Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
U kazanima, kod Tekeriša, u doba jesenje, mrklo i gluvo, kuvaju se kupus i kiša, kuva vašljivo vojničko ruvo! Kuvaj to ruvo, peglaj, pali, iskuvavaj ga u
Ne pamtim kad sam video takve čizme! To su čizme od najboljeg boksa! Ne samo iz neke jesenje susnežice: u tako dobro građenim čizmama čovek bi se i iz potopa vratio suv! To su zaista prave državne čizme!
Dučić, Jovan - PESME
POZNANSTVO Kada je poznah, nebo beše mutno, Vrti su mreli s bolnim nestrpljenjem; Jesenje vode šumile zloslutno, I sve očajno žurilo za mrenjem.
NOVEMBAR Raširilo se u nemoj visini Jesenje nebo, olovno i prazno. Polja su pusta; vrh ledina njinih Silazi veče dosadno i mrazno.
Do sluha ta pesma ne dopire njena, No duša je sluti, čuje, i razume... NOSTALGIJA Jesenje popodne mre u zavesama, Tužno cvili vetar iz dalekog granja. Mir. To je svečani trenut kad se sanja.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
GLAVA ŠESNAESTA U kojoj je opisano jesenje breme u selu. Ko je sit spletaka iz prošlih glava, preporučuje mu se da pročita, odmora radi, ovu glavu koja nema
— Pa koga misliš da uzmeš? A? — pita pop Spira. — Ta... sad... pravo da reknem, — nije baš, znate, ni lako. Jesenje je to doba... putevi pokvareni, a blato veliko... — Da, da, to je nevolja jedna!
Znate kako je putovanje... pa jesenje močarno vreme, pa prozebe čovek... pa večera, pa ondak razgovor, pa vino!... Ta vi me već razumete... Može se...
Što jest, jest! Pravo su rekli naši stari: »Teško svome bez svoga!« GLAVA DVADESETA U njoj je opisano jedno jesenje putovanje sa jednom epizodom na čardi. U prvoj polovini glave je zabava, a u drugoj pouka, tj.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Samo da mi noga preće, časti mi, volim ja da sam tamo nego ovako da smrdim“. A dani prolaze, pa jesenje kiša prska u prozore i vetar nosi žuto lišće i savija grane sve do zemlje, dok Hristić sedi u toploj sobi, izležava se
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
U toj njegovoj zemlji, leto je još bilo žarko, ali u vetriću sa Dunava bilo je već jesenje hladovine. Smrt njegove žene bila je sad pomešana sa opštom prolaznošću svega što je bilo stvarno u njegovom životu.
Nad Pavlom se bilo sklopilo, mesto neba, jesenje drveće, koje se, bezbrojno, širilo, sve dalje u brda, sve više, u visinu.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
niti, bele kao i mesečina, koje su ga vezivale za život, da ga je žena zbilja mogla osetiti kao da joj se vraća te jesenje noći. Ona ga je tražila okom na mestu gde ga nije bilo, i činilo joj se da ga vidi tamo, gde ga tada nije bilo.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Prvi njegov bolji posao bile su Jesenje slike, u Otadžbini za 1892. Posle toga došao je niz pripovedaka po raznim časopisima i listovima, od kojih su najbolje,
Radičević, Branko - PESME
“ To ti reče u jesenje doba, Tad bijasmo slaba al' živa oba. Kâ junaci one čarne gore, Što za pojak smiono se bore, I ti gleda smrti u
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Valjalo bi tu namaknuti pred oči kakvo mlako jesenje veče u kome šušti prezreo kukuruz, naliježe na ramena jezero zgusnutih zvijezda, a dušu izvlači ojkava pjesma
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Ali jednog dana pade u postelju, i ne diže se više! Beše jesenje veče. Zahladnelo je. U kujni plamti velika vatra. Mi smo se, deca, načetili oko nje, zapretali bose noge u pepeo i
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Vozi se, vuče, povazdan ore. Večito cima uzdama Sima. Ah, kad će zima? Jedino tada odmora ima. SVINjA: Jesenje doba s neba je palo, toviš se, krkaš, pribiraš salo, ovo je prava zemaljska sreća, noge sve kraće, trba sve veća,
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Sjahao sam s konja da bih malo opružio noge, pa se naslonih na ogradu jednoga dvorišta. Jesenje sunce je blago milovalo, a vetrić ćarlijao, raznoseći miris okomišanih kukuruza i zrelog sena.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
UČITELjICA I Prižeglo jesenje sunce.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
San Vito, al Tagliamento, 1918. MRAMOR U VRTU Kad ćutke sedaš do nogu mojih i gledaš, jesenje puteve sumorne, a usta ti poblede malo kriva od bola, ja osetim da si živa. Mrtva si mi gola.
