Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Ал̓ у неко доба ноћи дотрча стражар, избуди нас и каже да изгоре Ваљево и млоге пушке пуцају. Устанем ја и погледам: Ваљево доиста гори!
Бирташ наслага брезови̓ дрва пуну фуруну, пак затвори и рече: „Немојте отварати, док сва дрва не изгоре и угљен се учини: убиће у главу”.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
«, »Чекај, море, чекај«, па листа даље и понавља: »Пожар, пожар!« »Изгоре све, господине, шта ћемо?« рече жустро и други пандур утрчавши у канцеларију.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Е, сељаче и господине, њега је ону ноћ, кад школа изгоре, нестало. Нијесмо дуго знали, док не дође Марко трубач из војске и рече да је Павао отишао у Биоград и ступио у војску.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
заборавивши свој немешаг, па чак и чин, умешао међу ону гомилу која обично салета кумова кола, па се дере: »Куме, изгоре ти кеса!
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
И показивала му како ће он од те жигице да се упали, сав изгоре... Па кад би он престрашен, побеснео од тога почео да баца са себе одело, да бежи натраг кући, улеће у капију и да
Жижа! — показивајући јој на своје крпе, одело који ће да му изгоре од бачене жигице на њу. А сви су знали зашто она тога, Парапуту, ево већ целога века надгледа, чува.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Па пустише ли је у шталу? — опет ће онај радознали војник. — Није вајде крити, пустише. Добри неки људи. Изгоре стара Анђа заједно са својом шталицом и својим разговорима.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
278 ТРИ ТЕПАВЕ 279 ДОСЈЕТЉИВ УДОВАЦ 280 ЦИГАНСКА ПОРОДИЦА 281 ЗАПАЛИО КУЋУ ДА ИЗГОРЕ МИШИ 282 КАКО ЦИГАНИН НАУЧИ КОЊА ГЛАДОВАТИ 283 ДОБРА ХВАЛА 284 ДВИЈЕ ЉЕНШТИНЕ 285 ГЛУВИ ВУК 286 СВИЈЕТУ СЕ НЕ МОЖЕ
Ови се убезекну, па га питају: —— А где си ти био, Угурсузе! Виде ли где ми изгоре кућа? — Вала, Ћосо, видех, па се и ја лепо огрејах. А да се ниси што наљутио, Ћосо? — Па и нисам, Угурсузе.
Ћоса се дрне: — А да, несрећо једна, како да се ни бих наљутио? Уби ми кобилу и волове, ти си крив што ми изгоре кућа, уби ми жену, па сад ето уби ми и мајку, па још хоћеш да те држим — па како да се не наљутим?
Зар ћеш ти сву сам појести?! ЗАПАЛИО КУЋУ ДА ИЗГОРЕ МИШИ Имао чојек тикава (лубеница) и дрењина у кући о јесени, те је хранио за пријатеља, кад би му у кућу дошао, па
Преносимо је из Врчевићеве збирке, јер нам се учинило да је боља. 111. ЗАПАЛИО КУЋУ ДА ИЗГОРЕ МИШИ: Записао и објавио у својој збирци народних подругачица Вук Врчевић, 1883. 112.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Марка уочи крсних слава, или у тренутку када нека будала викне пред општином: „Куме, изгоре ти кеса!“ — Каква сте то генерација? — мрмљао је матори ни за шта нисте! Погледај: све сам ситниш!
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
суд човечијег сина који је послан да прегледа картотеке да л ће у рачуну који поднесе искупитељ јетки морати да изгоре и јазбине и бубе и гнезда гнезда...?
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
184. Сасуши ме Дуде, бело Дуде, Направи ме Дуде, суво дрво, Суво дрво, Дуле, јасеново, Запали ме Дуде, изгоре ме. 185.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Нећемо ни победу ни сјај. Да нам понуде рај, све звезде са неба скину. Да нас загрле који нас море, и њина земља сва изгоре, и клекну пред нас у прашину. да нам сви руке љубе, и кличу и круне мећу, и опет затрубе трубе, цвеће и част и срећу.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
метак Споји крај и почетак, Обасја шумске изворе, У гори, у води, завали Све што је сагориво, запали И притом и сама изгоре.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Докле неко, да му Бог поможе, из онијех пањегах завика: „Бјеж, народе, е изгоре кућа!“ Боже драги, да ту бруку видиш! Стаде јека, клепет и ломјава, стаде писка, капе попадаше, стотина их испод
Нама жива срца попуцаше, потрчасмо кули Радуновој, око ње се покласмо с Турцима. Избависмо из куле Радуна, ма изгоре ојађела кула.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(Шиваћа игла) 117 — Све има, а говора нема? (Слика) 118 — Све по кући изгоре, а кућа оста? (Лула на којој се пуши дуван) 119 — Све сам поље позобала, још се нисам назобала?
(Мех у ковачници) 122 — Скочи срна иза трна, и где паде, ту остаде? (Варница) 123 — Слама изгоре, појата не море? (Лула и дуван) 124 — Тијело ми дрвено, а срце ми камено? (Писаљка) 125 — Товар носи, а на глави иде?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
105. Сам лончић у пољу ври. 106. Сва гора покисе, а четири прута не могоше. 107. Све по кући изгоре, а кућа оста. 108. Сивац море прескочи ни копита нескваси. 109.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Тако је. Треба запалити све. И последња ћерамида да изгори! И последњи дукат да се истопи! И јасенови да изгоре! Нека се не позна где је била кућа Ђорђа Катића, нек остану угарци од јасенова. На снегу да се црне и стрче у небо.
