Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
I baš sve mi se čini da je to pismo datirato 20. marta, valjda je po rimskom. Ja uzmem ovo pismo, zovnem mog strica Jakova, Mitra Miličanca, trgovca, Koju iz Svileuve, i jošte nji̓ dvojicu, pročitam im ono pismo, zakunem i̓ da nikom ne kažu,
Karađorđe uze Jakova, Janka Katića, kneza Simu, našeg novog kneza Peju, zeta Živka Dabića, Milana, od šabačke nahije Spuža Ostoju i Ćurčiju
Gospodar Đorđe kaže: „Kojekuda, ja sam pri putu (čini mi se kući je polazio), no eto jakova i Sime i Janka; neka vam dadu dve tri hiljade groša, pak idite”. Vidimo da je malo, ali — šta ćemo? — i to kabulimo.
A što me pitaš za Jakova i Crnoga Đorđa, jesam i̓ čuo ali i̓ ne znam”. — A Bijuklić: „A zar ti mene ne poznaješ?” Kažem ja, da ga nigda vidno
Sad ja pokažem da sam na Vračaru, kako sam nosio mur moga strica Jakova, u hitnji, kad sam pošao, zaboravio ostaviti, no u džepu odneo i evo ga.
radosti reče: „Dobro će biti”, pak on napisa pismo ovako: „Pozdravlje tebi, brate Teodore, od mene Crnoga Đorđa i od Jakova tvoga ujaka i od sve sirotinje.
” Tako se Turci poplaše, pobegnu Šapcu. (Jakova je jošt na Drini tane zvrcnulo u glavu, i popre otišao u Brankovinu da se leči.
Čujem jedan sat od mene gdi puške pucaju, ali sve dalje. Saćem na vodu Ub, nađem Jakova i Luku, a oni se vratili iz teranja, jerbo su umorni, od Šapca ̓itajući i onu se noć tukući.
— „To nije istina”, reče, „kod Jakova nema nikoga!” I on posla Stefana, svoga momka, da vidi; ode Stefan i dođe, i kaže: kod Jakova ima, i kod kneza Sime, 4.
” I on posla Stefana, svoga momka, da vidi; ode Stefan i dođe, i kaže: kod Jakova ima, i kod kneza Sime, 4.000 vojske. On i tome kaže: „Nije istina!” Da, — odma me je zapitao: „Kamo ti hat?
Kako deputati iz Peterburga, ja i Jovan Protić, dođu oko polovine januara 1805. godine, — prvi oko Karađorđa, Jakova, Milana i kneza Sime i proči̓ starešina mirski̓ i duhovni̓, Jova Protić pak oko Milenka, Dobrnjca i proči̓ — navale da
” Zalupaše doboši, razviše se barjaci, poletiše vojske svaka svome starešini. Gledaju Turci i pitaju Milana i Jakova: šta će ono sad biti? — „Eto šta će, čovek hoće Fočićeva hata ili ̓oće na grad”. — „Aman, ustavite!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— reče Čupić. — Onda, tako ćemo i radiTi... Proto! — okrete se Smiljaniću. — Jedan od tvojih ljudi neka sačeka Jakova i Miloša, pa neka ih na Ravnje dovede... — Dobro. I svi se raziđoše da narede što je potrebno... 13.
Pogleda Jakova... I on se nešto predomišlja... Pa i same starešine glede nekako u zemlju. Niko, sem Zeke, ne umede reći reči.
Sad se spremaju da jurnu... Ja sam jedva ugrabio da se izmaknem da ovo javim!... Čini šta znaš!... Stojan pogleda Jakova i starešine: — Šta ćemo? — upita nekim strašnim glasom. Jakov se diže na noge: — Stojane, brate! — reče on.
Dučić, Jovan - PESME
NOĆNI STIHOVI Kod Svetog Jakova u Dubrovniku Ja volim noći, njine mutne zbore, I njine tišine, i njine oluje; Njine crne reke kada setno huje Svoju
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Bio je poznat u Beču, a Engelshofen ga je slao i na dvorske balove. Bio se oženio, pre pet godina, Anom, ćerkom Jakova Bogdanoviča, koji je bio senator u Novom Sadu, kao i otac Petrove žene.
Moral pravoslavni držao je njene strine, čiji brak nije bio sretan, u gvožđu, do smrti. U kući Jakova Bogdanoviča devojka je imala da čeka kao na lancu, dok se neki mladoženja pojavi.
Teodosije - ŽITIJA
Zato ga veoma i suviše obasipahu bogatstvom. Bog, koji je čudom negda Jakova s prekrasnim Josifom posle dolaska u tuđinu umnožio i telesno rasprostranio u Egiptu, on je i sadašnjega oca Simeona,
Ovaj učini neprijateljstvo Isava protiv Jakova brata njegova zbog očeva blagoslova. Ovaj i tada beše podigao mržnju među braćom.