Ja bih mačem počast šinuo i tiho reko: Jer sam muško. Jedne lepe jesenje zore rujne, da me na izdanku nađe, pod kikotom truba.
Nežna kao bela ruža, čista kao rosa, da dotrči zadihana, vrela, bosa, suzna zbog zore jesenje, blage, nečujne. Ja bih se digo, i, kad bi ko leprš goluba, viknula i zaplakala, ko kad bi leptir šuško: Reci, zbogom,
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
I sad, u blage jesenje dane Kad ćute polja, njive uzorane, Na tihom suncu kada šuma rudi Ta po vazduhu svila bela, snežna Što tajanstveno luta,
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Svetolik P. Ranković PRIPOVETKE Sadržaj JESENjE SLIKE 2 STRAŠNA NOĆ 31 POTERA 40 PROPAST 52 ZVANIČNA ISPRAVKA 61 U XXI VEKU 72 BOGOMOLjAC 80 PRVA TUGA 88 UOČI NOVE
PRIČA 98 ZVONAR 102 PRIJATELjI 108 ŽIVOT I SMRT 112 LjUDSKA NESTALNOST 116 KAPETANICA 124 PRIPOVETKE JESENjE SLIKE Sumorna, vlažna, studena i duga jesen.
Takav je bio od kako ga pamtimo. Čim sredi letinu i posvršava jesenje poslove, on ostavi punu kuću, pa hajd’ na put — u koji manastir.
gotovo krišom, udaljiše se veseli gosti, samo ih odavaše ono brujanje i zveckanje jasnih praporaca, koje se tiho, kao jesenje jutro, razlevaše po gustoj nedoglednoj manastirskoj šumi.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Putnički voz BLV 13 već je stigao do Stalaća. Orijent-ekspres ječi kroz hladno jesenje polje; Jedna lokomotiva ko zvezda izleće iz Bihaća. — Vrpolje! Vrpolje! Ko nema kartu — napolje!
Ledene jesenje bašte Svakog jutra natašte Popiju kristalnu rosu Što drhti u Kosmosu; Belice i plavice, Crvene, i kako već koje,
— Zbrka Klipova i čekrka, Kanapa, daski, kovčega, Uopšte: koječega... Zveče tu, u bescenje, Tikve žute, jesenje, Ko glavni trg Krušedola Kad se raspusti škola. Gle vetra, lude mašine Za podizanje prašine.
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
H. Svadbeno prekookeansko putovanje U poslednje jesenje dane, kad se pojave prvi predznaci i vesnici zime, oseća se u slatkim vodama, po jezerima, barama i ritovima u kojima
Rakić, Milan - PESME
ŽELjA Kad i meni dođe čas da mreti treba, Bože, daj da umrem u jesenje noći, Nasmejan i vedar, u mladačkoj moći, Pod raskošnim sjajem septembarskog neba. Smrt je tako laka.
Ko će mi pomoći? Nastane ga časom, kao cvetne krune Što se naglo raspu u jesenje noći. Osećam da nešto trune, al̓ ni jada Niti bola ima.
