Употреба речи исто у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Тако су, драги пријатељу, судили Маџари Србима, а тако исто и Аустријанци Маџарима. — Ти ли си тај, што ослобођење васцелога Српства тражиш?...

Више пута би се загледала у моје очи и онда би бризнула наново у плач. „Исте његове очи!“ говорила би тужно. „Исто његово лице!...“ Сирота!... Ни до гроба га није заборавила. Дан за даном тужно су пролазили.

Човек макар како да се намучио, опет се још није наситио живота; исто као што пијаница виче: „Много је!“ и: „Хвала, домаћине, ја не могу више!...

га нисам хтео ни за шта питати, јер сам све знао шта га боли: знао сам његове бриге, познавао сам му прошлост, а тако исто и садањост, па велим: што да га мучим кад се и сам доста мучи... Сиромах!...

Ја га не марим никад на путу сретнути. Исто ми тако долази као и змију да видим. Неваљатни су, пакосни, никоме не мисле добра.

“ Ја сам га одвраћао од тога, али све узалуд! Он се решио да је узме, и то још оно исто вече, исту ноћ! „А ако девојка не хтедне с тобом ићи?...“ питао сам га ја.

Мој побратим шану ми на уво да је време да се да знак, и он квекну, исто као новорођено дете. У крају шљивара нешто се забеле. „То је она“, рече ми Живко, а глас му је дрктао.

Гледао сам је и у колу, кад игра с момцима, и видео сам да се и на њих исто тако смешла као и на свога заручника... А човек коме су сви равни, или све мрзи или све воли...

Он јој је допустио да га у руку пољуби; то је исто чинио и са Станом, само што је њојзи вратио пољубац, страсно је загрливши.

После се тако исто лагано вратио натраг у Турски Поток, па је онуда читав дан лутао, а Стојна му је свако мицање пратила.

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Ибо оно што сам се ја надао јоште после три или четири године сопственим пристарањем и иждивенијем учинити, то исто у време ове једне године својом милошћу и даром о н ме је у состојаније исполнити поставио.

Бедни курјак стане курјачки дречати, а лисац к њему: „Како си свирао, комшија, тако сад играј! Наравоученије Ово исто бива људма којих ум није просвештен чистом науком, који живу у глупости и варварству, и којих су качества и склоњенија

Попрестану мало за одахнути и с већим устремљенијем сраженије обновити. У исто време орли и гаврани, гледајући битку и њушећи крв, долете са свих страна, облећући и падујући се.

Жале мусулмани христјаном уступити оно исто што су од христјана силом похитили, а не мисле да бог и правда хоће да с временом опет сваком своје буде.

Како то? Ево овако, слушајмо само. Кад нас ко превари, жао нам је и тужимо се, а у исто време толико не желимо него да нас други варају, пак ко нам је вешт и ко нас лепо уме варати онако баш како ми желимо

Ови речма одговори да није ништ смотрио, но у исто време покаже им прстом на колибу. Ловци се томе не досете у хитошти, и отрче даље.

се срамио очина состојанија, но и всегда на трапезу своју, међу златне судове, и земљане заповедао је метати, и то је исто служило на већу славу његове вредности.

он то не чини нити из злобе нити из лукавства, него из недостатка или из недовољног проницателства ума, а то је исто и незнање. Наши, дакле, прародитељи, у свом првом состојанију безлобија, нити су злобе ни лукавства познавали.

Зато, дакле, предрага јуносте, учи се, вразумљавај се и умудравај се; али у исто време сва твоја наука, разум и мудрост, исте твоје игре и забаве нека су неотлучно свезане и соједињене с чесностију и

” Но ово што ћу сад рећи добро знајмо. Није могуће да је човек управ добар а да није у исто време и учтив; њему је природна и својствена учтивост како год телу сен.

Ако ми себе како надлежи љубимо, зато исто и самцато ваља да сваки труд, прилежаније и подвиг употребимо да нас многи радо имају, љубе и почитују, а к томе иним

Старешина обаче захвали свима за такову учтивост и отменост, али у исто време умоли од себе таково поштење с којим не би се никад могао из рупе помолити да га мачак не чује.

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

вранче, показо бих ти како се спава НА СЕЧОРЕЧКОМ ГРОБЉУ Ког жутица, ког срдобоља, ко од секира, ко од сабаља, на исто се свима хвата: у травуљини - два хвата.

Коме крпа на закрпу, ком претило на дебело, на исто се обома хвата: поред цркве - два хвата. Ко у постељи, ко на лађи, ко по кишици, ко преко поља, ко уз њиву за

РИБАРНИЦА Не само песничке тричарије, како је веровао и писао Катул; у овом веку и бесмртна дела завршавају исто као и мртва: као и у листове синоћњих новина, данас и у листове светих књига, чија су слова светлела кроз тмуше,

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

То је било уз наш божићњи пост (1787. године). У исто време били су спремили Немци две пуне лађе војника, да ударе на доњи град и да уђу на Су-капију.

видили да ће рат започети, дозвали су кнезове и кметове, узели од њи’ коње и пратиоце, те су сва движима добра, а тако исто и жене и децу испратили у Ужице и Соко, а неке и преко Дрине, а они, сами војници, у Ваљеву остали.

Тако исто и све оне нахије од Мораве које су се с Турцима завадиле своје фамилије спреме у Ћесарију, а мушкарци остану у војсци.

Тешко ми је до Бога било, јербо сам видио у Срему како се чиновно по црквама стоји, и жене башка а људи башка. То је исто и отац мој видно и гдекоји наш комшија, који су нам млого помагали, кад смо ред уводили доказујући народу.

” — „Ја” рече, „то Србину кажем, а не Немцу; а и Немцу ћу то исто казати, и сваком.” Мој отац не хтене остати, него се врати кући у Бранковину, а за њим Лазар Илић из Јабучја и Петар

) Тако после неког времена пође оздо Хаџи-Муста-пашин син с војском, а тако исто и мој отац крене војску с ове стране, а други кнезови с други̓ страна.

војску доводио и јаничаре тукао, и што је непрестано договарао се са другим кнезовима и сиротињу заступао; исто тако била им је кост у грлу, што је он имао у својој кнежини свагда спремни̓ и оружани̓ 1800 момака, које је и

и који је такође код Бирчанина био буљубаша), и пишем му да купи чете да тучемо Пореч-Алију у Ваљеву, а тако сам исто и кнезу Николи Грбовићу писао.

небо црвено на Руднику који је Карађорђе и Јанко Катић запалио, и то кад види наша војска, врло се охрабри; а тако су исто и они (као што ми је после Катић казивао) видили пламен од Ваљева. То је било на покладе 28. фебруара 1804.

дође мени писмо од Грбовића, и од наши̓ буљубаша, да су Турци ону ноћ, кад сам ја отишао, побегли из Ваљева; тако ми исто и стриц Јаков пише да су разбили Турке на Свилеуви, и млого и̓ побили, но да гледам џебане што више и брже могу да

, бурунтија; а тако исто и Турцима донесе везиров дивитар-ага: да обе стране од бојева престану и да је њега султан одредио да дође и Србе и

Тако исто и Реџеп-ага своме стрицу пише: Ако не побије Фочића Мемеда, Мула-Јусуфа, Кучук-Алију и Аганлију, да ће он од Бећир-паше

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Сима је тај дан попио више части него ка некој слави. А тако исто и Ђура и Спасоје. Газда Рака утекао у качару на таван, па није одатле три дана силазио.

Учини се Петру да из воде излете и паде на насип. Затрча се право њему, а све веће расте, расте, расте... и окреће се исто као радиш; дојури већ до њега, кад — ал̓ опет онај црни поп па иште букагије. Петар не да никако...

— упита капетан Ђуку мало потише да не чује кочијаш. — Је ли главу?... — упита опет тако исто Ђука. Капетан климну главом да јесте. — Понео сам... Ех, господине, зар ја то да заборавем!

И он је човек у стању; барем је богатији од многог општинског писара. Обогатио се онако исто као што су се обогатили многи и многи општински писари по селима, пискарајући сељацима за скупе паре, адвокатишући им

, као и астале, столице и уопште столарски посао, и то сам дужан му радити, како њему, тако исто и онде где ме он коме прати да штогод и од тога заната урадим, које ће он наплаћивати.«.

И све је то адвокат набављао онако исто као и ону дијамантску иглу. Једне исте ствари набављао је отац Савкин и у исти мах Пупавац је, опет, мислио да је то

Да се променио у нарави — није ни то; и сад је онако исто добар, искрен и сваком љубазан... Има ту неки ђаво! Тако је то трајало читаву годину дана, чак до пред Петровдан.

учитеља Грујице, молећи покорно да ову ствар извиди, букавца, као својину, на прилику, потписаног одузме, а тако исто и свештене утвари, које се, као што сам могао дознати, налазе сад у некој сарачани учитељевој, и у њима држи он —

— Ено га у воћњаку, пасе. Пробудим се јутрос, а он везан за кола ту — исто онако као што си га ти оно вече везао. Симица немаде кад више питати, него полети наниже у воћњак...

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Замори се поглед путников гледећи једно исто: њиву, пашњак, њиву, пашњак, и ништа више. Или уђе у село. Ту види кућицу до кућице; уз кућу стаје, иза стаја бунар,

И деда и отац му помреше као кметови, па и он се тако исто надао. Тридесет година кметује он Црној Бари. Знао је сваку кућу као своју, знао је сваког домаћина као себе.

Али сад, кад му и један стар човек вели оно исто што му једнако његова црна мисао шапуће, сад му се учини да је у праву да тако уради!... И шта га се тиче Станко!...

Сима се чудио шта је Ивану те се тако унезверио, али се још више зачуди кад виде и кмета тако исто бледа, где се враћа из кованлука. — Симо! — рече он брзо. – Чујем! И Сима скочи као опрљен.

И, јурећи шумом, уморио се. Живци напрегнути и раздражени уморили се тако исто... Мртав уморан и ознојен спусти се под један храст... Није могао више мрднути...

— Ама како ћеш то учинити? — Кад ти кажем да ћу учинити — учинићу! Не брини! Завадићу их онако исто као што ти завади... Опет нешто шушну. Чу се чак и топот хода човечјег... Турчин излете напоље. Истрчаше и пандури.

— Охо! — раче Заврзан — па ти се канда љутиш?... — Не, живога ми бога! Ја волим шалу исто као ти и ова друга браћа. Видјећеш како се и ја умијем шалити усред најљућег окршаја!...

Али ја мислим: сваки човјек има своју светињу; и као што није лијепо смијати се човјеку кад се Богу моли, тако исто није лијепо смијати се светињи. Ја немам ништа сем овога српскога имена — немој ми се њему смијати!... — Нећу, брате!

Ја не знам како ти судиш, али ја — а ја сам и паметан човјек — ја бих онако исто учинио као и Лазар!... Иван само слеже раменима, али му је душа била захвална Турчину...

Станите, да видим људе!... Жељан сам их као травка росе!... Станите!... Стари попа се заплака, кмет Јова тако исто... Зека стискао песнице па гледа по ћошковима, а сузе га облевају...

Маринко приђе па притеже и Ивана као и Крушку. Кад се то сврши, Станко приђе Турчину и изврте га као какву кладу, исто онако као што је некад сањао. Онда се наже нада њ. — Је ли, Турчине, где ми је отац?

— Немој ћутати! — рече харамбаша. — Ти си постављен за старешину ономе народу. А старешина у једном селу, то је исто што и старешина у једном дому. Је ли тако? — Па шта сам скривио? — упита Крушка. — Завађао си народ. — Јок ја.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Сејач и семе, реч и обличје, Од прапочетка исто начело; Закона истих хладно заточје — И једно у свем што се зачело. Али у патњи вечних промена, Свемоћни!

Плам што је заблисто; Шта је? Мислим љубав, а оно је злоба!... А мени се чини тако једно исто... САПУТНИЦИ Све за својим путем, ја сам жудно хтео Све за својим путем!

И умри, да спасеш веровање чисто, Да си кадгод стао пред истином голом: И да у животу ниси једно исто Једном звао срећом, а други пут болом.

Напред! Али куда, и камо, и зашто? И зар увек исто, и све тако вечно? Па како то ипак боли неизлечно Кад сврши сневање, и празно, и ташто...

Многе своје мисли бацио је семе, И храбро је бриге пребродио многе: Пола века опште носио је бреме, И толико исто носио је роге.

Ноћ је била студена и тужна. Мефисто сеђаше исто онако грозан и блед као некад над Тебом, над Вавилоном и Јерусалимом, у сате њихове пропасти.

То је био први осмех једне Фрине и у исто време први осмех једне Офелије. ПРОЛЕТЊА ПЕСМА Широко гробље на обали, код вароши, било је тај дан пуно сунца,

То је била молитва Зохри, која је богиња с тако исто црним и тешким дојкама. Зохра свако вече шаље своју звезду да прими за њу молитву свих жена у пустињи чије тело жуди

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

о томе нема сумње. — О томе нема сумње! — рекох и ја, тек да се нешто рекне. А девојка исто онако сеђаше, исто онако руке држаше, исти поглед, сузе — све!

о томе нема сумње. — О томе нема сумње! — рекох и ја, тек да се нешто рекне. А девојка исто онако сеђаше, исто онако руке држаше, исти поглед, сузе — све! И опет беше на њој све друкчије, све као обамрло, обешено, без израза!

” Дуго смо се тако молили. После моја мати уста, попе се на столицу па целива светог Ђорђа. И моја сестра то исто учини, а после диже и мене и Ђокицу, те и ми целивасмо.

моја мати и сестра седе с рукама у крилу; не куха се ни ручак: пролазе на прстима покрај велике собе и само отхукују — исто онако као кад ми је стриц умро, Ђокица у авлији везао мачки ђезву за реп, па се увесељава њеном трком.

Момци шију гуњеве у својој одаји, а Стојан се извалио у сено па хрче као да је по ноћи. Мој отац још исто онако седи, не миче се. Затегло му се ћурче преко широких леђа, а око појаса се размиче од дубока даха.

Остадосмо без куће и кућишта. Капетана као да нека ледена рука шчепа за срце, али та рука исто тако нагло попусти, јер он у исти мах опази како се преко ћуприје креће један човек у простом војничком оделу, а без

На! — Хвала, господин-капетане! — рече војник, исто онако поздрављајући капетана. — Држи, тата! Ја немам руке. — Ево и ја ти дајем моју ћилибарску лулу.

Онако исто гледа испод очију, чешља косу из потиљка на чело, носи кратке панталоне и огромне ципеле и црвене велике махраме у

Ја гледам те од њега учим што могу више енглески, па после казујем њој. Њен брат лајтнант је онако исто отужан. Он је пресрећан кад може да нас уверава како једва чека да се опет дигне крајина на Французе: діе Хунде хабен

Ја притиснем обе корице и не дам јој да извуче прст. Напослетку она га ипак извуче, но здера врло мало коже, а у исто доба и парче листа из књиге. — Ах, опростите! — рекосмо обоје у један глас.

свој рођени језик) је ли Србија у Малој Азији; чудили се кад смо им казали да и ми пијемо кравље млеко, да месимо хлеб исто као и они, да имамо чак позориште и да смо хришћани.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Овај несретни надимак, на који се поп Спира онако исто тужио као и поп Ћира на свој, добио је он одавно. Ако је веровати ономе што прича госпоја попадија Ћириница (а то је

поп-Ћири од заклатог свинчета и кожурице и масти и кобасице и крвавице, па понекад и неку шварглу, ма и најмању; тако исто ради и поп Ћира и шаље поп-Спири. А примеру супруга својих следовале су и домаћице.

— Верујем, слатка. — Па како је мене моја мама учила, тако ја сад учим моју Меланију. — Слатка! И моја Јуца тако исто. Зна вам та свашта.

је увек кришом од попе метала у вече сановник под јастук), а оно и за »куглање« и за »слуге и слушкиње« стоји једно исто, вели: значи да ће те посјетити неко издалека и да ћеш имати гостију. Све, ви те, излази на једно.

Још одмах тога истога дана, у исто доба кад у поп-Спириној, сазнало се и у поп-Ћириној кући да је дошао нови учитељ.

и сеоски нотарош није шиљио него рашчешљавао бркове, па је изгледао к’о мачак, а мачак се опет шетао по крову онако исто господствено и мајестетично — корак-два, па стане — као господин нотарош кад иде шором по званичној дужности).

и комотно: ако су кревети, то су били широки за две персоне; ако су јоргани, опет за две персоне; амбрел тако исто, јер поп Спира што год је куповао, куповао је за две персоне.

Меланија много више говорила, а Јула се само, благо и питомо смешила и тек понекад »да« или »не« или »дабоме« рекла. Исто се тако жив разговор повео и између попова. Они су се разговарали о летини, о банатској пшеници и о влашкој пшеници.

Биће, држ’ не дај! — Боме, ако се умеша онај наш сјеверни стриц, биће повуци потегни; сви су изгледи за то. И ја исто тако шацујем — потврђује поп Спира. — Ено гледам само на асентирунгу: какве ти не узимају у војску.

Вид’ла сам, вели, »свака чуда, али тога покора — никад!« А друго, што је тако исто, ако не још и горе наљутило гђа Сиду, било је и само госпоја-Персино понашање.

у овом свету, мислим да нема ниједног читаоца који неће већ унапред знати која ће од њих двеју триумфовати, а тако исто и разумети да је то баш тако морало бити. — А ви се, госпођице, к’о што видим, радо бавите читањем!

та дете, немојте се ту снебивати и женирати због промене, моја кућа и господин Спирина кућа, то је једно исто. Немојте после да се тужите да вам је било дуго време. — А благодарим.

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

Још откада је умрла. — Како? где је умрла? Он једва окрену главу да ме погледа. И, исто онако напућено, пркосно, гледаше ме као да ме испитиваше. И после дугог гледања као да се реши да ми одговори. — Умре.

И попу, за сина му, предсказао. — На попа! — опет једнога дана исто тако почео да се дере. — На попа, сина, по глави — пуп! — И рукама је показивао како ће га каменом ударити.

Али Таја је једнако јео, а варошанка се још не одмицала од њега. Она је исто онако стајала и као нешто очекивала, надала се нечему од Таје. — Чичо, ’ајдемо си дома!

И то увек на једном истом месту, улазу, долазио је у варош, исто онако занесен у говору, у дроњцима, висок, сув и ситна, црна лица.

Познају сви њу и њихову кућу. И зато почне да се склања, крије од варошана да је ко не види, позна а у исто време да пази на њега да јој не измакне.

тридесет и две, три... — одговара не вама већ као себи. — А овај? — И показујете на другога. — Он? — И опет се исто онако и другоме уноси, загледа га. — Има четрдесет... четрдесет и пет година. Толико, нема више...

— Има четрдесет... четрдесет и пет година. Толико, нема више... — Самог себе уверава. Тако исто и за живот, колико ће који да живи. И, као други просјаци, он нити проси, нити шта тражи.

И, као други просјаци, он нити проси, нити шта тражи. Ако му дате што — добро, ако не — он оде. Исто онако стидљиво, насмејан, блажен, бос, у старим чакширама и увек, увек погнуте главе с рукама у џеповима и пробирајући

Једног вечера свратих у механу. И то крајњу, близу гробља која је у исто време била и касапница и бакалница и све што треба за целу ту маалу. Кад уђох, изненадих се.

Ухватили га и не пуштају. Он сео на крај клупе са спуштеним рукама у крилу. И исто онако насмејан, блажен, стидљиво одбијао је пиће што су му ови давали а сваки час се дизао да иде, јер ови почели да

и ужета кидао и затвор обарао, растурао, да би само опет ујутру, тачно, кад почне у вароши служба, био пред црквом да исто онако ћутљив стоји на улазу, вири унутра и ишчекује.

Али они то нису чули, већ би исто онако продужавали да се вуку, иду, замичу по другим маалама, кућама, једнако дерући се кроз ноћ. — А, Турци, а, а!...

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

мушко у женско, или женско у мушко заљубљено, па онда мушко излаже се сваком малеру, само што жели да постигне; тако исто и женска за љубав каткад и у мушке хаљине се мора облачити. — Па то је абентајер? — То је.

Али шесторо деце, па текар на великој кући интабулиратих дугова! — Тако исто и Белкић распитује за Чекмеџијића! Већ све зна какав је и како му стоје акције.

— Јест; ако ми се још и оно друго допадне, онда је све добро. — Знам шта мислите. И ја то исто мислим. Је л’ вам моје стање познато? — Јесте, ал’ не сасвим. — Чули сте за моју трговину? — Јесам.

Да остане тако налако у платки? Не! Љуба мора своју част да спасе. Но, како? Као год што је Редић њему писао, тако ће исто Љуба Белкићу писати. Једно јутро добије Белкић писмо на пошти и чита га. Поштенородни господару!

Не знам ви јесте л’ здрави. Ви сте могли приметити из моји’ очију оно што према вама осећам; ако и ви то исто осећате онда смо ви и ја најсрећнији људи.

— Па тако исто и сад ради. — Ах, мутер, сад слушкињу да овамо зовемо да акомпањира! Како би то било, кад је масна! Онда је то било

Ми смо, хвала богу, сви здрави. Ја то исто мислим што сам мислила кад смо се растали, и надам се да и ви ваше мњеније нисте преиначили.

Било је после подне, и Чекмеџијић доиста није хтео тим фрајлицу да осрамоти, но видели смо га да је мало збуњен; тако исто кад је дошао до собних врата, чистио је ђонове, премда ни најмање блата није било.

— Узмите за искреност што ћу вас сад питати. Како вам се допада наша Марта? — Прилично. — Тако исто и она о вама каже. — Мило ми је! — Чула сам да бисте је ради узети. И она би радо за вас пошла.

Сад дозову и Марту, па је питају хоће ли за Чекмеџијића поћи, да каже искрено. Она каже да хоће, а и Чекмеџијић то исто каже. — Дакле, ако неће противно бити, а оно да буде одма’ данас прстен, — рече Гледић.

Велики удар за Марка. Избрисан јурат, дични тај наслов изгубљен, тако исто као официр касиран. Пуче глас по целој вароши да је Марко Рогозић касиран јурат. Са такве висине пасти није шала!

— Јест, и твој Јефта је добар. Лепо се ти носиш, па како на мени видиш лепу хаљину, а ти себи правиш тако исто скупу. — Правим ја и скупље хаљине него што су твоје. Моје атласке теже су него твоје. — Ништа за то!

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Па исто онако као што се, после таквог потреса, ни појма нема о ономе што ће да наступи, а ипак се нешто претреса, објашњава и

једна мршава новинарска маска, пијаних очију, па млатара рукама, утишава да би се чула и понавља стоти пут једно исто. — Господо, ево вам последње, најновије, ево господо... Ево шта Париз јавља само пре десет минута.

Онда узе са стола слику своје мајке и пољуби је нежно, па то исто учини и са оном сликом веренице, а затим обе спусти у сандук.

Али му се, у исто време, учини: да се тамо, с оне стране, све било скупило у неку страшну невидљиву и претећу звер. „Ето тамо — помисли,

„Ето тамо — помисли, он — исто као и овде, баш исто као и овде, окупљају се људи са оваком истом узбуном у души; тамо око тих звоника има срца што

„Ето тамо — помисли, он — исто као и овде, баш исто као и овде, окупљају се људи са оваком истом узбуном у души; тамо око тих звоника има срца што куцају опијена истом

Било је дивно. А ти? Све сањариш о најчуднијим стварима овога света. — О ја сањам, имаш право. И мислим на тебе, у исто време. Мислим да ли си ти то заиста. И наједанпут његов тужно-милостиви поглед поста чврст и одлучан.

Послушај ме, ето повуци ону молбу, повуци је сместа. — Ти имаш вереницу... али то није једно исто. Ниси ти још био у мојој кожи... Ја не знам, право да ти кажем. Ја се упињем, напрежем, трудим...

Он прелете преко њихових модро-тамних лица, осети како га поплави неки хладан талас и помисли, да је и он сам исто тако сад овде могао лежати мртав и модар.

људи, још здравијих од њега, још дужнијих заједничкој ствари, који никад фронта нису ни видели и који су о рату знали исто толико колико и жене; чак оне жене по болницама нешто и знају, али они баш ништа.

И мало по мало, понављајући ово исто много пута, он је био потпуно убеђен: да се баш тачно тако ствар десила, а то, у осталом нико није видео и тако ће то

окаменио и помодрио и моли све оне у соби да изађу, јер има да пише неки важан званичан одговор, а већ јасно осећа оно исто трње у грудима и оне бодље и мачије нокте како га поново почињу грепсти, те се све убиствено завитлало доле дубоко у

Африка

Шминкају се најдивније, најнеприметније и најнежније што се да замислити. Шминка је код црнаца исто тако општа као и чистоћа. Мати ујутру шминка децу која још пузе; младић будећи се за лов шминка свог друга или брата.

