Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
И баш све ми се чини да је то писмо датирато 20. марта, ваљда је по римском. Ја узмем ово писмо, зовнем мог стрица Јакова, Митра Миличанца, трговца, Коју из Свилеуве, и јоште њи̓ двојицу, прочитам им оно писмо, закунем и̓ да ником не кажу,
Карађорђе узе Јакова, Јанка Катића, кнеза Симу, нашег новог кнеза Пеју, зета Живка Дабића, Милана, од шабачке нахије Спужа Остоју и Ћурчију
Господар Ђорђе каже: „Којекуда, ја сам при путу (чини ми се кући је полазио), но ето јакова и Симе и Јанка; нека вам даду две три хиљаде гроша, пак идите”. Видимо да је мало, али — шта ћемо? — и то кабулимо.
А што ме питаш за Јакова и Црнога Ђорђа, јесам и̓ чуо али и̓ не знам”. — А Бијуклић: „А зар ти мене не познајеш?” Кажем ја, да га нигда видно
Сад ја покажем да сам на Врачару, како сам носио мур мога стрица Јакова, у хитњи, кад сам пошао, заборавио оставити, но у џепу однео и ево га.
радости рече: „Добро ће бити”, пак он написа писмо овако: „Поздравље теби, брате Теодоре, од мене Црнога Ђорђа и од Јакова твога ујака и од све сиротиње.
” Тако се Турци поплаше, побегну Шапцу. (Јакова је јошт на Дрини тане зврцнуло у главу, и попре отишао у Бранковину да се лечи.
Чујем један сат од мене гди пушке пуцају, али све даље. Саћем на воду Уб, нађем Јакова и Луку, а они се вратили из терања, јербо су уморни, од Шапца ̓итајући и ону се ноћ тукући.
— „То није истина”, рече, „код Јакова нема никога!” И он посла Стефана, свога момка, да види; оде Стефан и дође, и каже: код Јакова има, и код кнеза Симе, 4.
” И он посла Стефана, свога момка, да види; оде Стефан и дође, и каже: код Јакова има, и код кнеза Симе, 4.000 војске. Он и томе каже: „Није истина!” Да, — одма ме је запитао: „Камо ти хат?
Како депутати из Петербурга, ја и Јован Протић, дођу око половине јануара 1805. године, — први око Карађорђа, Јакова, Милана и кнеза Симе и прочи̓ старешина мирски̓ и духовни̓, Јова Протић пак око Миленка, Добрњца и прочи̓ — навале да
” Залупаше добоши, развише се барјаци, полетише војске свака своме старешини. Гледају Турци и питају Милана и Јакова: шта ће оно сад бити? — „Ето шта ће, човек хоће Фочићева хата или ̓оће на град”. — „Аман, уставите!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— рече Чупић. — Онда, тако ћемо и радиТи... Прото! — окрете се Смиљанићу. — Један од твојих људи нека сачека Јакова и Милоша, па нека их на Равње доведе... — Добро. И сви се разиђоше да нареде што је потребно... 13.
Погледа Јакова... И он се нешто предомишља... Па и саме старешине гледе некако у земљу. Нико, сем Зеке, не умеде рећи речи.
Сад се спремају да јурну... Ја сам једва уграбио да се измакнем да ово јавим!... Чини шта знаш!... Стојан погледа Јакова и старешине: — Шта ћемо? — упита неким страшним гласом. Јаков се диже на ноге: — Стојане, брате! — рече он.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
НОЋНИ СТИХОВИ Код Светог Јакова у Дубровнику Ја волим ноћи, њине мутне зборе, И њине тишине, и њине олује; Њине црне реке када сетно хује Своју
Црњански, Милош - Сеобе 2
Био је познат у Бечу, а Енгелсхофен га је слао и на дворске балове. Био се оженио, пре пет година, Аном, ћерком Јакова Богдановича, који је био сенатор у Новом Саду, као и отац Петрове жене.
Морал православни држао је њене стрине, чији брак није био сретан, у гвожђу, до смрти. У кући Јакова Богдановича девојка је имала да чека као на ланцу, док се неки младожења појави.
Теодосије - ЖИТИЈА
Зато га веома и сувише обасипаху богатством. Бог, који је чудом негда Јакова с прекрасним Јосифом после доласка у туђину умножио и телесно распространио у Египту, он је и садашњега оца Симеона,
Овај учини непријатељство Исава против Јакова брата његова због очева благослова. Овај и тада беше подигао мржњу међу браћом.
