Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— Jest, oče, ali će mlinar odležati barem pet dana... — Taa-ko? A jesu li svi redovnici ovdi? — Jesu, jeno baš side prid manastirom... — Ajd’ ulazi! — viknu sinovcu sjedajući na krmi.
— Di je kon!? — breknu Bakonja. — Di je konj!? — ponovi Kušmelj. — Konja na sridu, gubo od gube! — reče i Barica. — Jeno ga pod Crnim kukom, u sinici strica Rore. — Trči ćaća! — veli Bakonja davši Kenju novce.
Svi se rado sjećahu Stipana i njegove šale. — Ma, di vam je Bukar? — zapita Bujas. — Ja ga zaludu tražim očima. — Jeno ga tamo u zapećku. On je zaspâ ima i dvi ure. A-nu, prikinite govor, pa ćete čuti kao rče! — veli Škeljo. Ućutaše.
— veli Duvalo, propinjući se, te promoli glavu kroz prozor. — A jest, duše mi, sve kako ti kažeš! Jeno rešetke cile cilcate, a tri se praga drže zajedno, a četvrti se razbija na dva komada.