широке дрвене степенице, којима се силази до кратких молова подигнутих на кољима, прекриљене шареним гомилама црнаца, исто као и црвене улице што стрмо силазе између шумовитих брегова.

Данас сам ја у односу са црнима скоро исто толико друга раса колико и ви. Узмите да никаквог стварног разлога за то враћање европејству није било.

То исто сунце што је на нашим ширинама добри и мили друг, под чијом се топлотом пријатељства расцветава наша крв, овде је за бе

Изненадно, панично екваторско вече, које је на Екватору тачно у 6 часова, дванаест часова тачно после тако исто паничног свитања, на овом незнатном растојању од Екватора збило се два-три минута доцније.

Толико ме нека глупа страст за цењкањем одједном заслепила. Нешто доцније, почиње играње онако исто као у великој Монги; овде само под кровом једне простране колибе.

које појми нашу мисао; који, са другог краја живота, коме ми тек идемо, пружа нам насмешено и пријатељски руку), такво исто чудо, таква иста узвишеност, као што је чудо и узвишеност живети или умрети.

Ја сам видео људи исто тако величанствених као што су величанствени ови пејзажи натопљени последњом светлошћу и бојама.

Живот је хтео да пријатељство буде исто тако светло као и љубав, и сада, када нисам плакао за оном која је далеко, моје су сузе, изгледало је бесмислено,

И, оно што је најчудније, ја сам у исто време био бескрајно горд на те своје сузе. Ја сам свршио у Абиџану све своје послове и спремио своје даље путовање.

Крај самих бенгалоа, они су у својим колибама остали исто тако примитивни као и бунтовни Лоби више Волте. Алкохол осим тога убија још и последњи полет њиховог духа.

Када ме виде са апаратом, цичећи нестају у зеленилу. Њине две другарице, исто тако лепе, пристају да се сликају али најпре обавијају своја бедра.

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

Но овде нека нико не помисли да је моје намјереније хвалити се (премда су гдикоји баш овим поводом то исто напомињали), но из тога највише узрока ово наводим да се види какве је наша литература среће, гди сирјеч списатељи све

Црњански, Милош - Сеобе 2

Међу официрима, у павиљону, настаде, исто тако, немир и видело се како Гарсули позва к себи једног, младог, хусара, коме нешто рече на ухо.

Варвара је, тога дана, обукла рођаку у плаву, свилену, кринолину, на којој је имала кецељу, исто тако плаву, али блеђе боје. Била је утегнута у прслучић од румених, сомотских шепута, а држала је црну лепезу у руци.

Анин отац, кривоноги, насмејани, сенатор Јаков Богданович, исто је тако био дојурио, из Новог Сада, да види зета и ћерку, али он није проклињао. Међутим, и он је грмео и претио!

Поседео би код Павла, дан, два, избројао врата и пенџере, на кући, и чудио се колико их има, колико, па би затим, исто тако пешице, скромно, срдачно, отишао.

Па и о томе, што га, убудуће, свакако, чека. Кућа тог Трандафила, изнад Ракосавлевичеве, била је исто тако на падини према Дунаву, недалеко расцијанске цркве.

Оне су имале исти, тамни, дим на црним очима, иста узвијена уста, исте чак и груди, па и глас. Исто лепо, сетно лице, али са мало прћастим носем, а исто тако и тај мио поглед.

Исто лепо, сетно лице, али са мало прћастим носем, а исто тако и тај мио поглед. Кад је Исаковичу пао поглед на Божичкину лепу, бледу руку, претрну.

Официри говоре свакој жени исто. Комплименти удовца не вреде. Она је била узела трикорн Павлов, на крило, а сад му узе и сабљу, коју је Павле дотле

Он је био навикао да жене официра, тамо, доле, у Срему, говоре о национу, исто толико, колико и мушкарци. Није био увидео да се то дешава само у његовом, уском, сирмијском, хусарском кругу, а да је

Госпожа Евдокија се тужила да су јој утрнула колена, и да се сећа како су, прошле ноћи, у Рабу, мирисале липе, исто тако. И јасмини. А Божич је онда упозоравао Павла, како жене не знају да мисле ништа корисно.

Има ли нека пресвлака да му се опере? Са исто онолико брзине, са којом му је госпожа задала страх, и кад му се нудила, са исто толико брзине, ово му се младо

Са исто онолико брзине, са којом му је госпожа задала страх, и кад му се нудила, са исто толико брзине, ово му се младо створење допаде, као неки знак пролећа и лепе ноћи, која је напољу, у башти, остала.

Теодосије - ЖИТИЈА

А љубљени син припаде на свечасно лице очево, и место топлом водом врућим сузама ово уми, а тако исто и преподобне му руке уми многим сузама.

А ово му се догоди због несмерне воље и гордога врата његова, и због великог немилосрђа према људима, који су саздани исто као и он, и због непоштовања заклетве и страха Божјег занемаривања.

Не приличи да онај који вама у Бога влада буде истоименог достојанства власти са вама и да се исто зове. Него као што сам ја ради вас влашћу свештенства и као глава цркве у Бога постављен, потребно је да се и онај

Ушавши у манастир Светог Герасиме, и тамо исто свршивши, дође и у велику лавру Светога оца Саве, и свима божаственим и светим црквама у њој поклонивши се, и на гроб

— И ви сте — рече — од истога земнога праха од кога и они, јер и вама је потребно од Бога Владике свију исто човекољубље као и њима од вас.

Када је свети окусио од Богом послане му рибе, чуђаше се неисказаној сладости њеној, а то исто рекоше и ученици и господар лађе, и сви који су ту, да такве рибе пре тога нису окусили.

и веома корисно и згодно: на добро надметање доброљубиве душе, када се о томе чита, ревношћу за добродетељ подстиче, исто као што и љубитељи ратова оно што се у незнабожачким списима нађе написано о мужаству неких јунака у древним ратовима,

Овим јачајући срце своје и душу своју веселећи, ничим од пропадљивих ствари у свету не беше узнемирен. Није се, исто тако, бринуо ни о томе да обделава њиву или да кућу сагради, него се боготесаним пештерама и рупама као сјајним

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

на општи ток историје, на распоред разних цивилизација, на миграције, на етничку поделу, положај и тип насеља, већ исто тако непосредно или посредно она утиче и на психичке особине становништва.

Проучавали смо и друге збирке које нису тако добро забележене и које су из доцнијег доба, али које исто тако откривају особине појединих јужнословенских племена и промене, на њима извршене.

Као што су језици истоветни или врло слични, исто тако и основни обичаји и народна схватања, на које је доцније развиће мање утицало, чине један део заједничког наслеђа

Али је Људевит Гај у исто време био себи поставио пространије циљеве. Он је сматрао имена Србо-Хрвати и Словенци као обласна имена једног истог

И други су утицаји исто тако допринели да се формира темперамент ових народа: претапање балканских старинаца, историјски догађаји, утицаји

Особито поштовање предака и обичај слава. — Као што су међу собом везани љубављу, динарски су људи исто тако одани прецима; нигде толико не знају за своје претке, каткад до двадесетог колена, нарочито у Црној Гори; нигде

Он зна не само имена косовских јунака већ исто тако и какав је ко био и које су му мане и врлине. Има крајева у којима чак осећају и ране косовских јунака.

Оваква се дивинација осетила пред устанак 1804. год.: „земан дош'о ваља војевати“, каже народна песма. Исто је осетила Србија 1912. год., у српско-турском рату. Интелектуалне способности.

Стваралачка машта и укус се исто тако манифестују у мање познатим делима народне уметности, у резбарији, ћилимарству и у везовима — у орнаментима, на

Врло ретко ураде штогод потпуно. Често мисле да је исто видети или осетити и извршити. Има, дакле, доста површних. Код многих људи је даровитост врапчије интензивности.

Овај је народ примио западноевропске установе, али их је изменио и прилагодио националном духу. У исто доба јавила се у новој држави велика фигура Вука Караџића, који је, напуштајући стари словенско-руски књижевни језик,

Сељаци се често одликују осећањем мере, које ређе имају њихови школовани сународници. Исто је тако развијен смисао за комичним који потиче од интелигентног и финог посматрања туђих акција, нарочито њихових

Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ

ПОД ЗЕМЉОМ Мишић таме мишић меса На исто ти се хвата Па шта ћемо сад Зваћемо све кости свих времена Попећемо се на сунце Шта ћемо онда Онда ћемо расти

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

” Прочитах прве редове и на један мах ме обли зној! РИНА: Исто тако и мене. ЉУБОМИР: Обли ме зној по челу, а руке почеше да се хладе, замагли ми се пред очима и ја се наслоних на

Наишли смо на једну врло велику сметњу, којој се нисмо надали, и сви смо забринути, и твој вереник тако исто. ВУКИЦА: Да, и тај господин вереник.

ЉУБОМИР: Све је то исто, нема никакве разлике. На основу тога што сте ви отели имање постали сте богат човек; на основу тога што сте богат

Верујте, све је то једно исто. СГІАСОЈЕ: Ти говориш тако безобразно, заборављајући сасвим на дужно поштовање према оцу своје веренице.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Тачна, као и увек, католичка црква откуцавала је подне. Кроз Три минута то исто ће учинити и православна, доводећи во искушеније попа Доментјана да Луки Црквењаку скреше све по списку десет колена

Сада је био ред на мене. Ово ће се, као Бог, смрскати пода мном! - помислио сам направивши први корак по огради, а исто је то, судећи по изразу на његову лицу, мислио и Атаман, само што сам ја корачао и даље и ништа се није догађало.

Караново је говорило о романси између ње и наставника фискултуре, иако је то било исто као кад би се говорило о романси између носорога и колибрија.

Ја понекад мислим то исто, иако сада немам снаге да ишта мислим. Лежим у кревету, покушавајући да се не сећам онога што ми је стари рекао, иако

Гледајући Меланију како предаје о електромагнетима смешећи се и ваздуху око себе, гледајући њено сиво лице са исто тако сивожутом косом и очима, ја нисам осећао ни трунке смеха у себи. Оно што сам осећао било је гађење на самог себе.

Уз саму ограду очеве куће видех један љубавни пар и тргох се у исто време кад се и они одмакоше у страну. Не знам како изгледа срчана кап, али оно што сам тада доживео било је нешто

упитах је. Рече да није. - Само камен. Грета посебно воли тај камен. - Грета? - Корњача. Личи на Грету Гарбо. Има исто тако тајанствене очи. Видећеш сутра, а можеш видети и на игранци, ако хоћеш!

Зове се Неда. Најбољи је ђак. - Је ли још нешто „нај”? - Мислим да јесте, али то није важно. Дивити се њој, исто је што и дивити се звезди Северњачи, Рашида! - Онда се диви обема. Мени дај моју Грету!

У реду! Објасни ми онда како је она могла да буде сигурна да ће га волети целог живота, само њега, мислим? То је исто као и одлучити да читав живот једеш само пекмез, или сарму, искључивши све остало?

„Десило се, па шта!” - рекла је Рашида, али сам исто то могао да кажем и ја, или Атаман, или било ко од нас. Сада мислим да је то био нај тренутак који је одлучио, иако

Наш план о путовању био је све ближи, али и нејаснији у исто време. Било је толико места које је човек морао да види и то је било дивно, мада застрашујуће: живот је изгледао

Било је то чудно осећање да си потпуно усамљен, а да је неко, ко зна где, усамљен исто тако. Рашида је лежала склопљених очију, али варате се ако мислите да је спавала: била је буднија од мачке пред

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

и то за недељу од зеленог маншестра чакшире и „јанкл“, и то без гајтана, свецем, пак, чакшире гајтаном исцифране, тако исто и кратка долама, на њој педесет рифа гајтана, и то све од фине црне чоје.

Ленка је каткад морала и у дућану помагати кад је вашар, или иначе кад има много муштерија; тако исто и госпођа Сока, премда им није ишло од срца. Али тек нису хтели господару Софри вољу кварити.

— Тако исто и код мене, моја је навалила само фишкал. Ајд’ нешто и по њој нек буде, а као отац све ћу учинити, трошићу колико

— Јесам, и сребром окован штап. — Добро је, и ја сам понео мој трајдрот и шешир, тако исто и Јова, и то све паковано метнули смо у један платнарски сандук. Је л’ код тебе тако? — Јест.

Али и доликовало јој. Сав израз у ње био је нешто господствен. Тако исто и код њених кћери. Зато за дућан нису много ни мариле. Пера је био већ првих година пренебрегнут.

Мати је, додуше, надгледала, али тек дању; ноћу се није показала, а у механи ни дању. Тако исто и кћери. Пера мора бити целу ноћ на ногама; наравно, мора се и пити, и то са лађарима, ној и то добро умеју.

Госпођа Сока са кћериме плаче; тако исто и Кречарка. Већ се малко и Чамчиница побринула, ако се и није још заплашила, јер зна она да је велики враг Чамча,

Прва кола пространа. Чамча покаже пут куд треба ићи, пружи се у кола па заспи. Тако исто и Кречар. Само господар Софра не спава, но запалио је велику стиву лулу па пуши, око баца пред пут, — један мора бити

Господар Софра тек од беде одговара, зева, једва чека зору; тако исто и Кречар. Није шала, хиљада форинти. Сад Чамча гурне армицијаша. дâ му знак да је време уталожити господара Софру.

„Нех жију Венгри”! Господар Софра радостан извади квиту, прими новце и тури у буђелар. Одмах веселије лице. Тако исто и у Кречара; већ није био блед, заруменио се. — Тен чертовски Чамча, тај је све то учинио.

За десетак година и у обитељи господара Софре Кирића настала је велика промена. Господар Софра је остарео, тако исто и госпођа Сока. Није ни чудо. Ленка се удала за једног судца, против очине воље, који је хтео за Профита.

Дође полка. Шамика и то фино изређује. Господар Софра стоји између сале и креденца, па гледа како му син игра; тако исто и господар Полачек гледа на своју кћер, али Шамику мери. — Ал’ господар Кирић, имате финог сина!

Црњански, Милош - Сеобе 1

Смркавало се над њима и ту, под стрмим, старим стазама Печуја, испод запуштеног гробља, на утрини, исто онако брзо као и код куће, у оном сивом, магловитом вечеру, што као киша пада у баруштине, али је овде пролетње вече

расле ту ноћ, поплавиле су логор неким шумом што је био нечујан, али присутан свуд, око сваког шатора, око којих је исто тако, нечујно и неопажено, никло безбројно много зрна земљиних, изривених од невидљивих кртица.

шта се у дворишту дешава, Исакович је стајао дуго пред великим огледалом и гледао широк ожиљак ране, на десном рамену, исто тако пажљиво, као и своје дебеле, опуштене образе.

Покушао је да оде из војске, али зар онда није ишао исто тако за житом? Населио се у Галцу, терао своје шлепове до Беча, па ипак изгубио све.

умре, нити га је било жао што ће он кроз коју недељу дана можда већ бити сам, без оца и без брата, без иког на свету. Исто ће тако пролазити људи, пролазити лађе, исто ће тако трговати, јести, бројати бројанице.

Исто ће тако пролазити људи, пролазити лађе, исто ће тако трговати, јести, бројати бројанице. Баш га се ништа није тицао тај брат.

Влахињама, Мађарицама и Немицама, као уосталом и његов брат Аранђел, у чију се кућу склонила, али о коме зна да је исто тако много живео са Гркињама, Јерменкама и Венецијанкама, чији говор разуме.

Старија паде, у први мах, плаховитом радошћу матери у крило, али је исто тако брзо и остави, играјући жмурке међу шареним хаљинама што су висиле иза пећи.

Осетила је и то да јој прељуба неће доносити неке радости. Могла је то учинити исто тако, ма с ким другим, сутра опет, а да јој не изгледа баш нарочито нешто важно.

Ускоро, слутила је сасвим до краја, како се догађа залазак Сунца, а исто тако и све појаве свитања, које је приметила, као кроз сан, пришавши свом прозору, каткад, одмах после поноћи, мучена

Као ствар је донеше у кућу, као ствар ће је и изнети, да би се начинило места другој, коју ће исто тако миловати речима, обасути сребрним новцима, молити понизно и љубити дрхћући.

Уосталом, и кад би га обузело сажаљење, а сажаљење га је обузимало исто тако плахо, после љутње, и онда би желео да са њима оде некуд, даље од оног живота и од оног краја.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Ујутру исто потражи орахе, па на којој их страни нађе највише, с те ће стране доћи просиоци“, верује се на Тимоку.³ Другим средстви

Ако изникне које од именованих, онда ће поћи за момка који има исто име; а ако изникне ’незнани’, онда ће се удати за непознатог момка.

“ Љубавне чини се често врше па извесном моделу који представља момка, са жељом да се то исто што се чини моделу деси и ономе кога овај модел представља.

Љубавна магија најчешће почива на принципу имитативне магије, тј. на „закону“ да исто производи исто. Тако, на пример, када момак хоће да га заволи девојка, он своју изабраницу, док су у колу, додирне

Љубавна магија најчешће почива на принципу имитативне магије, тј. на „закону“ да исто производи исто. Тако, на пример, када момак хоће да га заволи девојка, он своју изабраницу, док су у колу, додирне главом закланог

³⁰ Другим средствима, биљкама, ослањајући се на исто начело, служи се девојка у Скопској котлини и другим мастима. Да би се за њу „лепили“ момци, она се опасује травом

) јер као што мртви не могу ни да виде нити да чују, тако исто се нека особа може учинити „слепом“ и „глувом“. „Српске и бугарске жене којима тешко падају ограничења брачног живота

²⁰ Магијска логика („исто производи исто“) стоји и у основи ритуалног развезивања чворова, завезака на одећи младе, како јој утроба не би била

²⁰ Магијска логика („исто производи исто“) стоји и у основи ритуалног развезивања чворова, завезака на одећи младе, како јој утроба не би била „везана“.

²⁴ То исто чине и нероткиње у другим крајевима: на пример, у Горњој Пчињи ове жене долазе на Вражји камен — ту се провлаче кроз

За разумевање језика магије плодности важно је знати време када се обављају ови обреди. Они се често врше у исто време када и љубавна магија, пре свега на велики пролећни празник — Ђурђевдан, када се буде плодотворне снаге природе.

У горњој Херцеговини то исто чини кум са мушким дететом када увече своди младенце. На Косову, да би се „стало на пут“ рађању девојчица, повију

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Читао сам да је најзад оставила оног ћелавка Мел Ферера и да се удала за неког другог типа, исто тако несимпатичног. Патили смо обоје.

Наравно, играли су нас неки други момци; мене је играо онај плави, славни Какосеонозваше, али иначе, све је било исто, потпуно исто!

играли су нас неки други момци; мене је играо онај плави, славни Какосеонозваше, али иначе, све је било исто, потпуно исто!

Руски Цигани су свирали »Ја ње савјетскиј, ја ње кадјетскиј, ја тољка рускиј анархист...« Како је изгледала? Исто као и пре, кад се посматра с извесне даљине, а ја сам је гледао чак из педесет и неке, из сиротог ресторана »Балкан«,

— Стигао сам! — кажем. — Истина, мало касним, али нема везе. Ту сам . . . Гледамо се као онда, на перону, и све је исто, чак и оно прашњаво стакло вагона, које никако не може да се спусти. Ништа се ниси променила! — слагах у пролазу.

(На вашем језику та безазлена игра зове се исто тако безазлено: то плау таг!). Ево. из пепела пепељаре на мом столу, из њене пепељасте дубине, почињу да ничу

Њена кћи има мајчине очи боје дима. У исто време, из супротног смера, сваке недеље долази један млади човек водећи за руку сина, који се клатари у ходу баш као и

И не сањаш, Жужи, да ми улазиш у причу коју никада нећеш прочитати, јер ја пишем мале приче на једном малом језику, исто тако малом као што је твој, који не разумем.

Није га нико видео сем мене. Чему путовати овако далеко када је све исто? Свугде је све исто. Само се кулисе мењају у овој старој драми: датум, градови и музика. Далеко си забраздила, Жужи!

Није га нико видео сем мене. Чему путовати овако далеко када је све исто? Свугде је све исто. Само се кулисе мењају у овој старој драми: датум, градови и музика. Далеко си забраздила, Жужи!

једнога дана; није ни сањао да ће га можда једног јутра мрзети да прича и да неће имати чему да се радује, да ће исто тако седети потпуно миран и утучен и гледати некуда испред себе у празно. То треба прославити, помисли!

десетог или двадесет и петог, стизали су нови гости и говорили за комад обале да је то њихово место, и све је било исто. Не, не, заиста је крајње време да се пакујем! Био сам са келнерима на ти.

Матавуљ, Симо - УСКОК

Ваљда је случај био да се тијех тренутака то исто дешавало и тети. — А знаш ли, Јанко, да овај пиколо грдов хоће да се жени? — запита дјед. — Тако!

То исто, а сложно с њим, учини и баба. Онда измијенише ноге. Тако наизмјенце поиграше њеколико пута на једноме мјесту, он све

— И што моја два прста остадоше — дода Ћоро, уз свој обични горопадни смијех. — А не рекох ли ја да нијесу исто што и Турци! — рече стари Мргуд. — Толико ми јада, што ви ћасте тако лако изгонити Турке из шанаца!

не могу никако да им запамтим имена! Како се оно зваху, попе? Поп одмахну главом. То исто учинише сви старији. Стево се окрете Крцуну. — Како се оно зваху, Крцуне? Очевидно Крцун чекаше то питање.

Што да ти дуљим? Нама и Инглезима предаду Французи градове, а у исто вријеме чусмо да цареви углавише да Бока буде ћесарска!

Од њега налијево, наовитак, сјеђаху исто тако још тројица оружанијех младијех Црногораца. Иза њих, у углу камене клупе, бјеше прислоњен сноп дугих пушака.

И ти до њега тако исто, војводо Милићу! Дедете! Будите вољни, као да сте гдје на свадби у вашим питомијем и богатијем Цуцама и Бјелицама!

Излазиш из мога дома у добри час, а ушла у тај, у који се крећеш, у бољи час!“ За оцем благослови је и мати тако исто, ако је плач не омете!...

— Није никаква рана, заправо! — поврну медик. — Зрно је прошло кроз месо и није ни дохватило кост! Нâко је исто лила крв и рана се мало запалила! Двије, највише три недјеље, па ће и устати.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

увек усмераван од одраслих; у њему, разуме се, има добрих намера, моралне одговорности и племенитог надахнућа, али, исто толико, лицемерја, произвољности, наметања одозго и самозаваравања.

дечје књиге било би у духу нашег доба, које је „знало да открије примитивну уметност, и које треба да нам омогући да, исто тако, схватимо: усмена књижевност, успаванке и популарни роман вреде колико и било која друга форма књижевног

Требало би утврдити тачно значење и смисао те везаности. Исто тако, не ваља запостављати везу дечје песме са писаном поезијом у ширем значењу; разумевањем тих односа и њиховим

могу додиривати, препоручљиво је, и за поезију и за педагогију, да своје тежње остварују независно једна од друге. Исто тако, није потребно распиривати нетрпељивост између једног и другог приступа детету.

И како је залазио у године, песник се све искључивије посвећивао дечјој песми. У исто време у младој, обновљеној српској држави јачао је и ширио се школски систем; Змај се у њ целим бићем уградио.

Али певати о општим стварима није исто што и размишљати о њима. Изгледа да онај дубљи, чисто поетски подстицај није био довољно јак.

да и није од овога света, коју смо наслутили као ванвремену лепоту и смисао, да је нигде више на земљи не нађемо, али, исто тако, да је никад не заборавимо.

Интонирано, донекле, и као друштвени протест, ово књижевно сведочанство, бар мени, делује исто тако и као приказ човекове заглибљености на земљи. Ћопићева везаност за такво стање могла би изједначити с љубављу.

Као да је дете порасло само зато да би се могло сећати. Давно једном, осетили смо сељачко и људско безнађе, али, исто тако, и дрхтај срца кад се у пролеће зазелене „она два свијетла перца... на мркој ораници”.

Велики заноси и бедни, ниски пориви, живе у човеку у исто време. Ћопић је, у завичају, наслутио обе истине, и зато их не раздваја; његов хумор, као противтежа лирским усхитима,

тим, „домаћим”, у детињству наученим, и нигде, касније, несусретнутим речима има дивљих покрајинских посебности, али, исто тако, и добро нађених, тачно скованих речи.

Она полази од досетке да К личи на човека који је закорачио, пружио корак; следе муњевити укрштаји слика, са исто тако брзим промицањем знака К кроз речи и слике; последња три стиха су права снохватица: К кракато спремило се за

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

(Скида своју кокарду и баци је на земљу.) СМРДИЋ: И ја умем осећати шта је Српство. (То исто учини.) ЖУТИЛОВ (тако исто): С овим се одричем сваке маџарштине! ШЕРБУЛИЋ: Јесте ли задовољни, госпоја Зеленићке?