I tako s velikom čašću stanom stajući i uzdižući se, nošahu ga kao drugoga Jakova i novog patrijarha Izrailja oca našega Simeona, sinovi i sinovi sinova sa sveštenicima zajedno i sa svima blagorodnima,
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
pa je sa nestrpljenjem iščekivao vožnju autobusom — onaj trenutak kada započne spuštanje niza strmu cestu iznad Svetog Jakova i kada se iznenada i bez opomene pojavi Grad.
ona je tu, za njegovim stolom, a da se pre toga nikada nisu upoznali, nikada pričali, nikada se kupali na plaži Svetog Jakova u ponoć, ni ljubili na zidinama, ni šaputali u kapijama, niti se krili od znatiželjnika u kamenim uvalama Lokruma —
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Kopitar je upoznao Getea i Jakova Grima sa velikim blagom u Karadžićevim zbirkama. Naročito Grim je bio neiscrpan u pohvalama »prekrasnih pesama«
1807. vrati se u Srbiju, postaje pisar kod valjevskog vojvode Jakova Nenadovića, zatim pisar u Praviteljstvujuščem sovjetu u Beogradu.
Od skupljanja narodnih umotvorina u stihu prirodno je prešao na skupljanje narodnih umotvorina u prozi. Po savetu Jakova Grima, koji je sa svojim bratom od 1812.
« Tu zbirku prevela je na nemački Karadžićeva kći Vilhelmina, i, sa naročitim predgovorom Jakova Grima, izdala u Beču 1845.
»SRPSKI RJEČNIK«. — I pre Karadžića bilo je rečnika srpsko-hrvatskoga jezika. Tako rečnik Jakova Mikalje izišao je 1649, Jurja Habdelića 1670, Ardelija dela Bele 1728, Belostenca 1740, Andrije Jambrešića 1742, Joze
možda jedina istorijska monografija srpska koja je prodrla u širu publiku, sadrži više poezije i literature no roman Jakova Ignjatovića istoga imena, i imao je više čitalaca no mnoga dela iz zabavne književnosti.
Ljubišu, Milovana Glišića, Jovana Ilića, Jakova Ignjatovića, Milorada Šapčanina, Stevana Vlad. Kaćanskog i druge. List je počeo sa znatnim moralnim i materijalnim
Jovan Grčić i Milan Savić kreću 1885. u Novom Sadu Stražilovo, koje je izlazilo do 1894.97 Đorđe Rajković, uz saradnju Jakova Ignjatovića, u Novom Sadu, od 1885—1886, izdaje Bršljan, koji je bio izraz konzervativne struje među Srbima u Ugarskoj.
Roman, kod Jakova Ignjatovića sedamdesetih godina, i kod Janka Veselinovića, Sime Matavulja, Stevana Sremca, Svetolika Rankovića devedeseti
REALIST. — Između Jakova Ignjatovića i Stevana Sremca ima izvesnih sličnosti. Obojica su Srbi iz Ugarske, rođeni na periferiji srpskoga naroda;
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
JAKOV: Kupite magare! Jeftino dajemo. POZORIJE 7. SELjAK, PREĐAŠNjI SELjAK: More, deco, prođite se magareta. (Spazi Jakova.) Šta je to? (Uvati ga za ruku.) Stani malo, dečko. Kaži ti meni, šta si ti? JAKOV: Ja sam ja. SELjAK: A šta je ono?
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Rudi svetlost polugola lakim krilom rokokoa. Inicijal: planu Slova s Orfelina, sa Jakova. U prikrajku, a sa visa, žuti sveska Letopisa Reljef krsta: s njega sija reč prozračna - eparhija.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
) kad je dao svoje ime za potpis pod jedan dopis u kome su bila upravljena pitanja na ministra unutrašnjih dela po stvari Jakova Purka, kapetanova pandura, zbog nekih zloupotreba njegovih (to jest Purkovih). A stvar je bila u ovome.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Išao je onaj dan i k manastiru sv. Jakova (oko ½ sahata od grada). ČOROJE, VILA I TURICA U Dubrovniku čoroje, vila i turica išli su za vremena republike uz
Sveti Sava - SABRANA DELA
“ I sâm venčavši ga i blagoslovi ga izvanredno, kao što blagoslovi Isaak Jakova, sina svoga, svakim blagoslovom, (І Mojs.