И тако с великом чашћу станом стајући и уздижући се, ношаху га као другога Јакова и новог патријарха Израиља оца нашега Симеона, синови и синови синова са свештеницима заједно и са свима благороднима,
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
па је са нестрпљењем ишчекивао вожњу аутобусом — онај тренутак када започне спуштање низа стрму цесту изнад Светог Јакова и када се изненада и без опомене појави Град.
она је ту, за његовим столом, а да се пре тога никада нису упознали, никада причали, никада се купали на плажи Светог Јакова у поноћ, ни љубили на зидинама, ни шапутали у капијама, нити се крили од знатижељника у каменим увалама Локрума —
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Копитар је упознао Гетеа и Јакова Грима са великим благом у Караџићевим збиркама. Нарочито Грим је био неисцрпан у похвалама »прекрасних песама«
1807. врати се у Србију, постаје писар код ваљевског војводе Јакова Ненадовића, затим писар у Правитељствујушчем совјету у Београду.
Од скупљања народних умотворина у стиху природно је прешао на скупљање народних умотворина у прози. По савету Јакова Грима, који је са својим братом од 1812.
« Ту збирку превела је на немачки Караџићева кћи Вилхелмина, и, са нарочитим предговором Јакова Грима, издала у Бечу 1845.
»СРПСКИ РЈЕЧНИК«. — И пре Караџића било је речника српско-хрватскога језика. Тако речник Јакова Микаље изишао је 1649, Јурја Хабделића 1670, Арделија дела Беле 1728, Белостенца 1740, Андрије Јамбрешића 1742, Јозе
можда једина историјска монографија српска која је продрла у ширу публику, садржи више поезије и литературе но роман Јакова Игњатовића истога имена, и имао је више читалаца но многа дела из забавне књижевности.
Љубишу, Милована Глишића, Јована Илића, Јакова Игњатовића, Милорада Шапчанина, Стевана Влад. Каћанског и друге. Лист је почео са знатним моралним и материјалним
Јован Грчић и Милан Савић крећу 1885. у Новом Саду Стражилово, које је излазило до 1894.97 Ђорђе Рајковић, уз сарадњу Јакова Игњатовића, у Новом Саду, од 1885—1886, издаје Бршљан, који је био израз конзервативне струје међу Србима у Угарској.
Роман, код Јакова Игњатовића седамдесетих година, и код Јанка Веселиновића, Симе Матавуља, Стевана Сремца, Светолика Ранковића деведесети
РЕАЛИСТ. — Између Јакова Игњатовића и Стевана Сремца има извесних сличности. Обојица су Срби из Угарске, рођени на периферији српскога народа;
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ЈАКОВ: Купите магаре! Јефтино дајемо. ПОЗОРИЈЕ 7. СЕЉАК, ПРЕЂАШЊИ СЕЉАК: Море, децо, прођите се магарета. (Спази Јакова.) Шта је то? (Увати га за руку.) Стани мало, дечко. Кажи ти мени, шта си ти? ЈАКОВ: Ја сам ја. СЕЉАК: А шта је оно?
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Руди светлост полугола лаким крилом рококоа. Иницијал: плану Слова с Орфелина, са Јакова. У прикрајку, а са виса, жути свеска Летописа Рељеф крста: с њега сија реч прозрачна - епархија.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
) кад је дао своје име за потпис под један допис у коме су била управљена питања на министра унутрашњих дела по ствари Јакова Пурка, капетанова пандура, због неких злоупотреба његових (то јест Пуркових). А ствар је била у овоме.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Ишао је онај дан и к манастиру св. Јакова (око ½ сахата од града). ЧОРОЈЕ, ВИЛА И ТУРИЦА У Дубровнику чороје, вила и турица ишли су за времена републике уз
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
“ И сâм венчавши га и благослови га изванредно, као што благослови Исаак Јакова, сина свога, сваким благословом, (І Мојс.
Јер као што прекрасни Јосиф узе тело оца свога Јакова из Египта и пренесе га у земљу обећану, тако и ови богољубиви и честити синови његови са свом државом примише га,
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Ма шта ти, дакле, могу ја? — рече најзад Бакоња устајући. Па онда наду образе и настави — јето замолићу фра-Јакова да ми узајми пет талира, па ћу и’ ја послин тражити од стрица, да и’ човику вратим.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
(в. Босиље, 71) Јаков Игњатовић је писао у роману Трпен спасен (Одабрана дела Јакова Игњатовића, Матица српска, Нови Сад 1949, ИВ, 141): „Нови Сад — српски Париз.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Свети Ловринац помокри се у бостан, и од тада су лубенице водене (ЗНЖОЈС, 7, 1902, 147). О дану Светог Јакова (25. јула) сазревају л. и зато тог свеца зову свети Јаков пипунар (ЗНЖОЈС, 23, 318). Ко једе вреле л.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
А сада да се мало обазремо по Лондону Јакова ИИ, последњег Стуартовића. Није лако снаћи се овде; варош има скоро пола милиона становника.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Када своја питања завршава овако: Је ли Ђорђа цару оправио? Је л' Јакова на колац набио? Је ли Луку жива огулио? Је л' Цинцара на ватри испекô? Је л' Чупића сабљом посјекао?