(Скида своју кокарду и баци је на земљу.) СМРДИЋ: И ја умем осећати шта је Српство. (То исто учини.) ЖУТИЛОВ (тако исто): С овим се одричем сваке маџарштине! ШЕРБУЛИЋ: Јесте ли задовољни, госпоја Зеленићке?

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

М. Коларца, који је омогућио ово и овакво издање књиге. Исто тако сам захвалан г. др Војиславу М. Јовановићу, сталном доценту Универзитета, који ми је помагао при скупљању и

Али она је поготову исто тако подражавалачка, одвојена од народнога живота и сталешка као и стара књижевност. Оно што јој је нарочито сметало

и тврди да су Срби, још у XВИИИ веку, требали усвојити, као књижевни језик, језик којим су певали дубровачки песници. Исто тако Спиро Димитровић Которанин, један од најранијих српских преводилаца Шекспира, жали се, 1860, у једном отвореном

ван свакога спора: далматинска књижевност није ни по чему утицала на стварање нове српске књижевности у XВИИИ веку. Исто тако без већег утицаја су биле и остале локалне и католичке књижевности наше, босанска књижевност XВИИ и XВИИИ века,

Из Беча су их исто тако стално одбијали, под изговором да је једна таква штампарија »непотребна и сувишна« поред језуитске ћириловске

за штампање српских, румунских и грчких књига, да се штампарска привилегија за двадесет година изда Курцбеку и да се у исто време сасвим забрани сваки увоз књига из Русије.

У његовој штампарији су штампани доста многобројни школски уџбеници као и известан број црквених књига. Исто тако штампано је у њој прилично дела световне садржине, од Павла Ђулинца, Јована Рајића, Захарије Орфелина, Алексија

ЈЕРОТЕЈ РАЧАНИН Као и о Кипријану Рачанину тако исто мало зна се о његовом сабрату Јеротеју Рачанину. Сва је прилика да је прешао у Угарску приликом Велике сеобе. 1698.

1688. успе да се његов план у Бечу узме озбиљно и добије титулу графа римске империје. У исто доба добије писмо пећкога патријарха Арсенија ИИИ, у којем се признаје за потомка старих владара српских 1689.

као стари словенски језик, званичан језик православне цркве, и црквени људи трудили су се да што боље пишу њиме. Исто тако он се сам собом наметнуо и у књижевности.

остао грб Карловачке митрополије; заставе у првом устанку и грб обновљене Србије узети су из Жефаровићеве књиге; тако исто и грб данашње Бугарске.

Јован Рајић зна и подражава ту побожну руску поезију, он исто тако зна и за учену псевдокласичну поезију, и за собом ће оставити у рукопису цео један уџбеник реторике на латинском

Милићевић, Вук - Беспуће

Они су били пројурили читав перон и враћали се натраг, исто тако згужвани, смијешани, смућени, с истом грајом, довикивањем, једва дишући под теретом који су вукли, не могући да

Дани су му. били исто тако пусти и безбојни. Диже се око девет сати, расхлади лице водом и силази у башту, гдје лешкари у хладу, док се

Увијек га, и послије, подузима исто осјећање језе, увијек га потреса иста гроза кад види сунчано прољећње јутро послије 2кише: по трави и по лишћу

да је избрише или да јој дода нешто не добро, рђаво, ружно, — осјећајући да нема права да је вријеђа и да би та увреда исто толико бољела и њега, као и њу, кад би је знала.

И журио се кући исто онако како је хитао у цркву, осјећајући се непријатно кад би се с киме срео који би га могао зауставити и приморати на

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Преписује лепо и тачно, изради све што му казначеј да, и овај је с њим задовољан, а тако исто и публика. »Вредан к’о кртица, миран к’о бубица«, изражавали би се о њему.

испод ногу побожних и гладних хришћана који хитају из цркве, где су се постарали за своју душу, да се сад код куће исто тако и за своје грешно тело постарају. Међу њима је био и домаћин Јова са својим полажеником.

Управо сам одбио, имам пречега, да идем тамо. — И јесте, вала, и ја би’ ти исто учинио. — Па и ми мислимо, госпо’н-Пајо — рече домаћица и примаче се ближе госту. — А, сасвим! — вели полаженик.

— А видиш ли, прико, ово? Није коме је речено, већ коме је суђено. Исто к’о и твоје! Не знам баш поуздано је ли Јови све јасно било, али тек некако после овога разговора постаде нешто

и сад под старост носити зелене јегерске панталоне — због свега тога био је газда Радисав на сина љут као рис, али исто тако и притајен као рис; и чекао је само прву прилику кад ће онако на његовски начин дочекати Марјана гимназисту и

За колико можеш да стигнеш? — За по сата! — рече Марјан, и стаде се врпољити на столици. — А натраг? — Толико исто! — вели и спусти руке до седала. — А колико има од оне »Руске круне« до ове наше кафане?

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Та лепша си него вила, Лепша него сунце исто; Би ли, рано, моја била?“ „Ој срећице изненада! У мога ме ишти ћака, Тела би те мома млада, Тела би те ја јунака.

Оде јутро, ето веће пладне, Ето веће и вечери ладне, Тио вече као јуче исто, Облак златан, небо стоји чисто, Све се кити, све се злату спрема, Али зашто њега јоште нема?

Око твоје беше тада чисто, Лице свјеже као цвеће исто. Ал' поред пута тополицу једну, Оборену олујом, ти згледну: На гранама листова ту пуно, Дуб изнутра сасвиме

Како онда, тако сада исто Пред оком је мени све ту чисто. 57. Ја јој видим косе расплетене По лабудни пловити рамени, Румен-усне, образе

67. И богами, на њега сте Сила налик баш заиста: Исте очи враголасте, Исто чело, уста иста, Иста коса, исти зуби.“ Ту г' огрли, па пољуби. 68.

В Боже, Боже, што би с њоме? Куд се деде злато чисто; Кô несретне оне моме Зар и она сада исто? Пре за коју кад би чула Е је снађе коб та уда, Би се она препанула И згрозила ода чуда, И би главу, моја бела,

заиграло, Ни облачка најмањега Да му скрије лице красно, Ни облачка око њега, Ето тоне сунце јасно, Да и она тако исто Само може заћи чисто! XВИ Сунце зађе: „Тамо, тамо, Макар како, све је једно!

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

једва да је негдје и било трагова модре боје, али ако је дјед казао да је модра, онда има да буде модра и квит. Исто се тако могло десити да неке године дјед рекне за ту исту башту да се црвени, и онда за ту годину тако и важи: сљез

То „гледање у сат“ за мог је дједа била једна исто тако тајанствена и помало натприродна умјешност као и гатање у длан.

Начинићу му нешто, има да видиш. — Их, ти као да човјеку правиш самар, тако говориш. — А зар коњ није исто што и право чељаде, још бољи. Десет пута бољи. — Коњ? — Да, да, коњ, што се чудиш.

То је исто као да идеш загледати у олтар шта поп ради. — Хм, шта велиш, Петраче? Петрак самарџија, држећи на кољенима рашивену

Да и не помињем његово величанство, које исто тако ... Мунижаба брише вјерноподанички хладан зној и хукће: — Вала, да ми је знати ко то дозвољава да се свакој рђи

Шта је ово, зар се још увијек нисам коначно разбудио? На овоме свијету, изгледа, нема у исто вријеме мјеста и за бомбардере и за опчињене дјечаке, који роне испод сјенки и нешто траже кроз тишине опепељене тугом

Они, дабоме. Бог зна како ли тек ти плијеве, јадна ти мајка. — Ови не плијеве — намерно жваће момчина. — Ти су исто што и партизани, само су мало пробрани, просијани на ситно сито. — Кад стиже да и ту мудрост покупиш, а?

То ти је исто као с бијелом кобилом: чим је имаш у комори, однекле ће на те запуцати, нема да бринеш. — И ти га баш прећера.

Треба, брате, помоћи при евакуацији, само нека душманима не остане. Канда исто мисле и ови моји пријатељи, јер чим је у шипражју нешто шушнуло, Вачкоња начуљи уши. — Сигурно сељак, Оченаш му његов!

— Аха, јеси ли се припремио, буразеру? — гаче му у сусрет Вачкоња, пун разумијевања, дајући му у исто вријеме до знања да он већ добро зна куд се „буразер“ упутио.

— Брани га, брани — гракће Бачкоња. — Исти си као и он. — Како га нећу бранити кад ноћас, негдје ту око Бање Луке, исто овако чечи и мој дјед Раде с торбом о рамену — побуних се ја. Што да пропусти овакву згоду и да се зеричак не окористи.

Јоваш чисто подскочи у мјесту, познаде глас брата Микана, али исто тако брзо сједе поново у заклон и злурадо врекну: — Аха, нека, нека, доста је и твога било!

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

— Да не мислиш о Николи? (твој, из комшилука, најдрскији удварач а у исто време и највећи опадач). Ти би се тргла. Полако би подигла своје крупне и влажне очи.

“ И кад би ти осетила да сам ја баш то исто и прочитао, оборила би брзо поглед и зацрвенивши се рекла би: — Можеш да говориш шта хоћеш! Ето тако је то било!

Ја јој, држећи чашу ракије на длану, онда прилазим руци, и, нудећи у исто време свој образ, честитам празник: — Христос се роди, нано, и срећан дан! — Ваистину и с тобом, чедо моје!

Пред сваким „сатлик“ вина. Чим се начне, одмах се допуњује. Сви ућуте. Само тетка, срећна, насмејана, онако исто засукана и улепљена тестом, улази. — А, лале — дира је њен брат чича Тома — ово ти је јело загорело! — Туго, туго!

уљудно испружио, да се није штогод откопчало, отпоче да се замишљено чисти по глави, коси, лицу, али се видело како у исто време прати и Марикине покрете по соби, чија млада снага, здравље, свежина од рада напољу, а нарочито витка јој

Нисам могао. Одох. Али ме на капији сустиже мајка му. Трчала је за мном, а у исто време уплашено обзирала се, да је ко не спази како за мном трчи и зауставља ме, а нарочито се крила од собе у којој је

Готово да излуди од страха, јер осећа да му нема лека, да ће јој умрети, а опет једнако нуди га, бдије, а у исто време мора да надгледа кућу, како их смрт не би изненадила, затекла кућу непочишћену, неспремну.

Само гутљај. — Не могу више. — И окрете се, загледа опет у ноћ, у месец који сад беше насред неба и исто онако весело поигравајући осветљаваше озго све, јасно треперећи.

Мита се беше загледао, као занео. Богзна где је био. Аритон, бојећи се тог његовог заноса и хотећи да га тргне а у исто време и хотећи да му угоди, као погађајући шта он мисли, наднесе се над њега и, показујући на месечину, поче: — Мито,

да му угоди, као погађајући шта он мисли, наднесе се над њега и, показујући на месечину, поче: — Мито, знаш, овако исто. Панталеј... сабор... — Мита се трже, окрете се њему и поче ишчекивати радознало.

Онда он чак изван улице иде, у поље, у реку. И тамо, скривен, исто онако висок, озбиљан, шета се, иде од врбе до врбе, једнако понављајући оно: — Ништа, ништа није.

Изиђох и, готово бежећи, одох, али не кући... већ одох лутајући по махалама, по ноћи, која беше исто онако мрачна, топла, мирна, непокретљива.

Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ

О, наше детињске памети! Браћо, људи, познајмо једанпут нашу неправду! Како можемо ми изискавати од други(х) оно исто које кад други од нас изискавали, велика би нам се неправда чинила.

То исто и ми смо дужни свима људма на свету. Ово је сав закон и пророци. Свака наука која је овој противна узнемирује људе: узр

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Друге ноћи у исто вријеме стане опет онака сила, хука и писка око двора царског, и неко почне на вратима говорити: — Отвор', царевићи,

Треће ноћи у оно исто доба опет се затресе из темеља двор од велике силе и тутњаве, и неки глас повиче: — Отвори врата!

Чим царевић уђе у собу, отму му се очи гледати ђевојку, како је врло лијепа. У исто вријеме смотри да иде једна велика змија низ дувар, тако се пружила да јој је глава више главе ђевојчине била близу,

Кад цар то види, јако се обрадује, а свијет се скупи и бога стане молити за здравље онога који их је посјекао. У исто вријеме дођоше и слуге из двора царскога и јаве цару како је шћела змија да његову ћерку уједе.

А Баш-Челик скочи као муња, па рашири крила, полети, и у исто вријеме узме под крило цареву ћерку, жену његова избавитеља, и тако наједанпут ишчезне из очију.

кажем, и ево ти ово моје перце, па кад ти буде велика нужда и БашЧелика нађеш, а ти запали ово перо моје, ја ћу онда у исто вријеме да долетим са свом мојом силом теби у помоћ. Царевић узме перо те пође.

се не може познат или је човјек го или у тијем хаљинама, и на њима да буду окна од стакла куда ћу гледат и дуга цијев исто од коже. — Што ће ти таке хаљине? — упита га краљ.

Он изиће иза села, и кад дође на оно исто место где је пре ону девојку нашао, она изиђе опет преда њ па му рече: — Опет си, брате, невесео н плачан.

Друге године баш у исто време уби га опет, па треће, пак га више никад и не остављаше. Сељак напусти виноград, па постаде опет сиромах какав

Ови се тако исто јаве опет одозго да још чекају. Он је сад привезивао једну по једну дјевојку за уже, и дао свакој блага колико је која

Сабља га посијече, али одмах зарасте; одсијеку му руку, она одмах сама прирасте; главу, ногу, тако исто! Изгибе цару сва војска. Сад он поручи цару: или да пошаље везену мараму, или да спреми нову војску.

Џомет га одведе у млин и покаже му оно исто мјесто ђе је и он лежао кад је у млину ноћио. Тивтиз легне туде. Кад је било око поноћи зачују се опет они исти

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

Ја сам трпила, ја сам ћутала и гутала, пак ти нисам могла угодити. Почела сам мало оштрије, то исто! Кажи, како да ти угодим? МАКСИМ: Да куваш, да месиш, да ме вучеш по баловима.

Шта је то круг черте? ДОКТОР: То се учи у математики, коју ја нисам учио. Тако се исто у математики учи да се екватор дели на 360 части, тј. степена.

ШАЉИВАЦ: Да не буде то оно дрво које је онако лепо описано у докторовом Земљеописанију? ПУТНИК: То исто. ШАЉИВАЦ: Е сад верујем. Само, молим вас да ме не додирнете њиме по глави, те ће прећи његова сила у мене.

Ту ти је она досадна у кући; ту се бојиш, да је ко не обмане — сам не знаш шта ћеш да почнеш. Тако исто и с новци. Док их нисам имао, чинило ми се да ми је читав свет велика, празна чинија.

Наклоност коју два лица к једној истој ствари осећају. Мој комша дакле има наклоности к овим талирима: то исто осећам и ја, следователно, ми се у симпатији наодимо, која нама, као сусједима, на сваки начин приличи.

ДАМЈАН: Е, комшо, кад је тако, боље је да закопаш; и ја сам ти сам то исто учинио. Време је чудно, мучиш се и кињиш, пак наједанпут да ти други однесе.

МАРКО: Онда је хомеопатија. Далеко су и доктори дотерали. Шта је то хомеопатија? Омиопатија. Исто с истим. Ако те старији избио, дај се наново истући, пак ће те проћи, то је хомеопатија.

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

Из овог узрока и називам позориште ово сопственим дјелом, и надам се да ће од моји читатеља онако исто примљено бити као и досадашња моја сочиненија.

Ја женски род онако исто почитујем као што иј најприљежнији Епикура ђак почитује; и од осам година овамо, то јест откад сам намислио женити се,

Моје је племе благородно, а није из ђубрета постало као твоје. СРЕТА (мери је): На моју душу, исто наша госпођа; тако и она сикће. Пело, гледај да се намажу чизме.

Лалић, Иван В. - ПИСМО

Играчке сам ти доносио, затим Књиге и плоче које волела си, А све у исто, неко твоје време; Тако ме стално храбриш да те схватим У настајању, нестајању: да си Плод што га роди измишљено семе.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Сада, кад немам ни филера, живим исто: пушим „Драву“, пијем ружицу, возим се трамвајем и опет сам без лове ... Значи, ствар није у лови, као што мисле многи

“. Бакута је, наравно, после уморна од толике дипломатске активности. У исто време, страшно је поносна на своја познанства с високим гостима и стално показује новине где се као о њој пише, знате

“. Бакута је, наравно, после уморна од толике дипломатске активности. У исто време, страшно је поносна на своја познанства с високим гостима и стално показује новине где се као о њој пише, знате

Кренух потпуно насумице. И да видите, било је ту извесне разлике у базању; мислим, није то исто као кад глуварите онако, штоса ради, мислим, без везе; човече, одједанпут сам некако примећивала да пада снег и да су

„То мора да је нека грешка!“ Јесте, али у вашој глави ... То наравно нећу да кажем, али ћу помислити, у ствари, исто. Она ће знати шта сам помислила помоћу телепатије, знате оно: теле патиш ти — теле патим ја? Шта је?

Ни отаџбину, исто тако! У томе је штос. Ни она њега, то јест, и обратно! А да ли сам заљубљена, баш онако, мислим? Па сад, како с тим

) Ту ме јако подсетише на неког мог френда, шофера Дрнду, с Каленића пијаце. Он исто тако вози левом страном кад се укока са друштвом. Једанпут је по ноћи возио од Славије до Теразија у рикверц!

лађе, видела је лутке које кажу „мама“ када им се притисне пупак, видела је пет улица у Трсту и свих пет су се потпуно исто звале, и то СЕНЦО УНИЦО, а не као код нас у Београду, разно као на пример Чубурска, Славујев венац, Пожаревачка или

Није стигао да каже ни бритва! — Али то није шољица за кафу! — Зар није исто? — искезих се манијачки. Згужвао је бесно хартију са господином Роршахом и бацио је у корпу за отпатке.

Добила си најмање десет килограма, јел' да? — Хаљина ти је просто невероватна! И пре две године ми се исто толико допадала, сећаш се? Бакута уноси аперитиве.

Баш ће јој бити драго и ти системи. Тако нас остане троје. — Дезертер... — режи матори, пунећи растресено лулу исто тако истресеним опушцима.

Свратићемо онда са друштвом око поноћи на пиће! Не пада им на памет да бих исто тако и ја могла да им мало свратим око поноћи, а не само они мени -— и зашто да ми свраћају, шта су ми они: браћа од

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

ЈЕЛИЦА: О, молим, Лидија је само ћутећи потврдила да Лаузуса љуби; тако исто и ја љубим. АЛЕКСА (ђипи горе и увати је за руку): Ви мене љубите? О, бози, помозите ми да моја чувства изразим.

ЈЕЛИЦА: И ја то исто ћутећи бештетигујем. АЛЕКСА: О, небо, о, судбино! Како су путови твоји недостижими! Одбацио сам више од три стотине

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Умаче Тоша, задихан, љут, сакри се деди под широк скут. У исто време ево и Жуће, шуља се као зверка, крај воде вреба, упорно кеба јазавца, кума Ждерка.

ТУЖНИ ХАРАМБАША Крупа, лабуд, на Уни раскриљен, то је била тужна средокраћа: пола пута хода од Хашана и толико исто до Бихаћа. Ту на мосту, нијемо и уклето, остане ми срце разапето.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Од првога часа, од сасвим првога часа. Само ја нисам знао да изразим шта осећам, нисам знао ко проповеда исто; није имао ко да ми објасни. Је ли, Марија? — О да, мој муж је осећао да нешто ново наилази, ал̓ није умео да изрази.

Ви бисте ноћас могли бити на некој мојој реци и осећати се исто тако присно и угодно као да сте у самом завичају. Не могу да појмим како се онда могу наћи два човека да се убијају,

Шетам стрмим косама око Ескалоне, кроз маслињаке. Ови на првој дневној топлоти миришу исто тако заносно као и да су врт каранфила или јасмина. Људи протерују стазама мазге натоварене вином.

Ви га познајете исто тако добро или чак и боље од његовог брата, сина итд. Можете провести поред њега још двадесет година, ништа подробније

— Добро вече, господине, — каже дубоки, младићски глас. — Хтео би да вам пружи руку, али се не види, — каже оно исто девојче.

О, она мора да има ипак једно осећање среће што се његова кћи зове њеним именом, и што се барка, којом он плови, зове исто тако. И ко зна да није он сам то име тражио од свога друга!

Ови уносе у вечите елементе нешто необјашњиво и на изглед пролазно. Затим, исто тако на изглед ефемерно и неприродно као птице и слепи мишеви, струје кроз свет електричне реке, матице зрачења и

Веровали или не веровали! Жао ми је живота ове последње биљчице, као и мога. Не сувише, таман колико да је исто; или можда мало више ове биљчице, а ипак тако мало да је могу и ишчупати док размишљам ово а да немам никакве гриже

Све што је човечанско најзад спава и дубока људска дисања исто су тако мирна као дисања шума. Моја мисао такође више не ради. Само да закључи да живи и да је ту једина.

То може исто тако бити жена или човек. Снажно створење. И мора бити човек или жена који умиру; јер се иначе не виче овако, људски и

Опет помрчина. — Ја мислим на то, — рече човек, — на то, ту глупост. — Шта мислиш? — Да је увек исто глупо што човек неће да се мрдне од нечега кад није нужно, а онда кад треба: није ту. — Нисам разумео.

То због нас трпе овако жене, јер ми волимо да их волимо. И децу да волимо. — Шта ће му да живи, кад је то све исто, и кад ће то увек бити исто!

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

Истинита је и различитост од истине. Али је истина у својој истоветности исто што и бог који је исто са светом коме је тешко да буде истинит.

Истинита је и различитост од истине. Али је истина у својој истоветности исто што и бог који је исто са светом коме је тешко да буде истинит.

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

МИЋА (оде уз степенице). ПОЈАВА В ДАНИЦА, АГАТОН, СИМКА АГАТОН (кад спази Даницу, полети и загрли је, исто тако и Симка. Он вади мараму и брише сузе): Драго, драго дете моје! СИМКА: Слатка моја, рођена моја!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

— А-ха!... Наравно, сасвим други човек. Развукао сам усне у смех, вероватно исто онако као онај средњи возар из прве батерије. — Пошто си положио официрски испит, одређујем те за водника другог вода.

Тиме ћеш давати пример војницима, а исто ћеш захтевати и од њих. Јеси ли разумео? Говорио је одсечним гласом и сугестивно ме питао да ли сам разумео.

Тешио сам се да и сав тај народ мора исто онако ћутати преда мном, као што сам и ја јутрос пред командиром... Јер ја носим две звездице и ту поговора нема.

Чуо сам само звек својих мамуза. Неко се закашља. Погледао сам строго у том правцу, исто онако као и батеријски наредник. А војници су ме гледали из очног угла, очекујући нову команду.

— Ви одсад припадате отаџбини... Она неће злоупотребити вашу добру вољу, али исто тако и сваки онај који се огреши о правила и прописе, искусиће најстрожу казну.

То нам је исто рекао и командир, када смо подносили рапорт у четири часа после подне. Чињене су последње припреме. Посилни су

Свесно?... Вољно?... Наше је расположене мрачно као оно црно небо, па бисмо желели да се ноћ продужи и да исто тако и простор корача испред нас.

Ледена дрхтавица и притајен страх прожимао је тело. У рату неко мора погинути и тај ће бити исто онако надувен, помодрео као леш поред кога сада пролазимо, а са кога је скинута обућа, те су прсти раширени и натекли,

Или су се можда навикли на помисао да то исто и њих може снаћи, па је утрнуо сваки осећај саучешћа и самилости. Сунце зађе за облачак и кратка сенка прелете преко

Заслуга је ваша велика. Али је исто тако значајна улога и оних који су нас водили. И у овим великим данима, на овом светом месту, на домаку погледа и

Свет занемео од страха, стоји скрштених руку над својим јадима и уздише. Слика је била исто онаква као када вода после снажне буре избаци на обалу полупане ствари и смрвљену траву.

— вели на једном застанку капетан Јован. — Јер, био на Дрини, или на Шапцу, или на некој трећој страни, увек те исто чека: поправник, месни угао, плотун здесна... — Море ћути, богати, овако фино!

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

— Ево ти грош, па купи и спреми. Чича изиђе весео, а Гојко се спусти и леже на своју нову постељу... »И овде оно исто! Иста запрега, исти посао, па исти и људи... И овде смањују додатке, чим опазе да је човек мекши.

Таман рекох: да ми буде од помоћи, а оно... Љубица се окрете и разгледавши по дворишту уђе у школу. »Све једно исто«, помисли она пролалазећи поред стола, за којим се врши упис и слушајући преклињања једног млађег човека и молбе да му

Још да му није ове густе брадурине, — зло! — Шта ћемо сад, чиме да те частимо? рече Гојко нудећи га у исто време столицом, коју је Стојан изнео. — Ја сам ти бећар, додаде он гледајући Љубицу преко очију.