Pandurović, Sima - PESME
Na njegove snažne i lisnate grane Proleća svakog sletale su tice, Da opet odu u jesenje dane. Pastiri su svoja dogonili stada U žarko leto, da umorne primi On, u svežinu svog prostranog hlada.
skelet beli prekrštenih ruku, U pokrovu večnom mrtvog zaborava, Mirno, pod pločom koju burno tuku Proletnji vetri i jesenje kiše... Od svega za čim nekad nam je stalo, Od svih težnja ništa ne ostade više Do nešto tuge i stihova malo.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Nema pakla za mene. Nema božje kazne. Zrikavci testericama kose livadu, travku po travku. Ne čuje ih. Ne oseća jesenje umiranje kukuruza i trava, koji sitnom cikom uzaludno dozivaju sunce.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
A jednako, i na ove dole i na onog gore, sunce je bacalo svoje jesenje zrake, dok se vetar lopovski šetao između grana.
Uzalud su nudili novac. Rezbari su se s ponosom nadmetali ko će pronaći ređi oblik i šaru, a u lepe jesenje dane, kad su trgovci obilazili sela, sva dvorišta bila su ukrašena rezbarijama.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
su se, nešto su, možda, i rekli, Višnjiću je za leđima gorela vatra, bližila se ponoć i tama se hladila, dolazile su jesenje mesečine a Voždov obraz je mirisao na barut.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
J. Jovanović 3maj XXVII Mračni, kratki dani, Sumorno jesenje, Na nebu oblaci, Na srcu kamenje. Sestra moja bolna, Oca, majke nema Ja je ljubim, grlim Rukama obema Grlim, ljubim,
J. Dučić LXIX POZNANSTVO Kad sam je pozn'o, nebo beše mutno, Zadnje su ruže umirale ti'o. Jesenje vode šumljahu zloslutno; I ja sam sniv'o i tužan sam bio.
J. Dučić LXXV ŽELjA Kad i meni dođe čas da mreti treba, Bože, daj da umrem u jesenje noći, Nasmejan i vedar u mladačkoj moći, Pod raskošnim sjajem septembarskog neba! Smrt je tako laka.
Nad šedrvanom leptiri se gone, I sjajne kapi, sa bezbroj rubina, Rasipaju se, dok polako tone Jesenje sunce... I, k'o sa visina Olovni oblak, po duši mi pade Najcrnji pokrov bola i gorčina.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Primiču se poslednji trenuci... Noć prolazi... XXVIII Blista se divno jesenje jutro. Sa plava čista neba padaju svetli vatreni zraci po šumi i kosoj padini, što se protegla između Bukulje i Venčaca.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
— Milija potonja. — Valaj, pogađaš kao po anđelu, a kaži mi: ali ti je milije proljetno runo vune ali jesenje? — Bogme, milije potonje.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
letnji odmor i onda ga šalju da se prihrani, odmori i pripremi za jesen kada treba prevlačiti žuti kukuruz i obaviti jesenje oranje. Seoskim dečacima, još nedoraslim za rad na guvnu, poverava se da za vreme letnjeg odmora čuvaju volove na paši.
godine, da će mi samo dve godine kasnije sve nejasnoće u pojmovima nestati kao magla u rano jesenje sunčano jutro. Nastavio sam sa proučavanjem Faradeja u toku prve godine boravka u Berlinu, u za to posebno određeno
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Napolju neprekidno kiši, a, sva je prilika, neće zadugo prestati, jer jesenje kiše, kad navale, ne ustavljaju se lako. Zasve što je već pun dan, u kući je tek sutonska svjetlost, a tako je uvijek
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
„život bez smisla”, a odmah zatim - u narednom pasusu - izjavljuje da „malo ljudi tako slatko i mirno žive kao ja”, jer jesenje rumeno i žuto drveće „ima na mene isto toliko uticaja kao na Hafisa vino“.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
i od starosti, A za osvetom žŷdi strahotne Poznaje onaj što je slušao Rođenog brata ropot samrtni U nemo doba noći jesenje, Kada i vazduh tugom uzdiše, Na kolju žive ljude gledajuć Po bedemima grada nesrećnog... S tobom ću ići!
