Teodosije - ŽITIJA
Pomišljajući na sve to i videći sebe kao da je to sve ostavio, skrbljaše, tužaše, Jadnim i poginulim sebe nazivaše, i kao što je, po Solomonu, srce osetljivo kao crv za kosti, tako je i njemu žalost za onim
i nedremanome stojanju, suzama i umiljenju samodršca svetovnjaka, a stideo se u savesti i osuđivao sebe, smatrajući sebe jadnim i poginulim: — Ja u pustinji — reče — posteći ne stekoh toliko umiljenje koliko ovaj u svetu ratujući!
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
opšta i književna, bolje poznavanje pozorišnoga zanata, onda se nikako ne bi moglo objasniti zašto je srpska književnost u jadnim prilikama tridesetih godina imala pisca vrste i vrednosti Jovana St.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
i da im se oduvek divio, samo nikako ne može da shvati zašto su kroz čitavu svoju istoriju bili tako svirepi prema jadnim Turcima; to jest, zašto su ih nabijali na kolac i odsecali im glave, što Totunbej Fadil Zoglu smatra sasvim
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
mamo!... ubiće me tata!... Oboje kao po komandi, pojuriše k detetu koje se već u pola diglo s postelje, pa ih gleda jadnim preplašenim očima... Majka mu prigrli glavu, a otac stade da mu ljubi nožice.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Punijeh osam dana još, odmarao se Đurađ na granici. Htio je da čio doigra jadnim Srbima. A oni ga, svi i svuda, željno očekivahu: momčadija zaradi zdravlja i veselja, jer ko se o njegovu danu o drijenu
Ćosić, Dobrica - KORENI
Kaži! Sramota te je. Ti nisi nikakav otac.“ Likovao je nad plenom pod šapama, tako malim, jadnim, koprcavim plenom. „Ja?“ „Ti što jedino na svetu voliš sebe. Jedino sebe voliš.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
Ko je jošt vidio da ja ovako u belo obučena pođem s njime izdrtim, i jadnim; crne mu se ruke, nikakva rezona ne zna,... vidiš, i sama se od njega gadiš. EVICA: Nije tako, majko.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
”). Kazačinskoga drama „kulminuje u tom, da su škola i prosveta ona sredstva koja mogu jadnim Srbima pomoći, a da za škole ima najviše zasluga mitropolit Vićentije”. (Tih.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Sve bi se to skršilo na mojim jadnim pogrbljenim ramenima, dok bi sve drugo ostalo isto — ona bi i dale obilazila oko svog nepreduzimljivog petlića,
U početku sam se svađao s njim, govorio sam da je bruka, greota i sramota piti krv tim jadnim nesrećnicima, da će protiv nas ustati i Lauš i manastir, da će nas odatle proterati, ali sam posle umukao jer sam
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Kao da nije pravilo i zakon na ovoj zemlji da se porodice sve odreda najzad iznuravaju u poslednjim smešnim ili jadnim potomcima!