« И пред њеним очима пролећу сјајне, дивне слике замишљене будућности, она се смеши тим слатким санцима и у исто време чује како јој се другови громко и весело смеју. »Какво зло, мисли она даље : само тек да се тако каже.

изнеше столице ; одједном се ту нађе и Стојан, који ћутећи намести столице у хлад па се измаче, гледајући писара онако исто необично, најежено, као и Гојко. — Извол’те, немамо све удобности као код куће, рече Љубица седајући и смешећи се.

Како!... рече он и удали се са неким значајним осмехом на устима. Стојан, који стајаше више учитељице, исто онако најежен и згрчен као и Гојко, обрте се и оде у школу машући главом неповерљиво и шапућући у себи : »Ја, братићу,

И шта ми ко може ! Она се упути у школу. Врата на Гојковој учионици беху отворена, а он, онако исто намрштен, ходаше живо преко школе. Кад опази њу, он се обрте деци, нареди им да се спреме, па их пусти кући.

је нарочито дошла да чује коју реч о писару, да види шта је то: треба ли да се боји чега, или ће јој и Веља казати оно исто што и Стојан. Али сад јој је веома незгодно да почиње разговор пред учитељком.

Само тихи, лагани уздаси по кадшто одају његово немо присуство. А око њега све једно исто: сутон, жубор, јецање... Одједном се обоје тргоше, устадоше и пођоше даље.

симпатији, о томе како је он готов на све услуге, просто и једино због нене самоће и сиротиње, јер зна да тако исто чами и његова сестра, па ваљда ће се наћи добра душа да и њој помогне...

Ја... ја... узвикну он у љутини, па запе и одједном прекиде. Љубица и писар тако исто изгрдише чичу, па поседаше за сто, који се повијаше на све четири стране. — Шта ћу, старост је, братићу !...

Какав ми је био први дан школовања, такав ми је био и последњи: све једно исто... судови, вода, ципеле, трчкарање до бакалнице, до касапнице, а ноћу крпи се, пери се и учи... Све тако, без краја!...

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

Ви сте само сањали! Саберите се!” ЈЕЛИСАВЕТА: „Зар он није био овде? Зар му нисам стиснула руку?” ВАСИЛИЈЕ: Опет исто! Не кажеш „стиснула”, него „стиснуо”! Зар не можеш ни толико да се уживиш, да утувиш да ти играш грофа, а не грофицу?

БЛАГОЈЕ: Пушта се да је поваљује крвави Дробац! ГИНА: А ти мислиш да си бољи од Дропца? Ово би и он исто овако урадио! ДАРА: Замајавамо се овде, а Дробац одмаче! БЛАГОЈЕ: Наћи ћу га по трагу, неће нам побећи!

БЛАГОЈЕ: Шта је? ДАРА: Па иза тебе остаје крвав траг! (Затамњење) ВИИИ СЛИКА НАСТАВАК СЕДМЕ (Исто место, неколико тренутака касније. Одједном се смрачило, месечина је нестала. Дува ветар.

СОФИЈА: Шта срачунато? ЈЕЛИСАВЕТА: То са Филипом. ВАСИЛИЈЕ: Ти цео дан исто! ЈЕЛИСАВЕТА: Копка ме. Можда је он имао дуплу маску! Прво, маску глумца! А испод маске глумца маску лудака!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Кад је, у аустријској артиљерији, код Вердена, за време првог светског рата, његовом сину ампутирана рука и кад је, у исто време, и Србија пропала, Берић се бацио са велике висине трећег спрата, главачке, на каменито двориште.

Шта хоћу тиме да кажем? Хоћу да кажем да је љубав према мору исто тако могућа као могућност да човек воли, бескрајно, једну жену.

Он од мене није ништа крио. Његови синови, Милош и Ранко, врло лепи мушкарци, исто су тако скинули са мојих очију вео. Упознао сам село.

Нови Сад и остао само због једне лепе, младе жене, сестре тада чувеног музичара, која је, са своје две мале девојчице, исто тако, била дошла да летује код брата. Она је била жена једног чувеног, србијанског официра.

Оно што је главно, био сам поштеђен да идем, као аустријски каплар, у Србију. Не верујем да бих то био преживео. Исто ми је тако тешко било и то што сам преживео – да сам се окупао, при уласку у болницу, у Вуковару, у води, у којој се,

То је било тужио, чемерно. Сви епилептичари при нападу имају полуцију, коју је требало, исто тако, установити. То је било комично. Затим смо палили шибице и посматрали рефлекс у зеници.

Јесте ли учествовали у биткама?“ То исто. Понова. По неколико пута. Мене је тетка, у таквој прилици, сакрила једном у болнице Салцбурга, затим у санаториј

Два дана дању, трећи дан и дању и ноћу. Графинони су били у рукама официра, а тако исто и шифра, телеграми, формулари, контракције, потписи. И одговорност је била њихова.

отишао из Загреба изнурен. Осећао сам да је једна Европа потпуно пропала, али да се и једна нова помаља, исто тако крвава.

Ја и данас мислим да сам имао право. А да акценти, као што Вук каже, не треба да се штампају за читаоца. Исто тако, весело, Пандуровић је тврдио и то да ја кажем да душа може бити брката.

Нико нас књижевнике није узимао озбиљно. Сасвим је друго било, пре рата, доба Скерлића, који је, тобоже, тако исто био социјалиста. Држави је тада било потребно перо и хор, који ће певати, како су Дучић, Ракић, Бојић, Јелић, певали.

рибара, старих, израђених, претргнутих, како стоје на обали, међу конопљем, на сваком далматинском острву, и гледају исто овако, мирни и прокисли, некуд?

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

У исто време био је епископ Христове цркве у Риму један старац, који је, пре тога, у посту и молитви провео четрдесет и седам

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

“ Друге су новине отприлике то исто саопштавале, са оваквим додатком: „Сем тога, дознали смо с поуздане стране да тај чудни човек долази још и важном

— упитам учтиво и радознало. — Ништа простије: пошаљем други поверљив распис, у коме ћу опет тако исто наредити полицији да поради да народ опет у што већем броју долази на честитање.

Ја сам с нестрпљењем очекивао да чујем тај знаменити чланак и да, у исто време, сазнам око чега се води та важна и очајна борба између министра финансија и министра грађевина.

Како је ствар хитна, то ћете све ово одмах тачно извршити и о свему поднети исцрпан извештај... У исто време, најстрожије наређујем да обратите нарочиту пажњу на температуру у касарнама, како би био задовољен тај

поступним развијањем и усавршавањем дугим низом векова долази до најсложенијег организма човечијег тела, тако се исто и језик развијао од неартикулисаних, животињских гласова док није дугим низом векова достигао висину савршенства

И поглавар цркве, добар гимнастичар и страстан јахач, међутим напрасит човек и тако исто радо се туче. Једног је свештеника ударио штапом по глави у божјем храму из непознатих разлога.

Док, одједном, угледах међу децом неколико старијих људи где тако исто шеткају, или седе, уче нешто из неких хартија.

Влада је тако исто правилно разумела своју дужност, те је, да се не би дангубило у ситним питањима, одмах изнела на решавање закон о

Воли да гладује с породицом него да, као сви други паметни, гледа своја посла. Кога год бих упитао, добијем тако исто мишљење о таквим лудима, па чак их свет гледа са сажаљењем, али и презрењем.

Министри се зауставише на пристојној даљини, скидоше капе и приклонише се до земље. То исто уради и маса. Он изгледаше нешто збуњен, преплашен, а у исто време јако зачуђен, али се с места није мицао, стајао је

То исто уради и маса. Он изгледаше нешто збуњен, преплашен, а у исто време јако зачуђен, али се с места није мицао, стајао је непомично, као статуа.

Један је потмуо глас псовао чак и дотичног вођу, па умуче. Кад је свануло, а вођа седи онако исто као и онога дана када га изабраше за вођу. На њему се не опажа никакве промене.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

целим светом, кад је све пред мојим ногама, кад моја уобразиља ствара хиљадама најстраснијих слика, у којима уживам исто онако, као да сам на озбиљној јави...

Од њега је страховало шест великих округа. У једно исто време — сваког тренутка — на сваком месту њега су очекивали и бојали га се: и сељак за плугом чешће се освртао и

И Љубиша тако исто, само очекиваше згодан тренутак да опали. Пружише се пушке и — тренуци се претворише у векове... Наједаред Љубиша

Он се пренерази, пребледе и осети како почеше да му клецају колена. У исто време осети да му глава некако незгодно стоји: као да је сувише погнута.

»Ах, наплатићемо се!« — рече у себи гледајући га, а у исто време знађаше и осећаше да се он неће и не може с њим наплатити.

Само га по некад узнемири какав глас из села да Спасоје још исто ’нако говори, и да му ништа не помажу савети старијих људи, који су га због тога нарочито корили.

Ето, зар није лепо сетити се тако красног догађаја из живота покојникова и, у исто време, гласити његову смрт. Сећа се Марко и других случајева с покојним Николом, па ништа.

Чини се изнемоглом болеснику да слуша и њихово шуштање, и оно му изгледа онако исто злослуто и језиво, као и последњи одјек јасног звона...

Рудника, Маљена и Медведника, док га, слабуњава, чуваше нежна родитељска рука, чини му се да је још тада једаред овако исто лежао, а из даљине се чуло ово исто заносно једначито звецкање: трес — трес... трес — трес...

слабуњава, чуваше нежна родитељска рука, чини му се да је још тада једаред овако исто лежао, а из даљине се чуло ово исто заносно једначито звецкање: трес — трес... трес — трес...

После неколико минута зачу се оно исто звецкање прапораца, али се сад не чу ни једног гласа, ни једног звука... Тихо, готово кришом, удаљише се весели гости,

Одједном дете опази, после неколико, често поновљених случајева, како тетица сваког дана, у једно исто време, седа крај прозора и гледа... гледа... не дише. — Тетице! ... Начини ми, болан, Зорки шешир.

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

Може, на пример, да изађе плакат па да каже богзна шта ружно о мени, а може тако исто да изађе плакат па да каже нешто ружно за зета. Јер како може да се агитује ако се за противника не изнесе нешто ружно?

а он... СПИРИНИЦА: Па то је исто? СПИРА: Није сасвим исто. СПИРИНИЦА: Па није, али је главно да ће се Даница тамо у Београду много боље испросити и

а он... СПИРИНИЦА: Па то је исто? СПИРА: Није сасвим исто. СПИРИНИЦА: Па није, али је главно да ће се Даница тамо у Београду много боље испросити и удати.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Затим изведи некога Ласала, и њега обеси, Светозара тако исто. И пошто повеша слике заслужних људи и украси собу, стаде вадити књиге и ређати их у прозор.

или Омладински и народни добротвор, Још један прилог за привредну наставу и још једну књигу после које се опет онако исто трже и стаде зверати као већ двапут што је. Заустави се на фамулусу.

обукао, није смела изостати дугачка машна која му се пружала, боже ме прости, као епитрахиљ све до тканица, а тако исто није смео изостати ни прслук испод јелека.

« Исто је тако и Срета могао себи рећи. Живот је борба, трење — размишљаваше Срета лежећи у кревету. У борби и трењу је живо

Мало после захрка и он и заспа као окупан; заспа сном праведника. ГЛАВА ДЕВЕТА У којој је све онако исто потпуна истина као и оно у претходним главама.

Срета је био учтив човек, па је лепо благодарио, а не као онај Мића »Официр«, који је исто тако бадава, и још много чешће, попио част од ћир-Ђорђа, па кад год би кафу попио, а он би рзао као ждребац, а то је

и почео да срче кафу, приђе му ћир Ђорђе столу, рукује се с њим, па седе за сто да се разговара, мотрећи, наравно, у исто време својим живим немирним очима на све стране и контролишући да ли је сваки дошавши гост послужен, а још више да ли

— Ама и село то исто вели! Разговарао сам ја већ с многима. Да видиш само какве сам асасе прикупио и придобио за те, па, море, хоће за

Седи свака на прагу своје куће, па се и брани и напада у исто време. И то често не иде с бог зна каквом ватром. Седе и једна и друга, свака на свом прагу, а приставиле џезве уз

дијалогу свој монолог и наређује млађем у кухини шта треба; дакле, сасвим онако као што причају за Наполеона: да је у исто време могао диктирати неколико писама.

скочи и стане да се лупа по оној страни коју госпођа капетаница украшава турниром, а на то скочи и она друга, па то исто учини; и сада место дијалога настане мимика, која обилно накнађује престанак дијалога.

И сад, тога и таквога петла мрзили у селу! А међутим он је имао неоспорних заслуга за то исто неблагодарно село, јер је не само оплеменио целу живинску расу у том селу, него ју је и умножио као какав старозаветни

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Изгледа, нечега сећа се... Пре десет година предавао је алгебру у Сомбору... Поподне, исто овако... Часови, досадни, празни...

Погледа, каткад, мачор кроз стакло: Е да ли се штогод помакло? Ал све је исто. Барице цакле. („Опет је пала киша, дакле”). Из дана у дан, тако, чамује.

У магли, недогледно, Све је исто и једно. Кроз дане, као кроз снове, Купушњаци плове, плове; Лутају, по речном сливу, Тону, у магли и диму, Иду,

Нису, ваљда, заувек заћутали? Далеко су, далеко су снесени У долине неке друге јесени. Тамо ћуте, и чекају, све исто: Нов почетак, неко ново детињство.

Кроз Повест једни иду Анданте, други Престо Ал на крају ће сви стићи на исто место! СРБИ Пођи до на крај света, до најдаљих висова и грбина И тамо ћеш наћи бар једнога Србина!

” „Пет банки старе ил нове лове, Само да пара иде на пару! Мени је исто, старе ил нове, Главно је ући у послове: За нове динаре робу стару, Сви ћемо у предузетнике и у босове!

” „Кукавни, бедни анархисто! Скитницо, љубитељу лепих предела! Женскарошу, шовинисто и мач исто, Стара ти је слава избледела, Долијао си, пропô начисто, Стиже те казна за недела!

Упита ме, јесам ли почео писати песме. (При првом сусрету, на исто питање сам му одговорио одречно). Показах му хрпу стихова; погледао их је, с ногу, и рекао: — Ово уопште није лоше.

Сетио сам се трамваја који су, горе, у Средачкој, спавали исто тако неудобно, као и ја. У расвит, вратио сам се у своје пребивалиште на периферији Београда, са довршеном песмом у

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

био утврдио да су сребрнаста, жута и зелена јегуља, дотле сматране као засебни вариетети јегуље, у ствари једно исто.

Ова последња је исто што је и прва, опремљена за свадбено прекоокеанско путовање на које се кренула, или ће се ускоро кренути.

тона, који је носио име »Дана«, а доцније »Дана И«, пошто је после године дана тај брод замењен другим који је носио исто име. Са тим бродом Шмит је 1920—1921.

плодишта по океанима, а поглавито откриће да све европске јегуље, ма на коме крају Европе оне живеле, имају једно исто плодиште које је Шмит обележио, проучио, од њега радијално у свима правцима пропратио распростирање и метаморфозе

Осим тога, пастрмке све више у свету нестаје, док је јегуља и данас тако исто распрострањена и многобројна као што је била и од вајкада.

Друга метаморфоза јако зависи од температуре воде, али је доказано да не зависи од њеног салинитета. Она се тако исто и са истом брзином врши и у мешовитој слано-слаткој води на ушћима река и у лагунама, као и у обичним слатким водама.

Тако је исто казано да се, пратећи обележене полно зреле јегуље на њиховом путовању од обала континената или острва, може дотерати

Опадање је с почетка доста брзо, а све је спорије што је ближе дну. У умереним појасевима је тако исто, са том разликом што се полази од по вршинске температуре од 160−170 С.

Они ту, у тим хладним дубинама, налазе услове за живот сличне онима у вишим слојевима поларних вода. Исто тако, у овим последњим водама дубоко морско дно је сиромашно у кречном материјалу; животиње што живе у тим поларним

Тако исто се храни угинулим животињама у мору и обичан јастог, који се тако и лови што се у вршке, у којима се он хвата, ставе

примерак Сцробуларіа нітіда, које има доста у свима морским слојевима, почевши од морске површине па до дна, а тако исто и један примерак врсте Фуѕуѕ, који обитава осредње дубине.

То исто потврђују и други ловци крупних дубинских животиња, а то је потврђено и непрегледним бројем експеримената са раковима,

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

Тврдица је била васељена за нас, Одмерила тачно уживања наша; Нама биће увек сутра што и данас, Увек исто пиће, увек иста чаша. Свршиће се.

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Све су наше главе изабране! Момци дивни, исто кâ звијезде; што су досад ове горе дале, сви падали у крваве борбе, пали за чест, име и свободу.

Нико меда отле јести неће. — Гониш камен бадава уз гору. — Старо дрво сломи, не исправи. — И звјерад су исто као људи, род свакоји своју вјеру има; за кокошку и орла не питам, но што стрепи лаф од гуске, кажи!

ВУК МАНДУШИЋ Нема кумства без крштена кумства, ако хоћеш и четвороструко. АРСЛАН-АГА МУХАДИНОВИЋ Шишано је исто кâ кршћено. ВУК МАНДУШИЋ Кум ћу бити, а прикумак нигда!

Богатијех бјеше поголемо; од богатства бјеху полуђели, ђетињаху исто као бебе. Сви нуглови пунани празновах; мучаху се, да им очи прсну, да одеру кору леба суха.

Кућа бјеше сила од свијета, ужди у њој хиљаду свијећах; по зиду јој свуд бјеху пањеге, цијеле се напуни народа, тако исто и кућа остала; свуд могаше из зида виђети ђе вираху кâ миши из гњ'језда.

Кад виђели е их погрдише, скочи народ, и би их побили, но утеци у Котор Латини. — То играње исто је овакво што на коноп играју, војвода! ВУК МИЋУНОВИЋ Појаху ли уз гусле лијепо?

СМРКЛО СЕ; СЈЕДЕ ГЛАВАРИ ОКОЛО ОГЊА. ИЗЛАЗИ МЈЕСЕЦ КРВАВ, И БИ ВЕЛИКИ ПОТРЕС. У ТО ИСТО ДОБА ДОЂЕ К ЊИМА СТАРИ И СЛИЈЕПИ ИГУМАН СТЕФАН С БРОЈАНИЦАМА У РУКЕ.

Будале су с очима слијепе, које виде, а залуду виде; требају им за просте потребе кâ осталој исто животини. СЕРДАР ВУКОТА А мислиш ли, сердаре његушки, да би био овакви с очима?

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

И у бријању и шишању косе издвајали су се. Каогод што су сви имали исти израз лица вечито узак, сув, тако су исто сви били и са једнако кратким, поткресиваним брковима, који им никада нису прелазили иза крајева уста.

И ваљда због тога спољњег, неблагодарног | света, од кога су се они толико одвајали, бежали, али којега су се толико исто и бојали, јер је, услед зависти, тај свет увек готов да се подсмене, сити и зазлорадује, — знало се: да они, од увек,

Аферим, Николчо! Али много, синко, световно, много силан и чудан глас! Али исто онако како је умела да сачува од света те своје везе са њим, ту љубав, готово задоцнелу за њене године, али не и за

да сачува од света те своје везе са њим, ту љубав, готово задоцнелу за њене године, али не и за њену лепоту и свежину, исто је тако знала, када се то хтело да обелодани порођајем, све да затаји. Кратко и мирно са собом је свршила.

И то не они стари бегови, бегови само по богаству, већ ови други, који су, поред богаства, исто тако били школовани и научени као и он сам и који су у последње време почели овамо да долазе и да бивају постављани за

Тако исто он је био најбољи и најмеродавнији оцењивач женскиња које би бегови доводили за себе. Доцније, када је требало да се

Али њега то брзо заситило, те опет наставио свој стари начин живота. Као и пре, када је био нежењен, морало се њему исто тако горе, одвојено, носити, и ручак и вечера.

Али поред све те његове одвојености и усамљености од куће, од родбине, па чак и од своје жене, у кући се ипак живело исто онако раскошно и у изобиљу.

— Ех, зар да ме сељачки хлеб куне и суза њихова проклиње? — горко, великодушно је одбијао од себе. Али тако исто није хтео нити смео да дочека ни оно друго — отуђивање, продају имања, и обелодањивање свега што би морало да настане.

Тако исто и Магда готово никако се од њих, од куће им, није одвајала. Целе би недеље преседела тамо у селу код својих синова и

И онда овде, код њих, слушајући и трчећи, преседела би празник и још који дан. Тако исто и остали сељаци, пређашње њихове чивчије, и даље су код њих долазили, увек доносећи по нешто, никад не спомињући да је

А када дође слава, Ускрс, Божић, исто је онако било намештано и спремано, и она, мати јој, у најлепшем оделу, повезана, закићена цвећем.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Једна отужна боја немара преко ствари Ствара се. Све ми сада личи на једно исто. Свака идеја лепа брзо се, чудно квари У мени самом сада, н извориште чисто Негдашњих снова талог живота прља стари.

Сва искуства само јадну душу руже. Јер, на крају, све ће бити једно исто: Празни ветри који „мементо“ зашуме, Мало трошног праха, ништавило чисто, Крај досадне, дуге и фриволне глуме.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

У давно доба, једна велика душа, преко умјетникâ, то исто камење, сложи у велељепно здање: храм Матере Божије и манастир на Кипурији.

Она господа и госпође руковаше се с њим исто преко воље, дјевојка га само погледну, али једнијем погледом исказа му толико љубави и жалости.

Ускок Јанко (јер он то главом бјеше) лежао је још за неколико, ни будан сасвим, нити успаван. „Ћаше зимус исто ’вако“, рече Крцун. „Понекад заграј е би пробудио и...“ „И мртве?“ „Не само њих, но и тебе, валај!

“ рече Оташ, измакнувши се мало и почевши пунити лулу. И Спасоје то исто учини, па стаде кресати. Крцун одријеши мјешиницу у којој је била вода, па се напи и даде и другима да пију.

“ заподје Петар. „Нећемо, божа ти вјера!“ одговори Мишан жестоко. Да је овај то упитао, онај би први тако исто одговорио, јер истовјетно питање заче им се једанак а и одговор исти.

Већ замахнуо бјеше да посјече бега, али овај опали из своје шешане па хитро из обје кубуре на Марка, а у исто вријеме повика: „А, Алија и Мујо, црн ви образ! зар ме остависте?“ Олово пови Марком.

Павле је умио да их забавља и поучава у исто вријеме. Он је размјерио то према њихову добу и ћуди. Све је то текло просто и природно без натеге.

Тога ни међу животињама нема. У прошлости бивало је исто тако у њиховој кући са дјецом мјезимном, њиховим прецима по крви и удесу.

Посинак му је одговарао исто тако надуго. Тако му прође прва година. Успио бјеше средње, али би одликован у „фехтовању“.

“ То је одговорио сердар својим женскијема, које пошто се разбраше, бјеху у великој бризи што ће се сад. Тако је исто говорио и осталој чељади из свога браства, која се врзијаху на измјену по кући му и бијаху у забуни ради њега.

Ивани се јад око срца савио и једва сузбијаше сузе, јер јој све то напомињаше Милуна. Тако су исто вечеравали крај њега; њега је исти тај човјек залуду видао. „Е, сад ћемо!

Остала три друга му, нагоше се на сједалима, баш кад онај то изусти; видјело се да и они то исто шћаху. „А чему, стрико! Могу и ја!“ рече цура весело, па као да докаже како може, загна сјекиру до ушице у кладу.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Б) ВРАЧАЊЕ И ГАТАЊЕ По народном схватању врачање, гатање, па и бајање није једно исто. Ове три тајанствене радње, иако имају посебне улоге, — стоје у међусобној вези.

У црквеној редакцији постоје исто тако „басме“ врачалачког карактера, — што је несумњив доказ да су и црквена лица, поред свештеничког позива,

— Боље је штетовати данас јаје него сутра кокош. — Ништа није тако корисно да оно исто и шкодити не би могло. — Пса већма кос’ веже нег’ли га верига стеже. — Интерес (каматник) душу губи.

Што је моје нек је код мене. — Рекао оџа кад је увече вадио исто јутро посађени лук. Да бог да! али како ја знам...

Кад то види шћер, и она исто учини, и тако идући дођу до манастира; но кад их виде ђаци манастирски, почну се смејати и гледати.

Мајка се спази па викне на шћер: — „Што ми, кукавице моја, не каза!“ а она мајци: — „Богме мајко, и ја сам исто тако урадила, јер сам ја мислила да се овако на завјет иде!“ Нема болећега.

Редом му одсуђују, и што рече она, кад први петлови запоје, на то се све сложе и све то исто вичући невидом одлете кроз димњак. То се детету после и збуде. (Тако су му суђаје досудиле. Тако му је суђено).