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Al’ me tekne kad odjekne Od praznine srca mog. II Mračni, kratki dani, Sumorno jesenje, Na nebu oblaci — Na srcu kamenje.
Bojić, Milutin - PESME
I slični divljoj Atilinoj hordi, Žrtvenike smo razvejali davno. I sad bez vere u magle jesenje Dršćemo bledi i plačemo stravno: Srušenog hrama davi nas kamenje.
Više je volim no nauke vaše: I ludu mladost moje oko traži, A najmudriji grobari ga plaše. U duge, kišne i jesenje noći Kraj razrušenih gledam žrtvenika. Besciljan život bez vere i moći Bludi po magli i grca bez krika.
tresli ste pun sile, Kopljem dvorsko probijali kube, Čijih konja kopite su rile Crven mramor i bronzane stube, Što jesenje kad vas zasu inje Tražili ste manastirska bdenja? Našto tamjan, smirne magle sinje? Mesto pira, kiparis i venja!
Opelo čujem i pesma crkvena Sipa na mene magline jesenje, Umorno plaču poljane i stenje, Modro je sve što beše tako rujno.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Osećanja se prepliću i spajaju s prirodom, tako da u prvoj knjizi imamo ozarene, idilične pejzaže, a u drugoj sumorne jesenje slike, vizije ništavila, nepostojanja, mrtvila. Lirika čini srazmerno manji deo Zmajeva pesničkog opusa.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
koncem jedan stručak bosiljka i po jedna mala grančica od svakog voća u bašti«, pa se to, posle osvećenja, čuva sve do jesenje setve, kad domaćin onaj crveni konac priveže za srednji prst svoje desne ruke, da ga tako nosi do kraja žetve (ibid.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Ubica je priznao zločin, kazao je da je drugog vrebao, i plakao je dok je govorio koliko žali Stanoja. U mraku jesenje noći nije dobro raspoznao čoveka. Seku je najbolje tešio Srećko. I majku Stanojevu je on najbolje razgovarao.
Eto tako je izgledala, u to još dosta lepo jesenje popodne, na palanačkom peronu, ona „trojka”, koja je nešto više od godinu dana ranije pošla u život, kako reče državni
Petrović, Rastko - PESME
crno grožđe da zrim, Da me pokriva plava magla po čokoću, Da nosim u sebi sitost, plodnost, sve vrenje, Sve žute kiše jesenje, Ko teško grožđe noću; Ja bdim, snim, Ko teško grožđe noću.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Samo ljudska lica kao jesenje lišće prolaze pokraj njega: nasmejana, namrštena, osunčana, siva — sva od njegovog lica drugačija.
Šantić, Aleksa - PESME
Nad šedrvanom leptiri se gone I sjajne kapi, sa bezbroj rubina, Rasipaju se, dok polako tone Jesenje sunce...I, kô sa visina Olovni oblak po duši mi pade, Najcrnji pokrov bola i gorčina.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
VIII Šumom je šuškalo i švrljalo jesenje jutro ogrnuto prohladnom sjenkom. Družina se tek bila iskupila u Tepsiji i počela da larma, kad Jovanče ustade, priđe
Prekidač kvrcnu. Tama potrpa dječake. Istog trena iz dubine hodnika začu se jasno i ponovljeno: — Ej, ej! XV Jesenje sunce već je bilo ugrijalo prohladnu sjenovitu jutarnju šumu, a od Jovančeta i Mačka još ni traga ni glasa.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
suha bašča sa cvećem prorasti po božijoj volji i bezvlažna zemlja cveće i nove rasljike zelene plodi i u bezrodnoj mnogo jesenje povrće nasporava se. Kadar je Bog u svemu, te štogod hoće, taki ono i bude.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Obuze je i pritište teško i gorko kajanje. Rastužilo je ovo tiho jesenje vreme... Ah, kako je mogla biti srećna! razmišljaše sećajući se njega i reči njegovih, a sedeći usamljena, zasipana