Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Al̓ u neko doba noći dotrča stražar, izbudi nas i kaže da izgore Valjevo i mloge puške pucaju. Ustanem ja i pogledam: Valjevo doista gori!
Birtaš naslaga brezovi̓ drva punu furunu, pak zatvori i reče: „Nemojte otvarati, dok sva drva ne izgore i ugljen se učini: ubiće u glavu”.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
«, »Čekaj, more, čekaj«, pa lista dalje i ponavlja: »Požar, požar!« »Izgore sve, gospodine, šta ćemo?« reče žustro i drugi pandur utrčavši u kancelariju.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— E, seljače i gospodine, njega je onu noć, kad škola izgore, nestalo. Nijesmo dugo znali, dok ne dođe Marko trubač iz vojske i reče da je Pavao otišao u Biograd i stupio u vojsku.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
zaboravivši svoj nemešag, pa čak i čin, umešao među onu gomilu koja obično saleta kumova kola, pa se dere: »Kume, izgore ti kesa!
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
I pokazivala mu kako će on od te žigice da se upali, sav izgore... Pa kad bi on prestrašen, pobesneo od toga počeo da baca sa sebe odelo, da beži natrag kući, uleće u kapiju i da
Žiža! — pokazivajući joj na svoje krpe, odelo koji će da mu izgore od bačene žigice na nju. A svi su znali zašto ona toga, Paraputu, evo već celoga veka nadgleda, čuva.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Pa pustiše li je u štalu? — opet će onaj radoznali vojnik. — Nije vajde kriti, pustiše. Dobri neki ljudi. Izgore stara Anđa zajedno sa svojom štalicom i svojim razgovorima.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
278 TRI TEPAVE 279 DOSJETLjIV UDOVAC 280 CIGANSKA PORODICA 281 ZAPALIO KUĆU DA IZGORE MIŠI 282 KAKO CIGANIN NAUČI KONjA GLADOVATI 283 DOBRA HVALA 284 DVIJE LjENŠTINE 285 GLUVI VUK 286 SVIJETU SE NE MOŽE
Ovi se ubezeknu, pa ga pitaju: —— A gde si ti bio, Ugursuze! Vide li gde mi izgore kuća? — Vala, Ćoso, videh, pa se i ja lepo ogrejah. A da se nisi što naljutio, Ćoso? — Pa i nisam, Ugursuze.
Ćosa se drne: — A da, nesrećo jedna, kako da se ni bih naljutio? Ubi mi kobilu i volove, ti si kriv što mi izgore kuća, ubi mi ženu, pa sad eto ubi mi i majku, pa još hoćeš da te držim — pa kako da se ne naljutim?
Zar ćeš ti svu sam pojesti?! ZAPALIO KUĆU DA IZGORE MIŠI Imao čojek tikava (lubenica) i drenjina u kući o jeseni, te je hranio za prijatelja, kad bi mu u kuću došao, pa
Prenosimo je iz Vrčevićeve zbirke, jer nam se učinilo da je bolja. 111. ZAPALIO KUĆU DA IZGORE MIŠI: Zapisao i objavio u svojoj zbirci narodnih podrugačica Vuk Vrčević, 1883. 112.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Marka uoči krsnih slava, ili u trenutku kada neka budala vikne pred opštinom: „Kume, izgore ti kesa!“ — Kakva ste to generacija? — mrmljao je matori ni za šta niste! Pogledaj: sve sam sitniš!
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
sud čovečijeg sina koji je poslan da pregleda kartoteke da l će u računu koji podnese iskupitelj jetki morati da izgore i jazbine i bube i gnezda gnezda...?
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
184. Sasuši me Dude, belo Dude, Napravi me Dude, suvo drvo, Suvo drvo, Dule, jasenovo, Zapali me Dude, izgore me. 185.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Nećemo ni pobedu ni sjaj. Da nam ponude raj, sve zvezde sa neba skinu. Da nas zagrle koji nas more, i njina zemlja sva izgore, i kleknu pred nas u prašinu. da nam svi ruke ljube, i kliču i krune meću, i opet zatrube trube, cveće i čast i sreću.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
metak Spoji kraj i početak, Obasja šumske izvore, U gori, u vodi, zavali Sve što je sagorivo, zapali I pritom i sama izgore.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Dokle neko, da mu Bog pomože, iz onijeh panjegah zavika: „Bjež, narode, e izgore kuća!“ Bože dragi, da tu bruku vidiš! Stade jeka, klepet i lomjava, stade piska, kape popadaše, stotina ih ispod
Nama živa srca popucaše, potrčasmo kuli Radunovoj, oko nje se poklasmo s Turcima. Izbavismo iz kule Raduna, ma izgore ojađela kula.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
(Šivaća igla) 117 — Sve ima, a govora nema? (Slika) 118 — Sve po kući izgore, a kuća osta? (Lula na kojoj se puši duvan) 119 — Sve sam polje pozobala, još se nisam nazobala?
(Meh u kovačnici) 122 — Skoči srna iza trna, i gde pade, tu ostade? (Varnica) 123 — Slama izgore, pojata ne more? (Lula i duvan) 124 — Tijelo mi drveno, a srce mi kameno? (Pisaljka) 125 — Tovar nosi, a na glavi ide?
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
105. Sam lončić u polju vri. 106. Sva gora pokise, a četiri pruta ne mogoše. 107. Sve po kući izgore, a kuća osta. 108. Sivac more preskoči ni kopita neskvasi. 109.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Tako je. Treba zapaliti sve. I poslednja ćeramida da izgori! I poslednji dukat da se istopi! I jasenovi da izgore! Neka se ne pozna gde je bila kuća Đorđa Katića, nek ostanu ugarci od jasenova. Na snegu da se crne i strče u nebo.