Пошто мајстори ћуприју наново сазидају и вода је тако исто поквари и однесе, каже неимару неко у сну, кад ћуприју трећи пут сазида, да се прво вече под њом негђе намјести са

(Они сад у хитњи виче): — Казао ми је (наприм.) Нико (а он на Ника исто тако, а Нико виче да му је казао Петар, а Петар, да је чуо од Марка итд.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Кад дозна да му се средњи брат жени, а он у оно исто вријеме кад су сватови из цркве ишли, долети на ђогату, те и средњега брата онако удари да се одмах с коња преметнуо,

” Он изиђе иза села, и кад дође на оно исто место где је пре ону девојку нашао, она изиђе опет предањ па му рече: „Опет си, брате, невесео и плачан.

Она га упита куда ће, а он јој каже да иде просити ђевојку ту и ту, а баба га стане одвраћати говорећи му исто што и она прва, а он јој рече: „Богме, баба, идем да бих се и не вратио.

” | Кад он ово чу, од страха паде на земљу и као заклан заспа. У та му исти час дође опет на сан оно исто дијете говорећи му: „Ти си устануо, умио си се, обукао си се, кренуо си на пут, и работу си започео, а прекрстио се

био од страха пануо, него у некаквоме бостану пунану цвијећа, па се прекрсти, узме своју кљуку и мотику те опет на оно исто мјесто пође ђе му је било речено, и приђе него почне работати прекрсти се према сунцу, које у они трем излажаше, у три

Када га пар угледа, ухвати муштулук шћери говорећи јој: „Ево ти мужа!” Она истрчи, и видећи ђевера који бијаше исто као брат, као да си јабуку разрезао по наполи, а видећи истога коња, истога пса, исту сабљу, притрче обоје и цар и

Њена кћи наиђе на ону исту колебу; ал нити је хтела ватре стакнути, ни спремити. Кад у вече дође ала онако исто с ветром, запита је: „Рајска душо! што ниси моју ватру стакла и моју колебу почистила?

Идући тако на вашар састане се с једним човеком, који је исто тако понео на вашар врећу шешарица да прода место ораха, којима је одозго с врха шешарице био мало покрио.

Друге ноћи у исто вријеме стане опет онака сила, хука и писка око двора царског, и неко почне на вратима говорити: „Отвор', царевићи,

Треће ноћи у оно исто доба опет се затресе из темеља двор од велике силе и тутњаве, и неки глас повиче: „Отвори врата!

Чим царевић уђе у собу, отму му се очи гледати ђевојку, кака је врло лијепа. У исто вријеме смотри да иде једна велика змија низ дувар, тако се пружила да јој је глава више главе ђевојчине била близу па

Кад цар то види, јако се обрадује, а свијет се скупи и Бога стане молити за здравље онога који их је посјекао. У исто вријеме дођоше и слуге из двора царскога и јаве цару, како је шћела змија да његову ћерку уједе.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

А за пост Рођења Христовог — као и у друге дане што установисмо, нека и тада буде исто. А у пост светих апостола исто да је као и у друге обичне дане како установисмо.

А за пост Рођења Христовог — као и у друге дане што установисмо, нека и тада буде исто. А у пост светих апостола исто да је као и у друге обичне дане како установисмо.

А у пост Христовог Рођења нека вам за јело и пиће буде исто као и у пост Светих апостола, како онамо указасмо. А по окончању, као што је указано, све службе у синаксару, ово

дајте добро одлагањем, што не треба да буде, него са вољом сваком и журбом на то притеците, да бисмо једно били сви, исто мудрујући, исто помишљајући, које један исти пастир напаса и води и као нека златна верига једни за друге везани,

што не треба да буде, него са вољом сваком и журбом на то притеците, да бисмо једно били сви, исто мудрујући, исто помишљајући, које један исти пастир напаса и води и као нека златна верига једни за друге везани, један другога држите

над овим веома бдети, ум чувајући, знајући да је противном лако на њих наићи и до пада довести, што не мора да буде, и исто је као и када се овца од ограде, стада и пастира одагна. При том може у досађивање један другом упасти, или у гнев.

Треба да буде по двојица у ћелијама, и сасвим доста! Треба да буду једно и исто, дишући законом љубави духовне, исто мислећи и као једнодушна браћа, ваистину, која су се сакупила, исти јарам

Треба да буде по двојица у ћелијама, и сасвим доста! Треба да буду једно и исто, дишући законом љубави духовне, исто мислећи и као једнодушна браћа, ваистину, која су се сакупила, исти јарам Господњи вукући, свесрдно и један другом у

вам пред Богом и самом Владичицом нашом Пресветом Богородицом Наставницом заповедам: заповедам вам да буде свима вама исто јело и пиће, а да не кувате засебно, као ни ти сам, игумане, нити економе, нити еклисијарху, нити други који од

А у пост Христовог Рођења нека вам за јело и пиће буде исто као и у пост Светих апостола, па начин како вам указасмо. Ово нека је знано за пост Рођена Христовог.

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

ЦМИЉА: Има и брак из љубави! Обадве купус? ИКОНИЈА: Обадве. Па шта из љубави, и то се офуца. Сваки дан исто тело, исте речи, исто дисање, да ти се смучи! Пива два сам ти казала!

Обадве купус? ИКОНИЈА: Обадве. Па шта из љубави, и то се офуца. Сваки дан исто тело, исте речи, исто дисање, да ти се смучи! Пива два сам ти казала! ЦМИЉА: Мени се богме не би смучило, ја би то друкчије!

Постоје мамци и мамци! ВИЛОТИЈЕВИЋ: Оди ти вамо! Ајде, брате рођени, попи нешто! Ми смо ти сада исто друштво, ни кучета ни мачета, прави другари! Сигурно немаш нигде никога? Види се да немаш! Немам ни ја! А до јуче..

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Тако, оно исто с чим је он био наумио да ме од мога пута одврати, мене је на исти пут метнуло и упутило. Да ми дâ познати шта је

И шта ваља да мислимо од калуђерскога чина?” Епископ: „Две ствари у исто време питаш, од који[х] само за једну не би нам доста било да до ноћи беседимо.

Но, ја никако не видим како би[х] ја могао новине мудровати потврждавајући оно исто што сам сосуд изабрани, апостол Павел, учи и проповеда.

слуге — све се то почне једним грлом смијати; а што је јошт најсмешније било, Јања Грк, седећи баш до Маленице, у исто време почео био пити; имајући пуна | уста вина и не могући од смеја уздржати се, окрене се у итошти да не попрска

Од оног блаженог дна, велим, не могу видити мало дете при сиси, да у исто време не размислим неисказано благодејаније, милост и промисал преблагога бога.

Дати му да позна да то бог [х]оће и за наше исто благополучије то од нас изискује, јербо само на ови начин можемо с другим људма и сами са собом у миру, у љубави и у

своју, и поток, њена љубитеља који је загрљену држи, и оне који покрај њега пролазе, гледати и сматрати, и како ће у исто време свак своју великолепну, са сви пролетњи, летњи и богати јесењи дарови надичену и преукрашену главу показивати и

му пократка, округла, и власи на глави беле како снег, а образ чист и млад, пун млека и ружице; поглед дрзновен, но у исто време љубак и милостив; очи пуне живота и неке особљиве сладости. Како ме је погледао, предобио је све срце моје.

С њим сам обишао сав Срем, Славонију и Бачку. Он је свуд био добро примљен за своје весело и, у исто време, препоштено опхожденије.

Но, придодавао би к тому: „Бојим се, неће та светиња задуго дурати.” (Тако је и било.) И сва би ми братија то исто прорицали, да се залуду мучим, да се јошт НИКО није у [Х]опову близу Ирига посветио, да нећу ни ја.

” Пробудивши се од сна, толковао сам мој сан по мојем желанију. У то исто време митрополит, за нешто срдит на мојега старца, сметне га с игуменства и заповеди му да пође на неко време у

Прво, за испунити од части вољу свима онима који су то исто зактевали, а друго, које је мени најважније и срцу мојему пожелателнејше и дражајше, за предати вечному воспоминанију

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

се многа далматинска племена поносе својим јунацима у прошлости, који су се одликовали у ратовању с Турцима, тако се исто многа племена поносе својим „мисницима“, који су се борили противу „невирних ркаћа“; као год што у Далмацији има

, тако исто има их из којих је изашло толико фратара или попова (фратар је више цијењен). Така се племена зову: свете лозе.

— вели Чагљина. — Таа-ко!... — А твоје ће се исто бројати, кâ увик, дујо, али је добро да нас чујеш! — вели Кљако. — Таа-ко!... — А њему, шта ће бити од ричи?

Бакоњи се учини да је на језеро ступио, тако сијаху црвене и плаве плоче од пода, а тако исто и мраморне стубице испред седам олтара.

Ту је била књижница, а у исто вријеме и „скула“. Најприје би Бакоњин нос осјетио задах влаге и прашљивијех књига, па онда би његове очи отишле ка

Амен! Ђакон га поново пољуби у руку, па то исто учини свакоме, понављајући исту честитку. За њим приђоше ђачићи: Мачак, Бујас, Лис и Бакоња.

Баш синоћке би му лакше и разговарали смо се и смијали. Још рече да ће јутроске на матутин, ако витар ујења. — „Ма исто немој ме будити, ако се сам не пробудим“ — рече ми.

Сахранише несрећног ђакона, пак се, мало-помало, поче повраћати стари ред у манастиру, али се, у исто вријеме, поче осјећати „жата“. Чимавица, пошто је четири дана лежао гдје и прије, одједном навали да га премјесте.

Срдар је махао рукама, и обадао га петама, и преплива. Прековођани стигоше и сви једанак заграјаше, а тако исто манастирска чељад с друге стране, те заглушише једни друге.

му се да се он прометнуо у њеко друго чељаде, и да се све око њега скроз измијенило, да је манастир много мањи, а тако исто и црква, да је вода око острва широка као море, а да се око воде, свуд наоколо, налазе њеки дивови, од којих стрепе

Тако је исто запритија и осталима. Сад, зашта то чини? Ћути ли, може бити, да ће брзо умрити? Баш је и Барица ништа ружна снила...

Те године август бјеше веома кишљив. Свако се зло појача. Брне је мало устајао, тако исто и Дувало. Балеган ста једнога дана с великом буком искати од Тетке да му повећа оброке вина, што Тетка и учини.

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

Босу ми ногу земља драшка влаћем. Уснама мичем: далеки двојниче Да ли наше душе још на исто личе? ПОД НОЋНОМ ЗВЕЗДОМ Док о теме лупа врелог сунца брадва Прљав од бусења а подобан ласти У гротло ћу првог

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

На западу је шума и манастир увек господњи, а дно се открило Паланком, исто господњом. Не видех нигде тако дугуљасту љуску да је небо, где сви ветрови теку трагом сунчевог и месечевог хода.

А иза облака небо је пуно звезда. За даљине и Бога Ђорђе Катић, трговац, исто је што и лист у шуми. Исто што и кокошка. Кртица. И све ће бити исто. Само ће у његовом кревету други с њом да спава.

А иза облака небо је пуно звезда. За даљине и Бога Ђорђе Катић, трговац, исто је што и лист у шуми. Исто што и кокошка. Кртица. И све ће бити исто. Само ће у његовом кревету други с њом да спава.

За даљине и Бога Ђорђе Катић, трговац, исто је што и лист у шуми. Исто што и кокошка. Кртица. И све ће бити исто. Само ће у његовом кревету други с њом да спава. Друге шаке гњечиће њене слабине. Вукашин ће појести имање.

А некада... Некада, пошто би се поздравили, ишли би на ручак у механу „Орач” и јели увек исто јело: густ, постан пасуљ. За ручком не би реч проговорили. Из Паланке би пошли тако да у сутон стигну у Прерово.

Све је исто... Као онда, као некада, кад је он ту живео, и кад је пошао у Француску. Исто је као и онда кад га је отац водио за

Све је исто... Као онда, као некада, кад је он ту живео, и кад је пошао у Француску. Исто је као и онда кад га је отац водио за руку, не, он се увек држао за његов штап, и кад је био чобанче, ђак...

лицејац, великошколац... Не, није исто, не, то више није његово, није ни он више онај, није одавно, годинама, још пре Париза, много раније, сећа се, па

Неће да мисли. Санке шкрипе. Некада, онда... увек, за сваки Божић, санкама кући. Све санке на свету исто шкрипе. Као у Гогољевим причама. Зима је, беда, коњи заударају на балегу и кисео зној.

Неће да умре као председник паланачког суда! Погледа: све је исто, куће, зима, и оног познаје, и жену познаје, не, то је беда, сиротиња...

Тамо, Европи, покажи ко је Србин. Покажи, мајку им белосветску, да ми нисмо само с јатаганима вешти. Нек знају да смо исто тако и с књигама умешни. Памет им покажи, а дукате не жали.

да смалакса у покорном ћутању, и, одоздо, са даљине од петнаест година, без љутње се загледа у жену која је тада имала исто овако сурово лице и немилосрдне очи. Гледала га је искоса, као да се чуди и љути, овако као сада.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Тек трећег дана слете на прозорски оквир и рече: — Хвала ти, а сутра ме чекај у исто време! — Шта је сад ово? — девојчица се запрепасти. — Да не сањам?

»Који још врабац говори?« — рекли би јој. »Баш којешта!« и сама исто закључи, па ипак, још од зоре поче чекати птицу, али врабац нити се јави нити појави. »Заборавио ме?

Је ли могуће? Протрљао је очи, али и даље је било све исто. Преливена месечевим сјајем ливада је била сва плава, а кроз плаву траву ходао је плави јелен. — Па, ја то сањам?

« Лист јасена подозриво ослушну шта међу собом шуми брезино лишће, али оно је шумило исто што и остала зелена браћа и на исти начин треперило на ветру.

То га толико уплаши да целог дана не изусти ни реч, а сутрадан, још пре зоре, отрча на обалу, на исто оно место где је видео Златну крабу. — Крабо, Златна крабо!

— завидљиво су гунђала браћа, ипак гутајући рибу коју је најмлађи брат доносио. Сребрни галеб је слегао раменима. Исто то је чинио и на питања Вође јата у каквим је односима са Месецом, је ли заиста Месечев брат.

Цар, царица и три принцезе Пелетинке поцупкивале су од среће. Како и не би? То се у царству сматрало исто тако отменим као употреба сланог чаја и ношење жутих ципела. — Шта сада каже Ферфелин?

Цар Пелетин одушевљено пљесну рукама, и поче се спремати за пут. Учини то исто царица с Кнедлицама. Али поче се спремати за пут и цар Ферфелин, с Ферфелинком и принчевима, мада се није знало како

Само су узалуд проводили дане у нагађању! Коначно се Јасновитка сети да би и махање лепезама било исто тако корисно за одабирање правих пратилаца! — Ах, како је то мудро! — подскочи од среће цар Пелетин. — Баш мудро!

Како и не би? Пред њим је било оно исто житно поље, а у њему жетелица којој се златна коса лепршала на ветру. Без речи, као да је не познаје, принц поче

Узалуд га је дечак тражио. Тек ту и тамо јављао се његов радосни смешак налик на титрање месечине на води, и исто тако брзо нестајао. 3амишљен и збуњен, корак по корак, дечак поче силазити низ планину. Патуљак је нешто рекао...

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Није знао откуд је искрсло, одгурнуо га је, али му се питање, одгурнуто, стално враћало. Одговор је, исто тако изнебуха, искрсао оног мајског дана 1839. када се Вучић вратио у Београд са свог победоносног пута по Србији.

“ Али Вучић, тада, већ није много марио за Господар-Јевремове опомене јер је од других, исто толико моћних, добијао поруке другачијег садржаја: „Тако, тако, Вучићу!

На овом данашњем свету срџба се исто показује као и на оном давнашњем, јер све још има исти вид: и лукавост и глупост, и моћ и немоћ.

Тако су се нашли у вароши, иза зидина, неопажени. Исто тако неопажени требало је да се Конда и Мирко привуку стражарима а остали да обију резе и катанце на капији и пусте

опомена, а једна се глиста, дебела и пресечена напола, мигољи и гмиже, суманута, натраг у густину земље, а у Стојану, исто из неких тамних густина, прво се мигољи а онда закотрља грумен неке чудне, можда шаљиве, свакако лепљиве, примисли.

месеци пред буну када је Карађорђе, први, почео из потаје да пресреће Турке и да их тамани а онда охрабрио и друге да исто чине, Добрачи то није сметало. Напротив.

Дочекале су га оне исте, спокојне, очи и оно исто, спокојно, лице. — Мораш ли то, синко? упитао је старац са малим осмехом или се то Добрачи причинило, и умро.

ли, после сваког успеха, у њему одмах искрсавало оно питање, право: ако му је добитак већ толико сигуран, да ли му је исто толико сигуран и губитак?

У трену се обновио: нимало тврд и нимало уморан, постао је, као да је опет млад, исто толико осетљив колико и покретљив, исто толико лукав колико непредвидљив.

трену се обновио: нимало тврд и нимало уморан, постао је, као да је опет млад, исто толико осетљив колико и покретљив, исто толико лукав колико непредвидљив.

Непознатим беспућима пролазио је, сам, исто тако лако као и познатим путељцима. Тама му се отварала и он је у њој био свој.

Тада је стигао и Карађорђе са својом војском и све се изокренуло: битка је била добијена, Лозница одбрањена. Исто вече, Карађорђе је хтео да види тог певача чија га је песма сачекала над шанчевима.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

К'о сморен путник у дубокој ноћи Што заман баца мутни поглед свој, И разум људски тако исто лута, И страшно кличе у невољи тој, Ал' нигде гласа... нигде станка нема, Уморну своју да окрепи моћ.

М. Јакшић ТРЕЋЕ ДОБА (После 1900) ЦXXXИИ ПУСТИТЕ МЕ КАКО ЈА ХОЋУ! Зашто увек једно и исто, Зар све баш мора бити јасно и чисто, И свуда прóписан број!? Та песма није акт, и мис'о није слово.

Затим: како кружи Кроз васиону целу исто биће, И како све се у њ стапа и слива, И сви познамо његово откриће У часу кад од двога једно бива.

Ах, да ми није младе снаге ове, Што мрзи млаки нерад душе мирне, Све бих му дао, да не буним снове. Ми нисмо исто, Ни срце ни глава; Моје су мисли несталне и нове; Ја имам сновâ, а пук мирно спава. М.

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

уморено силнијем напрегом прескачући природну границу, утруђено истегне се лећи у пјешчану своју колијевку, тако исто моја слаба душа занешена творца чудесима за границе воображенија, у дубоко падне униније; крилатога лишена

њу ће се животне породе, у воздуху, води и на сухо, разне расут у изобилију: ту ће бити тихијех породах, а бити ће исто грабљивијех и отровна гада пузећега.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

драматичном радњом увео сам у тај круг научника и краљевску породицу са лепом краљевом ћерком Береником која је, исто тако била историска личност. Тако сам успео да Аристарха и његову науку ставим у центар драматичне радње.

старе камее која предочава Птолемаја Филаделфа и његову супругу, а још више такву репродукцију лика Беренике! Исто тако сам се обрадовао када пронађох верну слику куће у којој се родио Исак Њутн, а у њој му синуле прве замисли

„Поплаве Нила не долазе сваке године тачно у исто доба. Њихово задоцњење распростре страх и трепет по целој земљи, сви упиру свој поглед у исцрпели Нил и у стубове који

Они су, исто тако као ми данас, посматрали из године у годину излазак Сириуса, кад се он, први пут у току године, појави на небу

Почео сам своја испитивања тиме да видим могу ли да пронађем таква три цела броја која, исто тако као бројеви 3, 4, 5, имају ту особину да је квадрат највећег од тих бројева једнак збиру квадрата осталих двају.

„Наравно, настави номофилакс, „нису сви јагањци једно те исто. Треба их знати прегледати, опипати и одабрати. У том послу ја сам велики мајстор; уверићеш се о том вечерас“.

Зато подиже само десницу у вис. То исто учини и мајмун. Пет тешких капљица зноја поцурише са чела номофилаксова, падоше у прашину и оставише онде свој траг.

и просторног распореда и састава, произилазе све квалитативне разноликости материје како их пред собом видимо, исто тако као што се истим словима може написати и трагедија и комедија.

онда ми излази ово: као што из опажања произилази само нејасно сазнање које има за предмет појаву, а не суштину, исто тако је уживање које проистиче из надражаја наших чула релативно, мутно, самом себи непоуздано, привидно и варљиво.

Иза ових спољних стубова наш младић опази други један ред исто таквих стубова, са том разликом што су они носили над собом вертикалан зид, прекривен по целој својој дужини

Мало на лево опази Амфитеатер. То беше Дионизово позориште, оно исто у којем су Есхилос, Софоклес и Еурипидес убрали своје ловорике. Младић се осети овде као код своје куће.

Он је, исто тако као и Еуклид, ставио на чело свом делу неколико дефиниција и три славна своја аксиома, и на том темељу сазидао је

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Пре рата, памтим, није било овако. Онда, ако бих нерасположен био, то је ипак трајало доста дуго; исто тако ако бих, на прилику, био добре воље.

„Је л' од правих?“ „Па јест од правих, правцатих.“ „Ето, да кажем право, трећа.“ „И ти ме увераваш, да је она исто онако снажна, помамна и одана, као прва, коју нисам заборавио и која се није најбоље свршила?

„А зар је мене тешко упознати? Ја све кажем што ми је на срцу. А ево ти по чему знам да сад волим исто онако, како да ти кажем, безумно као што сам волео кад сам био студент и још више...

био и пре пет година кад сам са другога спрата старе Велике школе, опет једног јутра пред час кривичног права, то исто хтео да учиним да је само онда то пожелела... ти знаш ко. „И такав ћеш умрети.“ „То не знам. Али сад такав сам.

— И вечерас ти то исто понављам. Затим се лепо сећам кад он после овога кресну палидрвце да упали цигарету. Лице му је сијало од здравља и

— Не признајемо небиране посланике, нити привремени парламенат — прекиде га, у исто време, она прва прилика што нас је пронашла.

Готово у исто доба ноћи кад пролазим овуда, прилично нервозни, шетали смо оно вече дуж пруге која је бљештала на светлости месечине,

те, чуј шта сам рекао: „Ми се данас бијемо и гинемо да би срећније живели будући нараштаји; наши су очеви чинили то исто да би створили што боље услове за живот нама; њихови су се очеви борили и страдали да би њихова деца била срећнија,

боље услове за живот нама; њихови су се очеви борили и страдали да би њихова деца била срећнија, наша деца чиниће то исто да би обезбедила лепшу будућност нараштајима који долазе.

у Солун, свраћа у трговину да јој купи дугачке свилене чарапе, јер је то за њега највећа драж кад помисли да ће их она исто вече навући. Затим да верујем, као он, да су савезнички политичари генијални.

Цене ће пасти јер чекамо... Америку. Војска дише једним духом и... Марина, исто тако. — Је л', дакле, на један оџак? — прекиде ме студент. — Аттендез! Цонтинуез ѕеулемент, ѕ' ил воуѕ плаîт!

нисам видео на неном смерном лицу, нешто чудно нестално, извештачено, циничко, чулно, нешто дражесно и нечедно, у исто време.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Тако сам се забављао и некад давно, давно. У собу мог дјетињства исто је тако продирала изврнута слика свијета напољу, у љетна поподнева кад сам послије купања лежао с још влажном косом на

љубав људског достојанства оног обичног просјечног човјека, на другу страну и другим начином, опет пориче и умањује то исто достојанство тог истог човјека.

Тад сам по први пут доста јасно наслутио да прозирати људе значи отприлике исто што и владати њима. И чини ми се да сам већ тада осјетио како то може да и за нас саме буде неугодно и однекуд болно

Као што су иначе ријетке велике надарености. Лепота тек нешто мало нижег реда већ није то исто. Оно већ није нешто потпуно, цјелокупно, само по себи довољно, нешто апсолутно и ничим условљено.

лепоте и савршенства имали нешто индиферентно, или чак и савршену ругобу, придаје таквом створењу чар скупоцјености. Исто тако, има и великих умјетничких дјела чије постање и организација представљају једно право чудо, дјела којима би ситна

— Ви се много бринете око мене. — О, то је маленкост!... Само узмите, сигурна сам да ће вам пријати — одговорила је исто тако тихо и насмијешила се, као да тачно осјећа смисао моје захвале. Навикла на болеснике, ваљда их добро познаје.