Jer kao što prekrasni Josif uze telo oca svoga Jakova iz Egipta i prenese ga u zemlju obećanu, tako i ovi bogoljubivi i čestiti sinovi njegovi sa svom državom primiše ga,
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— Ma šta ti, dakle, mogu ja? — reče najzad Bakonja ustajući. Pa onda nadu obraze i nastavi — jeto zamoliću fra-Jakova da mi uzajmi pet talira, pa ću i’ ja poslin tražiti od strica, da i’ čoviku vratim.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
(v. Bosilje, 71) Jakov Ignjatović je pisao u romanu Trpen spasen (Odabrana dela Jakova Ignjatovića, Matica srpska, Novi Sad 1949, IV, 141): „Novi Sad — srpski Pariz.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Sveti Lovrinac pomokri se u bostan, i od tada su lubenice vodene (ZNŽOJS, 7, 1902, 147). O danu Svetog Jakova (25. jula) sazrevaju l. i zato tog sveca zovu sveti Jakov pipunar (ZNŽOJS, 23, 318). Ko jede vrele l.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
A sada da se malo obazremo po Londonu Jakova II, poslednjeg Stuartovića. Nije lako snaći se ovde; varoš ima skoro pola miliona stanovnika.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Kada svoja pitanja završava ovako: Je li Đorđa caru opravio? Je l' Jakova na kolac nabio? Je li Luku živa ogulio? Je l' Cincara na vatri ispekô? Je l' Čupića sabljom posjekao?
Isto preziranje prema lošim ratnicima nalazimo kod Starine Novaka i Jakova Nenadovića. Starina Novak kaže Grujici: Svuci, sine, gospodske haljine, pa obuci bugarske haljine, i ponesi budak na
Dok pogubim i Aleksu kneza iz lijepa sela Brankovine, i Jakova, brata Aleksina: car i ćesar kad se zavadiše, kod ćesara obršteri biše i nosiše od zlata kaškete, popl’jeniše sve
Jeste l’ vid’li moga gospodara, a Krsmana kneza Vujičića? Jeste l’ vid’li Valjevca Jakova, ta Jakova, srpskog komendata? Je li došô Valjevac Jakove? Je li došô i doveo vojsku? Je l’ koliko vojske u Jakova?
Jeste l’ vid’li moga gospodara, a Krsmana kneza Vujičića? Jeste l’ vid’li Valjevca Jakova, ta Jakova, srpskog komendata? Je li došô Valjevac Jakove? Je li došô i doveo vojsku? Je l’ koliko vojske u Jakova?
Je li došô Valjevac Jakove? Je li došô i doveo vojsku? Je l’ koliko vojske u Jakova? Otišô je Krsman pred Jakova, da dočeka vojsku Jakovljevu, pod Jakovom konja da privati. Đe je Krsman? voda g’ odnijela!
Je li došô Valjevac Jakove? Je li došô i doveo vojsku? Je l’ koliko vojske u Jakova? Otišô je Krsman pred Jakova, da dočeka vojsku Jakovljevu, pod Jakovom konja da privati. Đe je Krsman? voda g’ odnijela!
I vid’li smo Valjevca Jakova, — u Jakova nije mlogo vojske, nema više od trista Srbova, i četiri s njime arambaše: do dva brata, dva Nedića
I vid’li smo Valjevca Jakova, — u Jakova nije mlogo vojske, nema više od trista Srbova, i četiri s njime arambaše: do dva brata, dva Nedića mlada: Dimitrije i s
Je li Đorđa caru opravio? Je l’ Jakova na kolac nabio? Je li Luku živa ogulio? Je l’ Cincara na vatri ispekô? Je l’ Čupića sabljom posjekao?
se bori kod Čokešine, ali je posle podigao na ustanak Jadar i Rađevinu, no zato što je pri tome radio protiv interesa Jakova Nenadovića — bio je ubijen od njegovih ljudi. Nedići Damnjan i Gligorije bili su rodom iz Osečine (u okolini Valjeva).
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
iskazao za nju jer će se na nebu u jedno dobi ukazati jedna neka čudna zvezda, ovako govoreći mu: »Zasjati će zvezda od Jakova i tadar će se dignuti čovek od Izrailja, te će iseći knezove moavske i poplenit će sve sinove Sitove.
Očekaše da vide što će iz toga biti kraj; dođe mu otac prositi je za sina od Jakova. Al' sinovi mu sasma karimni, preko gledaju, u nos duhaju.
goru na hise dadoše podretlu Josifovu i njegove kosti iz Jegipta preko mora prenesene u tome gradiću na onom kupljenu od Jakova selištu zakopaše ih. Te onda nisu se zvali Samarani onuda što su naseonici bili, nego svi skupa Izrailji bili su.
« Pak i Jakova spomenu kako je još od njega ostao njima onaj bunar. »I on, reče, ovde druge vode nije imao krome toga mu bunara, te sva
A ti me pitaš otkud ja imam vodu živu!...« »A eda si ti koji boli čovek od našega oca Jakova — reče mu, — da bolju vodu gde imaš?
« Na to joj Hristos ništa suproć ne izreče, nit se ukazuje da je bolji od Jakova, da je čim ne oprepasti. A posle po reči mu i sama će to proznati kako jest mnogo bolji i viši.
SLAVENI Kako su prvi bogoznanci od Jakova deda im Bogom narečenoga Izrailja proimenovati, te se svi zovu Izrailji, tako i od Hristova imena verni prozvaše se
I ona je sama ta velika zvezda što je zasijala od Jakova, te sve jezike na poklonjenje Hristu nebesnome caru privela je. Od svega nebesnoga odzgor sjanja ona je bez izma da ha!