— Снег! Изгоре кућа! Звоно, деца! Један од близнака заплака и свирала умуче. Тола приђе кориту. Плаче „десни“. „Леви“ као да не дише.
„Има их пуно по селу.“ „А тебе, сине, то радује“, гурну летак у пећ; хартија испаде и, грчећи се и пуцкетајући, изгоре на цигланом поду. Аћим устаде и унесе му се у лице: „Опет га волим. Више њега волим од тебе.
Бирај јабуке. Изабери ону која само једаред роди. То ја знам.“ Симки букну лице. У стиду изгоре осмех. Како је смео то да јој каже? Пажљиво га загледа. Можда он нешто зна?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
За тили час изгоре оно зрно угља и заблесну при томе толиким светлом да очи заболеше. Покрих своје очи рукама и узвикнух: „Сада ми,
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
је застарела Моје право име чека да умрем Птицо иза сунца усред реченице Којом насилнички љубимо будућност Све изгоре; то је празник Послушни пепео Брашно ништавила Претвара се Иза мојих леђа у шугавог пса Испред мене у жар
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
) ГЛАВАШ (споља): Ха, добро је!... Тâ ме изгоре! Спа... со... Збо... гом!... ШЕСТА СЦЕНА Пред Главашевом колибом Главаш лежи мртав, а у застави види се како колиба
Турци упрепашћени.) Ал’ шта је ово? РАДАК (споља): У пламен с њима! Нека изгоре бесни скотови! МНОГИ ГЛАСОВИ (споља): Нека изгоре!... Нека изгоре!... ТУРЦИ СВИ: Ово је буна!...
) Ал’ шта је ово? РАДАК (споља): У пламен с њима! Нека изгоре бесни скотови! МНОГИ ГЛАСОВИ (споља): Нека изгоре!... Нека изгоре!... ТУРЦИ СВИ: Ово је буна!...
РАДАК (споља): У пламен с њима! Нека изгоре бесни скотови! МНОГИ ГЛАСОВИ (споља): Нека изгоре!... Нека изгоре!... ТУРЦИ СВИ: Ово је буна!... ПРВИ ТУРЧИН: Ево, погледај, Кô да из црне земље изничу, Сељаци јуре с голи ножеви.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
(Полази.) Са улице почињу да допиру узвици деце: »Жиж, жиж!« и бесомучно дерање Парапуте: Изгоре Парапута, изгоре, ах!
(Полази.) Са улице почињу да допиру узвици деце: »Жиж, жиж!« и бесомучно дерање Парапуте: Изгоре Парапута, изгоре, ах!
Жиж, Парапута! ПАРАПУТА (отргне се од Јована и изван себе бежи по дворишту): Изгоре Парапута, изгоре! ТАШАНА (иде ка Парапути): Нећеш, не! Не бој ми се! Нећеш изгорети!
Жиж, Парапута! ПАРАПУТА (отргне се од Јована и изван себе бежи по дворишту): Изгоре Парапута, изгоре! ТАШАНА (иде ка Парапути): Нећеш, не! Не бој ми се! Нећеш изгорети!
ПАРАПУТА (једнако окренут капији, баца, кида са себе одело, да би се угасио): Запалили, запалили Парапуту! И, изгоре Парапута, изгоре! (Окреће се и полети Ташани): А, ти си ме запалила! Ти хоћеш да изгорим. Ти хоћеш. Тебе ћу ја, тебе!
И, изгоре Парапута, изгоре! (Окреће се и полети Ташани): А, ти си ме запалила! Ти хоћеш да изгорим. Ти хоћеш. Тебе ћу ја, тебе!
Станковић, Борисав - КОШТАНА
ДЕВОЈКЕ (одлазећи играју и певају): Шано душо, Шано, отвори ми врата, Отвори ми, Шано, врата, да ти дам дуката. Изгоре ме, Шано, мори, твоја лепотиња, Твоја лепотиња, твоја красотиња, — Ох леле, леле, изгорех за тебе.
Запали ме, Дуде, изгоре ме, Направи ме суво дрво, Суво дрво јаворово. Од дрвета ситан пепел, Од пепела мирис сапун, Па с’с њега да си
би ме чекала, Од коња би ме скинула У собу би ме унела, У уста би ме љубила — — оф, аман, заман, младо девојче, Изгоре ми срце за тебе!... КОШТАНА (раздрагана, са саучешћем): Ево ћу и ја, газда Митко!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
ми, тако И моје срце Хукти и букти, Игра и бесни, Манито, лудо — Не зна шта ради, Сасвим се смело; И ево, ево, изгоре цело, Изгоре цело! А знаш ли зашто Оно полуђе?
срце Хукти и букти, Игра и бесни, Манито, лудо — Не зна шта ради, Сасвим се смело; И ево, ево, изгоре цело, Изгоре цело! А знаш ли зашто Оно полуђе?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Друго ми је добро учинио, учинио Краљевићу Марко, можеш знати и паметовати: кад изгоре варош на Косову и изгоре кула Аџагина, онде били моји орлушићи, па и скупи Краљевићу Марко, он и скупи у свил'на
Друго ми је добро учинио, учинио Краљевићу Марко, можеш знати и паметовати: кад изгоре варош на Косову и изгоре кула Аџагина, онде били моји орлушићи, па и скупи Краљевићу Марко, он и скупи у свил'на недарца, однесе и двору