зар и факат нашег доживљавања у мисли, у фантазији, зар и факат нашег чувствовања, треперења наше сензибилности, нису исто тако факти као и они „вањски”, „физички ”, „реални” , објективни факти (и каквим ли их све мрежама за лептире људи не

)? Зар и факат што ја у датом часу доживљавам, мислим, чувствујем, стрепим, трпим, није исто тако реалан и хисторичан факат као и факат што је у датом повијесном моменту Цезар прешао Рубикон или што је у другом

И што сам се даље отискивао у тој свакодневној авантурици, постајало ми је подношљивије. (То исто искуство обновио сам као зрео човјек, кад сам, заточен ратним приликама и границама, смјер мојих свакодневних шетања

„црно” — само је технички модалитет, пуки диверзив у игри сила, укрштени трансмисиони ремен у механици натурања воље. Исто тако нема никаква значаја ни чињеница да ли смо туђу вољу усвојили као такву или смо је, да бисмо је учинили

Слободна, неразмишљена спонтаност реакције, незаскочена, већ у самом акту, готово истодобном, и готово исто тако спонтано потеклом интервенцијом свијести.

Надаље, клавир је важио као претежно женски инструменат, исто као што је виолина била еминентно мушки. Допуштало се (јер свијет ипак напредује!

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Народ господа, корача, прескаче преко поточића, јендека и врзина... Ђурица то исто чини, не престајући звонити једначито и снажно, али га тај једначити звон сугестује, одваја га од свега што се види и

Али попа му разгали срце... И чудно је то срде, које се радује меденици на црквеној литији, и у исто време мисли о јаловицама!..

а у грудима осећаш неописану топлину и задовољство; готов си да одједном загрлиш сав тај лепи и весели свет, који је исто тако раздраган и расположен... А ко се у такву весељу нађе увређен, није му лако.

Чим се чуло за курјаке, одмах исто вече Станка затвори овце у обор са воловима и кравом, узе шареницу, губер и секиру, па оде и леже међу овце.

с Вујом (остали помагачи разиђоше се на разне стране) преко улице и потока, дохвати се шуме, па се у њој осети онако исто, као риба кад се са врела песка врати у воду... Кад се одмакоше подоста, Вујо га заустави.

— Гледајући с поља, види се насред дувара прозорче олепљено хартијом; кад се уђе у собу, види се на истом месту то исто прозорче, а ником не може пасти на ум, да су то два прозорчића, између којих има добре згоде за прикривање свакојаких

Механџија рашири очи, и као да сад тек поче да се буди, погледа Ђурицу исто онако, као што га гледа у својој механи, доносећи му сатљик ракије. Тако му и проговори, оним обичним гласом: — А гле!

Досада је Ђурица на цео свој рад гледао као на случајности, које се мењају свакога дана, онако исто, као што се мења небесно плаветнило туробних јесењих дана.

успомена из детињства сену му кроз главу, сети се како је некада дететом плакао, и сад му се учини да осећа оно исто, што је и у детињству осећао; учини му се да је и он сам онакав исти, какав је и у детињству био...

Заносна ватра љубавне страсти обузимаше га све више, и он већ осећаше да му Станка није оно исто што и чворкови, увиђаше да му је много више за срце прирасла. »Шта ћу да мислим ?

ја бих рекао да он навраћа воду на своју воденицу, исто онако, као што то чини учитељ. Ја вам опет велим, господо : прилике и околности.

Одмах сутрадан, око заранка, исто друштво опколи кућу Николе Чолића, богата сељака из Грабовца. Никола је био на путу, и разбојници, знајући тачно кад

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Кад дозна да му се средњи брат жени, а он, у оно исто вријеме кад су сватови из цркве ишли, долети на ђогату, те и средњега брата онако удари, да се одмах с коња преметнуо,

Друге године баш у исто време уби га опет, па треће, пак га више никад и не остављаше. Сељак напусти виноград, па постаде опет сиромах какав

Друге ноћи у исто вријеме стане опет онака сила, хука и писка око двора царског, и неко почне на вратима говорити: — Отвор̓, царевићи,

Треће ноћи у оно исто доба опет се затресе из темеља двор од велике силе и тутњаве, и неки глас повиче: — Отвори врата!

Чим царевић уђе у собу, отму му се очи гледати ђевојку, како је врло лијепа. У исто вријеме смотри да иде једна велика змија низ дувар, тако се пружила да јој је глава више главе ђевојчине била близу,

Кад цар то види, јако се обрадује, а свијет се скупи и бога стане молити за здравље онога који их је посјекао. У исто вријеме дођоше и слуге из двора царскога и јаве цару како је шћела змија да његову ћерку уједе.

А Баш-Челик скочи као муња, па рашири крила, полети, и у исто вријеме узме под крило цареву ћерку, жену његова избавитеља, и тако наједанпут ишчезне из очију.

и ево ти ово моје перце, па кад ти буде велика нужда и Баш—Челика нађеш, а ти запали ово перо моје, ја ћy онда у исто вријеме да долетим са свом мојом силом теби у помоћ. Царевић узме перо те пође.

Пошто дивови заспу, старац сиђе с тавана, уклони смрвљени самар, а он леже на исто мјесто. Ујутру скочи он први на ноге, а дивови, како се који будио, стале су му очи од чуда кад угледа старца.

Када га цар угледа, ухвати муштулук шћери говорећи јој: — Ево ти мужа! Она истрчи, и видећи ђевера који бијаше исто као брат, као да си јабуку разрезао по наполи, а видећи истога коња, истога пса, исту сабљу, притрче обоје и цар и

Он изиђе иза села, и кад дође на оно исто место где је пре ону девојку нашао, она изиђе опет преда њ па му рече: — Опет си, брате, невесео и плачан.

Ови се тако исто јаве опет одозго да још чекају. Он је сад привезивао једну по једну дјевојку за уже, и дао свакој блага колико је која

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Носи нове дане, моје ново небо И срце, ал' срце као некад што је, К'о јуче, к'о увек, исто срце моје. Носи нове дане, моје ново небо.

покојни — Причао је ствари из првога рата С речитошћу оном што му војска дала: Од његових речи страх не зна да хвата, Исто тако ни лаж, клевета, ни хвала.

младост, Страст, навике, жуди, Борба, слава, људи, Око сузно, чисто, Лица нова, знана — Увек сваког дана, Увек једно, исто.

Увек једно исто понавља се, ето, Монотоно, тромо, без икаква циља; И откуда, зашто, чему зима, лето, Дани, звезде, земља, човек,

Увек једно исто, увек исто, једно!... Одвратност се шири животом и смрћу, Одвратност се шири језиво и ледно И пада, притиска, а магле

Увек једно исто, увек исто, једно!... Одвратност се шири животом и смрћу, Одвратност се шири језиво и ледно И пада, притиска, а магле се згрћу.

Најзад све је исто, и свест снова дође, Хоризонат мисли ведрији је само. Апатија неста и клонулост прође, Ал' подсећај стоји да се ишло

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Бије ме глас да сам један од највреднијих радника а можда и јесам, уколико је размишљање исто што и рад, пошто сам му посветио све моје будне сате.

се са људима, склапао пријатељства и познанства и ма колико то било невероватно, чињеница је да су они били за мене исто тако драги као и они из стварног живота и нимало блеђи у својој појави.

Тај укусни напитак веома узбуђује и постепено исцрпљује фина мождана влакна. Исто тако озбиљно утиче на артеријску циркулацију и требало би га уживати што ређе, утолико пре што је његово штетно

Била је оштра хладна ноћ, тло клизаво, а у близини није било таксија. Пола блока иза мене ишао је неки човек који је исто као ја једва чекао да стигне у заклон.

Неколико пута сам поновио то исто као у сну све док ми се срце које је јако куцало није смирило и док се нисам прибрао.

После тога сваки дечак је могао учинити то исто, па је следеће лето било катастрофално за жабе. У свом следећем покушају чинило се да следим свој природни инстинкт,

Неуспех је био потпун када сам ја ступио на сцену. Моје знање о механизму није било никакво, а готово исто толико мало знао сам о ваздушном притиску али инстинктивно сам се сетио усисне цеви у води и схватио да је она

и постала слична крокодилској па се често питам да ли можда захваљујући овој вежби чак и данас могу да варим и камење. Исто тако, не могу да прећутим своје играрије с праћком, са којом сам запањивао гледаоце на хиподрому.

које су повремено вршили наши наставници су ме очарали и несумњиво су били снажан подстрек мом изумитељству. Исто тако, страсно сам волео математику и често сам од професора добијао похвале за брзо рачунање.

То би било исто као када би се једна константна привлачна сила као што је гравитација преобратила у ротациону. То је перпетуум мобиле,

Један од чиновника ми је обећао крупну надокнаду у случају да успем, исто као и у случају усавршавања њихових динама, па сам се надао да ћу добити приличну суму новца.

овај систем омогућава да се тренутно и прецизно пренесе било који сигнал, порука или знак у све крајеве света већ исто тако успоставља везу између постојећих телеграфских, телефонских и других сигналних станица, а да при том ниуколико не

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

, па је тако дошло и до победе Аустрије код Кустоце. Аустријски цар је исто тако био поштован међу људима као и Краљевић Марко, Карађорђе, Линколн и Гарибалди.

Ново сазнање ме је усхићивало; све је то било тако ново и тако једноставно, тако ми се бар тада чинило, а у исто време било је тако опречно свему што сам до тада познавао.

И он је гледао исте пламтеће звезде на црном поноћном небу које сам и ја видео. Осећао је исто усхићење које је Давид осетио и које је кроз своје псалме пренео на мене оних мојих будних ноћи пре педесет година.

То је народна посластица. За питу сам дао последњих пет центи па сам кренуо према Батери парку и у исто време испитивао своју питу. Испоставило се да је моја прва куповина у Америци била прави промашај.

Код куће ме је чекало још једно изненађење. “Вилина” мајка навали на мене да треба да са њима ручам исто тако као што сам са њима присуствовао служби у цркви.

се јако допао тај обичај, али њена мајка примети да је шетња кроз воћњак са бресквама, које су сада у пуном цвалу, исто тако корисна. То после подне ”вила” ија смо шетали кроз воћњак и тоје била нека врста награде што сам био у цркви.

Ко од мене очекује да се одрекнем својих српских назора, то је исто као да ми одузима живот. - Ви сте погрешно схватили моју мајку, Михајло – рекла је ”Вила” - она је хтела само да чује

“Вила” ми је показала да је Америка, исто као и Србија, била земља хероја. Остатак тог дивног недељног поподнева провели смо у разговору, у коме је она

Било је то моје најлепше ноподне у Америци и осећао сам да и ту има исто тако много великих догађаја као што је то било у Србији, о којима је певао српски гуслар у српским народним несмама.

Ови звуци су ме подсећали на диван склад црквених звона у мом родном Идвору, а у исто време искрсла ми је пред очима слика моје мајке.

Кретање ме је загревало, а у исто време имао сам више прилика да се распитујем за посао у продавницама боја и тапета.

немогуће, помислих у себи, гледајући кроз прозор купеа како се универзитетске зграде лагано губе у даљини и када ми, у исто време, постаде јасно да ме овај воз води натраг у Бауери.

Ћипико, Иво - Приповетке

Омећавило је, и у освитку није смрзло. Назуше лако опанке, — попустила кожа и опута. Настајног дана исто се радило. Није сметало што је ветар силовито хукао и тресао маслиновим гранама.

Вођа лијепо упита откле су и како се зову, и понука их да му испричају редом оно исто што су и проту испричали. Они, у нади да ће их жандари ослободити скитача Митра, поновише исту ствар по други пут, а

—Убих га, па ето! — понавља он одлучно. —И ја бих био исто учинио, јави се млађи. Судац причини се као да је пречуо ријечи млађега брата, и прослиједи писањем.

У граду нема никога од срца, а господари, ако је и гледају лијепо, исто су туђа чељад. Поочим одавно се негдје иселио и није знала куда је пошао, а није нигда ни сазнала за мајчин гроб.

због тога наступио у њој никакав прелом: и послије тога кућна чељад пажаше је као своје дијете, и њени осјећаји осташе исто као и прије. Али у тој кући не остаде дуго.

—А хоћеш ли исто по мору пловити?... —Xоћy... —И амо ћеш свратити? — хитро надометне и живо га у очи погледа. Погледи им се сукобише,

Писала сам му да мени ништа не треба, да сам се ја научила трпјети, само нека њему и дјеци му достаје... Ах, ето, исто сјетио се своје мајке!

Капетан узлази уза стубе, а ми за њим. Старица се из уљудности одмакне, пустивши господу испред себе; ја учиних исто. Оставши часом сам са старицом, речем јој: — Није право да ви сами, испред свих нас, платисте потпуно пријевоз!

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Тако се исто сваки од нас налази у некоме културном кругу и из њега може да изађе само ако у неки други ступи. То је неминовност

Наиме, у својим засебним језичким системима словеначко вабити и македонско вика(ти) немају исто место као и истозвучни глаголи у српскоме језику, него им припада место које у овом последњем језику има стилски

изворношћу, непосредно зависи од сачуваних старих и најстаријих слојева искуства, али не треба заборављати да је она исто тако велика ако се познија искуства тако саобразе са старијима да се добијају нови а хомогени лирски производи.

То значи да се знак још не издваја, већ се потпуно поистовећује са значењем. Исто су, рецимо, реч и оно на шта нас она упућује. Отуда се икона с насликаним свецем и сама доживљава као света.

“20 На први би се поглед рекло да и Војислав Ђурић у речима које смо раније навели износи исто или бар слично мишљење.

Разлике су у графији, морфологији и, међу речима, луна за месец. Остало је углавном исто. Нема потребе да се овде говори о путевима ширења Новог завета у народ, упознавања с њим, почевши од његовога читања у

Он је исто тако до савршенства довео и обликовање строфе, као и склапање уравнотежене лирске композиције. Поред осталог и због

ношене ритмом и мелодијом, граде једно у себи сређено а потресно виђење света и човековог положаја у њему које је исто толико доступно нашим чулима колико и нашем уму.

претежно, као што знамо, повратним погледом окренута према почетној граници, према човековом доласку на свет, што је исто толико тамно, за наш ум непрозирно као и завршна граница, кад се са овога света одлази.

Ако их исправимо, десиће се исто што и са песмом чије смо поједине стихове преточили у прозу. Али како их објаснити са књижевног, а не лингвистичког

Штавише, на сасвим другој страни, али у исто време, први пут је један озбиљан лингвист, Лав Јакубински, близак формализму и футуризму, порекло поезије извео из

Занимљивијом нам се, међутим, чини сама чињеница да је у исто време кад и Петровићеве песме настала књига Ота Ранка, у којој он – већ у почетној тези – истиче да полази од „на

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

ЧЕДА: А шта ћеш да кажеш њему? ДАРА: Коме њему? ЧЕДА: Па Никарагуи? ДАРА: Рећи ћу му то исто. ЧЕДА: Сасвим! Она то мисли тако, ако је министарка, да па издаје наредбе: да се мој зет разреши од досадање дужности

ВАСА: Па ваљда није и теби и мени поверила једно исто? АНКА: Је л' треба да свуче капут? ВАСА: Ко? АНКА: Господин зет. ВАСА: Какав капут, брате?

Он је чак послао и проводаџију у кућу, да проси бабу у исто време кад је један кинески смрдљивац, неки Ка-ра-гуа, долазио да проси њену удату ћерку”. (Говори.

ПЕРА (чита гласно): „Најзад, није никакво чудо што се овакве ствари дешавају у Кини, али је право чудо што се то исто дешава и код нас и то у највишим круговима нашег друштва, у дому једнога нашега мандарина”. (Говори.

ЧЕДА: Разуме се. Исто тако и ја мислим. И не само то, него ако да оставку и не буде министар, онда нема смисла бити у сродству с њим.

(Отвори нервозно, чита, згражава се и даје писмо госпа-Нати.) НАТА (прочита): Оставка! Кажем ја вама. Овакво исто писмо сам и ја добила чим је пао мој кабинет. ЖИВКА: Ју, ју, ју... Не могу да дођем себи!

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Стога за двадесете године није карактеристична само широка употреба слободног стиха него, исто толико, и тежња ка „поетском” или „лирском” роману.

искључиво у контексту раног стваралаштва Милоша Црњанског, уопште не говори о Другој књизи Сеоба, а помиње се узгред исто као и Роман о Лондону или Код Хиперборејаца.

у роману десити само онолико колико је примакнут приповедачу (наратору) који је заузео ауторски положај или - што није исто али је блиско - неперсонализованом аутору који приповеда роман као целину.

По аналогији, дакле, и у прози. Тако је веома индикативно што се примедбе упућиване Борисаву Станковићу приближно у исто време кад пише Богдан Поповић, и то све заједно узете, лако могу подвести под Поповићеве карактеристике „декадентног”

64 Стога на све употребљене заменичке облике, а не само на личне, па исто тако и на све остале речи које испуњавају или могу испуњавати сличну улогу, у начелу треба у приповедноме тексту

] А ви сада, тамо по кући, спремајте и удешавајте. ” Његово ви исто је што и Тодорино он, али пошто је Митин говор управан, аутор са своје стране додаје у загради жене, па реченица

Само што та улога исто тако утиче, и више но што би се очекивало, на синтаксу. Јер се - код доброг, код расног прозаиста - синтаксички низ

Тако исто она виде како и мати јој [. . . ]”. 83 Цела пантомима Тодориног збуњеног понашања која затим следи заправо је слика

Али исто тако и сам Тодорин доживљај; на њега нас, између осталог, упозорава подвучена заменица у синтагми „његов гласник”, што

са оним конотативним обавештењима која сежу до у саму говорну ситуацију, до у говорников став и доживљај; него се исто тако зна да сразмерно са увећавањем удела прозодијских чинилаца долази до померања, па и до нарушавања нормираних

Начин на који је уведен показује да је мотив продаје куће тесно повезан са формом приповедања, па према томе исто толико представља формалну колико и тематску јединицу.

изразу лица ишчитава им мисли о томе како треба кућу продати, а у ствари она то из свог доживљаја учитава: „Па онда, исто тако је знала, када би они мислили да она увелико спава, за оно њихово, материно и очево, дуго, ноћно, седење, целе

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

То исто је за Брод Пантелијевдан, садашња Пантелејица, остатак њихове хришћанске заветине код цркве Св. Пантелије у Броду.

Али ево већ неколико година како су Призренски одговори тужни. Свет почео да се мири са судбином. Тако исто и хајдучки капетан. Из дана у дан види он како од нада нема ништа.

— Дакле и каурин да се маша за пушку? — Сладак му је живот као и Турчину, ага... Образ тако исто... — Таке је! — узвикну дервишина на горанском наречју, те се Трговци још више уплашише.

Управо као поручен за строга буљугбашу и, у исто време, за отмена царска измећара. Соко. Али наступа кроз светину некако поткошено, без снаге и воле.

Али у исто време поп спази досле незапамћено чудо: нико му од гостију не прихвати поздрав, нити се покрену из свога положаја.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Али ту је веће био Један венац, много већи, Тако исто уздисајни — Можда га је Српство цело Од уздаха својих сплело.

Сиње море дише плимом И осеком туди — Исто тако, исто тако Кô и њене груди. Морем блуде поветарци, Невидљиве сêни — Исто тако, исто тако Уздисаји њени.

Сиње море дише плимом И осеком туди — Исто тако, исто тако Кô и њене груди. Морем блуде поветарци, Невидљиве сêни — Исто тако, исто тако Уздисаји њени.

Морем блуде поветарци, Невидљиве сêни — Исто тако, исто тако Уздисаји њени. Поветарци, уздисаји — Они се не деле; На сусрет им лете тице И црне и беле.

Морем блуде поветарци, Невидљиве сêни — Исто тако, исто тако Уздисаји њени. Поветарци, уздисаји — Они се не деле; На сусрет им лете тице И црне и беле.

На мору ћеш увек видет’ Далеких бродова — Исто тако плове нâди Морем њених снова. Посестрила с’ морем сињим У јави и сању, Сродила се с морем сињим У дугом

ту је Наш покојник мили. Па кад протрх очи У тренутку сева, Видех: загрлио Бранко Дескашева. Да је исто видô Шапну ми још неко, Ал’ ја Дескашеву Нисам ништа рекô; Нисам рекô да га Бранко загрлио — Но чини ми с’ да је

Било јутро, подне, вече, — вино вели: сад је доба. Један пије јер га знаде, други пије да га проба. Исто с’ пије кад се пође, кâ што с’ пије кад се уђе. Газда пије: његово је, — а гост пије јер је туђе.

Ако и Декембар превари те љуто, Немој да ти очај надање пресеца, — То исто понови у години новој, И та има пупих дванаест месеца. »Стармали« 1889.

Је л’ се тиме ђубре Изгубило? — Није. Буђаново оста исто Убрљано и нечисто Кâ што беше прије. Зато није доста: ђубре Кренут’ само са свог прага — Далеко га изнет’ ваља,

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

ФЕМА (Сари): Може то бити, ма шере? САРА: Уј, журналу нема границе. ФЕМА (успијајући): И ја могу тако исто нобл бити као Енглескиње. Јокан, да ми купиш једну клепетушу, само која добар глас има.

ФЕМА (дуго га гледа): По три?... Мужа? МИТАР: Питај сваког који је год био у Француској, па ће ти сваки то исто казати. ФЕМА: Али тамо прости нису као овде? МИТАР: А, тамо су последње жене као код нас ти што си.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

Оспорени свете! Није ли страшан лет који је доказ Празнине у стварима. Цвет уместо ока Исто сунце виде. Слепо слепим само Видети можеш. Залеђени плам Огледало поста ономе што сања.

Јао, речи разне Исто значе. Никад цвет не могу рећи Ако не мирисах нецвет много већи. Најближи дан је који прође давно, Смиреност сени

ока Ружу у слику претвори, дубока Расањаност да јој луди мирис кроти И одузме срце ведрини и лепоти, Јер ако крајности исто сунце доји Сувишно је срце где песма постоји.

ИИ То у шта се сјај и бол претвара исто Бива: љубав коју још песник не рече Јарки цвете којим вртови се лече Из пробитог нерва растеш болно и чисто.

Птицо, довешћу те до речи. Ал врати Позајмљени пламен. Пепео не хули. У туђем смо срцу своје срце чули. Исто је певати и умирати. Сунце је реч која не уме да сија. Савест не уме да пева, јер се боји Осетљиве празнине.

Упамти Тај пад у живот ко доказ твом жару. Кад мастило сазре у крв, сви ће знати Да исто је певати и умирати. Мудрости, јачи ће први посустати!

Ал нико после нас неће имати Снагу која се славујима удвара Кад исто је певати и умирати. Смртоносан је живот, ал смрти одолева. Једна страшна болест по мени ће се звати.

Једна страшна болест по мени ће се звати. Много смо патили. И, ево, сад пева Припитомљени пакао. Нек срце не оклева. Исто је певати и умирати. МОРЕ ПРЕ НЕГО УСНИМ Свет нестаје полако. Загледани сви су у лажљиво време на зиду: о хајдемо!

Краков, Станислав - КРИЛА

Поручник Лука иде дуж низа шатора, који су исто тако будни и осветљени, и по којима играју погрбљене сенке. Преко свега се расула месечина, на којој се црне прилике

Бар неће мор ати више амалски самар да вуче. А у белој бараци је било увек исто. Мија је стално лежао уздигнутог кука. Бол је био већ једнолик и умртвљен.

Иначе би дан био тих. Војници се радовали вестима, које је курир донео из Солуна. Исто као и коњаку. Овај је донет у сандуцима.

Бар по изгледу. Уосталом свима је било подједнако. Око свију је севало, грмело и јаукало, и сви су исто умирали. Сви су људи мирисали на раскопану земљу и на сумпор.

На улици се чула вика јеврејског продавца. Ивона, Ивета... Душко се смешкао... све је то било исто... био је задовољан... све су жене зналачке у љубави. Битољ је пао. Вође су честитале један другоме успех и победу.

Овде су биле куће мале и прљаве. Горе су биле планине покривене снегом, а за њима су биле друге, исто тако беле на којима се умирало. Страшна досада као мора притискивала је људе.

Петровић, Растко - АФРИКА

Шминкају се најдивније, најнеприметније и најнежније што се да замислити. Шминка је код црнаца исто тако општа као и чистоћа. Мати ујутру шминка децу која још пузе; младић будећи се за лов шминка свог друга или брата.

широке дрвене степенице, којима се силази до кратких молова подигнутих на кољима, прекриљене шареним гомилама црнаца, исто као и црвене улице што стрмо силазе између шумовитих брегова.

Данас сам ја у односу са црнима скоро исто толико друга раса колико и ви. Узмите да никаквог стварног разлога за то враћање европејству није било.

То исто сунце што је на нашим ширинама добри и мили друг, под чијом се топлотом пријатељства расцветава наша крв, овде је за бе

Изненадно, панично екваторско вече, које је на Екватору тачно у 6 часова, дванаест часова тачно после тако исто паничног свитања, на овом незнатном растојању од Екватора збило се два-три минута доцније.

Толико ме нека глупа страст за цењкањем одједном заслепила. Нешто доцније, почиње играње онако исто као у великој Монги; овде само под кровом једне простране колибе.

