Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
У казанима, код Текериша, у доба јесење, мркло и глуво, кувају се купус и киша, кува вашљиво војничко руво! Кувај то руво, пеглај, пали, искувавај га у
Не памтим кад сам видео такве чизме! То су чизме од најбољег бокса! Не само из неке јесење суснежице: у тако добро грађеним чизмама човек би се и из потопа вратио сув! То су заиста праве државне чизме!
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ПОЗНАНСТВО Када је познах, небо беше мутно, Врти су мрели с болним нестрпљењем; Јесење воде шумиле злослутно, И све очајно журило за мрењем.
НОВЕМБАР Раширило се у немој висини Јесење небо, оловно и празно. Поља су пуста; врх ледина њиних Силази вече досадно и мразно.
До слуха та песма не допире њена, Но душа је слути, чује, и разуме... НОСТАЛГИЈА Јесење поподне мре у завесама, Тужно цвили ветар из далеког грања. Мир. То је свечани тренут кад се сања.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
ГЛАВА ШЕСНАЕСТА У којој је описано јесење бреме у селу. Ко је сит сплетака из прошлих глава, препоручује му се да прочита, одмора ради, ову главу која нема
— Па кога мислиш да узмеш? А? — пита поп Спира. — Та... сад... право да рекнем, — није баш, знате, ни лако. Јесење је то доба... путеви покварени, а блато велико... — Да, да, то је невоља једна!
Знате како је путовање... па јесење мочарно време, па прозебе човек... па вечера, па ондак разговор, па вино!... Та ви ме већ разумете... Може се...
Што јест, јест! Право су рекли наши стари: »Тешко своме без свога!« ГЛАВА ДВАДЕСЕТА У њој је описано једно јесење путовање са једном епизодом на чарди. У првој половини главе је забава, а у другој поука, тј.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Само да ми нога преће, части ми, волим ја да сам тамо него овако да смрдим“. А дани пролазе, па јесење киша прска у прозоре и ветар носи жуто лишће и савија гране све до земље, док Христић седи у топлој соби, излежава се
Црњански, Милош - Сеобе 2
У тој његовој земљи, лето је још било жарко, али у ветрићу са Дунава било је већ јесење хладовине. Смрт његове жене била је сад помешана са општом пролазношћу свега што је било стварно у његовом животу.
Над Павлом се било склопило, место неба, јесење дрвеће, које се, безбројно, ширило, све даље у брда, све више, у висину.
Црњански, Милош - Сеобе 1
нити, беле као и месечина, које су га везивале за живот, да га је жена збиља могла осетити као да јој се враћа те јесење ноћи. Она га је тражила оком на месту где га није било, и чинило јој се да га види тамо, где га тада није било.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Први његов бољи посао биле су Јесење слике, у Отаџбини за 1892. После тога дошао је низ приповедака по разним часописима и листовима, од којих су најбоље,
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ То ти рече у јесење доба, Тад бијасмо слаба ал' жива оба. Кâ јунаци оне чарне горе, Што за појак смионо се боре, И ти гледа смрти у
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Ваљало би ту намакнути пред очи какво млако јесење вече у коме шушти презрео кукуруз, налијеже на рамена језеро згуснутих звијезда, а душу извлачи ојкава пјесма
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Али једног дана паде у постељу, и не диже се више! Беше јесење вече. Захладнело је. У кујни пламти велика ватра. Ми смо се, деца, начетили око ње, запретали босе ноге у пепео и
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Вози се, вуче, поваздан оре. Вечито цима уздама Сима. Ах, кад ће зима? Једино тада одмора има. СВИЊА: Јесење доба с неба је пало, товиш се, кркаш, прибираш сало, ово је права земаљска срећа, ноге све краће, трба све већа,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Сјахао сам с коња да бих мало опружио ноге, па се наслоних на ограду једнога дворишта. Јесење сунце је благо миловало, а ветрић ћарлијао, разносећи мирис окомишаних кукуруза и зрелог сена.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
УЧИТЕЉИЦА И Прижегло јесење сунце.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Сан Вито, ал Таглиаменто, 1918. МРАМОР У ВРТУ Кад ћутке седаш до ногу мојих и гледаш, јесење путеве суморне, а уста ти побледе мало крива од бола, ја осетим да си жива. Мртва си ми гола.
Ја бих мачем почаст шинуо и тихо реко: Јер сам мушко. Једне лепе јесење зоре рујне, да ме на изданку нађе, под кикотом труба.
