene dole na dnu i mahom ih sviju do jednoga

Ta isto smisli se, bi li to u volju bilo sveštenikom i svemu narodu?« Ako je i vrlo ugodna Bogu bila, al' skoro crkve sebi ne iz

onoga Savu pustinjaka; ode k njemu, sčuljio se dole, umiljato prevraća oči gledeći k njemu, digao šapu te mu ukazuje, što isto ne može da progovori. Očima se moli. Vide pustinjak što mu je — istrže iz noge trsku i zavi, te je izleči.

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

U kojoj je opisana jegna dirljiva scena između kalfe Kote i šegrta Pote, dalje, kuća hadži Zamfira čorbadžije, a tako isto i slika junakinje ove pripovetke. U kujundžinici Mana kujundžije sede kalfa Kote i šegrt Pote, i rade.

slatka seta, i stari Zamfir tada tiho žali za mladošću svojom pod cvetnim dafinovim drvetom, koje je i onda tako isto mirilo. I sve dok cveta dafina, ono nekoliko dana, čorbadži-Zamfir nerado ostavlja kuću i slabo izlazi u čaršiju.

ni do kakvog đavolstva, nego da mu se uvek nešto stegne oko srca: pada mu, veli, na um njegova Jelisaveta, koja bi sad isto tolika i istih tih godina bila!...

A meni otpadali nokti na Gorici; to jest, nije baš meni — ali isto kô da je i meni!... Pa, molim te, ujduriši ti to; a ja znam šta je pravo... — Ne brigaj ti!

Zamfir imao stroge i, tako reći, nesuvremene poglede na školu i pismenost u odnosu na naš ženski svet, ipak, baš u isto to vreme, nije nalazio da je to tako strašno ako njegova mezimica, njegovo čupe Zone, nedeljom ode sa drugaricama na

Valjda po onom opštem zakonu po kome ženski svet, onako isto kao i ovce ili guske što potrče sve za jednom, onom prvom, onamo kud ona.

pantljičice na kraju kurjučića; do podne izmenja ih nekoliko — i zelenu, i plavu, i žutu, i crvenu, a posle podne tako isto... Prekodan se svaki čas tek izgubi, nema je.

— govorila bi joj i, tako reći, ponavljala svaki dan nadugačko i naširoko jedno isto tetka Taska, najrečitija u celoj rodbini.

izleti iz kuće u drugim, opet svečanim haljinama, ali ne onim maslinove boje, nego u onim čohanim gugutkine boje, ali isto tako bogato išaranim gajtanom.

Dođe malo posle i Zona sa drugaricom svojom, Genom Krivokapskom, onako isto kao što su pre tri-četiri godine kao deca dolazile, samo što Zonu sada prati izmećarka njihova, Vaska.

A to se pomalo moglo i verovati, jer Mane je dosta često jutrom bio predmet razgovora sa svojih noćnih podviga. A u isto vreme kad je kudila Mana, hvalila je onog Manulaća čorbadžijskog.

plemenitu Korneliju, majku braće Graha, da je decu svoju smatrala za najlepši i najskupoceniji svoj adiđar, tako je isto i Persida smatrala svoga Manulaća kao najlepši i najmiliji adiđar svoj, i zato se nije nigda i nikuda makla bez njega.