које појми нашу мисао; који, са другог краја живота, коме ми тек идемо, пружа нам насмешено и пријатељски руку), такво исто чудо, таква иста узвишеност, као што је чудо и узвишеност живети или умрети.

Ја сам видео људи исто тако величанствених као што су величанствени ови пејзажи натопљени последњом светлошћу и бојама.

Живот је хтео да пријатељство буде исто тако светло као и љубав, и сада, када нисам плакао за оном која је далеко, моје су сузе, изгледало је бесмислено,

И, оно што је најчудније, ја сам у исто време био бескрајно горд на те своје сузе. Ја сам свршио у Абиџану све своје послове и спремио своје даље путовање.

Крај самих бенгалоа, они су у својим колибама остали исто тако примитивни као и бунтовни Лоби више Волте. Алкохол осим тога убија још и последњи полет њиховог духа.

Када ме виде са апаратом, цичећи нестају у зеленилу. Њине две другарице, исто тако лепе, пристају да се сликају али најпре обавијају своја бедра.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

Место је исто. ГЛАВАШ: Ну, момци, здрав’ оданили! Има ли гдегод нешто од лова? Или је гора тако оскудна Те нема срне или грлице,

Ћут’... Неко долази!... ЧЕТВРТА СЦЕНА Стана, удовица војводе Ђукића, са својом пасторком Спасенијом, и пређашњи. Исто место. СТАНА: Помози бог, децо! ГЛАВАШ: добро ти, бако, бог дао!

(Одлазе.) ПЕТА СЦЕНА Исто место. Стана из једног шипрага, у коме се за часак прикрила, излази. СТАНА (у себи): Погрешила сам Што одмах нисам

ГЛАВАШ: А Ђенадије? ИСАК: Потурчио се, И Проданова лепа снајица То исто с њиме јуче учини! Она ми рече да не дангубим, Него што брже да их избављам, А кључеве ће сама спремити...

“ (Главаш напред, а за њиме Исак, Вук и Радак излазе.) ТРЕЋА СЦЕНА Исто место. Хасан, Ћерим и остали Турци. ХАСАН (гледа за Главашем): Е, чусте л’ Станоја?

(Турци беже на сне стране, За њима се чују пушке, а после „Удрите! Сеците! Не дајте! Ено, умаче“ итд.) СЕДМА СЦЕНА Исто место Спасенија расплетена; Вук, Радак, Исак; за њима, везаних руку, Стана и два Турчина, а после гомила наоружаних

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

17 јула удари на Хрватовића Хафис паша од Грамаде са 8.000 људи, а у исто време крене се и Сулејман од Пандирала такође са 8.000 бораца.

и тиме обиђу главна српска утврђења код Алексинца и Делиграда (или да им не дођу с леђа), а друга брани да Турци то исто не учине продирући друмом, који, као што смо видели, води од Зајечара преко Лукова опет у Параћин.

Кукавни деда Стојане мој! Ти си само један од стотине, од хиљаде оних, који данас овако исто цвиле горко уцвељени, као и ти... Пред подне Турци обновише напад на Тешицу.

Ту на друму било је такође доста војске и батерија, и тако исто и дале уз друм у правцу Тешице. Комаров и тој војсци заповеди да се крене полако за њим.

Дође извештај да се око Прћиловице отпочела борба. Тако исто извешће да Турци наступају на десној обали Мораве, на крајњем левом крилу алексиначких положаја, око Пруговца.

Стога пуковник Коста Протић, командант алексиначких положаја, хтеде да ме пошље у Шуматовац да ја, који тако исто нити знам где је ни шта је мина, кажем како је ваља упалити.

да пуна бурад такође спадају у војничку опрему тимочко-моравскога штаба, да су та пуна бурад за господу штаблије тако исто нужна на позицијама, као год и пуни топови, и да је једној читавој групи штабних официра главна задаћа да се брину да

Услед ове Комаровљеве дозволе било је доцније на више места свађе између војника и меснога становништва, а тако исто и између српских и руских официра. Тим поводом је код села Вукања садашњи потпуковник Ст.

мој господине, једно читаво колено наших академијских официра васпитано је тако да би сваки од њих у подобном случају исто тако поступио као и пок. Велимировић.

Ја радо верyјем г. Драгашевићу као професору наше војене академије и васпитачу тога осетљивога колена, али це тако исто сећам, како је у сличном случају, какав се десио са пок. Велимировићем, поступао пок.

Глобе и данке са Србије скидале би турске паше, турски везири, султан, а овај би се кукавац вратио онако исто го у Азију, какав је отуда и дошао, и аргатовао би тамо и даље, као што је и досада аргатовао, да израни своју

Руси су нападали, Черкези су бранили своју домовину. Овај се старац тада борио за тако исто свету ствар, за какву се ти бориш сада: за своје огњиште и своју слободу. Он се борио јуначки.

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Да ли се и теби исто тако сећа, Како ј’ наша љубав расла све то већа, А са њоме туга, сећаш ли се, је ли? — Јер се никад нисмо загрлити

Развијају с’, преливају с’ Исте слике, исте боје; Као кључем навијена Сва природа чини своје. Исто небо тамо горе, — Истим миром цвет мирише, — Иста земља испод мене, — Само један гробак више.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

А четворица да иду одмах и нађу муницију, где знају. Да бих био сигурнији, прођем кроз ров и саопштим то исто и војницима. Ватра је била замукла целом дужином нашега рова. Али Бугари су још увек пуцали.

Да изиђе, погинуће... И онда — више моје главе. — Шта си му радио? — Ништа. То исто и мене сналази, и све остале... Узме се шака земље па се затрпа, или се ашовчетом избаци. На то смо већ навикли.

Видели смо како претрчавају откривена места и збијају се у гомиле... — То је исто и код нас било — додаје Светислав. — Наши стрелци тукли су без прекида.

Паљба је постајала све живља... Мишић се опет умеша: — Зар је толико важна била та Сива Стена? — Исто толико колико и сам врх Кајмакчалана. Она заједно са врхом чини двоглаву аждају.

А, сем тога, треба знати и ово. Нападајући Сиву Стену, ми у исто време ударамо с бока и на положај Старков Гроб, који се налази на крајњем крилу леве хоризонталне пречаге

Ово своје расположење крио сам од војника. Али и њих је обузело исто душевно стање, те се у току ноћи често орила паљба целом дужином рова.

Али онда поглед ми је случајно пао на прљаве ноге, па се та слика веза са представом једнога леша чије су ноге биле исто овако блатњаве, и наједном сам осетио неко узнемирење.

Иза мене спавао је поднаредник. Дохватио сам га за ноге, и викнуо на њега зашто ме није пробудио. Али и он је био исто тако преморен као и ја. Журно смо пошли низ јаругу ка Црној реци, да пронађемо чету.

Бојовић објасни десетарима како ћемо сада извршити прелаз. Сматрао је ипак за потребно да то исто и војницима понови. Људи су прилазили полако и збијали се у гомилу. — Камо теби бајонет? — запитао сам једнога.

Али о томе је требало известити и Бојовића. Да бих удаљио војника који ми је донео извештај, упутио сам га да то исто и Бојовићу саопшти. Питао сам се онда непрестано шта ли ће бити сутра, кад сване дан.

Месец се лагано помаљао, и тиха светлост разливала се преко чукара. Осећали смо се неугодно, исто онако као кад блештећи фарови аутомобила осветле изненада скривене љубавнике. И још горе...

А и он је волео, сањарио о животу, чезнуо за својом кућом, исто као и ја. И да смо се случајно срели у животу, били бисмо сигурно добри пријатељи... Овако, убио сам га...

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

да и сама засењујућа појава Бранка Радичевића, колико зачетак нечега битно новога, није истовремено, а бар у толико исто одсудном степену и опсегу, такође и завршни уметнички резултат свега онога што се код нас у поезији дешавало читаво

Ево, и теби је судбина дала задатак не лаки: Славе узлетит на врх, вечну ил' пасти у тму! Исто ће рећи то: данас са народом живит, па вечно, Ил' умрети јошт сад, па ни по смрти с њим бит, Горчине чашу, за коју

Сагревају сва срца исто семе! Мухамедском смрт стрела моја плећу! Сад збогом! Гледе слатке сестрице ме.” То нек’ је тако.

Одмах сетим се мог сна, и у недри ми срце Штрецне, и сва ми умах крв у жилама стане. Ал’ ми у исто доба и мајке вера и кћери Света чистота вољу несташну тесно сапну.

и прозни (ритмички), али било како иначе особити и занимљиви, или другачије привлачни, или значајни неким својим исто тако важним естетским особинама или друштвеним тенденцијама актуелно-историјским, националним, верским, политичким,

Виделом и једним очевидно Новаковићевим чланком у њему, писао како Новаковић „о цркви и држави има онолико исто појма колико има о Канту и Раићу, те познати Рајићев „кант”, песму, трпа у рад философа Канта.” (В. бр. 8.

погледа на опустошене, разваљене, попаљене куће; кад види около цела Ирига један клафтар дубок и толико широк јендек, исто таковим јендеком опкопано гробје и шпитаље гди су болни исцјеленије или последњу судбу своју ожидавати морали, све

Ја се тешим с поточићи Ки ми сузе примају, Вавек с њима уздишући, Који бреге харају. Тако исто и мене ће Љубав, после ил’ прије, У гроб тавни сахранити, — Ваљда за ме и није.

се и, витез у војни, пјевац саде голубодушниј, нежним пјеснама серца благомислених земљакиња својих восхиштава, исто тако је и сочинитељ ових стихова, посреди шума оружија Музом одушевљен, после славноизвершеног службе своје времене,

Остало је све исто; потписа аутора нема. Затим, ова иста, песма штампана је, у нешто друкчијем облику, на 92-ој стр.

У исто време отприлике, 23. фебруара 1954, и мађарски књижевник Јанош Херцет послао ми је текст једне мађарске песме чије би п

одлуку“ ништа друго не сведочи него само то, да сам ја пре девет месеци, кад сам ону песму у Загреб послао, онако исто и мислио и чувствовао, како год што од оног времена, то јест од како сам Серпски народни лист, Серпски љетопис и књиге

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

ВУКСАН (за себе): Е, божа ми вјера, да брзо ли лагати научи!... Нас ради је испросио?... Лаже, здравља ми! А исто би тврдити могао: вас ради спавам, сањам, једем, ходам — све то вас ради чиним; а овамо је, опет, узео Латинку, а бога

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Ја сам био мртав или живе ствари. Јер све беше исто: дрвета и сени И небо и земља и лептири њени. А кад сутра зора расу своје чари, Ја поздравих сунце и небеса плава

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

ЖИКА: (и не обраћајући пажњу на Миладина): А Вића? МИЛИСАВ: И ја и господин Вића стигли смо у исто време. МИЛАДИН (који је пришао столу Жикином): Овај ... господин-Жико, отишао је гоподин капетан.

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

, док ћирилица има једно слово за тај глас, и то исто свугде где се та азбука употребљава. Црквенословенски и народни језик аједнички црквени језик и заједничка азбука у

С грчког се преводило много, а једном настали преводи, исто као и оригинална дела словенских аутора, циркулисали су по целом православном словенском свету.

Али, и сва остала знања из тадашњих наука, историјска, земљописна, медицинска, улазе у овај општи словенски фонд, а исто тако и поучна и забавна лектира медитеранско-азијског света, као што су чувена Књига о Варлааму и Јоасафу, Стефанит и

Све, дакле, дела која су се у исто време ширила Европом на њој заједничком латинском језику. Посредством ове литературе Срби су, заједно с осталим

века настаће и први српски историјски жанрови, летописи и родослови, који су временом добијали све већи значај. У исто време јављају се нови облици, траже се нове литерарне форме, ослобођене историјског задатка, као што су учене

Ставио их је напоредо с Песмом над песмама, да би то исто учинио и Гете. Гримовом заслугом, али и иницијативом образованог и мудрог Словенца Јернеја Копитара, цензора

Убиство турског султана Мурата, које је починио српски витез Милош Обилић, јесте историјски чин, али је исто толико поетска чињеница.

У безбројним мегданима између славних хришћанских јунака и исто тако славних муслиманских крајишника деле се похвале и једнима и другима, али епска победа зависи од тога чија је

Вук народну прозу, као и остале усмене творевине, посматра као израз народног духа, али му је исто толико стало до језика којим се тај дух исказује а творевине обликују.

У најбољим налазимо исто што и у аутобиографији: живо осећање за народне потребе, дидактику, хумор, живописне ликове, поетске описе природе.

Он пише стилом надахнутог усменог приповедача, код кога има једноставности и наивности али, исто тако, тешке животне збиље, историје, размишљања, хумора.

Спев је исто тако отворен према природи и космосу. А та отвореност добија разне облике, од фолклорних посматрања небеских прилика

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

После њега би баба, мати и он, Младен, настављали ручак, али тихо, полако, као крадући, да не би оца пробудили. Тако исто би тихо се дизали са ручка, мајка нечујно износила софру и чистила, тамо у кујни остајала да пере судове, спрема.

Споља, све што је било везано за кућу, за име, било је исто као и пре. Гробови увек су као пре били чисти и са запаљеним кандилом, у цркви једнако је горело оно златно кандило,

Тако исто она је водила бригу и о славама, Божићу, Ускрсу. Да, као увек, сва родбина ту код њих буде, из цркве прво се код њих

Али зато мати је морала бабу једнако да слуша. Исто онако као у почетку, када је била доведена, што није знала ништа по кући па морала свашта њу да пита, тако и доцније,

Да као пре, у исто време, рано се отвара. Да чим се из њихове улице изађе, наниже, после неколико дућана, одмах се њихов распознаје.

Младен, помажући слузи, гледа како он све ређа: сваку ствар на њено исто место намешта, веша, док дућан не добије исти онај јучерашњи изглед.

Да се одржи бар ово што се има. Да неће и он бити као други, остали. Као неки од такође чувених, богатих породица, па исто тако као Младен, после смрти оцева, почели да воде радње, трговине, па или на карте, или на женске и пиће одали се, и

Вечито се сунча, пари и лечи. Не зна ништа, нити може ишта. Па тако исто, ено чувени Поглаварци, чији су стари закупљивали и наплаћивали данак.

Свакада тачно, у једно исто доба, када се дан раздањује, одлазио би у дућан. Из куће пео би се ка капији са кључевима.

За њим онда мајка доноси јело: — Хајд̓ да се вечера! — вели, и као некад, тако исто и сад, узима леген, ибрик воде, пешкир и пред бабу носи и посипа је. Почињу да вечерају.

У кујни судови, посуђе; овамо по соби намештај, они исти покровци, јастуци, у истом реду, исто онако сигурно, тешко поређани, намештени...

кад тако остане сам, у постељи, може ако не заспи, мирно да мисли на сутрашњицу, како сутра да ради, пазари, па увече исто овако да лежи, одмара се; ето, зато је Младен био као што треба, свакад умерен, тачан, паметан.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

На Нову годину жене мећу б. за десно уво, а мушки за капу с десне стране (СЕЗ, 19, 20); исто тако б. за уво меће жена која меси колач на Велику суботу (іб., 44). Б.

о Божићу (СЕЗ, 17, 107; Караџић, 3, 1901, 65), и о слави (СЕЗ, 14, 1909, 196); исто тако и суд са водицом за знамење (СЕЗ, 16, 167) и са богојављенском водицом (ЖСС, 1799; СЕЗ, 40, 1927, 25); њиме се

, 139); такође и бардак вруће замедљане ракије (жртва прецима! Упор. такву ракију о задушницама!) о свадби (іб., 168). Исто тако, б. се ките или боду жртвени колачи о свадби (іб., 159), задушницама (іб.

СЕЗ, 19, 216). Његов сок употребљује се против змијског уједа (ГЗМ, 12, 1900, 149); исто тако, б. се привија кад уједе чела или зоља (СЕЗ, 40, 245). Б.

и пословицу: »Душа му на б. мирише. Кажу за доброг човека«, ГЕМ, 5, 127; уз ово упор. Вук, Пјесме, 1, 173, 8), онако исто као што у песми агиница буди свога агу б. (Софрић, 45). О б. се причају и разне етинолошке скаске и легенде. Нови б.

Софрић, 60 ид), и код нашег народа в. има изванредну апотропајску моћ. Против вампира употребљује се в. колац, исто онако као и глогов (ЖСС, 326); можда исти циљ има и обичај у Самобору да походници мртваца шкропе китом В.

и СЕЗ, 31, 1924, 46 ид. Приликом стрижбе в. гранчицама потопљеним у воду пошкропи се свака овца (СЕЗ, 7, 319). Исто тако практикује наш народ и магично опасивање врбом, и то нарочито чине жене; оно се врши, обично пре сунца и у вези

Тако раде нпр. и Турци у Скопљу, ГНЧ, 24, 1905, 280) и на Спасовдан (ЖСС, 124). То исто чини се, у целом српском народу, и на Лазареву суботу (то би тобоже одговарало гранчицама финике у НТ, Јо.

с једне стране, приноси жртва (погачица, вино, вода, со, цвеће), да би се одобровољили и са њима начинио савез, али у исто време, као да ничега није ни било, они се магичним начином терају (јер се од потковице, и од метала уопште, а нарочито

Кад се стока враћа из планине у тор, домаћин је броји шибљиком само од леске или д. (Врчевић, Помање, 50). Исто тако терају се краве само таквим шибљикама када их гоне бику, па ако се гони д.

гранчице, па се на Ђурђевдан њима ките прозори и врата (Караџић, з, 1901, 121, у Левчу); исто то бива и на Цвети (СЕЗ, 19, 40; ЗНЖОЈС, 19, 168); такође се, на Ђурђевдан, ките дреном ведрице, да би се обезбедиле

Њиме се наш народ и данас у врло свечаној форми, ин аллер Форм, наште срце, причешћује, исто онако као и нафором, о Божићу (ЖСС, 169, шабачки крај; ГЗМ, 6.

Ћипико, Иво - Пауци

Продаће сувишак блага за које преко зиме недостаје сијена, а свога сијена неће продавати. И зимус, ваљда оно исто што је јесенас отац продао у бесцијење, мораде од газде за скупе новце куповати.

Газда Јово састави допис за једне српске новине, у коме наваљује на браћу—небраћу који нијечу српско име, а у исто доба срамоте српске светиње, за које сваки патриота мора да се бори на живот и смрт.

, Али Божица неће да пружи руке, већ у Раду гледа. — Понеси га натраг, Машо! Теби исто фала! — смисливши рече Раде одлучно. — Понеси га натраг, молим те! — Зар сам ти тешка, Раде?

—прекиде га Марко, брат Ивин, који се је на страни напосе залагао комадићем сира. —Узбалија, да: ви јите сира, ма исто мени ће боље боб спробит'... А да је и боба! — И он се наново обрне к Иви и гледаше му смијући се равно у очи.

Младићу је срце пуцало од јада кад је ступио на прекопану, испуцану земљу што се је прашила исто као и цеста с које су дошли. — Гледај, молим те! — говораше забринуто дјевојци. — Грожђе наоко гине...

Овдје се мрска, а код њега дома, да је било и капуле! Они, болан, и не јиду него кануле и зелени; исто ка и живина! Мајстор међутим не слушаше веселога младића, већ се слатко залагао и силно се знојио... вВражји плише!

Иво није знао што да рече, а тутња му бијаше тешка. Он преврну разговор: — А је ли оцу боље? — Увик исто — одговори дјевојка. — А биће и горе! — надода брат. Иву потресоше пошљедње ријечи и чисто се смути.

И наједном, изнебуха, као да се смислила, рече: — Исто није ми драго поћ'... — А ти остани! — очито живо упаде јој у ријеч Иво. — Није могуће, ваља слушат'!

А нисам мога... Помога сам му у другој пригоди; ма исто, рђаво сам се влада... А хоће ли бит' зла? — Не знам ти рећи, — одговори Иво. — Неће ни ова митит' без арчи!

Познавао је прилике у граду. Оне бијаху исто онакове као у његову селу. У неколицине бијаше се згрнуло све благо. И они држаху у својим рукама власт и живот

Главар устаде и намршти се: — Не знам зач се други миша у наше после. Ча ће влада дат', исто би ваљало да селу отпадне прико двије хиљаде фиорини, а окле? Хм, лако је говорит'!

позајмио новаца уз погодбу да настајни бухач имају њему продати, килограм по десет новчића, а у трговини пошто буде. Исто тако некима је и Рого позајмио.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

А не, како је то Јакос урадио, обадва призора која се никако нису могли догодити у исто време, стрпати у једну слику. Овако је испало неразумљиво.

Кад би победио, а побеђивао би готово увек, смејао би се срдачно и срећно као мало дете, а с њим су се исто тако срдачно смејали и они које би победио. Затим би сели да се надмећу у јелу и пићу. Могао је да поједе за тројицу.

Истакао се у многим биткама својом одважношћу и издржљивошћу. Врло брзо је научио војнички занат и исто тако врло брзо дошао до уверења да је тај посао управо скројен према његовом бићу. Почео је искрено уживати у послу.

И пробисвет. Да је човек без свога дома, да му је свеједно живео овде или тамо, па ће му исто тако бити свеједно добије ли или изгуби битку са Брзаном. „Не волим шаљивџије.

Временом се име Јајара претворило у Дандара, што је значило скоро исто: олињали џукац, шугав и пун бува, дремљив и мрзовољан, такође слаб према кокошијим јајима, али и према пилићима,

Све би се то скршило на мојим јадним погрбљеним раменима, док би све друго остало исто — она би и дале обилазила око свог непредузимљивог петлића, распаљена жељом, у нади да ће његов отпор једном попустити.

Овоме пак нисам могао причати све те ствари о перу, лукви маторко би зачас смислио нешто исто тако подесно, навео би нешто из Старог завета, па бих ипак након расправе и надмудривања морао напустити свој топли

Слатка дрхтавица хвата твоје поданике, те податљиве и колебљиве љигавце. Ти исти људи су још јуче пред тобом исто овако подрхтавали. Они чезну за слепом снагом, а не за дремљивом мудрошћу.

То је његов грех према богу и злочин према људима.“ Никанор зна да га нико међу монасима не воли, исто тако зна да игумана на чији је положај бацио око воле сви.

Кад смо год могли, трудили смо се да се не нађемо на истом месту у исто време. Нисмо ваљда могли да станемо један крај другог и да кажемо: изволите, браћо у Христу, погледајте нас добро и

„Дошао је овде прошле године. Од првог дана радио је једно те исто: сушио траве и лечио њима болесне луде. Сада стоји као кривац пред смркнутим лицима.

Зар сам упамтио шта ми је рекла? Јер нисам у исто време могао да је слушам и да је гледам. Била је преблизу. Приближила је своје лице мојем и говорила ми шапатом нешто

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Кô сморен путник у дубокој ноћи, Што заман баца мутни поглед свој, И разум људски тако исто лута, И страшно кличе у невољи тој Ал' нигде гласа...

Тако и прошлост моја преда мном тихо се буди, Мој поглед исто тако кроз пусте пољане блуди, И моје желе тако, што срце у мени драже, Топлије небо траже... 1883.

Бићу твоја.“ Пан Љубецки диже очи И погледа коња врана, Па на коња хитро скочи, А на другог млада пана. И у једно исто доба Са дворишта оба језде, И јурнуше, као звезде, На пољану коња оба.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

звезданога неба, које се научно зове дневним кретањем неба, само привидно и последица ротације Земље око њене осе. Исто тако и бубамари која седи на точку преслице изгледа да се цео свет око ње окреће, а да мирују само она и тај точак и

По тој својој постојбини, Халдеји, значило је на Западу име Халдејац исто што и небески врач, астролог. Краљеви, војсковође, па и саме римске папе, имали су своје астрологе.

Помрачење Сунца може се само онда десити, кад Сунце и Месец у исто доба прођу кроз ону тачку небеске сфере, у којој се њихове путање међусобно пресецају, јер само тада може Месец да

Да ја о тим стварима друкчије мислим, знаш врло добро, исто тако су ти познати моји докази да је Земља лопта: при сваком помрачењу Месеца, граница Земљине сенке која се види на

Моји ђаци који дођоше са Кипра или са Крита причаху ми да се онде јужно од Сиријуса види на небу једна скоро исто толико сјајна звезда коју одавде никад не можемо видети.

Ту трепери, високо над морем, сјајни Сириус, а право испод њега, близу самога хоризонта, блиста се још једна, исто тако јасна звезда.

Та улица, широка четрдесет корачаја, носи исто име, Канопус, као и звезда коју смо ноћас први пут видели, а води у александриско предграђе истога имена.

Од његових списа очували су се само баш они незначајнији, исто тако као и од списа Аристарха и Ератостена, а ево зашто. Научна продукција имала је онда, као и дан данашњи, два вида.

већ сам њена личност, човек од преко шездесет година, одевен у дугачки црни реденгот, преко којега се спустила скоро исто толико дугачка бела брада, дочекао ме је као свога давнашњега познаника.