Нежна као бела ружа, чиста као роса, да дотрчи задихана, врела, боса, сузна због зоре јесење, благе, нечујне. Ја бих се диго, и, кад би ко лепрш голуба, викнула и заплакала, ко кад би лептир шушко: Реци, збогом,
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
И сад, у благе јесење дане Кад ћуте поља, њиве узоране, На тихом сунцу када шума руди Та по ваздуху свила бела, снежна Што тајанствено лута,
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Светолик П. Ранковић ПРИПОВЕТКЕ Садржај ЈЕСЕЊЕ СЛИКЕ 2 СТРАШНА НОЋ 31 ПОТЕРА 40 ПРОПАСТ 52 ЗВАНИЧНА ИСПРАВКА 61 У XXИ ВЕКУ 72 БОГОМОЉАЦ 80 ПРВА ТУГА 88 УОЧИ НОВЕ
ПРИЧА 98 ЗВОНАР 102 ПРИЈАТЕЉИ 108 ЖИВОТ И СМРТ 112 ЉУДСКА НЕСТАЛНОСТ 116 КАПЕТАНИЦА 124 ПРИПОВЕТКЕ ЈЕСЕЊЕ СЛИКЕ Суморна, влажна, студена и дуга јесен.
Такав је био од како га памтимо. Чим среди летину и посвршава јесење послове, он остави пуну кућу, па хајд’ на пут — у који манастир.
готово кришом, удаљише се весели гости, само их одаваше оно брујање и звецкање јасних прапораца, које се тихо, као јесење јутро, разлеваше по густој недогледној манастирској шуми.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Путнички воз БЛВ 13 већ је стигао до Сталаћа. Оријент-експрес јечи кроз хладно јесење поље; Једна локомотива ко звезда излеће из Бихаћа. — Врпоље! Врпоље! Ко нема карту — напоље!
Ледене јесење баште Сваког јутра наташте Попију кристалну росу Што дрхти у Космосу; Белице и плавице, Црвене, и како већ које,
— Збрка Клипова и чекрка, Канапа, даски, ковчега, Уопште: којечега... Звече ту, у бесцење, Тикве жуте, јесење, Ко главни трг Крушедола Кад се распусти школа. Гле ветра, луде машине За подизање прашине.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Х. Свадбено прекоокеанско путовање У последње јесење дане, кад се појаве први предзнаци и весници зиме, осећа се у слатким водама, по језерима, барама и ритовима у којима
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
ЖЕЉА Кад и мени дође час да мрети треба, Боже, дај да умрем у јесење ноћи, Насмејан и ведар, у младачкој моћи, Под раскошним сјајем септембарског неба. Смрт је тако лака.
Ко ће ми помоћи? Настане га часом, као цветне круне Што се нагло распу у јесење ноћи. Осећам да нешто труне, ал̓ ни јада Нити бола има.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
На његове снажне и лиснате гране Пролећа сваког слетале су тице, Да опет оду у јесење дане. Пастири су своја догонили стада У жарко лето, да уморне прими Он, у свежину свог пространог хлада.
скелет бели прекрштених руку, У покрову вечном мртвог заборава, Мирно, под плочом коју бурно туку Пролетњи ветри и јесење кише... Од свега за чим некад нам је стало, Од свих тежња ништа не остаде више До нешто туге и стихова мало.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Нема пакла за мене. Нема божје казне. Зрикавци тестерицама косе ливаду, травку по травку. Не чује их. Не осећа јесење умирање кукуруза и трава, који ситном циком узалудно дозивају сунце.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
А једнако, и на ове доле и на оног горе, сунце је бацало своје јесење зраке, док се ветар лоповски шетао између грана.
Узалуд су нудили новац. Резбари су се с поносом надметали ко ће пронаћи ређи облик и шару, а у лепе јесење дане, кад су трговци обилазили села, сва дворишта била су украшена резбаријама.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
су се, нешто су, можда, и рекли, Вишњићу је за леђима горела ватра, ближила се поноћ и тама се хладила, долазиле су јесење месечине а Вождов образ је мирисао на барут.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ј. Јовановић 3мај XXВИИ Мрачни, кратки дани, Суморно јесење, На небу облаци, На срцу камење. Сестра моја болна, Оца, мајке нема Ја је љубим, грлим Рукама обема Грлим, љубим,
Ј. Дучић ЛXИX ПОЗНАНСТВО Кад сам је позн'о, небо беше мутно, Задње су руже умирале ти'о. Јесење воде шумљаху злослутно; И ја сам снив'о и тужан сам био.
Ј. Дучић ЛXXВ ЖЕЉА Кад и мени дође час да мрети треба, Боже, дај да умрем у јесење ноћи, Насмејан и ведар у младачкој моћи, Под раскошним сјајем септембарског неба! Смрт је тако лака.
Над шедрваном лептири се гоне, И сјајне капи, са безброј рубина, Расипају се, док полако тоне Јесење сунце... И, к'о са висина Оловни облак, по души ми паде Најцрњи покров бола и горчина.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Примичу се последњи тренуци... Ноћ пролази... XXВИИИ Блиста се дивно јесење јутро. Са плава чиста неба падају светли ватрени зраци по шуми и косој падини, што се протегла између Букуље и Венчаца.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Милија потоња. — Валај, погађаш као по анђелу, а кажи ми: али ти је милије прољетно руно вуне али јесење? — Богме, милије потоње.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
летњи одмор и онда га шаљу да се прихрани, одмори и припреми за јесен када треба превлачити жути кукуруз и обавити јесење орање. Сеоским дечацима, још недораслим за рад на гувну, поверава се да за време летњег одмора чувају волове на паши.
