Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Рана сасма позлеђена бриди; болест нејма здравља ни облакшања: лакомство без изма, и џимгризање, живот расхаљен; од сад најма вам више грехом проштења!
« И тадар му пак рече брат: »Но да инди, каде ме брате, цару, тако брез изма врло милујеш, ево ја сад просим у тебе једнога дара и за то и врло ти се молим, да би ме не обштетио или обнехатио се
Порцијаши и осталог данка збираоци, не дерите без изма људи, нит што више закидајте од заказатога вам узимања! Не обеђујте ни заносите своју браћу.
Сами себе не можемо надлагати. Боље је кадгод мало што и прегрешти господи, неголи преко изма народ гулити и с глобом цвелити. Боље је с бременом и полако дома путовати, неголи празну трчке доћи.
Од свега небеснога одзгор сјања она је без изма да ха! посветлија, са својим окретним мотрењем на ово смутно нашег житка море.
И тадар већ и брез изма је обљуби. Чудна тога посла, где сам младожења цифра и кити невесту, те јој омива лице, да се што скрнаво или краставо
само за ови овде кратки и проходљиви живот старајући се, ка у велике страховите морске бедне халовите злопатљиве преко изма дубоке и широке пучине.