— Sneg! Izgore kuća! Zvono, deca! Jedan od bliznaka zaplaka i svirala umuče. Tola priđe koritu. Plače „desni“. „Levi“ kao da ne diše.
„Ima ih puno po selu.“ „A tebe, sine, to raduje“, gurnu letak u peć; hartija ispade i, grčeći se i pucketajući, izgore na ciglanom podu. Aćim ustade i unese mu se u lice: „Opet ga volim. Više njega volim od tebe.
Biraj jabuke. Izaberi onu koja samo jedared rodi. To ja znam.“ Simki buknu lice. U stidu izgore osmeh. Kako je smeo to da joj kaže? Pažljivo ga zagleda. Možda on nešto zna?
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Za tili čas izgore ono zrno uglja i zablesnu pri tome tolikim svetlom da oči zaboleše. Pokrih svoje oči rukama i uzviknuh: „Sada mi,
Miljković, Branko - PESME
je zastarela Moje pravo ime čeka da umrem Ptico iza sunca usred rečenice Kojom nasilnički ljubimo budućnost Sve izgore; to je praznik Poslušni pepeo Brašno ništavila Pretvara se Iza mojih leđa u šugavog psa Ispred mene u žar
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
) GLAVAŠ (spolja): Ha, dobro je!... Tâ me izgore! Spa... so... Zbo... gom!... ŠESTA SCENA Pred Glavaševom kolibom Glavaš leži mrtav, a u zastavi vidi se kako koliba
Turci uprepašćeni.) Al’ šta je ovo? RADAK (spolja): U plamen s njima! Neka izgore besni skotovi! MNOGI GLASOVI (spolja): Neka izgore!... Neka izgore!... TURCI SVI: Ovo je buna!...
) Al’ šta je ovo? RADAK (spolja): U plamen s njima! Neka izgore besni skotovi! MNOGI GLASOVI (spolja): Neka izgore!... Neka izgore!... TURCI SVI: Ovo je buna!...
RADAK (spolja): U plamen s njima! Neka izgore besni skotovi! MNOGI GLASOVI (spolja): Neka izgore!... Neka izgore!... TURCI SVI: Ovo je buna!... PRVI TURČIN: Evo, pogledaj, Kô da iz crne zemlje izniču, Seljaci jure s goli noževi.
Stanković, Borisav - TAŠANA
(Polazi.) Sa ulice počinju da dopiru uzvici dece: »Žiž, žiž!« i besomučno deranje Parapute: Izgore Paraputa, izgore, ah!
(Polazi.) Sa ulice počinju da dopiru uzvici dece: »Žiž, žiž!« i besomučno deranje Parapute: Izgore Paraputa, izgore, ah!
Žiž, Paraputa! PARAPUTA (otrgne se od Jovana i izvan sebe beži po dvorištu): Izgore Paraputa, izgore! TAŠANA (ide ka Paraputi): Nećeš, ne! Ne boj mi se! Nećeš izgoreti!
Žiž, Paraputa! PARAPUTA (otrgne se od Jovana i izvan sebe beži po dvorištu): Izgore Paraputa, izgore! TAŠANA (ide ka Paraputi): Nećeš, ne! Ne boj mi se! Nećeš izgoreti!
PARAPUTA (jednako okrenut kapiji, baca, kida sa sebe odelo, da bi se ugasio): Zapalili, zapalili Paraputu! I, izgore Paraputa, izgore! (Okreće se i poleti Tašani): A, ti si me zapalila! Ti hoćeš da izgorim. Ti hoćeš. Tebe ću ja, tebe!
I, izgore Paraputa, izgore! (Okreće se i poleti Tašani): A, ti si me zapalila! Ti hoćeš da izgorim. Ti hoćeš. Tebe ću ja, tebe!
Stanković, Borisav - KOŠTANA
DEVOJKE (odlazeći igraju i pevaju): Šano dušo, Šano, otvori mi vrata, Otvori mi, Šano, vrata, da ti dam dukata. Izgore me, Šano, mori, tvoja lepotinja, Tvoja lepotinja, tvoja krasotinja, — Oh lele, lele, izgoreh za tebe.
Zapali me, Dude, izgore me, Napravi me suvo drvo, Suvo drvo javorovo. Od drveta sitan pepel, Od pepela miris sapun, Pa s’s njega da si
bi me čekala, Od konja bi me skinula U sobu bi me unela, U usta bi me ljubila — — of, aman, zaman, mlado devojče, Izgore mi srce za tebe!... KOŠTANA (razdragana, sa saučešćem): Evo ću i ja, gazda Mitko!
Šantić, Aleksa - PESME
mi, tako I moje srce Hukti i bukti, Igra i besni, Manito, ludo — Ne zna šta radi, Sasvim se smelo; I evo, evo, izgore celo, Izgore celo! A znaš li zašto Ono poluđe?
srce Hukti i bukti, Igra i besni, Manito, ludo — Ne zna šta radi, Sasvim se smelo; I evo, evo, izgore celo, Izgore celo! A znaš li zašto Ono poluđe?
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Drugo mi je dobro učinio, učinio Kraljeviću Marko, možeš znati i pametovati: kad izgore varoš na Kosovu i izgore kula Adžagina, onde bili moji orlušići, pa i skupi Kraljeviću Marko, on i skupi u svil'na
Drugo mi je dobro učinio, učinio Kraljeviću Marko, možeš znati i pametovati: kad izgore varoš na Kosovu i izgore kula Adžagina, onde bili moji orlušići, pa i skupi Kraljeviću Marko, on i skupi u svil'na nedarca, odnese i dvoru