године, да ће ми само две године касније све нејасноће у појмовима нестати као магла у рано јесење сунчано јутро. Наставио сам са проучавањем Фарадеја у току прве године боравка у Берлину, у за то посебно одређено
Ћипико, Иво - Приповетке
Напољу непрекидно киши, а, сва је прилика, неће задуго престати, јер јесење кише, кад навале, не устављају се лако. Засве што је већ пун дан, у кући је тек сутонска свјетлост, а тако је увијек
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
„живот без смисла”, а одмах затим - у наредном пасусу - изјављује да „мало људи тако слатко и мирно живе као ја”, јер јесење румено и жуто дрвеће „има на мене исто толико утицаја као на Хафиса вино“.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
и од старости, А за осветом жŷди страхотне Познаје онај што је слушао Рођеног брата ропот самртни У немо доба ноћи јесење, Када и ваздух тугом уздише, На кољу живе људе гледајућ По бедемима града несрећног... С тобом ћу ићи!
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Ал’ ме текне кад одјекне Од празнине срца мог. ИИ Мрачни, кратки дани, Суморно јесење, На небу облаци — На срцу камење.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
И слични дивљој Атилиној хорди, Жртвенике смо развејали давно. И сад без вере у магле јесење Дршћемо бледи и плачемо стравно: Срушеног храма дави нас камење.
Више је волим но науке ваше: И луду младост моје око тражи, А најмудрији гробари га плаше. У дуге, кишне и јесење ноћи Крај разрушених гледам жртвеника. Бесциљан живот без вере и моћи Блуди по магли и грца без крика.
тресли сте пун силе, Копљем дворско пробијали кубе, Чијих коња копите су риле Црвен мрамор и бронзане стубе, Што јесење кад вас засу иње Тражили сте манастирска бдења? Нашто тамјан, смирне магле сиње? Место пира, кипарис и вења!
Опело чујем и песма црквена Сипа на мене маглине јесење, Уморно плачу пољане и стење, Модро је све што беше тако рујно.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Осећања се преплићу и спајају с природом, тако да у првој књизи имамо озарене, идиличне пејзаже, а у другој суморне јесење слике, визије ништавила, непостојања, мртвила. Лирика чини сразмерно мањи део Змајева песничког опуса.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
концем један стручак босиљка и по једна мала гранчица од сваког воћа у башти«, па се то, после освећења, чува све до јесење сетве, кад домаћин онај црвени конац привеже за средњи прст своје десне руке, да га тако носи до краја жетве (ибид.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Убица је признао злочин, казао је да је другог вребао, и плакао је док је говорио колико жали Станоја. У мраку јесење ноћи није добро распознао човека. Секу је најбоље тешио Срећко. И мајку Станојеву је он најбоље разговарао.
Ето тако је изгледала, у то још доста лепо јесење поподне, на паланачком перону, она „тројка”, која је нешто више од годину дана раније пошла у живот, како рече државни
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
црно грожђе да зрим, Да ме покрива плава магла по чокоћу, Да носим у себи ситост, плодност, све врење, Све жуте кише јесење, Ко тешко грожђе ноћу; Ја бдим, сним, Ко тешко грожђе ноћу.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Само људска лица као јесење лишће пролазе покрај њега: насмејана, намрштена, осунчана, сива — сва од његовог лица другачија.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Над шедрваном лептири се гоне И сјајне капи, са безброј рубина, Расипају се, док полако тоне Јесење сунце...И, кô са висина Оловни облак по души ми паде, Најцрњи покров бола и горчина.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
ВИИИ Шумом је шушкало и шврљало јесење јутро огрнуто прохладном сјенком. Дружина се тек била искупила у Тепсији и почела да ларма, кад Јованче устаде, приђе
Прекидач кврцну. Тама потрпа дјечаке. Истог трена из дубине ходника зачу се јасно и поновљено: — Еј, еј! XВ Јесење сунце већ је било угријало прохладну сјеновиту јутарњу шуму, а од Јованчета и Мачка још ни трага ни гласа.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
суха башча са цвећем прорасти по божијој вољи и безвлажна земља цвеће и нове расљике зелене плоди и у безродној много јесење поврће наспорава се. Кадар је Бог у свему, те штогод хоће, таки оно и буде.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Обузе је и притиште тешко и горко кајање. Растужило је ово тихо јесење време... Ах, како је могла бити срећна! размишљаше сећајући се њега и речи његових, а седећи усамљена, засипана