Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Rana sasma pozleđena bridi; bolest nejma zdravlja ni oblakšanja: lakomstvo bez izma, i džimgrizanje, život rashaljen; od sad najma vam više grehom proštenja!
« I tadar mu pak reče brat: »No da indi, kade me brate, caru, tako brez izma vrlo miluješ, evo ja sad prosim u tebe jednoga dara i za to i vrlo ti se molim, da bi me ne obštetio ili obnehatio se
Porcijaši i ostalog danka zbiraoci, ne derite bez izma ljudi, nit što više zakidajte od zakazatoga vam uzimanja! Ne obeđujte ni zanosite svoju braću.
Sami sebe ne možemo nadlagati. Bolje je kadgod malo što i pregrešti gospodi, negoli preko izma narod guliti i s globom cveliti. Bolje je s bremenom i polako doma putovati, negoli praznu trčke doći.
Od svega nebesnoga odzgor sjanja ona je bez izma da ha! posvetlija, sa svojim okretnim motrenjem na ovo smutno našeg žitka more.
I tadar već i brez izma je obljubi. Čudna toga posla, gde sam mladoženja cifra i kiti nevestu, te joj omiva lice, da se što skrnavo ili krastavo
samo za ovi ovde kratki i prohodljivi život starajući se, ka u velike strahovite morske bedne halovite zlopatljive preko izma duboke i široke pučine.