Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Јест, оче, али ће млинар одлежати барем пет дана... — Таа-ко? А јесу ли сви редовници овди? — Јесу, јено баш сиде прид манастиром... — Ајд’ улази! — викну синовцу сједајући на крми.
— Ди је кон!? — брекну Бакоња. — Ди је коњ!? — понови Кушмељ. — Коња на сриду, губо од губе! — рече и Барица. — Јено га под Црним куком, у синици стрица Роре. — Трчи ћаћа! — вели Бакоња давши Кењу новце.
Сви се радо сјећаху Стипана и његове шале. — Ма, ди вам је Букар? — запита Бујас. — Ја га залуду тражим очима. — Јено га тамо у запећку. Он је заспâ има и дви уре. А-ну, прикините говор, па ћете чути као рче! — вели Шкељо. Ућуташе.
— вели Дувало, пропињући се, те промоли главу кроз прозор. — А јест, душе ми, све како ти кажеш! Јено решетке циле цилцате, а три се прага држе заједно, а четврти се разбија на два комада.