Теодосије - ЖИТИЈА
Помишљајући на све то и видећи себе као да је то све оставио, скрбљаше, тужаше, Јадним и погинулим себе називаше, и као што је, по Соломону, срце осетљиво као црв за кости, тако је и њему жалост за оним
и недреманоме стојању, сузама и умиљењу самодршца световњака, а стидео се у савести и осуђивао себе, сматрајући себе јадним и погинулим: — Ја у пустињи — рече — постећи не стекох толико умиљење колико овај у свету ратујући!
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
општа и књижевна, боље познавање позоришнога заната, онда се никако не би могло објаснити зашто је српска књижевност у јадним приликама тридесетих година имала писца врсте и вредности Јована Ст.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
и да им се одувек дивио, само никако не може да схвати зашто су кроз читаву своју историју били тако свирепи према јадним Турцима; то јест, зашто су их набијали на колац и одсецали им главе, што Тотунбеј Фадил Зоглу сматра сасвим
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
мамо!... убиће ме тата!... Обоје као по команди, појурише к детету које се већ у пола дигло с постеље, па их гледа јадним преплашеним очима... Мајка му пригрли главу, а отац стаде да му љуби ножице.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Пунијех осам дана још, одмарао се Ђурађ на граници. Хтио је да чио доигра јадним Србима. А они га, сви и свуда, жељно очекиваху: момчадија заради здравља и весеља, јер ко се о његову дану о дријену
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Кажи! Срамота те је. Ти ниси никакав отац.“ Ликовао је над пленом под шапама, тако малим, јадним, копрцавим пленом. „Ја?“ „Ти што једино на свету волиш себе. Једино себе волиш.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Ко је јошт видио да ја овако у бело обучена пођем с њиме издртим, и јадним; црне му се руке, никаква резона не зна,... видиш, и сама се од њега гадиш. ЕВИЦА: Није тако, мајко.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
”). Казачинскога драма „кулминује у том, да су школа и просвета она средства која могу јадним Србима помоћи, а да за школе има највише заслуга митрополит Вићентије”. (Тих.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Све би се то скршило на мојим јадним погрбљеним раменима, док би све друго остало исто — она би и дале обилазила око свог непредузимљивог петлића,
У почетку сам се свађао с њим, говорио сам да је брука, греота и срамота пити крв тим јадним несрећницима, да ће против нас устати и Лауш и манастир, да ће нас одатле протерати, али сам после умукао јер сам
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Као да није правило и закон на овој земљи да се породице све одреда најзад изнуравају у последњим смешним или јадним потомцима!