Разведрава се, варош мења свој натмурени изглед, а ја, чиним то исто и бацам се у велику тоалету за нашу прву официелну посету у Фанару.

ова плава морска река, која дели два континента, уоквирена зеленим брежуљцима, обраслим класичним дрвљем, изгледала је исто тако дивно као и сада, можда и лепше.

Као год што су мене самога примили ти духовни пастири са искреном љубави у своје коло, тако су исто били вољни да науци коју ја заступам даду њено заслужено место при решавању календарског питања.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

није један дан, месец и година, већ цео век никако не смем прозор да отворим да се не би завеса више помакла, већ да исто онако стоји како је стајала, док је он био жив... МИРОН Како да не смеш?

(Показује га Мирону): Ево, исто сам га тако, на истом месту, сада разбила. И да знаш колико сам се томе радовала. МИРОН (устаје, потресен): И ја, и

(Замишљено): И кад би ми ти слала, исто би тако и са мном било. У вече, у мојој ћелији, сâм ја, преда мном твоје јело, чаша твога најбољег вина.

се засити свачег — а најгоре је кад се засити још и знањем и то тобож највећим, и онда постане довољна сама себи — исто тако рано остане и усамљена, стара. (Хоће да прекине): Али, шта ја то теби говорим? ТАШАНА Ама, зашто, дедо? Настави!

идући сам путем, којим сам некад као дечко ишао, радовати се, кад видим како се исти тај пут проширио и повећао — исто као и ја; дрвеће по њему, које је било некада засађено, већ ижџикљало, израсло са по којом сувом граном — исто као и

— исто као и ја; дрвеће по њему, које је било некада засађено, већ ижџикљало, израсло са по којом сувом граном — исто као и ја; планина нада мном, у коју сам, онако мали, због њеног вечитог зеленила и магле, увек са страхом поглéдао, да

вечитог зеленила и магле, увек са страхом поглéдао, да ће бити већ мало гола, стара, изрешетана пукотинама и стенама — исто као и ја што сам са пукотинама и стенама на души. И то ће ме радовати.

Ћути! Зар није било грех да ти, који си онолико са покојником друговао, његов хлеб и со јео... у исто време... САРОШ (отворено): Зашто грех? Рекох ли ја то коме? Ето, ти си ту, па реци: погледах ли те како не треба?

Чујем, код њега је весеље, тамо су и остали бегови. И Наза са својом дружином да дође, а бегови тако исто. Кажите да ја зовем. (Баци им новац на под.) На, ево бакшиш!

И она у њену цркву, ја у моју џамију. Ох, а иста река тече, у коју се купасмо и брчкасмо, исто трепере и шуморе тополе под којима смо се одмарали. Ох, де, беже: »Весело, Стојно, Весело«.

А не знаш колико си се тиме подигла. Ох, Ташана, па ти си била исто тако, као и ја, сиромашче. ТАШАНА (са захвалношћу): Да, сиромашче, и то какво. До смрти, без наде.

Прилази руци Младену; овај забацује остраг. Ташана се окреће хаџијама да и њима пољуби руке; тако исто и они забацују руке за леђа.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Стари и Срећко се тако саживели, да просто једно исто говоре и мисле. Син све више личи на оца. Смањио се, осушио, оседео, око очију му се ископале дубоке боре, добио и на

Тако исто нико не зна кад је и како се црквењаков Срба пребацио у госпа Нолину кућу сасвим, и под условима одређеним: да у кући

Аох, куд мене судбина занесе... Да ми је с овом памећу још једаред почети... А шта би почела? Исто то још једаред... Једна судбина за једног човека... никуда из коже, и од Божје воље...

Паланка је поштедела госпа Нолу од стрелица; а није много ни занимљива млада која по трећи пут отпочиње исто. Само је господин Јоксим пропратио случај, али међ мушкарцима, за кафанским столом.

Има слабомоћних, који се осећају прегажени чим неко напред крене. И има уображених, који верују да су они исто што и Каленић могли, и само их он случајно претекао, и тиме им кривду учинио. — Море, Бранко, ти положи матуру!

Рогоз и сита чине читаву шуму, а у шуми тма ситних покрета кратких живота и исто тако кратких смрти. Муву притисне у блато огроман барски комарац који иде као на штулама, а комарца одвуче нешто

Господин Тома је стекао климање главом, а изгубио сигуран прав ход. — Свеједно, дај штап. — После је господин Тома исто то казао и кад је некога дана морао да узме два штапа. — Не мари, може се и тако живети.

Када год буде дошло до тог испраћаја, исто ћу се питати, и, чини ми се, кад матуранти зађу за последњи ћошак, закључаћу се у свој разред и чупаћу косу с главе...

историје узима под руку старог професора историје, осветљава пут фењерићем, и слуша како му стари учитељ и друг исто оно понавља на мелодичном грчком језику. И то је нека радост.

Јесте ли запазили да скоро сви романи доказују то исто? Старе локалне новине, то исто. Судски процеси око неке куће или винограда, то исто: пред изумирање лозе сва је

Јесте ли запазили да скоро сви романи доказују то исто? Старе локалне новине, то исто. Судски процеси око неке куће или винограда, то исто: пред изумирање лозе сва је заједница искидана, чланови

Старе локалне новине, то исто. Судски процеси око неке куће или винограда, то исто: пред изумирање лозе сва је заједница искидана, чланови растурени, и међ њима, и још живима и већ мртвима, ко више ко

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Да је какав стихотворац у исто време у том селу живио, знам да ни једна богиња не би остала с којом је не би сравнио, и јамачно би нокте сви десет

којега је отац зној млого људи у свој сандук исцедио, желећи путешествијем себе облагообразити, дође случајно у исто село гди је Роксанда пребивала.

добро га с речма про цент, пер меѕо обучавају, узајмљују од њега неколико крајцара и после кратког времена то му исто с интересом враћају; уче га тужити се на рђава времена, уверавати да је ствар црна која је бела, и проче.

То исто бива и код женског пола, јер комплименте правити, савијати се као лутка, стајати као на жици, чепити се и као миш из тр

јави му што има казати, и метне руку (ја управо, госпоже, не знам гди) да га пробуди, које би и учинила да јој није у исто магновеније старац на памет пао, који, као што је њојзи достовјерно познато, овакове састанке колцем развађа.

Млоги људи, који у тисућу случајева исто као мајмуни поступају, радовали би се видећи соревноватеље поступака своји, али Роман, који је, као што је речено,

њега осудити жели, будући да би му опет могло пасти на памет рат против њи подићи, и он без стида исповеда да рат тако исто као Санхо Панза на две миље далеко обилази, био он са сабљом или пушком, буџом или макар песницом.

закључити да ја не би био последњи шлендријан кад би хтео романе по старом калупу правити, и да би моје персоне тако исто уздисале, сунце, свет и судбину апострофирале, тако исто ножеви’ убијати се знале као и други романџија, или као што

романе по старом калупу правити, и да би моје персоне тако исто уздисале, сунце, свет и судбину апострофирале, тако исто ножеви’ убијати се знале као и други романџија, или као што сам ја негда светлити усиљавао се.

— »Хи, хи, хи!« — Бадава се смејете, господична, агина је кћи таква иста правила доброг тона, и тако исто млого на морал држала као и ви сами, али оваковог момка омиловати, који је сигурно младожења, као што је и она девојка

Браду је, наравно, имао, јер кад наши садашњи младићи сила на браду и бркове држе, зашто не би он као философ то исто право имао, особито што од стотину младића деведесет и девет мисле да брада и памет равномерно расту.

да је она њега под руку водила, а не он њу, које само зато овде наводим да наше девојке и жене, које моди следујући то исто чине, знаду откуда је ова учтивост произишла.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

То исто, само мало друкчије, и са једним композитором. Читао сам му биографију, по којој је у његовој активности, после првих

Ја то само претпостављам, јер о мојим прецима врло мало што знам сем факта да нису носили исто породично име које ја носим.

“ То млада госпа; али ће то исто учинити и њена госпођа мама, која свакојако жели да изазове од вас бар ову фразу: „О госпођо, колико је младих које би

“ Па то исто хоће и њена старамајка, која је рада бар да јој се каже да се још врло добро држи. Но немојте мислити да је ова

Какво је то питање? — згранула се намирисана удовица. — Па мама каже да си ти матора као Прокина кобила. Тако исто окружног начелника, кад је о слави дошао, питао сам: — Да л' имаш ти, чико, рупу на глави? — Не!

Тако исто, ако се у вароши врши регрутација, ми ћемо играти регрутацију; ако се у планини појаве хајдуци, ми ћемо играти хајдуке.

А као год што родитељи имају својих жеља за будућност своје деце, имају их тако исто и деца, само што су деца много скромнијих претензија од родитеља.

Он ми рече да је тако исто целу моју породицу морао вући у школу. Али се главна борба развила у току самога школовања, којом су се приликом

Он је тако исто први разред гимназије сматрао као наследство и као посед са којега га нико живи нема право да крене.

То сам исто после доказивао и нашој куварици. А загрлио сам н пољубио и берберина. Јер, после првих манифестација радости и узбуђе

Тако исто директор банке са госпођом личио нам је на број 50, по томе што је он тако некако изгледао као да му је трбух од натраг

“ што нам је било тако исто јасно као да нам је казао: Децо, за идућу недељу писмени задатак: „Бифуркација Патагонаца у односу према осцилацији

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Паде ми тада на памет слика коју сам некада видео у једној галерији слика у Русији. Батерији је исто овако пресечен пут.

Лука скакуће с ноге на ногу, па нам вели да сада личимо на балерине. Укрућени шињели остали су исто онако подавијени, као да смо још на коњима. Из једне кућице донесе војник запаљен угарак.

Одем у дивизион... Дођоше и остали командири и изјавише да то није њихов коњ. То исто рекох и ја. Командант се нађе у чуду. „Погледајте још једном коње по списку“ — нареди нам. Не рекосмо ништа...

Али тамо су сада Немци. — Припремали су се Бугари до првог октобра. А ми смо посматрали и чекали... Исто онако као осуђеници „на белом хлебу“. Егзекуција је почела тачно првога октобра у пет часова изјутра.

И виша команда се одлучила на последњи корак, колико очајан, толико и дрзак... То је исто као да очајник баца последњу пару на коцку, или да добије, а ако изгуби, да изврши самоубиство. Па да...

— Прошло је равно пет стотина двадесет и шест година, када је разбијена војска на Косову бежала исто као и ми сада. Разговарамо о свом безизлазном положају. Још један дан марша па смо на граници. Куда ћемо после?...

— Ех, причају... Причају војници, причају коморџије и сви они који не увиђају да данашње ратовање није исто што и ратовање пре пет стотина година.

— допуњује Живадин. — Тако је... И после изласка из земље, наша држава ту суверену власт и даље има... — То исто и ја кажем — упаде капетан Веља. — Ама, откуда ви знате правне ствари? — нервира се Живадин.

А на целом том мучном путу оставили смо свуда траг људских костију. — Историја ће забележити наш подвиг, исто онако као што се кроз векове помиње прелазак Ханибала преко Алпа — размишља потпоручник Бранко.

— Он не види крупну ствар, али за ситну... — Ама, побратиме, то није ситна ствар... — То би исто било као кад би неко од нас пошао на осматрачницу, и остао у некој кафани — објашњава потпоручник Војин.

— Замисли, да ја нисам ишао... Коњи би сутра полипсали... — Ех, то није исто. Коњи би нам заиста полипсали. Али ако поп Момчило не прелије гроб онога војника, ми нећемо због тога помрети, нити би

— Добро, а на чему ћеш то да напишеш? — На једноме исцепаном листићу из „Правила службе“... А то ћу исто казати оној двојици. — И Душан се диже. — Чекај! — задржи га Лука. — Молим те, пусти нека они напишу... — А што?

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Кад смо дошли пред рај, закуцасмо на вратнице: Љупки нас је бог дочекао исто тужан као и ми. Како смо се дуго цењкали да нас пусти, Сетих се да смо заборавили прво умрети.

Мислио је да колико је његова пријатељица чедна, Исто је презирна и срца ледна, Под врбама тек зеленим на обалама Саве.

да сам се само узбуђивао при неизвесности да ли је опасност ту или не) постајем потпуно смирен; јер одједном имам тако исто јаку сензацију као што је јака самосвест, да тај догађај мора и проћи, и да има један део мене кога му је немогуће

Рођен сам; на хиљаду сам се начина трудио да то докажем; и још нисам умро. Тајанство рођења је исто тако велико, можда и веће но тајанство смрти. Како сам ја рођен?

Као да сâм секс за себе није одвише велико чудо и велика мистерија, исто тако у најмању руку као и додир двеју естетичких идеја - како би пристао он да је љубав!

Руке су ваша деца и две близнаке сестре; Десет прстију су им синови, исто их прати надање; Бдите над њиним играма, припазите да се не жестре, И до најкрајнијих ситница мотрите њино владање.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

— 3ашто би баш сви морали да раде исто? — говорио је, и уместо да следи Сунце пратио лет вилин-коњица и пролажење ветра кроз траву.

Небеске висине нису је веселиле, све док јој Зрачак који ју је дигао са земље не рече: чуо је Цвет! У исто ово доба, на истом месту — чекаће је кроз сто година. Нека путује, зар није то сама хтела?

Да је сто година светом лутала? Како да буде сигурна да све то није само сан? Изнад ње је исто небо, исто сунце на небу, исти песак, исти Цвет. Али, зашто су им сећања другачија?

Да је сто година светом лутала? Како да буде сигурна да све то није само сан? Изнад ње је исто небо, исто сунце на небу, исти песак, исти Цвет. Али, зашто су им сећања другачија?

Зар је могуће? Је ли тај осмехнути момак заиста оно исто слабашно и вечно забринуто дете? Мајка претворена у облак спусти се још ниже: био је то њен син!

Али, дечак није могао, а да не кори самога себе и не призна како би, поново, исто учинио: једна је и јединствена риба Сребренка! Престаде дечак да плаче.

— Није могуће! — прође му кроз главу. — Лудо би било поверовати да је ово оно исто девојче које је још пре пола века видео како из мреже вади рибу и баца је у реку? Сумануто!

Али, дечак је оклевао да се попне на њега: брод му је некако превише личио на његову рибу из стакленке. Био је исто тако сребрнаст, исто блистав. — Пењи се, капетане! Пењи! — викну Принцеза. — Брод само што није запловио...

Био је исто тако сребрнаст, исто блистав. — Пењи се, капетане! Пењи! — викну Принцеза. — Брод само што није запловио... И попе се дечак.

Варалица зграби вештице и хитну их у пламен, њихове мараме исто тако. Букну огањ, смрад се као барјак диже у небо и у исти час орао слете пред Варалицу. — Успело ти је, видим!

Шта ако дете није живо? Једва је последње кораке прешао и отворио врата. У соби је све било исто: стискала је мајка дете на груди, победнички се кезила Смрт. — А, ту си! — рече Смрт, угледавши Варалицу.

При погледу на њих дечак постиђено саже главу али метлица пркосно рече: — Пусти их! Нека се смеју. Срца су им исто толико прљава као и улице. Зато и не могу да почисте ђубре!

Станковић, Борисав - КОШТАНА

МАРКО (љуби га у руку): Хвала, газдо, и срећан ти празник! МАГДА (нудећи га): Узми, газда. Све је исто оно што си волео када, као некада, лети по месец дана овде дођеш да се разонодиш и проведеш.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

— Никад! 1901. ПОШЉЕ МНОГО ЉЕТА... Пошље много лета овдје опет стојим; Лепеница тече исто као прије, Над њом стара врба још једнако бдије И Високо шуми врховима својим. Гдје си?

Све је исто, старо... Само, као прије, Не чује се хитри точак да удара; Кô бол један што се у дну душе крије, Остављена ћути

Он је бачвар. Овдје станујемо оба. Још од ране зоре па до глухо доба Он теше и бије и маљима туче. Ми смо једно исто — људи са занатом, И с нама се само чедне мисли друже: Ја стихове гладим, а он дýге струже, Па велика дјела

продиру кроз камен, земљу, тмине рјечне, Плијене и носе и ниште и бију: И бога и небо, живот и саздање, Све у исто доба. И у мојој крви Овај грдни повор ја ћутим гдје врви, И од мога жића све остаје мање.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Да је епска поезија народна исто толико колико и лирска, потврђује и то што су оне по свом општем карактеру — како је тачно запазио Хегел — веома

Оне певају и деспота Стефана (1389—1427), али врло укратко и фрагментарно, и легендарно у исто доба, чинећи га, нпр., родитељем Сибињанин-Јанка.

У исто доба, оне певају и хрватске јунаке и догађаје, Зрињскога на пример, и његове бојеве с Турцима. Поред хрватских, оне пев

, тзв. неисторијске песме помажу нам исто толико колико и историјске да упознамо прошлост нашега народа, тј. његову историју.

Изгледа ипак да Турци нису потпуно сатрли српско-босанску војску. Вук Бранковић је успео да се спасе, исто тако и војвода Влатко Вуковић: страдао је, према томе, највише центар српске војске.

XВ века, којега су Турци при узећу Новога Брда (1454) као младића заробили и у јаничаре одвели, прича углавноме овако исто, само додаје да се на Косову с кнезом Лазаром нису борили сви подједнако, него да су неки „гледали кроз прсте“, те да

У Латинима, који су у народној песми оцењени као старе варалице, Марко је кадар да направи чудо од јунаштва, али је исто тако кадар и да надмудри латинске варалице.

само да нису никакве слабости него су основни и најприроднији елементи из којих је сачињена његова херојска личност. Исто тако стоји ствар са приговором да је Марко пијаница — разуме се, као свака друга пијаница.

„рад котарских и приморских сердара у XВИИ веку узима као наставак акције сењских ускока“ и, најчешће, ставља у једно исто време и Сењане и Котаране.

Мустај-бег Лички (Хуракаловић) управљао је Ликом и имао седиште у Удбини у другој половини XВИИ века. Негде у то исто време Бојичић Алија био је заповедник тврђаве Задварја (у клисури код доње Цетине).

И зато су ове песме слободним људима драге исто толико колико и њихова слобода, и у свакој својој речи садрже опомену да нема напора који не би требало уложити и

да многе песме певају и о Вуку Мандушићу, који нам је познат из ранијег циклуса; овде га песме сматрају као Црногорца исто као и друге. — Овај циклус различан је умногом од ранијих.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— Лазаре, идеш ли? — зовну он шапатом. — Ту сам — исто тако шапатом одазва се Мачак. — Погледај ово! Јованче се лагано исправи и бојажљиво поче да кружи распршеним снопом

Аха, Петар! Оно „Петар“викнуо је тако громко да облак врабаца суну с оближње шљиве. То се исто поновило и с осталим именима, али само без врабаца, јер је оно јато већ одавна било у неком кукурузишту.

— Знам. Осјећам да долазе. — Долазе?! Ко долази? — скочи Стриц и поче да звјера око себе. У то исто вријеме нападачи су се заиста прикрадали кроза шуму.

Тражити га тамо било би исто тако узалудно као правити потјеру за мравом који је још прије три дана отишао у њиву с пшеницом.

Јованче се сјети недавног сусрета с Николетином и нехотице изусти: — Рат! Пред школом је стајала учитељица Лана исто тако узнемирена. Час је разгледала небо, а час ослушкивала мукло громињање из даљине. — Шта је оно?

Изненадан повик чисто му покоси ноге, али га у исто вријеме страх тако удари у леђа да је скокнуо напријед попут зеца. — Стој, стој!

Пуцали су за њим, гонили га и даље му се губио сваки траг. „Изгубљени“Стриц у то исто вријеме баш је стражарио сакривен за једним жбуном уза само раскршће и очекивао Јованчетов повратак.

— Ух, тога се нијесам ни сјетио! — одахну Мачак и живље опружи корак. У то исто вријеме, с другог краја шуме, упадали су у Гај учитељица Лана и Николетина.

— пожели у себи Лана. — То би ваљало. Лана није ни слутила да мрког наоружаног момка још неко гледа исто онако задивљено као и она. Били су то Јованче и Лазар Мачак.

а кад им још пољар Лијан исприча све што је знао о њој, командант задивљено рече: — Па она је рођени обавјештајац исто као и ти, Лијане. — Нисам ја узалуд четрдесет година био пољар — кочоперно дочека старац.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

А ја, худи, врло сам слаб и маловрстан И дубина је у мени неразума, Кроштоно сам исто један лежак, И нерадин и лужица; зато и не умим Нити могу тебе хвалити онако, Како би се ваљало.

Благо је и господарство овога вилајета преходљиво: од једних к другим прелази а најпоничије је! Сваком се тако исто пригађа, кано у сну нешто да види, или сенку донекле мотри, те је хвата руком да је заустави и удржи.

боравак свој имаду и птице гњезда им своја; а ја, одкако бих син човечији, нејмам ни толико свога места где бих исто своју главу од зла времена заслонио. Сажали се на њега о, човече, доброкућанине дворски!

А ја, кано скот бих у њега; не сетих се ити на господинов посао. Бојим се мојом шијом, зашто не исто једнога од мањих да сам покварио, на зло навео, побујио, с пута добра сврнуо, и одвоумио, него и туштене побудалио, и

И тетиво је на њему натегнуо, те смртне стреле запео и готове стоје. Теке исто ха! да их пусти на нас и потуче нас махом.

Међусобом исто мирствујемо, Ако нас с ругом и подражују који туђоверци с преотимањем нашега добра и из вилајета прогоне, − не со тим

Мана за јело кано киша с неба спадати ће ти и из камена вода истицати и Амалик сатрти се не исто само с оружјем твојим, него и праведним рукама дижући их горе крстато и Богу се молећи уједно.

Мало; руковет, и то незрело, ка зелено исто за оглед кидано, непуне шаке! што проходци не честитају, него машући главом куде.

Ако тек с памећу завири у књигу, без добре користи на празно неће остати. Ако исто тек разагне је и погледа, таки и смотри унутра, ка драго светлакасто се лепо камење, врле речи за просветљавање се с

А кад бише насред мора, тадар пак Мојсеј исто махну штапом те прекрсти море и склопи се уједно вода. Поклопи све Јегиптене доле на дну и махом их свију до једнога

Та исто смисли се, би ли то у вољу било свештеником и свему народу?« Ако је и врло угодна Богу била, ал' скоро цркве себи не из

онога Саву пустињака; оде к њему, счуљио се доле, умиљато превраћа очи гледећи к њему, дигао шапу те му указује, што исто не може да проговори. Очима се моли. Виде пустињак што му је — истрже из ноге трску и зави, те је излечи.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

У којој је описана јегна дирљива сцена између калфе Коте и шегрта Поте, даље, кућа хаџи Замфира чорбаџије, а тако исто и слика јунакиње ове приповетке. У кујунџиници Мана кујунџије седе калфа Коте и шегрт Поте, и раде.

слатка сета, и стари Замфир тада тихо жали за младошћу својом под цветним дафиновим дрветом, које је и онда тако исто мирило. И све док цвета дафина, оно неколико дана, чорбаџи-Замфир нерадо оставља кућу и слабо излази у чаршију.

ни до каквог ђаволства, него да му се увек нешто стегне око срца: пада му, вели, на ум његова Јелисавета, која би сад исто толика и истих тих година била!...

А мени отпадали нокти на Горици; то јест, није баш мени — али исто кô да је и мени!... Па, молим те, ујдуриши ти то; а ја знам шта је право... — Не бригај ти!

Замфир имао строге и, тако рећи, несувремене погледе на школу и писменост у односу на наш женски свет, ипак, баш у исто то време, није налазио да је то тако страшно ако његова мезимица, његово чупе Зоне, недељом оде са другарицама на

Ваљда по оном општем закону по коме женски свет, онако исто као и овце или гуске што потрче све за једном, оном првом, онамо куд она.

пантљичице на крају курјучића; до подне измења их неколико — и зелену, и плаву, и жуту, и црвену, а после подне тако исто... Прекодан се сваки час тек изгуби, нема је.

— говорила би јој и, тако рећи, понављала сваки дан надугачко и нашироко једно исто тетка Таска, најречитија у целој родбини.

излети из куће у другим, опет свечаним хаљинама, али не оним маслинове боје, него у оним чоханим гугуткине боје, али исто тако богато ишараним гајтаном.

Дође мало после и Зона са другарицом својом, Геном Кривокапском, онако исто као што су пре три-четири године као деца долазиле, само што Зону сада прати измећарка њихова, Васка.

А то се помало могло и веровати, јер Мане је доста често јутром био предмет разговора са својих ноћних подвига. А у исто време кад је кудила Мана, хвалила је оног Манулаћа чорбаџијског.

племениту Корнелију, мајку браће Граха, да је децу своју сматрала за најлепши и најскупоценији свој адиђар, тако је исто и Персида сматрала свога Манулаћа као најлепши и најмилији адиђар свој, и зато се није нигда и никуда макла без њега.