Исто презирање према лошим ратницима налазимо код Старине Новака и Јакова Ненадовића. Старина Новак каже Грујици: Свуци, сине, господске хаљине, па обуци бугарске хаљине, и понеси будак на
Док погубим и Алексу кнеза из лијепа села Бранковине, и Јакова, брата Алексина: цар и ћесар кад се завадише, код ћесара обрштери бише и носише од злата кашкете, попл’јенише све
Јесте л’ вид’ли мога господара, а Крсмана кнеза Вујичића? Јесте л’ вид’ли Ваљевца Јакова, та Јакова, српског комендата? Је ли дошô Ваљевац Јакове? Је ли дошô и довео војску? Је л’ колико војске у Јакова?
Јесте л’ вид’ли мога господара, а Крсмана кнеза Вујичића? Јесте л’ вид’ли Ваљевца Јакова, та Јакова, српског комендата? Је ли дошô Ваљевац Јакове? Је ли дошô и довео војску? Је л’ колико војске у Јакова?
Је ли дошô Ваљевац Јакове? Је ли дошô и довео војску? Је л’ колико војске у Јакова? Отишô је Крсман пред Јакова, да дочека војску Јаковљеву, под Јаковом коња да привати. Ђе је Крсман? вода г’ однијела!
Је ли дошô Ваљевац Јакове? Је ли дошô и довео војску? Је л’ колико војске у Јакова? Отишô је Крсман пред Јакова, да дочека војску Јаковљеву, под Јаковом коња да привати. Ђе је Крсман? вода г’ однијела!
И вид’ли смо Ваљевца Јакова, — у Јакова није млого војске, нема више од триста Србова, и четири с њиме арамбаше: до два брата, два Недића
И вид’ли смо Ваљевца Јакова, — у Јакова није млого војске, нема више од триста Србова, и четири с њиме арамбаше: до два брата, два Недића млада: Димитрије и с
Је ли Ђорђа цару оправио? Је л’ Јакова на колац набио? Је ли Луку жива огулио? Је л’ Цинцара на ватри испекô? Је л’ Чупића сабљом посјекао?
се бори код Чокешине, али је после подигао на устанак Јадар и Рађевину, но зато што је при томе радио против интереса Јакова Ненадовића — био је убијен од његових људи. Недићи Дамњан и Глигорије били су родом из Осечине (у околини Ваљева).
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
исказао за њу јер ће се на небу у једно доби указати једна нека чудна звезда, овако говорећи му: »Засјати ће звезда од Јакова и тадар ће се дигнути човек од Израиља, те ће исећи кнезове моавске и попленит ће све синове Ситове.
Очекаше да виде што ће из тога бити крај; дође му отац просити је за сина од Јакова. Ал' синови му сасма каримни, преко гледају, у нос духају.
гору на хисе дадоше подретлу Јосифову и његове кости из Јегипта преко мора пренесене у томе градићу на оном купљену од Јакова селишту закопаше их. Те онда нису се звали Самарани онуда што су насеоници били, него сви скупа Израиљи били су.
« Пак и Јакова спомену како је још од њега остао њима онај бунар. »И он, рече, овде друге воде није имао кроме тога му бунара, те сва
А ти ме питаш откуд ја имам воду живу!...« »А еда си ти који боли човек од нашега оца Јакова — рече му, — да бољу воду где имаш?
« На то јој Христос ништа супроћ не изрече, нит се указује да је бољи од Јакова, да је чим не опрепасти. А после по речи му и сама ће то прознати како јест много бољи и виши.
СЛАВЕНИ Како су први богознанци од Јакова деда им Богом нареченога Израиља проименовати, те се сви зову Израиљи, тако и од Христова имена верни прозваше се
И она је сама та велика звезда што је засијала од Јакова, те све језике на поклоњење Христу небесноме цару привела је. Од свега небеснога одзгор сјања она је без изма да ха!